Član 27. i član 107. Gospodine predsedavajući, meni je žao što ste toliko osetljivi na svaku vrstu kritike, ali gospodin Đurić nije se direktno obraćao gospođi Tomić. Gospodin Đurić je samo spominjao njenu diskusiju.
Da li zabranjeno spominjati ime, odnosno prezime diskutanta prilikom rasprave u načelu? Mislim da nije.
Zato ste, gospodine predsedavajući, prekršili čl. 27. i 107. Vi ste direktno povredili dostojanstvo ove skupštine i svakog od prisutnih poslanika, zato što ste govorili nešto što nije tačno gospodine predsedavajući. Trebalo je pažljivije da slušate načelnu raspravu gospodina Đurića i da ne budete subjektivni prilikom ocenjivanja na koji način je isti diskutovao.
Subjektivnost, najverovatnije proističe iz činjenice da je kritikovao u velikoj meri Fond PIO. Mi znamo da ste vi direktno, što se tog fonda tiče, zainteresovani za isti, s obzirom da ste u penziji.
Prema tome, i tu možemo da nađemo, je li tako gospodine predsedavajući, razloge za jednu neobjektivnost.
Zaista apelujem na vas da sledeći put prvo pazite, slušate šta govore poslanici, a kao drugo, kada reagujete budite maksimalno objektivni. Zato vam sada preporučujem da gospodinu Đuriću date priliku da replikom odgovori na sve ono što je pogrešno protumačeno od strane gospođe Tomić u pogledu njegove diskusije.

