Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko pitanja za sve ministre u Vladi Republike Srbije.
Pre neki dan čuli smo nove mere štednje Vlade Republike Srbije, koje trebaju da ne znam koliko novca obezbede u budžetu Republike Srbije. Juče smo imali priliku da u praksi vidimo kako izgledaju nove mere štednje. Sto automobila Vlade Republike Srbije i javnih preduzeća, sa sve rotacionim svetlima, od kojih bar pet šestina nema pravo na ta rotaciona svetla, uputilo se u Vrbas. Stotinu automobila puta 45 litara goriva, koliko je potrošio prosečan automobil od 4000 kubika do Vrbasa, puta 152 dinara, koliko košta litar goriva, puta osam vikenda, koliko se to već bez prekida radi, iznosi pet i po miliona dinara.
U državi Srbiji, u kojoj nema para za stentove, nema para za citostatike, ima para za kampanju SNS o trošku građana Republike Srbije. Čemu onda onaj igrokaz i skeč prvog potpredsednika Vlade, Aleksandra Vučića, koji na istoj sednici kaže – neće vam proći ona putovanja, ovo pod stavkom osam neće proći? „Šta rade ovi pripadnici BIA, zašto idu u Koreju?“ Pa valjda da nađu predavače za akademiju bezbednosti. Ali, zašto idu svi u ovolikom broju u Vrbas, to ne znamo i taj odgovor dobili nismo.
Nažalost, ne samo da je kompletna Vlada o trošku građana Srbije, a za račun SNS, u vidu kaznene ekspedicije, posetila Vrbas, već danas tamo odlazi i predsednik svih građana Republike Srbije, kako voli da kaže, Tomislav Nikolić. Imam pitanje i za njega. Zašto on danas odlazi u Vrbas? Da pojača kampanju SNS, jer ga na ulazu u Vrbas čeka bilbord „Dobrodošli, predsedniče, vaša SNS“. Gde je tu Agencija za borbu protiv korupcije da vidi kako se troše pare poreskih obveznika? Da li su zbog toga mere štednje? Da li je zbog toga politika tupih noževa posle politike zarđale kašike? Moram da vam kažem da građani Srbije i građani Vrbasa to vide, ali zahtevam da to vidi i Agencija za borbu protiv korupcije.
Imam pitanje za Agenciju za borbu protiv korupcije – šta će preduzeti ljudi koji rade u Agenciji za borbu protiv korupcije i da li će pratiti troškove kampanje lokalnih izbora u Vrbasu? Smatram da je ovo jedno neracionalno arčenje para građana Republike Srbije u trenutku kada se sa mukom Srbija udružuje da skupi novac za naše mlade ljude koji su nastradali u Americi, kada opravdano otac tog mladog čoveka pita – bilo je para za Miladina Kovačevića, a za mog sina nema novca, kada ljudi u Vrbasu čekaju da se ugrade stentovi, čekaju na red da stignu citostatici.
Da li će tim građanima Vrbasa biti bolje kada vide karavan od 100 blindiranih vozila sa rotacionim svetlima u Vrbasu? Da li će tim građanima biti lakše da podnesu zdravstvene tegobe, dok se nalaze na beskrajnim redovima za čekanje, kada vide kolonu od 100 blindiranih automobila koju predvodi Aleksandar Vučić, koji hoće da uštedi? Ako hoćete na takav način da štedite, onda nemojte to da radite u interesu građana Srbije, već kažite da to radite u interesu vaše stranke.
Da ne govorim o onoj vanrednoj konferenciji za novinare u FK „Crvena zvezda“, gde ste u ponoć doveli Dragana Džajića i onda smo videli kako izgleda stabilizacija prilika u „Crvenoj zvezdi“, ali ste i tu „Crvenu zvezdu“ odveli u Vrbas da igra fudbalsku utakmicu. Ovo viđeno nije u istoriji parlamentarizma. Podvlačim još jedanput – nadam se da Agencija za borbu protiv korupcije to vidi. Naravno, očekujem da tu bude i neizostavni Aca Lukas.
Samo ću vas podsetiti, kada je bila kampanja u Zaječaru, nisu mogli policijski presretači da se nazaustavljaju vaših blindiranih džipova koji su jurili preko 200 na sat, sa sve rotacijom na koju nisu imali prava.
Je li lažem? Pa pogledajte izveštaje o zaustavljanju Saše Mirkovića na auto-putu kod Jagodine. Lično sam svojim očima video. Da vam ne pričam koliko je juče blindiranih automobila letelo 200 na sat da bi siglo na vreme na početak kampanje u Vrbas.
Zahtevam odgovor Agencije za borbu protiv korupcije na pitanje – da li su propraćeni troškovi kampanje i šta radi predsednik Republike i svih građana, Tomislav Nikolić, danas u Vrbasu i o čijem trošku tamo putuje? Hvala.

Reč ima Ljubica Mrdaković Todorović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Moje poslaničko pitanje je upućeno Ministarstvu zdravlja, a odnosi se na naše kolege zdravstvene saradnike, stručnjake iz oblasti kliničke hemije i laboratorijske medicine.
Pitanje glasi – kada će biti zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, „Službeni glasnik Republike Srbije“ 057 iz 2011. godine, čl. 198a i 198b, koji se odnose na izdavanje licenci za zdravstvene saradnike zaposlene u medicinskim laboratorijama sa visokim obrazovanjem?
Da li ovaj profil visokoobrazovnog kadra radi na istim poslovima kao i lekari i farmaceuti? Ako radi, kada će biti sagledani u pogledu validacije rezultata tretmana, što se tiče kolega zdravstvenog profila, platnog razreda, izdavanja licenci, osećaja mobinga itd? Budući da težimo evropskim standardima u svim sferama života, nadam se da će i u ovoj sferi biti uveden evropski standard, a to je standard multidisciplinarnosti.
Dalje bih pitala, pre sedam dana lično sam videla u Vrbasu gospodina Pajtića i bivšeg gradonačelnika Beograda, gospodina Đilasa, kao i pokrajinske funkcionere sa službenim automobilima i obezbeđenjem, pa pitam - da li su troškovi boravka pomenutih funkcionera DS finansirani iz pokrajinskog budžeta Vojvodine ili iz gradskog budžeta Grada Beograda? Jako mi je drago što je moj kolega iz DS, Milivojević, bio na skupu u Vrbasu, pa je nešto čuo i naučio od prvog potpredsednika Vlade, gospodina Aleksandra Vučića.
