Član 16. ovog Predloga o izmenama i dopunama Zakona ima određena mesta za diskusiju. Mislim da se radi o stavu 1. Mislim da bi bilo preciznije i bolje da je ova osuda definisana kao pravosnažna osuda i to vidim kao jedinu manjkavost.
Što se tiče stava 3, pošto je amandman, koji sam podneo na stav 3, gde smo definisali i iz tog člana izbacili narušavanje poverenja javnosti, verujem da sada govorimo o ostatku stava 3. člana 16. i o potrebi da je taj ostatak neophodan, da je potreban, da se državni službenik koji rukovodi državnim organom razrešava s položaja kada organ ili telo nadležno za njegovo postavljanje utvrdi da je u vreme njegovog rukovođenja došlo do ozbiljnog poremećaja u radu državnog organa.
Ukoliko telo koje postavlja, odnosno državni organ koji postavlja i razrešava, mislim da radi svoj posao, ukoliko i postavlja, ali uzima nadležnost i da razrešava. To je sasvim logično. Ukoliko i u tom postavljanju nemamo dvostepenost ili dvoslojnost, normalno je da i u razrešavanju takođe nemamo tu dvostepenost.
Ono što je mnogo bitnije za građane Republike Srbije, ono što je politika SNS, ono što je neophodno, a to je odgovornost i nemogućnost gubljenja vremena. Da li građani Srbije imaju mogućnost da čekaju da neki državni službenik uradi, ne daj Bože, nešto loše, pa da se podnese prijava, pa da se ta prijava dokaže, pa da se vodi sudski postupak, pa da se neko osudi, pa da ta osuda postane pravosnažna, pa tek onda da taj državni službenik bude razrešen. Ne. Nema vremena za gubljenje. Ukoliko neko loše radi, ukoliko neko radi više u svom interesu, a manje u interesu građana Republike Srbije, ukoliko postoji i indicija za tako nešto, mora da ode.
Srpska napredna stranka je i u svom dosadašnjem političkom delovanju tražila kvalitet, tražila što više ljudi od znanja, od veština, od integriteta, oni koji će u najboljem smislu na mestu i na funkciji, koja im je poverena, raditi u interesu građana Republike Srbije. Ni jedna funkcija, ni jedna fotelja nije dedovina. Ni jedna funkcija, ni jedna fotelja nije mesto gde ćemo pustiti korenje i ostati zažiljeni zato što u svom mobilnom telefonu imamo broj telefona nekog političkog moćnika, a u džepu člansku kartu. To vreme je pluskvamperfekat. To vreme smo zaboravili u periodu do 2012. godine.
Ovo vreme je vreme kada se traži kvalitet, kada se traži znanje, kada se traži angažovanje i kada samo u fudbalu postoje dva žuta za jedan crveni, a u košarci pet ličnih grešaka. U državnoj upravi, u politici, zalažemo se da napravimo mesto bez prava na grešku i bez praštanja, već samo kvalitet u interesu građana Srbije.

Zahvaljujem se, gospodine Babiću.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, po amandmanu.

Tačno po amandmanu.
Nebulozan znači maglovit, nejasan i neodređen. Prema tome to nije nikakva ružna reč. Posebno kaže – nebulozan, nejasan, neodređen i tiče se ideja i izlaganja, tako da ja nisam malopre rekao ništa što bi moglo da naruši dignitet ovog parlamenta. Preporučujem malo čitanje ozbiljnih knjiga. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo moram da ukažem na ne čitanje materijala kada je u pitanju sopstveni amandman.
Malopre je jedan kolega, koji za sebe misli da nije nebulozan, izrekao da je kao predlagač amandmana predložio da se amandman povuče. Savetovao bih da se pročitaju odredbe Poslovnika. Nisam pravnik, nisam bivši premijer, nisam bivši savezni ministar unutrašnjih poslova. Tu treba poznavanje nekih pravnih nauka, barem je trebalo. Nisam ni vinogradar, nisam ni kalemar, ali po pitanju posla koji vršim moram da pročitam Poslovnik.
Poslovnik kaže da amandman mogu da predlažu posebno ili zajedno narodni poslanici, može odbor itd, ali po pitanju amandmana, koji je jedan kolega pokušao da povuče, amandman su podnela dvojica. Dakle, amandman se, koliko sam čitao Poslovnik, povlači pismeno, kao što se i predlaže, i amandman moraju da povuku predlagači. Dakle, oba narodna poslanika koja su predložila taj amandman. To tvrdim ja, koji se malo razumem u Poslovnik. Voleo bih da me neko demantuje. Ovde ima i pravnika, koji se osmehuju. U pravu sam.
Kao predsednik Narodne seljačke stranke, kao jedan zemljoradnik po profesiji, ne po karakteru, dakle seljak po profesiji, ne karakterni seljak, ne seljak iz grada, čitam sve ove odredbe Poslovnika i smatram da sam bio u pravu.
Usuđujem se, mada akademska čestitost tvrdi da sam se ja usudio da komentarišem njihov amandman, da komentarišem i povlačenje amandmana. Mislim da sam u pravu i da predsedavajući treba da nam objasni da li je amandman povučen, da li može da ga povuče jedan predlagač ili to moraju da urade obojica, pismeno, pa sa tim u vezi želim tumačenje.
Na kraju, zašto ja insistiram na ovom članu? Mene je bivši režim smenio u opštini Inđija sa mesta predsednika Skupštine u Upravi vodovoda bez kvoruma. To je javni službenik ustanovio da je to sasvim validno, s obzirom da je u zapisniku stajalo da je to uradila većina, pri tome su vraćali neke mandate koji su bili oduzeti šest meseci ranije, smenivši me bukvalno u zgradi Uprave vodovoda bez kvoruma, 5. oktobra 2007. godine iz dva razloga.
Jedan je bio što sam se protivio podizanju bespravnog vinograda u proleće 2007. godine, jer je zemljište bilo u državnoj svojini. Neko je upao u državni posed i sadio vinograd, kako bi naknadno ostvario subvencije itd. Drugi razlog zašto sam bio smenjen zato što sam se protivio…