Meni je žao što ste vi opsednuti Fondom PIO. Ja nisam uopšte primaoc. Prema tome, ako vi mislite da ja o tome vodim, uopšte nisam čak ni zapazio da je Fond PIO spomenut. Jeste spomenuo neku trgovinu, kupovinu, to je njegovo pravo. Nije tačno da vam kažem, to ostaje vama.
Meni je žao što vi mislite, pažljivo sam slušao gospodina Đurića i sve vas, prema tome, pravo davanja replike je isključivo moje pravo, moja je procena, vi to morate da poštujete, ako hoćete, ako nećete, to je drugi problem vaš.
Možete da tražite da se izjasnimo o povredi Poslovnika.
(Judita Popović, s mesta: Da.)
Dobro. Izjasnićemo se o povredi Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Dušica Morčev. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, Zakon o zaštiti konkurencije je izuzetno važan antimonopolski zakon i dobro je što imamo danas pred nama izmene i dopune ovog zakona, jer ako smo svi pažljivo pratili diskusiju danas u Skupštini, niko nije zadovoljan trenutnim stanjem na tržištu u Srbiji danas.
Ne možemo da kažemo jer smo zadovoljni radom Komisije za zaštitu konkurencije i ako je tome doprinela nejasna zakonska regulativa, onda je dobro da sada se izvrše izmene.
Sa nekim predloženim izmenama možemo da se složimo kao poslanička grupa Demokratske stranke Srbije, ali smo mi podneli i određen broj amandmana kojim želimo da doprinesemo unapređenju ovog zakona.
Moja koleginica Gorica Gajić iznela je neke od naših primedbi na ove predložene izmene, ja ću se osvrnuti se na još neke. Nažalost, nismo bili u prilici da ponesemo amandman koji se odnosi na definiciju relevantnog tržišta, zato što ovim izmenama i dopunama taj član zakona nije tretiran, ali bih ukazala na to.
Smatramo da je definicija relevantnog tržišta trebala da bude jasnija i preciznija u samom zakonu, da nije dobro što smo ostavili Vladi da uređuje kriterijume, tj. za određivanje preciznije irelevantnog tržišta, pošto je ono što je za pohvalu ovim predlogom zakona, to su izmene koje preciznije definišu kriterijume o dominantnom položaju na tržištu. Smatramo da je to isto moglo da se uradi i sa preciznijim i jasnijim definisanjem irelevantnog tržišta, koji je izuzetno važan za ovu oblast.
Možda i najznačajnija predložena izmena tiče se produženja roka zastarelosti, sve moje kolege su danas govorile o tome, da se poveća sa tri na pet godina, to je praksa pokazala, a i to je kako pogledati izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije, takođe su stavili da je to bio problem zbog složenih predmeta i da je ovo dobro što imamo u ovim predloženim izmenama, produžetak ovog roka.
Kada pogledate Izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije, možete da vidite da oni smatraju da imaju nedovoljan broj zaposlenih koji rade na predmetima. Da li to utiče na kvalitet njihovog rada, da li se predmeti koji su pred komisijom ne rešavaju brže, to je sada da pokaže vreme da sudi, da li je to razlog ili samo nejasna do sada zakonska regulativa, koju ćemo danas izmeniti.
Ono što oni u svom Izveštaju o radu spominju i neadekvatan poslovni prostor u kojem se nalaze i za koji plaćaju visok zakup u privatnoj svojini, smatram da država treba da obezbedi Komisiji, a i drugim agencijama koje osniva Skupština i Vlada da bi se smanjili troškovi, jer uvek kada plaćate privatni zakup cena na tržištu pokazuje i tu se troškovi povećavaju.
Još jedna naša primedba, što se tiče ovih predloženih izmena odnosi se na član 22, kojim se regulišu postupci pred komisijom koji nisu okončani ni do dana stupanja na snagu. Znači, u stavu 1, o tome smo govorili danas se kaže – da će se na te postupke primenjivati ovaj zakon kada stupi na snagu, a onda zatim u stavu 2. se izuzimaju postupci utvrđivanju dominantnog položaja i zastarelosti i mere zaštite konkurencije. Mi smatramo da stav 2. treba da se briše. Mi smo i podneli amandman kojim to jednostavno želimo da izmenimo ovaj predloženi zakon.
Zbog ograničenog vremena, a većeg broja predloženih zakona koji su isto važni, osvrnula bi se na zakon o elektronskoj trgovini.
Elektronska trgovina je izuzetno popularna u svetu, Srbija je i dalje daleko od tih trendova, po nekoj proceni 80% naših građana do sada još uvek nije koristilo takav vid kupovine, znači, elektronskim putem. Razlozi za to su višestruki, nepoverenje i strah od gubitka novca, strah od prevare, zloupotreba privatnih informacija, sve su to razlozi koji još uvek predstavljaju prepreku kod nas da se elektronska trgovina brže razvija.
Elektronska trgovina u Srbiji predstavlja i problem nejasne carinske regulative. Praksa pokazuje da carinski propisi kada se carini roba koja se kupuje u inostranstvu predstavljaju problem našim građanima, oni poručuju robu iz inostranstva, koja je po nižoj ceni, a kažem naša nejasna, još uvek carinska regulativa povećava cenu tih proizvoda koji se kupuju elektronskim putem i smatramo da treba da se pomeri granica za carinjenje koja sada za pošiljke do 50 evra je za komercijalnu robu, a do 80 evra je za poklone i da bi unapredila elektronsku trgovinu ako bi povećali iznos do koga se ova roba ne carini.
Ono što je značajno i što sigurno unaprediti ovu oblast, to je dolazak „Pejpala“, o tome su danas govorili, to što naši građani mogu da koriste servis „Pejpala“ od skora, od aprila meseca, tako što mogu neograničeno da kupuju robu, još više će se unaprediti naravno kada budu naši građani i naše kompanije u mogućnosti da prodaju i tj. da mogu da naplate našu robu, a imamo šta da ponudimo na ovom tržištu.
Čuli smo od vas da to očekujemo u nekom doglednom periodu i to će zaista ovu oblast unaprediti. Zakonska regulativa je nešto što predstavlja još uvek problem u ovoj oblasti. Ove izmene Zakona o elektronskoj trgovini su dobre, ali one nisu dovoljne. Kao što znate, potrebno je da izmenimo Zakon o platnim uslugama, platnom prometu, Zakon o računovodstvu.
Ono što nije dobro, što bih se složila sa gospodinom Đelićem, a to je, ako dođe do povećanja PDV na računarsku opremu, to je jedna mera koju Vlada donosi, koja ne može ovu oblast da pospeši, tj. da je unapredi, ona ima ogroman potencijal.
Našta bih se još osvrnula? Mislim da nije dobro što danas imamo samo izmene i dopune Zakona o elektronskoj trgovini, a nemamo izmene i dopune ovih pratećih zakona koji treba da unaprede ovu oblast. Znam da to nije do vas i da ovi ostali zakoni nisu u nadležnosti vašeg ministarstva. Mislim da treba da sarađujete na tom nivou da se vidi da je Vlada jedinstvena, da predlažete izmene i dopune zakona i unapređujete određene oblasti, tako što Vlada, tj. resorno ministarstvo izlaze sa predlozima zakona koji pokrivaju tu oblast.
Ove zakone koje sam pomenula, koji su potrebni da bismo uredili ovu oblast, još uvek nisu u skupštinskoj proceduri. Kada dođu u skupštinsku proceduru, što zavisi od Vlade, tj. od ministarstva, onda je odgovornost na predsedniku Skupštine da nama na dnevni red stavi sve te zakone i po meni je logično da imamo objedinjenu načelnu raspravu po tom principu.
Znači, ako uređujemo određenu oblast, onda da se načelna rasprava objedinjuje za zakone o elektronskoj trgovini, zakon o računovodstvu, o platnim uslugama, o platnom prometu i da znamo da smo mi završili nešto. Ovako mi danas imamo važne zakone, nemam vremena da se osvrnem na sve, zato što nam je objedinjena načelna rasprava, a opet ništa nismo zaokružili do kraja. Opet kažem, ima ovde dobrih izmena, ove izmene o elektronskoj trgovini unaprediće, doći će do poboljšanja, ali nismo završili, i ne možemo da kažemo da smo odradili posao do kraja, što je u našoj moći naših poslanika da izglasamo, a vašoj da nam predložite.
Naravno da i mi možemo da predložimo izmene i dopune zakona, ali je praksa pokazala da ono što poslanici opozicije predlože u ovom parlamentu, nažalost ne može da dođe na dnevni red i ne može da se raspravlja o njima, zato tu odgovornost ostavljam na vama, vi možete to da uradite i da u dogovoru sa vašim kolegama iznađete način da ubuduće dolazite ovde pred nas i da kažete, sada unapređujemo i zaokružujemo ovu oblast, tako što ćemo izmeniti sve ove zakone koji su potrebni. Toliko. Hvala.