Na kraju bih rekla, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, danas je Svetski dan mentalnog zdravlja. Svetski dan mentalnog zdravlja je trenutak da se podsetimo potrebe za psihijatrijskom reformom i humanijim tretmanom psihijatrijskih pacijenata, što je pre nekoliko godina započeto u Nišu. Srpska napredna stranka snažno podržava reformu i zalaže se za uvođenje koncepta zaštite mentalnog zdravlja u zajednici. Hvala.

Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Milorad Stošić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pored predstavnika predlagača dr Rasima Ljajića, potpredsednika Vlade i ministra spoljnje i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, pozvao da sednici prisustvuju i Stevan Nikčević i Stefan Lazarević, državni sekretari u Ministarstvu spoljnje i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, mr Ljiljana Stanković, Dušan Protić i Bojana Todorović, Jelena Marjanović i Nebojša Vasiljević, pomoćnici ministra spoljnje i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Milan Dobrijević, načelnik u Ministarstvu za spoljnje i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Jasmina Roskić, načelnik u Odeljenju u Ministarstvu za spoljnje i unutrašnje trgovine i telekomunikacija i Ljiljana Milić, rukovodilac Grupe u Ministarstvu za spoljnje i unutrašnje trgovine i telekomunikacija i Jasmina Kostić, savetnik u Ministarstvu za spoljnje i unutrašnje trgovine i telekomunikacija.
Nastavljamo rad zajedničkim načelnim jedinstvenim pretresom o predlozima zakona iz tačke 2. do 8. dnevnog reda.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i zajednički pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkom 2, 3, 4, 5, 6, 7. i 8, a pre otvaranja zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, koji imate u prilogu. Raspoloživo vreme imate u materijalu.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika na osnovu člana 96. stav 4. Poslovnika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički načelni jedinstveni pretres o Predlogu zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti; Predlogu zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti konkurencije; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o saradnji u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Maroko o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko o osnivanju mešovite komisije za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju.
Da li predsednik predlagača dr Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar spoljnje i unutrašnje trgovine i telekomunikacija žele reč? (Da.)
Izvolite gospodine ministre.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste čuli pred vama su izmene dva zakona, donošenje dva potpuno nova zakona i tri zakona o ratifikaciji. Dozvolite mi da vrlo kratko dam objašnjenje nekih zakonskih predloga o kojima danas raspravljamo.
Prvi zakon o posredovanju i prometu i zakon o nepokretnosti, donosimo potpuno novi zakon, da je ovo oblast koja do sada nije bila pravno uređena iako procene govore da se nekih 110 milijardi dinara na godišnjem nivou, da je ukupna vrednost tržišta nepokretnosti. Da su takođe procene da jedna polovina, do dve trećine otpada na nelegalan promet ili promet koji nije registrovan, radi se o legalnim agencijama koje posluju na tržištu.
Mi u Srbiji danas imamo oko 300 privrednih subjekata koji posluju na tržištu nepokretnosti kao i 800 preduzetnika, a broj agencija koje nelegalno posluju pretpostavlja se da je značajno veći. Iz ovoga se jasno vidi da država nema podatke, čak ni o ostvarenim transakcijama, da ne govorim o šteti koja se time pričinjava za budžet Republike Srbije zbog ne naplaćivanja prihoda, a takođe i ogromne novčane transakcije nisu ni na koji način u okviru legalnih novčanih tokova.
Prema tome postojala je potreba da se na jedna celovit način uredi ova oblast donošenjem ovakvog zakona čiji je osnovni cilj da se obezbedi pravna sigurnost za građane i pravna lica u korišćenju usluga posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti. Drugim rečima, zakonodavaca je nastojao i nastoji da uvede red pre svega u rad agencija na tržištu, pri tome poštujući sve standarde EU u ovoj oblasti iako je to moram da kažem, ovo je jedna od oblasti koja nije u obavezi kada se radi harmonizacija sa EU jer ovo je ste pre svega obaveza nacionalnih zakonodavstava zemalja članica EU, ali postoje odgovarajući standardi koje sve zemlje poštuju.
Na ovaj način mi nastojimo takođe da smanjimo crno i sivo tržište koliko je god to moguće, a sa druge strane da olakšamo i rad agencijama koje legalno posluju na tržištu.
Mi verujemo da ćemo donošenjem ovog zakona povećati konkurentnost i konkurenciju na tržištu među privrednim subjektima koji se bave prometom nepokretnosti čime se stvaraju koliko toliko i uslovi za dolazak stranih investicija i ulagača.
Vrlo kratko ću govoriti o nekim zakonskim rešenjima. Jedna od osnovnih zakonskih rešenja tiče se uslova za obavljanja delatnosti i ovim se precizno definiše da poslove posredovanja mogu obavljati samo privredni subjekti, dakle, preduzetnici i privredna društva koja su upisana u registar posrednika. Dakle, uvodimo registar posrednika koji će se voditi u ministarstvu, redovno ažurirati i da će svaki učesnik na tržištu, da li je to kupac, zakupodavac, prodavac moći da vide koje su agencije legalne koje posluju u skladu sa zakonima ove zemlji i naravno sa ovim zakonom koji verujem da ćemo doneti.
Takođe, da bi preduzetnik obavljao poslove posredovanja mora on ili lice koje radi kod njega da ima položen stručni ispit za poslove posredovanja. Ono što jeste važno sa stanovišta pre svega kupaca i zakupodavaca i svih drugih učesnika na tržištu. Ovim će zakonom posrednik biti u obavezi da uplaćuje godišnju premiju osiguranja za eventualnu štetu koje obavljanjem poslova posredovanja može pričiniti nalogodavcu. Videćete u zakonskom predlogu postoje tačni iznosi uplaćenih sredstava osiguranja koje more da obezbedi posrednik da bi mogao da bude upisan u registar.
Nakon donošenja zakona u roku od šest meseci je potrebno doneti podzakonska akta. Radi se o sedam pravilnika koje će ministarstvo biti u obavezi u roku od šest meseci da donese. Međutim, postoje određene odredbe zakona koje će imati odložen početak primene. Pretpostavljate, radi se o onim delovima koji se tiču upisa u registar i plaćanja osiguranja. Te odredbe zakona će stupiti na snagu 18 meseci kasnije, pretpostavljamo da je to dovoljno vreme koje smo dali agencijama da se prilagode novim uslovima poslovanja.
