Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

Uvaženi potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko pitanja, prvo još jedan, kako često govore predstavnici najveće vladajuće stranke da izrazim svoju konsternaciju činjenicom da i dalje ostajemo jedina zemlja u savremenom svetu koja u proteklih pet godina nijednom ozbiljno u svom parlamentu nije raspravljala o ekonomskoj krizi i o najboljim merama za prevazilaženje uzroka te krize.
Pre nekoliko dana su najavljene nove ekonomske mere. One su se kroz interpretacije ministara i najvećih funkcionera Vlade ova dva dana praktično raspale. Do te granice su relativizovane da zapravo mi u ovom trenutku i ne znamo šta će biti te mere. Liberalnodemokratska partija insistira da predstavnici Vlade, i to najviši politički predstavnici, oni koji politički vode tu Vladu, predsednik Vlade, premijer, prvi potpredsednik i oni koji su resorno zaduženi za ove mere, dođu u parlament i da ovde normalno razgovaramo. U javnosti je već stvorena neprihvatljiva atmosfera u kojoj se neprestano traži izjašnjavanje o tim merama, da zapravo u ovom trenutku i ne znamo šta su konkretne mere ili da ne možemo normalno da razgovaramo o tome zbog čega su one na toliko mnogo različitih načina selektivne.
Postaviću nekoliko pitanja Vladi, pojedinim ministrima u njoj, kojima ću zapravo pokazati koliko je osnovni rezon na kojima su postavljene ove Vlade zapravo neodrživ.
Ovo je prvo pitanje predsedniku Vlade i Vladi. Jutros smo videli ministra finansija u Vladi, gospodina Krstića, koji je direktno priznao da će Vlada preko ovog parlamenta, pretpostavljam dati novu garanciju za novo zaduženje „Srbijagasa“, uz obrazloženje da ne možemo da ostavimo ljude, počela je grejna sezona, da se smrzavaju. To je neljudska, nečasna ucena građana Srbije, a onda i ovog parlamenta, koja je ispod svakog nivoa. Dakle, moje pitanje je – šta je Vlada uradila za prethodnih 14 i po meseci da se situacija u „Srbijagasu“ promeni i da ne dolazimo u situaciju da im ponovo izdajemo garanciju verovatno od nekoliko stotina miliona evra? Kakva je šansa da uspe bilo kakva reforma, bilo kakvo stezanje kaiša ako se „Srbijagasu“ daje nova garancija? Prvo, ta garancija nije predviđena u budžetu. Nijedna ozbiljna suštinska reforma restrukturiranja „Srbijagasa“ nije preduzeta. Mene ne zanimaju medijske rasprave ministarke energetike i direktora „Srbijagasa“. Vi ste ista koalicija i rešite između sebe svoje probleme.
Drugo pitanje – da li je Vlada pokrenula postupak za ukidanje posrednika u uvozu gasa? Nekoliko procenata provizije je nekoliko desetina miliona dolara svake godine direktnog gubitka. Već šest ili sedam godina je tako. Pre nego što zatraži od parlamenta novu garanciju za „Srbijagas“ kojom će se vraćati neki ranije uzeti krediti, a podsećam vas i Vladu Srbije da su to krediti koji se već danas naplaćuju uz kamatnu stopu koja je oko 10%, da li je pre toga Vlada preduzela neki korak da napravi ovu vrstu uštede?
Drugo pitanje je vezano za jedno drugo javno preduzeće. Ono se zove „Železnice Srbije“. Usled najave Vlade o merama štednje generalni direktor „Železnica Srbije“ Dragoljub Simonović i članovi rukovodstva ovog preduzeća su prema informacijama koje imam 4. oktobra ove godine bili u poseti Vrbasu. Moje pitanje je upućeno ministru saobraćaja da nam se ovde obezbedi objašnjenje „Železnica Srbije“ – koji su bili poslovni razlozi da se ide u Vrbas devet dana pre održavanja lokalnih izbora i koliki su tačno troškovi tog putovanja i koji su tačno pozitivni efekti za „Železnice Srbije“ od tog putovanja koje je preduzeo direktor preduzeća koji ima godišnju subvenciju od oko 130.000 miliona evra?