Hvala.
Nataša Mićić, po kom osnovu se javljate?
(Nataša Mićić, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Gospođo Mićić, samo da vas upozorim, verovatno je vezano za prethodni slučaj. Ovde lepo piše u Poslovniku da narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupku predsednika Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog poslovnika, a učinjeno je na sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi.
U međuvremenu sam dao reč narodnom poslaniku Dušici Morčev, vi ste zakasnili u tom smislu. Da ne bih bio toliko tvrdoglav, izvolite.

Gospodine predsedavajući, smatram da ste povredili više odredaba Poslovnika. Član 27. koji se tiče vaših ovlašćenja, član 107. koji se tiče dostojanstva Skupštine i član 109. koji se odnosi na izricanje opomene.
Naime, vi ste pre nego što ste dali reč koleginici, izrekli opomenu Juditi Popović, bez ikakvog objašnjenja, a mislim i bez ikakvog osnova.
Gospodine predsedavajući, pre toga ste povredili Poslovnik tako što ste uskratili pravo replike narodnom poslaniku Bojanu Đuriću. To jeste vaše diskreciono pravo. Tu se sa vama slažem, ali mislim da je gospodin Đurić imao pravo na repliku. Vi ste mu uskratili repliku zato što se obraćao direktno narodnoj poslanici Tomić, a on se zapravo uopšte direktno nije obraćao, nego je komentarisao njenu diskusiju, pominjući njeno ime.
Znači, nama poslanicima nije dozvoljeno, i to je tačno, po Poslovniku da se direktno obraćamo narodnim poslanicima ili drugim učesnicima, na primer ministru. Meni ne bi bilo dozvoljeno da kažem – gospodine ministre ili gospodine Ljajiću, zašto niste spomenuli u vašem obrazlaganju Zakona o zaštiti konkurencije to što je „Simpo“ oslobođen duga, ali mi je dozvoljeno da kažem – gospodine Ljajiću, mislim da ste propustili i nije dobro za ovu zemlju da ne ponudimo jedno konkretno obrazloženje koliko to utiče na konkurenciju to što je „Simpo“ oslobođen tog duga. Razumete? Razlika je u indirektnom i direktnom govoru.
Prema tome, iako je pogrešno protumačen, imao je pravo da dobije repliku, Bojan Đurić je uskraćen za to, a povrh toga ste narodnoj poslanici Juditi Popović, koja je samo ukazala da ste povredili sve ove odredbe, bez ikakvog osnova i rezona izrekli opomenu, a pri tome nije narušavala red.