Gospodine Ristićeviću…

Sačekajte.
Član ovaj kaže da se službenik menja na način na koji se menja. Smenjen sam suprotno ovim predlozima. Smenjen sam samo zato što sam se protivio izgradnji fabrike za reciklažu akumulatora na vodozahvatu Inđija, regionalnom vodozahvatu za čije brisanje je bilo predviđeno da Vlada da saglasnost. Kao predsednik Skupštine, bio sam obavezan da se usprotivim donošenju odluke za koju je predviđena prethodna saglasnost Vlade. Takva odluka nije smela da ide na Skupštinu. Zbog toga sam smenjen, a danas Inđija ne može da koristi vodu ni za kuvanje, a kamoli za piće. Zbog toga sam smenjen i zato insistiram da postoji odgovornost kod državnih službenika koji naprave propust, pa zbog toga moraju da budu smenjeni, kad sam ja mogao da budem smenjen, jer sam insistirao da se ne naprave propusti. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine Rističeviću.
Kao što sam propustio malo pre da dam objašnjenje na izlaganje govornika, kao što neko citira reči iz rečnika i objašnjava šta ona znači u rečniku, mislim da kao predsedavajući treba da cenim da u ovom visokom domu, kako se nešto, u kom kontekstu izgovori i način na koji se ta reč izgovori. I ako se ona izgovori mlateći ili obraćajući se nekom drugom narodnom poslaniku, ja moram da reagujem.
Ne, ne govorim vama gospodine Rističeviću, nego o objašnjenju koje sam dobio o nekoj reči, šta ona znači u rečniku.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Izvolite gospođice Batić.

Hvala poštovani predsedavajući.
Uvažena ministarko, ovaj amandman podnela sam, pre svega, kako je to u njemu navedeno, da se iza reči – kazna zatvora od najmanje šest meseci, dodaju reči – odnosno osude za neka od krivičnih dela protiv državnih organa, krivičnih dela protiv pravosuđa, krivičnih dela protiv pravnog saobraćaja i krivičnih dela protiv službene dužnosti, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju.
I sami ste malo pre rekli da se upravo ovim članom 16. Predloga zakona o izmenama i dopunama ovog zakona, zapravo vrši, odnosno pojačava odgovornost državnih službenika a upravo se iz obrazloženja amandmana na ovaj član koji sam podnela, tako nešto i čini. Pre svega, njime se predviđa proširenje razloga za razrešenje državnih službenika i to na takav način što se predviđa mogućnost razrešenja za ova krivična dela, bez obzira na to kolika krivična sankcija je nekom državnom službeniku u krivičnom postupku izrečena.
Naravno, ono što moram da kažem i ovim putem izrazim nezadovoljstvo, jeste da vrlo često u razlozima za odbijanje amandmana, ma ko ih podnosio, oni zapravo predstavljaju pokazatelj poštovanja, odnosno odsustva istog podnosioca amandmana. Tako da nemam apsolutno ništa protiv. Vlada je smatrala da ovaj amandman treba odbiti i to je sasvim uredu, ali ukoliko se u obrazloženju navede da se amandman ne prihvata budući da je rešenje u predlogu zakona prihvaćeno u radnom zakonodavstvu RS i da obezbeđuje jedinstvo pravnog poretka, vidite sa takvim obrazloženjem ja ne mogu da se složim, jer pre svega ono je omalovažavajuće.
Mislim da u razlozima kada se odbija bilo koji amandman, bilo kog narodnog poslanika, mora da se navede zašto se to čini. U ovom slučaju, tim pre, podvući ću reči – u predlogu zakona je prihvaćeno u radnom zakonodavstvu RS. Ovo iz razloga da bude jasna jedna činjenica, da je ovaj zakon leh specialis u odnosu na Zakon o radu i tako nešto trebalo je bar da bude spomenuto u ovom razlogu za odbijanje. Jer ovakvi razlozi za odbijanje, bez naznake, vi zapravo usklađujete leh specialis sa opštim Zakonom o radu i time se državni službenici zaboga, stavljaju u nekakav povoljniji položaj.
Napraviću i ovde jednu digresiju. Kada smo u novembru 2012. godine raspravljali u zakonima u pojedinostima Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima, predložila sam amandman koji je suštinski imao isti cilj, da se prošire pojedine glave krivičnih dela. I vidite, taj amandman postao je sastavni deo Zakona objavljen u „Službenom glasniku“. Ali javnosti radi, Zakon o državnim službenicima je leh specialis u odnosu na Zakon o radu i apsolutno je neprimereno da se u razlogu za odbijanje navodi da je ovaj Predlog zakona prihvaćen u radnom zakonodavstvu RS. Tako nešto je netačno, time se apsolutno i narodni poslanici koji nisu pravnici, ali i građani Srbije dovode u zabludu. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 16. amandman sa ipspravkom su podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin, Sabina Dizdarević, Enis Imamović, Riza Halimi i Šaip Kamberi.
Vlada nije prihvatila amandman u osnovnom tekstu, a o ispravci se nije izjasnila.
Odbor za provosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman sa ispravkom.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodna poslanica Sabina Dizdarević.