Prvi pokušaj da se donese ovaj zakon bio je još 2009. godine, zatim 2011. godine i tada su vođene javne rasprave gde nije bilo saglasnosti onih koji su direktno bili zainteresovani za donošenje ovog zakona. Sada smo imali dvomesečnu javnu raspravu takođe uz učešće velikog broja zainteresovanih strana. Predlog zakona je prosleđen na 119 adresa, stručnoj javnosti, različitim organizacijama, agencijama koje se bave ovim poslom, nevladinim organizacijama, drugim državnim institucijama. Dobili smo 42 predloga sa sugestijama. Dobar deo tih predloga je uvršćen u tekst predloga ovog zakona.
Što se tiče Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, ovo je Zakon koji je takođe bio usvojen na Vladi Republike Srbije, u januaru 2012. godine i prosleđen Skupštini, ali je zbog izbora bio povučen iz skupštinske procedure. Sa više pravno-tehničkim izmenama imate tekst zakona pred vama, koji je bio već jednom usvojen na Vladi Republike Srbije. Tada se pokazalo da je Srbija jedina zemlja u regionu koja još uvek ima zakon iz bivše državne zajednice Srbija i Crna Gora, a to je bio zakon koji je regulisao oblast spoljne trgovine, naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene. Sve druge zemlje su donele posebne zakone, razdvojili su trgovinu robom dvostruke namene od trgovine naoružanjem i vojnom opremom. Ovim zakonom to činimo i mi. Sa druge strane, bila je evidentna potreba da se ovaj zakon uskladi sa standardima EU i odgovarajućim konvencijama i pravilima kojima je Srbija ili pristupila ili namerava da pristupi.
Prema tome, prvi zakon je donet 2005. godine na nivou državne zajednice i bio je praktično novost u tom smislu što je prvi put oblast trgovine, naoružanja i vojne opreme izdvojena iz vojnog u civilni sektor, odnosno prebačena iz Ministarstva odbrane na Ministarstvo trgovine.
Suština ovih izmena, pored ove harmonizacije o kojoj sam govorio, s jedne strane sa standardima EU a s druge strane sa međunarodnim konvencijama i sporazumima, jeste da se obezbedi čvrst sistem kontrole u ovoj oblasti i eliminiše mogućnost neželjenih izvoza i trgovine ovim proizvodima. To je bio jedan od osnovnih zahteva i EU.
Reći ću nešto i o novim zakonskim rešenjima u odnosu na važeći zakon u ovoj oblasti. Naime, uvodi se pojam sveobuhvatne klauzule, koja je definisana na savremeni način. Šta to praktično znači? To znači da se proširuje lista roba koje mogu služiti dvostrukoj nameni i za koju se mora tražiti dozvola nadležnih institucija. Ovo je bila jedna od odredbi na kojoj je posebno insistirala EU.
Uvodi se obaveza pribavljanja dozvole za pružanje brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći. Rok važenja dozvole je bio i do sada na godinu dana, a sada se ostavlja mogućnost automatskog produženja na još šest meseci, što je takođe novina. Rok za odlučivanje po zahtevima za izvoz je 10 dana od dobijanja posebne saglasnosti Ministarstva trgovine. Dakle, ukupan rok da se odgovori na zahtev jeste mesec dana, a u tom roku moraju da daju svoje saglasnosti Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo spoljnih poslova i BIA. Od tog dana, u roku od 10 dana Ministarstvo spoljne trgovine mora da da konačno rešenje odnosno dozvolu za izvoz odnosno uvoz.
Novina je što se uvodi mogućnost da je u određenim situacijama moguće po skraćenoj proceduri i bez pribavljanja svih saglasnosti nadležnih organa izdati dozvolu, a to su situacije kada se izvozi ili uvozi roba za potrebe Republike Srbije ili druge države ili kada se radi o pružanju humanitarne pomoći ili donacijama u hitnim slučajevima. Takođe, novina je da pored odbijanja i oduzimanja izdatih dozvola, uvedena je i mogućnost izmene već izdate dozvole.
Ostala rešenja su manje-više rešenja koja su preuzeta iz važećeg Zakona u ovoj oblasti. Moram reći da su u izradi zakona učestvovali predstavnici Evropske komisije. Kao što sam već naglasio, imali smo apsolutnu saglasnost na rešenja, jer su u skladu sa važećim standardima EU kao i važećim konvencijama u ovoj oblasti.
Što se tiče izmena Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti konkurencije, radi se o izuzetno važnom zakonu i to ne treba posebno da naglašavam. Prvi zakon u ovoj oblasti donet je 2005. godine, kada je uspostavljena i Komisija za zaštitu konkurencije kao nezavisno regulatorno telo. Posle četiri godine rada, donet je novi Zakon o zaštiti konkurencije, 2009. godine, gde su Komisiji pojačane nadležnosti u smislu instrumenata i mehanizama kojima Komisija može da interveniše u slučaju povreda konkurencije na tržištu.
Međutim, i sada, četiri godine posle primene ovog drugog zakona, uočene su neke nejasnoće, prepreke, problemi, pre svega u funkcionisanju Komisije. Poslednji izveštaj Evropske komisije naglasio je upravo probleme u njenom funkcionisanju i ukazao na neke odredbe Zakona koje treba izmeniti. Mi na ovaj način u potpunosti te prepreke otklanjamo.
Ovde imamo tri grupe izmena. Prva se tiče usklađivanja sa direktivama EU, druga se odnosi na procesna pitanja koja će povećati efikasnost rada Komisije i treća grupa izmena se odnosi na jačanje kapaciteta same Komisije.
U prvoj grupi izmena koja se tiču usklađivanja sa primedbama Evropske komisije koje su istaknute u godišnjem izveštaju, prva izmena tiče se roka zastarelosti i vođenja postupka pred komisijom i on će biti produžen sa tri na pet godina. U praksi se pokazalo da je rok od tri godine često nedovoljan, zbog vođenja složenih postupaka, pribavljanja često obimne dokumentacije, da su pojedini predmeti bili jako kompleksni i sada smo praktično tu nepravilnost, nejasnoću ili primedbu otklonili time što rok sa tri produžavamo na pet godina. Ovaj rok se obnavlja sa svakom radnjom u postupku, ali može najduže da iznosi 10 godina od vremena povrede.