Samo jedan kratak komentar. Tvrdim da je moje diskreciono pravo da ocenim da li ću nekom dati repliku ili ne. Procenio sam da Aleksandra Tomić ima pravo na repliku i dao sam je. Aleksandra Tomić, još jednom obrazlažem, u svojoj replici ni jednom svojom reči nije spomenula…
(Nataša Mićić, s mesta: Pogrešno je protumačila, što je drugi osnov za pravo replike.)
Nemojte da vam izričem opomenu. Nemate pravo da komentarišete…
(Nataša Mićić, s mesta: Pogrešili ste, niste mi isključili mikrofon. To je vaša greška.)
Sada ću vas isključiti. Što se tiče opomene gospođi Juditi, pročitajte stenogram, pa ćete videti zašto sam izrekao opomenu. To je moje pravo. Na kraju krajeva, Administrativni odbor će odlučiti da li sam bio u pravu ili ne.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić, povreda Poslovnika.

Dakle, povredili ste član 109, gospodine Arsenoviću. Nije vaše pravo da tako izričete opomenu. Članom 109. Poslovnika Narodne skupštine je propisan postupak za izricanje opomene. Vi taj postupak niste sproveli. Taj deo ima i materijalne i procesne aspekte, taj član. Glupo je da ovde raspravljamo na taj način. Morate da navedete razlog zbog koga ste izrekli opomenu gospođi Popović. To nije vaša diskreciono pravo.
Da ostavimo po strani, diskreciono pravo, replika, ne pominjem više taj slučaj. Sada govorim o izricanju opomene gospođi Popović. Po članu 109. Poslovnika nemate mogućnost da bez obrazloženja izreknete opomenu. Morate da kažete na koji osnov se pozivate. Vi ste opomenuli gospođu Popović kada je rekla – ne govorite istinu. Nije valjda to uvreda, gospodine Arsenoviću? To nije uvreda. To je njena ocena. Vi možete o tome da raspravljate, ali to ne može biti osnov za opomenu. Niste pre toga upozorili gospođu Popović ako ste smatrali…
Da li možete da opomenete gospodina Čolakovića da me ne ometa dok govorim?
Molim vas da sprovedete postupak iz člana 109. ovog poslovnika. Ne možete da se ponašate na taj način. Izričite opomene narodnim poslanicima koji nose i finansijske i različite druge efekte. Zbog toga je članom 109. vrlo precizno propisano koje su granice vaših ovlašćenja i koji je postupak da izreknete sankciju.

Gospođa Judita se veoma uvredljivo izrazila prema predsedavajućem i to je razlog zbog čega je dobila opomenu. Smatram da nema potrebe da više komentarišem.
Gospodine Čolakoviću, po kom osnovu se javljate?

Javljam se po povredi Poslovnika. Niste ga opomenuli. Ni jednu reč nisam izgovorio sada. Samo sam gledao u pravcu njega i ni jednu reč nisam izgovorio, a dobacivao je neko drugi.

Gospođo Gerov, po kom osnovu se javljate?