Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre i uvaženi gosti iz Ministarstva, danas u ovoj objedinjenoj raspravi govorimo o nekoliko zaista važnih sistemskih zakona i predloga izmena postojećih zakona, kao i o kreiranju nekih novih zakona u nekim oblastima koje smatram veoma senzitivnim sa nekoliko aspekata. Posebno ću apostrofirati dva predloga izmene zakona, a to su: Predlog izmena i dopuna Zakona o zaštiti konkurencije, koga smatram zaista senzitivnim sa stanovišta političkih i ekonomskih reperkusija, a sa druge strane Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, koga smatram senzitivnim u odnosu na bezbednosne rizike i izazove. To ću u svojoj diskusiji, nadam se, i dokazati.
Nažalost, moram da iznesem neke kritike, iako predstavljam vladajuću stranku i iako sam poslanica vladajuće koalicije, ali sa nekim rešenjima nisam zadovoljna i u onoj meri koliko sam i ja diletant u odnosu na neke od ovih stvari, ne stidim se toga da kažem, tako da prethodna govornica nije morala to da ponavlja, ograđujem se od nekih mogućnosti da sam pogrešno razumela ili pogrešno interpretirala ili možda nedovoljno dobro shvatila one koji su stručniji od mene, a koje sam, naravno, pitala, jer uvek treba pitati one koji znaju bolje od vas.
Jedan od prethodnih govornika, ne znam zaista ko je u pitanju, je zaista poentirao na način da je regulacija ovih važnih oblasti o kojima danas govorimo dobra, ali da nije garant, i ja sam sasvim sigurna da nije, uspešne primene u praksi.
Međutim, ja bih otišla i dalje od te ocene, jer jedan od ovih zakona, a to je Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, po mom mišljenju, s obzirom na pomanjkanje ostatka pravne regulative, odnosno normativnog okvira, nije čak u punoj meri, da budem preciznija, ni moguć za sprovođenje i punu implementaciju, a odnosi se na Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, s obzirom da ne postoje krovni zakoni koji bi obezbedili implementaciju u oblasti koja se odnosi na rad sa tajnim podacima u elektronskoj formi, što ću sada, uz obrazloženje ovih manjkavosti, pokušati da obrazložim na pravi način.
Zbog ovakve normativne manjkavosti, nisam ni podnosila amandmane na ovaj zakon, jer bez donošenja zakona o informacionoj bezbednosti, koja je u nadležnosti vašeg ministarstva i bez donošenja nacionalne strategije sajber odbrane, o kojoj smo mi, ja predsedavam tim Odborom za kontrolu službe bezbednosti, konsultovali se sa Kancelarijom saveta za nacionalnu bezbednost i dobili njihove i sugestije i komentare, zaista ne znam koliko je i u punoj meri primenjiv ovaj zakon.
Naime, zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene predviđa rukovanje sa tajnim podacima, u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka, koji se odnosi na rukovanje tj. kreiranje, čuvanje, razmenu tajnih podataka. Smatram neophodnim istaći da se predviđa rukovanje sa tajnim podacima u elektronskoj formi, kao što sam već rekla, što predstavlja trenutno veliki problem u praktičnoj primeni, jer još uvek nisu doneseni propisi koji regulišu i uređuju oblast zaštite tajnih podataka u elektronskoj formi. Tu postoji jedna uredba o posebnim merama zaštite tajnih podataka u informaciono-telekomunikacionim sistemima. Ona je doneta na osnovu Zakona o tajnosti podataka, ali kao takva je potpuno nedovoljna za uređenje oblasti informacione bezbednosti.
Mi svi znamo da se savremena poslovanja ostvaruju internetom, često preko privatnih provajdera. Mislim, da se nameće potreba da se definiše obaveza zaštite poverljivih podataka u informaciono-komunikacionim, kako se to kaže, sistemima, kojima rukuju kompanije u postupku uvoza i izvoza roba dvostruke namene.
S tim u vezi, aktivnosti u oblasti industrijske bezbednosti, koja se sada uvodi kao nova sintagma u brojnim zakonskim rešenjima, u jednom delu obuhvataju i postupanje sa tajnim podacima putem informacione mreže, koja treba da bude takva da se štite pojedini segmenti poslovanja kompanija, što opet otvara taj jedan problem nepostojanja propisa koji uređuju oblast sajber odbrane. To, naravno, nije nadležno vaše ministarstvo za strategiju sajber odbrane i tu ne apostrofiram vas, ali kažem da je to jedna tema koja tangira i te kako primenu ovog zakona.