Takođe, precizira se definicija dominantnog položaja učesnika na tržištu. Vi znate da je do sada rešenje iz zakona bilo da neki od učesnika na tržištu, ukoliko ima 40 i više posto učešća, da se smatra da ima dominantan položaj. Novim zakonskim rešenjem ovo će biti samo jedan od parametara i da neko ko ima i manje od 40 može da ima dominantan položaj, kao i ako neko ima više od 40, ne mora da ima dominantan položaj, jer će uzeti u obzir i ostali parametri, kao što je finansijska snaga učesnika na tržištu, tehnološke prednosti, struktura tržišta i još neki parametri za koje će svi zajedno donositi odluku o dominantnom položaju na tržištu.
Ovim izmenama otklanja se i mehanizam naplate zatezne kamate na teret sredstava komisije. Do sada je komisija u slučaju obaranja njenih odluka na sudu vraćala novac koji je oduzela, i ne samo to, vraćala je iz svojih sredstava i kamate. Evropska komisija je smatrala da to utiče na nezavisnost komisije, čak otežava njen rad i ovo je bila jedna od vrlo čestih primedbi koje smo mogli da čujemo u proteklom periodu. Dakle, sada se sredstva za kamate naplaćuju iz budžeta a ne sredstava komisije. Namera je da se poveća odgovornost komisije u donošenju odluka.
Rok za sprovođenje postupka i ispitivanje koncentracije po službenoj dužnosti produžen je sa tri na četiri meseca. Pretpostavljate da je isti razlog, što se vrlo često ukazuje potreba za sprovođenjem složenih ekonomskih analiza za koje je potrebno mnogo više vremena od ova tri meseca, što je bilo do sada.
Takođe, novina što se teret dokazivanja ne postojanja dominantnog položaja umesto na učesnike na tržištu sada prebacuje na komisiju, jer do sada su preduzetnici, privredna društva, privrednici, ne samo što su oni morali da dokazuju da nemaju dominantan položaj, morali su sami da plaćaju sve te analize i ceo postupak, sada komisija mora da utvrdi da li neko ima dominantan položaj i ona da dokazuje, a ne učesnik na tržištu. To je bio jedan od zahteva privrednika, što jeste i u skladu sa evropskim standardima.
Kao što sam rekao, druga grupa izmena tiče se nekih procesnih pitanja, kako bi se rad komisije učinio efikasnim. Ovde se uvodi mogućnost prekida postupka u slučaju kad sam učesnik na tržištu čije poslovanje komisija ispituje, otkloni nepravilnosti na koje se ukazuje. Praksa EU je pokazala da se 60% slučajeva povrede konkurencije rešava na ovaj način, i mislim da smo uveli jedan delotvorni mehanizam za rešavanje ovakvih slučajeva.
Treća grupa izmena tiče se jačanja kapaciteta same komisije. Kao što znate, dosadašnji sastav Saveta komisije bio je takav da je sastavljen isključivo i jedino od pravnika, s obzirom da se radi o problematici koja ima veze više sa ekonomijom možda nego sa pravom. Došli smo do jednog balansa da najmanje dva pravnika i dva ekonomista budu članovi Saveta komisije.
Neću govoriti o drugim manjim izmenama koje se tiču donošenja etičkog kodeksa o plaćanju. Zapravo, menja se institucija procesnog penala. Ono što jeste takođe važna izmena, koju moram da kažem, tiče se odredbi o visini iznosa koje mora da plati onaj ko povredi pravila konkurencije. Do sada je to bilo do 10% od ukupnog prihoda kompanije na globalnom nivou. Ako neka velika multinacionalna kompanija posluje u Srbiji, ako je komisija kazni sa 1% ona mora da plati 1% od ukupnog prihoda koji u celom svetu ta kompanija ostvarila. Sada se to odnosi do 10% od prihoda ostvarenih na teritoriji Republike Srbije.
Mi verujemo da ćemo ovim zakonskim rešenjima u velikoj meri osnažiti i kapacitete same komisije, ali takođe i njen rad učiniti efikasnijim, jer dosadašnje iskustvo pokazuje da od 16 odluka koje je komisija donela 12 odluka je palo na sudu. Ne kažemo da se radi o neodgovornom, nesavesnom poslovanju, pre svega i odlukama Saveta komisije, veliki deo problema leži i u dosadašnjim zakonskim rešenjima koja na ovaj način mi otklanjamo.
Što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini, ovde su faktički najmanje izmene u pitanju. Imali smo i stari zakon koji je donet pre četiri godine koji je u potpunosti uvažio sve standarde, pre svega direktive EU, o elektronskoj trgovini i ovde imamo dve grupe izmena. Jedne se tiču pravno-tehničke redakcije teksta i pojašnjenje nekih formulacija ili brisanje nepotrebnih formulacija. Suština tog dela izmena jeste da se olakša sudovima, u slučaju eventualnih sporova, i ova sudska zaštita je zapravo jedan od ključnih motiva za izmene i dopune Zakona o elektronskoj trgovini.
Mi tu pojašnjavamo neka rešenja koja su bila, možda neprecizno formulisana u prethodnom tekstu tog zakona. Neke od tih novina, recimo, daje se mogućnost tržišnom inspektoru, ili inspektoru za tržišne komunikacije da zabrani pružanje usluga informacionom društvu u slučaju povrede odredbi ovog zakona. To do sada nije bio slučaj. Osim toga, odredbe ovog zakona moraće da poštuju trgovci koji posluju i koji i nemaju sedište u Srbiji, a koji svoju robu prodaju na tržištu Srbije, što je posebno važno imajući u vidu da svaka 25 onlajn trgovina se obavlja između domaćih učesnika na tržištu, a da manje-više, da se radi u svim ostalim transakcijama onlajn prodavnice su registrovane van teritorije Srbije.
Ovde se povećavaju iznosi pojedinačnih kazni, u nekim slučajevima i do pet puta. Takođe se brišu neke odredbe, kao što su oni delovi koji se tiču elektronskog potpisa, jer je to oblast koja je regulisana zakonom o elektronskom potpisu. Brišu se i stavovi u vezi sa osnivanjem preduzeća i sa funkcionisanjem stranih preduzeća, što je takođe detaljno definisano nekim drugim rešenjima.