Kada raspravljamo o povećanju niže stope PDV sa 8 na 10%, kada govorimo o tome da će Vlada dići PDV na udžbenike za škole, na toplotnu energiju, na ogrevno drvo, na osnovnu hranu, onda da vidimo kako novac iz subvencije troše „Železnice Srbije“, najveći direktni korisnik subvencije iz republičkog budžeta u ovom momentu.
Treće pitanje je vezano za pitanje pravednosti ovih mera. Stalno se priča o tome da ne postoje podaci. Proverio sam podatke Fonda PIO. U ovom trenutku ima oko 37.000 penzija u Srbiji koje su iznad ovog limita iznad 60.000 dinara. Razumem da su to stečena prava. Konačno, nemam ništa protiv tih ljudi. Oni su radili i zaradili tolike penzije. Ali, ako sada ulazimo u situaciju da se smanjuju sve druge plate onda makar Vlada duguje političko objašnjenje – zbog čega to ne važi i za ovu kategoriju primanja? To je 37.000 ljudi. Nije to tako malo, dok u isto vreme Fond PIO koji ima tri i po hiljade zaposlenih raspisuje tender. U ovom trenutku postoji tender u Fondu PIO gde naručuju fascikle i uslov tendera je da to moraju da budu žute, narandžaste, plave, crvene i ljubičaste fascikle. Da li možemo da dobijemo odgovor na pitanje, osim onog lakonskog, da je to pitanje kancelarijskog poslovanja – zašto je Fondu PIO bitno da ima baš ljubičaste fascikle?

Reč ima narodni poslanik Saša Milenić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao i ostale mere za decentralizaciju Srbije neposredni izbor za gradonačelnika jača lokalnu samoupravu kao ustavno pravo građana, jača participaciju građana i njihovo osećanje pripadnosti svome gradu, kao što iskustvo i politička praksa pokazuju da je odlučujući doprinos lokalnom i regionalnom ekonomskom razvoju. Zbog toga u ime poslaničke grupe URS svih članova i volontera URS, kao i više od pola miliona građana Republike Srbije koji su svojim potpisima dali podršku zakonodavnoj inicijativi URS za decentralizaciju Srbije, pitam Vladu Republike Srbije integralno – da li je spremna da podrži povratak u skupštinsku proceduru našeg Predloga zakona za neposredan izbor gradonačelnika? Naravno da je ovo pitanje apel i naravno da je taj apel orijentisan pre svega na političku volju skupštinske većine, što je odlučujuće, ali smatramo da u tom zahtevu ima dovoljno prostora za svaku od poslaničkih grupa i svakog narodnog poslanika pojedinačno da mu se pridoda i pozitivno odazove.
Da vas podsetim, pre dve godine URS su pokrenuli najveću zakonodavnu inicijativu građana u istoriji srpskog parlamentarizma prikupivši više od pola miliona potpisa građana Srbije za paket zakona o decentralizaciji Srbije. U tom paketu nalazio se i Predlog zakona o neposrednom izboru gradonačelnika i predsednika opština u Srbiji. Naš tadašnji koalicioni partner, većinski i sa nama vladajuća DS nije želela u tom trenutku da podrži usvajanje ovog zakona. Nije teško razumeti ni motivaciju koja je bila politička i verovatno zasnovana na proceni da će autoritet tadašnjeg predsednika Republike, njegov lični šarm, lista sa imenom DS i na lokalnim izborima biti snažnija preporuka od autoriteta lokalnih kandidata.
Međutim, ni opoziciona SNS tada, iako je baš kao i mi imala i interes da zagovara neposredni izbor gradonačelnika nije želela da tom predlogu da podršku, pretpostavljamo, opet razumljivo, da ne bi učestvovala zajednički u inicijativi vladajuće stranke URS, jer je tada SNS bilo stalo do izrazitog opozicionog karaktera.
