Zahvaljujem, gospođo Martinović. Vreme je isteklo.
Na član 16. amandmane su, sa ispravkom, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević i zajedno Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Vesna Martinović, Dejan Nikolić, Dragan Šutanovac i Balša Božović.
Vlada nije prihvatila amandmane u osnovnom tekstu, a o ispravkama se nije izjasnila.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandmane sa ispravkama.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da su amandmani sa ispravkama u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik prof. dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući Bečiću, poštovana gospođo Udovički, poštovani gosti, moram dve stvari ovde da napomenem. Prvo, imamo jednu neverovatnu situaciju, da neki narodni poslanici podnose amandman u istovetnom tekstu kao i mi. Nama se odgovori da se ne prihvata amandman iz razloga primerenosti i celishodnosti, a gospođi Čomić se odgovori da se amandman ne prihvata samo iz razloga celishodnosti. Ja sam se pitao zašto je takav tretman jednih narodnih poslanika, a ovako različit na istovetni tekst drugih narodnih poslanik?
Ja zaključujem da je i naš amandman i amandman gospođe Čomić celishodan, ali i da je amandman gospođe Čomić ipak primeren, ili makar primereniji od našeg. I onda se pitam sledeće – ako je to situacija, zašto onda amandman gospođe Čomić nije prihvaćen, na primer?
Na primer, u članu 16. stav 3, mi smo predložili da se taj stav briše, zato što se uvodi jedna kovanica koja po našem sudu stvara strašne mogućnosti zloupotrebe i arbitriranja, a to je – narušeno poverenje javnosti može da bude kriterijum na osnovu kojeg će neko sada da bude sklonjen sa neke pozicije. Pazite, meni to izgleda kao kada bismo mi dozvolili da predsedavajući Narodnom skupštinom, ili predsednik Narodne skupštine, kaže – ja kažem da je nešto, a da o tome o čemu on kaže da je nešto ne koristi Poslovnik, nego sam, samo sledi svoju volju. Ja smatram da to mi ne treba da unosimo u bilo koji zakon i zato smo predložili da se ovaj stav u članu 16. u celosti briše. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Pavićeviću.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani predsedavajući, ja sam se javio čisto da građani znaju šta je predlagač amandmana u odnosu na Predlog zakona predložio.
Dakle, reč je o amandmanu na član 16. Članom 16. menja se član 78. Vlada je predložila da se državni službenik razrešava s položaja i ako mu radni odnos prestane zbog osude na kaznu zatvora od najmanje šest meseci, konačnog rešenja ako mu je izrečena disciplinska kazna prestanka radnog odnosa do konačnog rešenja ako mu je na ocenjivanju određena ocena nezadovoljava… itd.
Dalje, Vlada je predložila da državni službenik se razrešava sa položaja ako organ ili telo nadležno za njegovo postavljenje prihvati javnu preporuku Zaštitnika građana za njegovo razrešenje, odnosno ako prihvati inicijativu za razrešenje na osnovu mere javnog objavljivanja, preporuke za razrešenje koju izrekne Agencija za borbu protiv korupcije.
Treći stav je da se državni službenik koji rukovodi državnim organom razrešava sa položaja kada organ ili telo nadležno za njegovo postavljenje utvrdi da je u vreme njegovog rukovođenja došlo do ozbiljnog poremećaja u radu državnog organa.
Dakle, predlagač amandmana je predložio da se ovaj član briše i da javni službenici postanu svete krave, nedodirljive, da ne mogu da se razreše čak iako su osuđeni na kaznu zatvora od šest meseci, da ne mogu da se razreše ni nakon ako Agencija za borbu protiv korupcije to preporuči, itd. Zašto predlagač amandmana štiti toliko državne službenike, to može da objasni stranka koja je predložila ovu vrstu amandman?
Neko po svaku cenu imaoce javnih ovlašćenja, neko ko u ime države vrši vlast, neko ko je na državnim jaslama i ima sasvim pristojne plate, za razliku od onih koji rade u realnom sektoru, neko ko ima daleko više minulog rada, jer teže menja posao i poslodavaca, neko ko je u daleko povoljnijem položaju, neko ko dva puta mesečno prima platu, neko želi dodatno da ga zaštiti čak i od gubitka posla ukoliko je izrečena kazna zatvora od najmanje šest meseci i tako dalje i ukoliko je to preporučila Agencije za borbu protiv korupcije.
Onaj ko je predložio ovaj amandman baš nema po meni neku najčistiju nameru ili ima nešto u njegovoj biografiji što treba da pomogne državnim službenicima da ih zaštiti od eventualnog otpuštanja zbog grešaka koje su učinili na štetu države, a često u korist onih za koje rade. Tako imamo situaciju da je javna služba postala sigurna kuća i da mnogi državni službenici to doživljavaju kao osnovu iz koje se kreće u pohod na plave koverte za političke stranke i za sebe lično, koje treba da dopune svoje budžete i budžete stranaka.
Predlagač zakona je sasvim opravdano predložio da se u takvim situacijama može reagovati, međutim, predlagač amandmana ne želi da se to desi. Dakle, želi da državni službenici budu nedodirljivi, da mogu da rade poslove koji će od javne službe napraviti svoje privatne biznise. Dakle, ono što treba da bude javni posao, postaje privatni biznis državnog činovnika koji obavlja tu funkciju ili postaje posao i za državnog činovnika, za njegovog ministra i za više državnih činovnika.