To je jedan razlog za donošenje ovog zakona, drugi su kao i u većini drugih slučajeva, usklađivanje sa direktivom o elektronskoj trgovini i prethodni zakon je bio usaglašen. U međuvremenu je i direktiva o elektronskoj trgovini EU bila izmenjena i postojala je potreba da je sada uskladimo sa novim rešenjima direktive o elektronskoj trgovini.
Drugim rečima, ovaj zakon drugim rečima treba da zapravo obezbedi pravnu sigurnost za učesnike u ovom vidu trgovine i drugi naziv za ovaj zakon jeste zapravo zakon o pravnoj sigurnosti u elektronskom poslovanju.
Što se tiče Zakona o ratifikaciji, imamo Sporazum o uzajamnom podsticaju i zaštiti ulaganja sa Marokom. Manje više, radi se o tipskom sporazumu. Vlada je još 2007. godine donela jedan model tipskog sporazuma na osnovu kojeg se sačinjavaju i pregovaraju svi ostali sporazumi. Imamo 50 takvih sa 50 država. Ovaj sporazum se u dve tačke ili odredbe razlikuje od tih tipskih sporazuma. Suština je da se obezbedi zaštita stranim investitorima i ulagačima, u ovom slučaju sa Marokom. Nažalost, mi smo nekada imali razvijenu robnu razmenu koja je išla i do 80 miliona evra sa Marokom. Danas je to palo na manje od 10 miliona evra.
Verujemo da ćemo i ovim zakonskim predlogom koji je samo jedan mali podstrek razvoja tih ekonomskih odnosa, kao i sa drugim zakonom koji donosimo u saradnji i formiranju mešovitog komiteta, doprineti da se ta saradnja razvija na zadovoljavajući način i koristeći potencijale koje i jedna i druga zemlja imaju.
Upravo Sporazum o osnivanju mešovite komisije za trgovinu, ekonomsku saradnju i naučno-tehničku saradnju sa Marokom ima za cilj da definiše oblasti gde Srbija i Maroko imaju mogućnost da se ta saradnja razvija, da se rešavaju problemi koji postoje u trgovini i svim drugim oblastima ekonomske saradnje između dve zemlje. Već smo u junu imali zasedanje Mešovitog komiteta ovde u Beogradu, gde smo definisali pet oblasti u kojima ove dve zemlje mogu da tu saradnju učine boljom nego što je danas.
Na kraju, Sporazum o saradnji u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija sa Azerbejdžanom. Ovo je jedan od, rekao bih, novijih sporazuma. Mi smo ove godine, moram da kažem, potpisali nekoliko sporazuma sličnog ili identičnog sadržaja, pre svega sa SAD, Velikom Britanijom, Kinom. Pre toga imamo sporazume sa Korejom i Egiptom i ovo je jedan novi sporazum koji potpisujemo sa Azerbejdžanom koji, verujem, da će stvoriti pretpostavke za bolju saradnju, pre svega, preduzeća u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, koji će takođe omogućiti naš zajednički nastup, kada se radi o Svetskoj poštanskoj uniji ili Međunarodnoj uniji za telekomunikacije. Dakle, branimo naše interese pred tim međunarodnim telima.
Omogući će saradnju eksperata i stručnjaka u ovoj oblasti, razvoj elektronske uprave i što je posebno važno, kao što sam rekao, eventualno stvoriti mogućnost za zajednička ulaganja u ovoj oblasti.
Ovaj sporazum zaključuje se na period od pet godina i automatski se produžava za narednih pete godina jedino u slučaju da neka od strana zatraži i obavesti drugu stranu da ne želi produženje ovog sporazuma. Hvala.

Hvala ministre.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Reč imaju ovlašćeni predstavnici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Kosanić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani ministre, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama zajednički načelni i jedinstveni pretres Predloga zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, izvozu i uvozu robe dvostruke namene izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini i zaštite konkurencije i tri predloga Zakona o potvrđivanju sporazuma, najpre, između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan i Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko.
Na samom početku reći ću da će poslanička grupa JS, u danu za glasanje, podržati ove predloge zakona, gore pomenute. Moje izlaganje je danas, u prvom delu, biće fokusirano na Predlog zakona o posredovanju prometu i zakupu nepokretnosti, a u drugom delu, zavisno od vremena, fokusiraću se i na pomenute sporazume.
Na samom početku reći ću da poslanička grupa JS podržava Predlog zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, jer se primenom ovog zakona reguliše ova oblast koje će obezbediti pravnu sigurnost prvo za građane Srbije, a isto tako i za pravne subjekte, viši kvalitet usluga po evropskim standardima, jačanje konkurentnosti i informacije o profesiji i smanjenje sive ili, kako vi kažete, crne ekonomije u toj oblasti. Svakako da treba biti iskren, pa reći da će primena ovog zakona imati, kao rezultat, i veće prihode države po osnovu poreza.
Da li je postojala neophodnost donošenje jednog ovakvog zakona? Svakako da se neki pitaju, ali moram reći da je postojalo, sa našeg stanovništva, donošenje jednog ovakvog zakonskog rešenja na osnovu velikog broja problema i na osnovu mišljenja relevantnih faktora, to jest posrednika koji se legalno bave ovim poslom, a isto tako i na osnovu komparativne analize zemalja u okruženju i svakako EU.
Isto tako, postavlja se pitanje da li je bilo moguće postojeći Zakon o obligacionim odnosima dopuniti i jedno takvo rešenje staviti u funkciju? Međutim, mislimo da na osnovu velikog broja problema, koji su bili, takvo jedno rešenje nije bilo moguće. Kada govorimo o problemima koji su evidentni, da kažemo koji su ti problemi koji su evidentni u ovoj oblasti. Najpre, visoko učešće sive ekonomije u ovoj oblasti; ne kvalitetna usluga posrednika; provizije se često isplaćuju u gotovom, a ne preko računa, čime se dovodi u pitanje kontrola tokova novca i oporezivanje; ugovori o posredniku se ne zaključuju, a i ako se zaključuju ne sadrže sve elemente; ne postojanje osiguranja od odgovornosti; nije određena stručna sprema; posrednici nemaju obavezu da skupe svu dokumentaciju u vezi nepokretnosti i da istu očuvaju i država nema adekvatan izvor podataka o obavljenim transakcijama, posebno u prometu nepokretnosti. Znači, obim tih transakcija, vrstu, vrednost i po teritorijalnoj pripadnosti.