Prošle su dve godine i odnosi ovih političkih partija prema pitanju neposrednog izbora gradonačelnika su se potpuno promenile, ne zbog odluka partijskih skupština, kongresa već zbog zamene na poziciji vlasti. Sada opoziciona DS čini nam se jasno uviđa prednost neposrednog izbora gradonačelnika. Ne mislimo da je vladajuća SNS izgubila sluh za to pitanje, ali je eksplicitno poručila da se povodom lokalnih izbora u gradu Beogradu zakon ne bi valjalo menjati i ne bi trebalo da se menja neposredno pre održavanja izbora, što je istinito.
Zbog toga URS čine jedan kompromis u svom zakonskom predlogu, uvažavajući inicijativu DS slične vrste, iako želimo i neposredan izbor predsednika opština, kada se za to budu stekli uslovi. U našem zakonskom predlogu će se govoriti o neposrednom izboru gradonačelnika, za sada, a u skladu sa inicijativom SNS o nemenjanju pravila igre uoči izborne utakmice, u prelazne i završne odredbe našeg predloga unosimo normu, da zakon stupa na snagu godinu dana nakon donošenja.
(Predsedavajući: Vreme.)
Pozivam vas da podržimo ovaj predlog, jer on ne zagovara prednost ni jedne liste, ni pred jedne lokalne izbore u Srbiji, već unapređuje politički sistem. I poslednja rečenica, ne popravlja poziciju niti jednog kandidata, nego poziciju građanina u političkom sistemu Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Milica Radović.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje ministru pravde. Naime, 1. oktobra je počeo da se primenjuje novi Zakonik o krivičnom postupku i pored niza novina koje taj zakonik unosi, on je predvideo i postojanje tužilačke istrage. Moram da napomenem da je od prošlog utorka predviđeno tako u zakonu, da umesto istražnih sudija koje su do sada sprovodile istragu, to čine državni tužioci i njihovi zamenici.
Primena tog zakona, o čijim lošim rešenjima, protivustavnim rešenjima sam ja u ovom parlamentu govorila mnogo puta do sada, već sa na samom svom početku izaziva ogromne poteškoće i ogromne probleme. Naime, sudije i sudovi, odnosno tužioci i tužilaštva, nisu spremni za primenu ovog zakonika. Ja mogu da kažem samo jedan primer, ono što se desilo u najvećem sudu, Osnovnom sudu, radi se o Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Do kraja prošle nedelje nisu čak bile određene ni sudije za prethodni postupak. Onda se sa pravom postavlja pitanje ko je umesto njih odrađivao, primera radi, rešenje o određivanju pritvora. To je jedno vrlo važno pitanje koje dovodi u sumnju to da li se takav zakon, koji smo mi izglasali ovde, poštuje ili ne.
Mnogo važnije pitanje je – da li su tužioci spremni za postupanje po novim pravilima Zakonika o krivičnom postupku, s obzirom da se obim njihovih nadležnosti i te kako uvećava.
Postavlja se, takođe, novo pitanje – koliko su obuka, edukacija, seminara, simulovanih suđenja prošli tužioci i da li su oni u ovom trenutku spremni i sposobni da preuzmu tako veliki profesionalni izazov. Po mojim informacijama, u Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu bilo je održano i organizovano svega dva predavanja, to je negde krajem juna, od svega par sati, što lično smatram da, ne da je nedovoljno, nego je više nego nedovoljno da govorimo uopšte o tome, da će tužioci, nakon svih ovih nadležnosti koje im stoje na raspolaganju po novom zakonu, biti spremni da kvalitetno rade svoj posao.
Moram da podsetim da su tužioci do sada imali poprilično pasivnu ulogu, da će novim Zakonom o krivičnom postupku oni imati i te kako aktivnu ulogu, da će sprovoditi istrage, da će imati mnogo aktivniji odnos na glavnom pretresu. Onda se postavlja pitanje – da li će oni biti tako neobučeni i neiskusni u mogućnosti da kvalitetno obave zadatak koji pred njima stoji. Odgovorno tvrdim da će njihovo neiskustvo i nespremnost biti jedan u nizu razloga koji će dovesti do zastoja u postupanju.