Pored navedenog, problem zaštite tajnih podataka u informacionim sistemima predstavlja i ta, zaista potpuna nedefinisanost nacionalnih organa koji su nadležni za oblasti informacionih i sajber bezbednosti, jedan deficit obučenog ljudstva, dakle ljudskih resursa, u ovom pogledu, i neophodnih resursa za odgovor u slučaju napada na te kritične informacione strukture.
S obzirom, da svi ovi podaci, sa kojima sam se upoznala preko Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i njenog direktora, gospodina Matića, došla sam i do podatka da je Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka Vlade Republike Srbije uputila krajem prošle godine, 2012. godine, dopis svim ministarstvima i državnim organima kojih se tiče ova oblast i u kojem je tražila mišljenje i predloge o potrebi izgradnje nacionalnog koncepta sajber odbrane i da je dobila pozitivan odgovor i pozitivno mišljenje svih ministarstava i državnih organa.
Takođe, predloženi su neki konkretni koraci u tom smislu, ali uslov svih uslova jeste donošenje zakona o informacionoj bezbednosti. To je ono zbog čega sam rekla da ne znam koliko je ovaj zakon u potpunosti primenljiv. To je nadležnost vašeg ministarstva, zato vam ga pominjem, a Nacrt zakona o informacionoj bezbednosti je izrađen u toku 2012. godine, to znam. Međutim, nije prošlo mišljenje relevantnih ministarstava. Zato je potrebno, zaista insistiram na tome, pokrenuti ponovnu aktivnost na njegovoj izradi i što hitnijem usvajanju. To je zaista jedan krovni zakon koji moramo da donesemo.
Zbog toga, zaista smatram i još jednom ću ponoviti, uz svo uvažavanje potreba donošenja ovakvog zakona, da zbog ove manjkavosti uređenja oblasti koja se odnosi na rad sa tajnim podacima u elektronskoj formi i bez gore navedenih, koje sam u tekstu našla, tako se kaže – gore navedenih propisa, da ih ne ponavljam, zaista mislim da nije moguće do kraja implementirati ovaj zakon.
Drugi deo moje rasprave i trudiću se da budem sažeta jer, opet kažem diletant sam i laik u pogledu ovih stvari, ali sam se konsultovala, pa ćete mi oprostiti ukoliko nisam do kraja na pravi način razumela.
Nisam ni ovde podnela amandmane, uvažavajući činjenicu da je to prošlo, da je ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti konkurencije prošao jednu dugačku javnu raspravu. Bio je zaista dugo na javnoj raspravi i svi su imali pravo da podnesu svoje mišljenje. Nisam bila aktivna u tome i zbog toga sam smatrala da ne bi trebalo da podnosim amandmane, ali mi je drago da su predstavnici ministarstva ovde i da će čuti ovu vrstu kritike, ili neke možda dopune, pa imati u vidu, pošto je ovo jedna stalno procesuirajuća materija, ponovo će se nešto menjati, pa će možda biti prilike da se i oko ovoga nešto dopuni.
Kao osnovni cilj, koji sam ja razumela, ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti konkurencije jeste zapravo unapređenje postojećeg pravnog, ili procesno-pravnog, da budem preciznija okvira i otklanjanje tih brojnih ili mogućih prepreka koje stoje na putu potpune primene pravila konkurencije u postupku pred Komisijom, kao i unapređenje samog rada Komisije.
U fokusu se našao formalni status same Komisije, njene ingerencije i njene kompetencije, kao i njen sastav, njena nezavisnost i nepristrasnost. To je normativno rešeno u predloženim odredbama, mislim da su to članovi 3. i 5, odnosno 3. do 5, jer i član 4. to reguliše, izmene i dopune zakona putem zahteva za reprezentativnim učešćem stručnjaka iz oblasti prava i ekonomije, o čemu je gospođa Tomić već govorila, u sastavu Saveta, koji u ovom momentu, čini mi se nije zastupljeno i zapravo se odnosi na obavezu Komisije da donese jedan etički kodeks kojim bi se utvrdila neka jedinstvena pravila ponašanja i postupanja članova organa i zaposlenih.
Zapravo se odnosi na obavezu komisije da donese jedna etički kodeks kojim bi se utvrdila jedna jedinstvena pravila ponašanja i postupanja članova organa i zaposlenih. Očekuje da konkurs koji će se nadam se u budućnosti raspisati, bude ovako visoko zahtevan i da ispuni ove kriterijume i ovaj paritet između potrebe pravne i ekonomske struke, naravno i ispunjavanje etičkog kodeksa.
Međutim, ono što sam videla kao problem i pitala sam zbog čega je to tako. Dobila sam odgovor da je to tražila Uprava za prihode, a to je zapravo član 14. koji kaže da predložene izmene i dopune zakona je predviđeno prinudno izvršenje mere zaštiti konkurencije, odnosno tog procesnog penala u toku samog procesa kao i povraćaj sredstava u slučaju njihovog umanjenja ili poništaja odlukom suda, pa se tada sprovodi poreska uprava u skladu sa propisima kojima se uređuje naplata poreza.