Sada treba reći da je 2000. godine praktično živelo tržište nepokretnosti, što je za logičnu posledicu imalo pojavu velikog broja posrednika u prometu nepokretnosti koji se tim poslom bave. Prema podacima zvaničnih organa, oko 2000 privrednika je registrovano, vi ste malopre rekli da ih sada ima mnogo manje, i legalno se bavilo tim poslom. Oko 3000 ljudi je bilo uključeno u taj posao, a to je bilo u špicu tržišne nepokretnosti, između 2008. i 2009. godine.
Budući da u Srbiji ne postoji pravna regulativa koja bi uredila ovu oblast, deo posrednika posluje po evropskim standardima, ali drugi deo ne poštuje ili se ne pridržava ni uobičajenih pravila poslovanja.
Moramo biti iskreni i reći, što se tiče ove oblasti, kod registrovanih privrednih subjekata postoje problemi. Tu je prisutan problem distorzije tržišta ili prijave nepostojećih nekretnina.
Prema podacima, koje ste vi malopre izneli, grupacije posrednika u prometu nepokretnosti, jedna trećina ili jedna polovina registrovanih transakcija na tržištu nepokretnosti obavlja se uz posredovanje nelegalnih firmi ili nelegalnih privrednih subjekata. Iako ne postoje pravi podaci u ovoj oblasti, udruženje klastera govore da je ukupan godišnji promet na tržištu nepokretnosti tri miliona evra. Malo se razlikujemo sa tim podacima, vi ste rekli nešto drugačije. Od toga samo jedan milion evra prometa ostvari oko 500 registrovanih, između 300 i 500, ne znam tačno koliko je sada, posrednika koji prihoduju oko 3,3 miliona dinara provizije.
Ono što je mene, spremajući se za ovu temu, zabrinulo, moram reći, iz ovoga se može pretpostaviti da iznos godišnje ne naplaćenog poreza se kreće između 600 i dva milijarde dinara. To nije mala cifra.
Ovim zakonom su predviđene i zakonske odredbe, ono nepopularno, ali zaista one postoje i kreću se u granicama od 50 do 500 hiljada dinara u zavisnosti da li je prekršilac pravno ili fizičko lice do zaštitne mere zabrane obavljanja delatnosti između jedne i tri godine i do zaštitne mere javnog objavljivanja presuda.
Na samom kraju, vezano za ovaj predlog zakona, nisam hteo nešto mnogo da dužim, a zbog svega navedenog postoji potreba donošenja jednog ovakvog zakonskog rešenja koji će obezbediti visok stepen pravne sigurnosti za sve učesnike u posredovanju, prometu i zakupu nepokretnosti i veći kvalitet usluga u oblasti posredovanja po evropskim standardima. Na taj način se istovremeno jača konkurentnost ovog sektora koji je u ovom trenutku nerazvijen i, složićete se, ne može da konkuriše ni zemljama u okruženju, a svakako ni zemljama u EU.
Svakako, vezano za ovo zakonsko rešenje, poslanička grupa JS, u danu za glasanje, podržaće ovaj predlog zakona.
Sada, kao što sam rekao, rekao bih nešto više o sporazumima između Vlade Republike Srbije i Azerbejdžana i Maroka. Najpre, govoreći o Predlogu zakona potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o saradnji u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija.
Na samom početku reći ću da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona i ovo zakonsko rešenje, čijim potvrđivanjem se stvara podsticaj za razvoj kroz primenu studije i projekata u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija. Takođe, omogućava se i tehnička pomoć eksperata, profesionalaca specijalizovanih za obuku domaćeg osoblja telekomunikacionih kompanija, kao i podsticanje zajedničkih ulaganja u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija.
Da kažem da opravdanost ovog zakonskog rešenja leži u članu 3. Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan potpisanog u Bakuu 13. maja 2010. godine, a stupio je na snagu 8. januara 2011. godine, kojim je definisano da se aktivnosti iz ovog sporazuma mogu realizovati kroz potpisivanje drugih sporazuma, ugovora, programa ili projekata.
Volim da kažem o tome kakva je saradnja između zemalja sa kojima potpisujemo sporazume i kako je to izgledalo u prošlom vremenu. Postoji sigurno dosta prostora za unapređenje saradnje između Republike Srbije i Republike Azerbejdžan. Dosadašnji nivo svakako ne zadovoljava ni naše potrebe, a ni potrebe Azerbejdžana. Znači, otvara se jedan veliki prostor da se to unapredi.
Ono što je značajno ovde u sporazumu i treba napomenuti jeste da je Azerbejdžan jedna od retkih zemalja, ne znam koliko je to poznato, u koju Srbija više izvozi nego što uvozi. Isto tako, osim povećanja izvoza postoji mogućnost i privlačenja investitora iz Azerbejdžana. Daću neke konkretne podatke.
Spoljno-trgovinska razmena, recimo od 2010. godine, vezaću se za tu godinu, iznosila je između Srbije i Azerbejdžana 6,4 miliona dolara u 2010. godini. Izvoz u Azerbejdžan je vredno svega, u odnosu na mogućnosti, 5,74 miliona dolara, a uvoz 735 hiljada dolara. Ukupna robna razmena za prva tri meseca 2012. godine premašila je rezultat za celu 2011. godinu i iznosila je nešto više od 4,3 miliona dolara. Svakako, moguće je povećati izvoz proizvoda iz Srbije na tržište Azerbejdžana. Reći ću to koje su to oblasti, a koje su značajne, prehrambena industrija sadnog i semenog materijala, lekova i medicinske opreme, organske hrane, a svakako da su azerbejdžanske kompanije zainteresovane i za kupovinu srpskog nameštaja, podnih obloga i mašina i uređaja za poljoprivrednu proizvodnju itd.
Ono što želim ovde da vam kažem, JS uvek daje podršku kada sklapamo sporazume. Mislimo da svaki sporazum sa nekom zemljom može da doprinese povećanju saradnje i potpisivanju novih sporazuma i novih radnih mesta. Kako mi kažemo, svako radno mesto je danas u Srbiji zlata vredno.