Postavlja se takođe novo pitanje – da li su obezbeđeni materijalno-tehnički uslovi za primenu novog Zakonika o krivičnom postupku. Do sada istragu u Prvom osnovnom sudu je radilo 22 istražnih sudija i još toliko saradnika. Moram da podsetim da su svi oni mahom saslušavali svaki dan. Sada iz Prvog osnovnog suda u tužilaštvo odlazi negde oko devet hiljada predmeta. Sa razlogom sam zabrinuta i postavljam pitanje – kako će biti moguće da 70 ljudi koji su radno aktivni u Prvom osnovnom tužilaštvu, kako će moći tih devet hiljada predmeta da reše u roku od šest meseci, kako po zakonu stoji, ukoliko na raspolaganju imaju samo jedan dan nedeljno za saslušanje.
Moje pitanje je u isto vreme i odgovor – materijalno-tehnički uslovi za primenu novog Zakonika o krivičnom postupku nisu obezbeđeni, a kako da budu obezbeđeni kada tužioci nemaju na raspolaganju ni prostorije za saslušavanje.
Od tužilaca se takođe očekuje da u isto vreme, u toku jednog dana, i saslušavaju u istrazi i budu aktivni na glavnom pretresu i dežuraju ukoliko se nalaze na spisku za dežurstva. Onda se postavlja jedno jako logično pitanje za koje će praksa pokazati da je vrlo često, a to je – kako je moguće da jedan tužilac u isto vreme fizički bude prisutan na različita mesta? To je situacija koju ćemo imati u najbližoj budućnosti. Ukoliko je, recimo, tužilac zakazao saslušanja u istrazi, u tom istom danu on mora da bude prisutan i na glavnom pretresu, ukoliko je sudija zakazao predmet koji se po hitnosti zakazuje i koji je pritvorski predmet. To su pitanja na koja moramo da dobijemo odgovore, a praksa još uvek nije razvijena.
Da ne bih prekršila vreme, postaviću na kraju jedno pitanje. Na osnovu svega ovoga što sam ja sada iznela, više je nego izvesno da danas nemamo obučene, nemamo iskusne sudije, da imamo vrlo mali broj ljudi koji su zaposleni u tužilaštvu, s obzirom na ogroman obim nadležnosti koje se novim zakonom stavljaju u rad. Sa druge strane, nemamo obezbeđene materijalno-tehničke uslove i izvesno je da će doći do ugrožavanja efikasnosti i do odugovlačenja postupka u krivičnom postupku.
Postavljam svoje pitanje ministru pravde. Prvenstveno me zanima, s obzirom da je ovo već izvestan scenario…
(Predsedavajući: Vreme.)
… - šta će Ministarstvo pravde da uradi da taj ishod spreči?

Reč ima narodni poslanik Saša Dujović.

Poštovane kolege, postavljam pitanje Ministarstvu rada i socijalne politike, s obzirom da se sektor na koji se pitanje odnosi nalazi u tom ministarstvu, logično je da postavimo pitanje resornom ministru, a odnosi se na to da rad Sektora za boračko-invalidsku zaštitu unutar Ministarstva rada i socijalne politike u poslednje vreme se sveo na sprovođenje tihe revizije prava boračko-invalidske zaštite, pre svega na vojne invalide.
Naime, nekoliko stotina, da na kažem hiljadu građana naše države, koji su ostvarili pravo na vojnu invalidninu, polako gube ta prava donošenjem rešenja ovog sektora, pre svega kao drugostepenog organa, ukidajući rešenja, ukidajući prinadležnosti, samim tim ukidajući i invalidnine, a to je nešto što je osnovna egzistencija tih ljudi. U Zakonu o boračko-invalidskoj zaštiti ne postoji mogućnost da se vrši revizija, da se stečena prava ukidaju. Međutim, načelnim ministarstva, gospodin Ljubiša Veličković, kršeći sve moguće norme i zakone, jednostavno potpisuje rešenja, ljudi ostaju bez prinadležnosti, ostaju bez invalidnina. Na Upravnom sudu gde pokreću sporove, gotovo svi do jednog dobijaju nazad ta ista prava, te iste invalidnine, a samim tim država Srbija i budžet Republike Srbije se šteti u velikoj meri, plaćajući se sudski troškovi, advokatske usluge itd.