Tom izmenom je precizirano da se prinudna naplata sprovodi po pravilima prinudne naplate poreza u poreskom postupku. Meni nije bilo jasno da li je to neki leks specijalis u odnosu na ono što jesu odredbe Zakona o unutrašnjem platnom prometu. Pošto nisam pravnik, ja sam se konsultovala i dobila sam mišljenje da takvo tretiranje kazne kao poreskog duga stranci u postupku dodatno nameće obaveze davanjem jednog od propisanih sredstava obezbeđenja koje ta stranka mora da iznese kod odlaganja poreskog duga.
Dobila sam informaciju zapravo da je Uprava za prihode, ni sama ne znajući kako da tretira ovaj dug i ovu kaznu, ni sama ne znajući na koji način da obezbedi naplatu ovog penala, odnosno ove kazne, zapravo tražila ovakvo zakonsko rešenje.
Ne znam koliko je to u koliziji sa Zakonom o unutrašnjem platnom prometu i zbog toga iznosim ovu dilemu, uvažavajući, opet da to nisam ja dobro razumela. Istovremeno, zaista smatram drastičnim da je član 19. precizirao da se učesniku na tržištu mera zaštite konkurencije određuje u obliku obaveze plaćanja novčanog iznosa u visini najviše 10% od ukupnog godišnjeg prihoda ostvarenog na teritoriji Republike Srbije.
Zaista smatram da su to daleko najviši novčani iznosi kazni koje se mogu izreći u pravnom sistemu Republike Srbije. Mislim da je vrlo restriktivno. Restriktivno su stranke u postupku dovedene i da su zaista to pretvaranje kaznenih mera u poreski dug je još dodatno opteretio stranke u postupku i izjednačio ih sa položaje poreskog obveznika zašta ja zaista nisam sigurna koliko je u skladu sa pravnim sistemom Republike Srbije. Opet kažem, to je viđenje kako sam razumela jer mi je zaista neverovatno da se na ovaj način stranke u postupku opterećuju po više nivo i po zaista najviše mogućim iznosima.
Istovremeno dobila sam objašnjenje, vi mi recite, možda nisam u pravu, da je po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, na zahtev poreskog obveznika sama poreska uprava može u celosti ili delimično da odloži plaćanje poreskog duga. Međutim mene sad interesuje kako će onda poreska uprava u praksi da postupa kod prinudne naplate kazne kao poreskog duga.
Dakle, meni samoj to nije jasno, a nisam sigurna da je ni kroz ovo pravno rešenje to do kraja jasno, posebno u slučaju kada Komisija za zaštitu konkurencije na istim tim razlozima kojim je kaznila, odnosno dodelila procesni penal stranci, već donela drugačiju odluku. Ja to nisam razumela i molim za pojašnjenje.
Sledeća stvar koja je meni bila nejasna, to je da se u postupku pred samom komisijom kojom se naravno šire ingerencije i kompetencije primenjuju dakle, neka pravila, to je neki opšti upravni postupak, već šta se primenjuje pred komisijom, nije mi jasno kako da stranka u postupku ne može da utiče na tok postupka, niti da ukazuje na eventualne propuste, već to može da učini tek u postupku donošenja rešenja komisije.
Dakle, stranka s obzirom na dužinu trajanja samog postupka. Pitam se, a to je čini mi se zakonski rešenje, pet godina, da trajanje postupka može da bude, po meni se potpuno obesmišljava položaj stranke u ovom postupku i zbog toga ne znam da li je trebalo menjati postojeće rešenje. Nisam sigurna koji je član u pitanju, mislim da je član 38. ako se ne varam.
To su stvari koje meni do kraja nisu bile jasne, ali ja razumem da je ovo jedna takođe promenljiva materija i da ovde možemo da govorimo i o tome da interesi zainteresovanih strana nisu uvek možda utemeljeni sa interesima, ako smem tako da kažem, da tako kažem, da to bude jedan oksimoran uređenja slobodnog tržišta i konkurencije i to bi stvarno bilo oksimoran tržište, ne bi trebalo da predviđa uređenje, ali nekakve mehanizme moramo da utvrdimo.
Nisam podnela amandmane i verujem da ste pažljivo analizirali sve ono što jesu bili primeri u praksi koji su se pokazali kao loši i da ste zbog toga doneli ovakva rešenja.
Opet kažem, ovo su neke primedbe za koje sam ja tražila dodatno pojašnjenje i do kraja mi nije pojašnjeno i zbog toga sam želela da ukažem na njih, a naravno, glasaćemo za Predlog zakona.