Ovde uvek treba napomenuti, čini mi se, ljudima koji dolaze iz inostranstva i koji žele da investiraju u Srbiju, da Srbija isto tako ima značajne sporazume o slobodnoj trgovini sa EU, zatim u regionu Balkana, u okviru CEFTA sporazuma sa Asocijacijom država članicama EFTA, Turskom i za srpsku privredu, čini mi se, krucijalnom i značajnom Carinskom unijom Rusije, Belorusije i Kazahstana.
To je, svakako, značajna prednost i pozivnica za investitore i strana ulaganja. Sigurno je da ukupna saradnja Srbije i Azerbejdžana daje dobar osnov za jačanje budućih odnosa i ne sumnjam da ćemo ići tim pravcem u narednom periodu. Poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće ovaj sporazum.
Na samom kraju, ukratko o dva predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja i osnivanju mešovite komisije za trgovinu i ekonomsku i naučno-tehničku saradnju.
Svakako da će poslanička grupa JS podržati i ovaj predlog zakona kojim se, sa jedne strane, garantuje ulagačima država ugovornih strana nacionalni tretman najpovlašćenije nacije, kao i puna zaštita njihovog ulaganja, a s druge strane predstavlja značajan doprinos unapređenju bilateralno-ekonomske saradnje, jer stvara pravni osnov za održavanje redovnih zasedanja mešovitih komisija, kako sa jedne, tako i sa druge strane.
Malopre ste napomenuli, ali evo i ja da kažem da je Kraljevina Maroko bivšoj Jugoslaviji bila jedan od najznačajnijih partnera. Ta saradnja, koja je u to vreme bila veoma značajna, iznosila je negde između 60 i 80 miliona dolara. To je bilo 80-ih godina, ako se ne varam, tako da i sa ove strane vidimo da postoji ogromna perspektiva za saradnju sa Marokom.
Što se tiče Srbije, najveći obim trgovinske razmene je iznosio 2008. godine, kada je ukupna vrednost robne razmene iznosila 25 miliona dolara. Nažalost, i ovde se pokazalo da je Srbija svega izvezla 4,3 miliona dolara, a uvoz iz Maroka je bio 20,6 miliona dolara. U 2012. godini vrednost izvoza iznosila je svega 1,7 miliona dolara, a vrednost uvoza 8,7 miliona dolara. U prvih šest meseci 2013. godine ostvarena je razmena u vrednosti od 5,5 miliona, od je čega izvoz bio 1,2 miliona, a uvoz 4,3 miliona dolara. Mislim da postoji ogroman prostor u izvozu naših proizvoda na marokansko tržište, tako da eto, i na osnovu onoga što sam rekao, prvi podatak koji je postojao, da je u staroj Jugoslaviji bilo između 60 i 80 miliona dolara.
Kraljevina Maroko je značajna kao ekonomski partner kako zbog postojećih mogućnosti za razvoj bilateralne i ekonomske saradnje, tako i zbog uticaja ove zemlje u regionu kojem pripada.
Iz svega ovoga gore navedenog, ovi sporazumi predstavljaju važan element buduće saradnje sa Kraljevinom Maroko, jer se stvaraju mogućnosti veće saradnje, za veće angažovanje naših privrednika u saradnji sa ovom zemljom, investiranje marokanskog kapitala na naše tržište i unapređenje i proširenje ukupne ekonomske i trgovinske saradnje.
Na samom kraju, iz svega ovoga što sam rekao, poslaničke grupa JS u danu za glasanje podržaće sve ove predloge zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege i koleginice, Zakon o zaštiti konkurencije je jedan od zakona koji su od suštinskog značaja za stvaranje funkcionalne tržišne privrede u Srbiji i za dalji napredak u procesu evropskih integracija. Zakonodavni okvir je ključni element poslovnog okruženja i u tom smislu harmonizacija propisa sa pravnim tekovinama EU doprinosi unapređenju poslovnog i investicionog ambijenta, a time i povećanju konkurentnosti i puno integrisanje privrede Srbije u zajedničko tržište EU.
Verujem da će se ovim izmenama i dopunama unaprediti kvalitet propisa, što će imati uticaj na povećanje produktivnosti i podizanje kvaliteta i raznolikosti ponude roba i usluga, tako da će koristi imati cela poslovna zajednica, potrošači, kao i država kroz širenje i jačanje poreske baze.
Podizanje stepena harmonizacije propisa sa pravnim tekovinama EU predstavlja korak dalje ka dostizanju evropskih standarda u pogledu funkcionisanja privrede, jer proces evropskih integracija treba posmatrati kao instrument za sprovođenje i ubrzavanje procesa transformacije u uspešnu i funkcionalnu tržišnu privredu koja će moći da odoli pritiscima konkurencije na zajedničkom unutrašnjem tržištu EU.
Ohrabruje činjenica da je ovaj propis proizašao na određeni način iz prakse Komisije za zaštitu konkurencije, odnosno da je rezultat uočenih nedostataka u postojećim zakonskim rešenjima koja su imala negativne efekte u primeni.
Pametna regulativa podrazumeva ne samo kreiranje propisa, već i praćenje i ocenu njegove implementacije, naročito u dinamičnoj oblasti kao što je zaštita konkurencije. Vlada kao predlagač i resorno ministarstvo prepoznali su značaj inicijative regulatornog tela za izmenu zakona i potom kreirali propis u saradnji sa telom koje će ga i sprovoditi i primenjivati u praksi, uvažavajući mišljenje i preporuke Evropske komisije.
Posebno bih izdvojio značaj sledećih izmena: drugačiji pristup utvrđivanju dominantnog položaja baziran na tržišnoj snazi preduzetnika i privrednih društava, koja se utvrđuje putem zakonom propisanih i preciznih ekonomskih kriterijuma. Ovim se stvara predvidivo poslovno okruženje i povećava pravna sigurnost, jer su stranke unapred upoznate na koji način će komisija postupati u svim pojedinačnim slučajevima koji zahtevaju utvrđivanje postojanja dominantnog položaja.
Brisanje pretpostavke postojanja dominantnog položaja u slučaju 40% ili više tržišnog učešća možda će otežati postupanje Komisije za zaštitu konkurencije, ali će s druge strane zahtevati i omogućiti sagledavanje pravog stanja stvari na tržištu i svih elemenata koji utiču ili mogu uticati na dominaciju.