Tražim od ministra da mi odgovori – šta će učiniti kako bi se u ovaj sektor uveo red, kako bi se primenjivao zakon i zakonski propisi, a ne ovlaš donosila rešenja i odluke?
Drugo pitanje odnosi se isto na Ministarstvo rada, pre svega je za ministra – dokle je stigla istraga vezana za izgradnju stanova za ratne vojne invalide i porodice palih boraca? Pre tri, četiri godine završen je projekat gde je Vlada Carevine Japana donirala Vladi Srbiji šest miliona dolara, da se izgradi preko 300 stanova za porodice palih boraca i ratne vojne invalide. To je u velikoj meri urađeno, međutim, gotovo većina od tih stanova sada zvrje prazni, zbog toga što je pre svega rad na tim stanovima rađen na jedan divlji način, neprimeren za stanovanje, malih kvadratura itd, a da ne pričamo o samoj podeli, kako je diskriminatorski napravljen pravilnik koji je ranije ministarstvo usvojilo i koje je onemogućio sve građane Republike Srbije, pre svega one koji su rođeni u Srbiji, da mogu uopšte da konkurišu na takav jedan konkurs, kako bi dobili stan i rešili svoje stambeno pitanje.
Naravno, upoznat sam da je MUP u toku sprovođenja aktivnosti, kada je u pitanju istraga oko ovoga, oko kvaliteta i oko načina kako je to rađeno. S obzirom da se radi o 12 gradova u Srbiji, postavljam pitanje ministru – kada, kako i dokle se stiglo u ovoj istrazi?
Treće pitanje postavljam predsedniku Skupštine Republike Srbije, gospodinu Nebojši Stefanoviću. Ono je na neki način vezano i za ova prethodna dva pitanja. Ono glasi – kada će na dnevni red skupštinskog zasedanja da postavi zakon o boračko-invalidskoj zaštiti? Jedina smo država u regionu koja nema na pravi način rešenu zaštitu boraca invalida i porodica palih boraca iz proteklih ratova, već se oslanjamo na Zakon iz 1998. godine, koji u velikoj meri obesmišljava sve ono što su ti ljudi radili braneći ovu državu. Taj zakon stoji već godinu i po dana u proceduri. On je obnavljan, naravno, u ovom novom sazivu.
Ovaj zakon su podržali i građani Srbije sa 30.100 potpisa, kao inicijativom građanskom, plus mojim potpisom kao predlagača zakona. Prema tome, na odgovor na prošlo pitanje gospodina Stefanovića da će se utvrditi prioriteti donošenja zakona u ovom parlamentu, očekujem da i ovaj zakon u narednom periodu u što skorije vreme bude na dnevnom redu, a samim tim i sva ova prethodna pitanja koja se postavljaju iz ovog domena jednostavno će izgubiti smisao jer će sve biti zakonski uređeno i transparentno, vidljivo za sve građene Srbije, a pre svega u korist korisnika boračko-invalidske zaštite. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Borisav Kovačević. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, poštovane koleginice i kolege poslanici, moje pitanje je upućeno ministru poljoprivrede.
Naime, 22. januara ove godine, kada smo raspravljali o podsticajima u poljoprivredi, tadašnji ministar gospodin Knežević je najavio izradu nacionalne strategije u poljoprivredi, izjavivši da je ona upravo u toku. Od tada više ništa nismo čuli o tome. Interesuje me da li je u opciji novog ministra stvarno izrada te strategije i kada će ona biti pred Skupštinom? Hvala lepo.