Takođe je značajno sankcionisanje kartela i zloupotrebe dominantnog položaja i kažnjavanje u procentualnom iznosu od ostvarenog prihoda, jer to predstavlja moderno dostignuće prava i politike zaštite konkurencije. Nije dovoljno samo utvrditi da je učinjena povreda konkurencije, već je nužno kazniti učesnika koji je zloupotrebio dominantan položaj ili učestvovao u kartelu i to tako da određena sankcija ima odvraćajući efekat i za druge učesnike na tržištu.
Iznos mere zaštite konkurencije se uplaćuje u budžet Republike Srbije, što omogućava Vladi da racionalnim angažovanjem ovih novčanih sredstava ostvari povratni pozitivni uticaj u cilju jačanja funkcionalne tržišne privrede. Stoga je jasno da javni interes nalaže produženje rokova zastarelosti za određivanje i eventualnu prinudnu naplatnu meru, kako bi se ostvarila puna i efikasna primena zakona. Postojeći rokovi zastarelosti, i to tri godine u kom periodu treba otkriti, npr. kartel, procesuirati isti, proći sudsku kontrolu, odluke i prinudno izvršiti, predstavlja zaista izuzetno težak zadatak i omogućava počiniocima da prolongiranjem i odugovlačenjem postupka izbegnu plaćanje mere.
U državama članicama EU, kao i u postupku pred Evropskom komisijom, rokovi su takvi da počinioci ne mogu da izbegnu sankcionisanje samo zbog proste činjenice protoka vremena. Ovom izmenom se postiže usklađivanje sa pravilima koja važe u EU.
Istovremeno, produženje rokova zastarelosti na razumnu meru povećava odgovornost Komisije za zaštitu konkurencije koja će sada imati dovoljno vremena za preuzimanje svih radnji i punu i potpunu primenu zakona, u kojoj su stvoreni neophodni zakonski uslovi za sankcionisanje akata i radnji kojima se ograničava, narušava ili sprečava konkurencija.
Takođe, ova izmena ostavlja više mogućnosti za ostvarivanje načela saslušanja stranki i načela istine u postupku, što povećava pravnu sigurnost stranaka u postupku.
S druge strane kažnjavanje nije i ne može biti samo sebi cilj, već je samo eventualna nužnost. Suštinski je neophodno otkloniti uslove pod kojima je nastala povreda konkurencije, sprečiti njeno ponovno nastupanje i eliminisati stvarne i moguće posledice takvog poslovanja. Praksa u Evropskoj uniji je pokazala da je efikasan mehanizam za postizanje ovog cilja odredba koja se uvodi ovim izmenama u članu 15. – novi koncept prekida postupka, ispitivanja povrede konkurencije daje pravo stranci da predloži i ponudi obaveze koje je spremna da izvrši.
Ovaj koncept pogoduje strankama u postupku, ali istovremeno daje ovlašćenje komisiji da oceni da li su predložene obaveze adekvatne i pogodne za otklanjanje učinjene povrede. Njihovi konkurenti, dobavljači, kupci i svi ostali učesnici na tržištu mogu da daju svoje mišljenje po tom pitanju, a komisija je dužna da ima u vidu i rezultate ovog market testa, pri donošenju odluke.
Ove dve izmene i to produženje roka zastarelosti i obavezivanje stranke uz prekid postupka na određeni način se međusobno dopunjuju, jer prave fini balans između kažnjavanja i davanja mogućnosti stranci da se pokaje i sama popravi učinjeno.
Međutim, ako je to tako postavlja se pitanje – zbog čega odredba člana 15. koja se odnosi na dobrovoljno predlaganje obavezivanja stranke počinje da se primenjuje odmah i u postupcima koji su već pokrenuti, a odredba kojom se produžava rok zastarelosti za određivanje i naplatu mere biće primenjena tek u postupcima koji budu pokrenuti nakon stupanja na snagu ovog zakona.
Slažem se da je interes pravne sigurnosti stranke u postupku nalaže da se njen položaj ne otežava izmenama zakona, ali je veliko pitanje da li u konkretnom slučaju treba dati primat interesu stranke u odnosu na javni interes.
Kada ovde govorimo o javnom interesu, smatram da ne govorimo samo o interesu države i društvene zajednice kao celine, već i u interesu svih malih i srednjih preduzeća, koja čine poslovnu zajednicu Srbije i u interesu potrošača, jer efikasna zaštita konkurencije, prvenstveno ima uticaj na njih.
Takođe bih zamolio pojašnjenje prelazne i završne odredbe člana 22. stava 2, i to da li se odredba o dominaciji primenjuje u svim postupcima koji će biti započeti nakon stupanja na snagu ovog zakona, ili se primenjuje samo na one situacije i odnose na tržištu koji će tek nastati nakon stupanja na snagu zakona.
Pažnju privlači odredba člana 6. i člana 16. u 3. stavu. Radi se o izmeni koja na prvi pogled deluje kao terminološka i to da se reč: „naknada“ zamenjuje rečju: „taksa“. Zamolio bih ministra za objašnjenje da li ova izmena termina znači promenu režima finansiranja regulatornog tela, odnosno da li će se takse uplaćivati u republički budžet ili na račun komisije za zaštitu konkurencije.
Smatram da je važno dobiti objašnjenje predlagača zakona po ovom pitanju, prvenstveno zbog obaveze koju Srbija ima prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, član 73. Sporazuma, a to je postojanje i vršenje ovlašćenja od strane operativno nezavisnog tela. Naravno, kada se govori o nezavisnom telu podrazumeva se da se tu radi o nezavisnosti u odnosu na izvršnu vlast. Komisija za zaštitu konkurencije regulatorno telo, koje za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini i mislim da bi bilo izuzetno važno unaprediti odnos i saradnju komisije i Skupštine i to pre svega, resornog Odbora za trgovinu.
U tom smislu izneo bih inicijativu, da se ako to druge obaveze ovog odbora dozvoljavaju formira grupa od kolega poslanika, članova ovog odbora, koja bi pratila rad i bila u stalnom kontaktu sa Komisijom za zaštitu konkurencije.
Poslanički klub Srpski pokret obnove – Demohrišćanska stranka Srbije podržava usvojene izmene ovog zakona i u danu za glasanje će glasati da ovaj zakon bude usvojen. Hvala vam puno.