Imamo poziciju da nam ljudi iz Uprave za veterinu koji su imali platu od, ne znam, 600-700 evra mesečno imaju stan pored Arene od 120 kvadrata i nikako ne možemo da utvrdimo na koji način je državni službenik tako svojim čestitim poslom, pa pošto je akademski obrazovan, akademskom čestitošću, došao do takve vrste kapitala, odnosno do takve vrste stana koji košta, ne znam, 250.000 evra, pa bi morao jedno tri-četiri svoja činovnička života da provede da bi taj stan stekao.
Dakle, predlagač amandmana je želeo da u svakom slučaju spreči svaku mogućnost otpuštanja službenika koji imaju javna ovlašćenja i koji očigledno ukoliko su sudski osuđeni, ukoliko Agencija za borbu protiv korupcije kaže – znate šta, pojavio se stan od 120 kvadrata, takvog državnog službenika treba otpustiti. Predlagač amandmana je rekao – to se briše, taj zakon ne važi. Znači, službenik, javni službenik je sveta krava, u to se ne sme dirati.
E, onda ja kažem, šta se dešava sa javnim službenikom koji napravi takvu vrstu propusta pa ću ja upisati kakvu vrstu, da neko 1. 11. na parceli od 52 hektara ustanovi da zakupac ima korisnička prava iako je ugovor sklopio tek sedam dana kasnije? Šta uraditi sa takvim državnim službenikom koji za takvu vrstu javne isprave na osnovu koje neko povuče 525.000 evra i neko sad potpiše amandman kojim se takav državni službenik ne može otpustiti?
Šta uraditi sa državnim službenikom koji primi zahtev za subvenciju 15. avgusta sa računima, sad pazite, pažljivo pratite, 2007. 15. avgusta neko podnese zahtev sa kompletnom dokumentacijom i računima o sadnji vinograda, a računi su iz oktobra i novembra 2007? Petnaestog avgusta neko prilaže račun iz 2007, u avgustu 2007. priložiš račun iz novembra 2007?
Očigledno da taj račun je naštimovan, falsifikovan i još nešto, taj državni službenik ne primeti da firma koja dobija subvenciju je podnela račun druge firme istog vlasnika. Dakle, onaj ko je uzeo subvenciju je račun za kolje i vinograd priložio račun svoje druge firme koja se zove „Empresa“, priložio je da bi to bio osnov za dobijanje subvencije, a vlasnik firme koja dobija subvenciju i vlasnik firme koja izdaje te račune 15. avgusta sa datumom iz novembra 2007. taj državni službenik takvu ispravu primi i ništa ne preduzme da odbije subvenciju.
Šta uraditi sa javnim službenikom koji je u Ministarstvu a izda tu vrstu subvencije za vinograd koji se sadi na pet godina iako zakupac nema saglasnost istog Ministarstva za investiciona ulaganja? Očigledna je zloupotreba tog javnog službenika. Na kraju, taj javni službenik, koji sve te javne isprave nije video, koji je sve to zloupotrebi, na kraju taj javni službenik u Inđiji zida kuću sa bazenom. Kako to?
Dakle, ukoliko Agencija za borbu protiv korupcije takvog javnog službenika, koji je iz jednog javnog sektora sad prešao u Inđiju u javno preduzeće, dakle, ukoliko tako nagrađenog javnog službenika neko pronađe, ne može da ga razrešimo iako Agencija za borbu protiv korupcije to preporuči u skladu sa rešenjem koje je Vlada preporučila.
Predlagač amandmana iz čudnih razloga, a već sam naveo kakvi su, želi da se ovaj član izbriše amandmanom koji glasi – briše se, i da na svaki način zaštiti one koji su njemu i sebi omogućili da nezakonito očigledno dođu do ogromnog kapitala.
Dakle, to je ta akademska čestitost o kojoj se zalaže predlagač, koji nas ubeđuje tako da neke tehničke vrste amandmana 10 dana, 15 dana umesto 15-10, umesto 30-25, umesto zareza-zapeta, i odjednom se pojavio jedan ključni amandman ušuškan lepo, koji u članu, za član 16, jel', glasi - amandmanom se predviđa član 16. Zakona – briše se. Javni službenik je nedodirljiv, sveta krava, a vi dragi građani koji nemate takvu vrstu protekcije lezite ispred šaltera i molite Boga da vam javni službenik u trećem, makar i četvrtom navratu kad dolazite na šalter reši vaš slučaj.
Nigde se, ponavljam, ne osećaju službenici, odnosno ljudi veći, nego iza šaltera, a nigde se ne osećamo manjim nego ispred šaltera, jer ovi javni službenici naprosto ukoliko sa njima ne delite, na način na koji sam već opisao, novac, u tom slučaju javni službenici očekuju od vas da kleknete i legnete pred šalter.

Zahvaljujem.
Gospodine profesore dr Pavićeviću, po kom osnovu se javljate?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Po amandmanu.)
Po amandmanu onda niste na redu.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Zašto nisam dobio reč?)

Zato što se gospođa Čomić javila pre vas.
(Vladimir Pavićević, s mesta: U redu.)
Izvolite gospođo Čomić.

Zahvaljuje,.
Dakle, pre nego što obrazložim amandman koji su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević i grupa mojih kolega i ja, da kažem kako glasi amandman.
Amandman glasi – i članu 16. stav 3. „Briše se“. Kada se pročita tako neverovatno komplikovan i dugačak tekst amandmana, onda je mnogo lakše da se priča o amandmanu, ali zabava verbalnog nasilja i političkog folklora i propust predsedavajućeg da objasni da je mnogo lakše kada se pročita nego kada se govori napamet, ne može da spreči proces kojem su, kako se to u mom sokaku kaže – razni pojmaroši skloni. To je onaj koji nema pojma ni o čemu, ne čita, ali ima vrlo čvrst stav o svemu, na njega je ponosan i rado ga saopštava.
Meni je drago čuti takav stav, jer amandman glasi – u članu 16. stav 3 „Briše se“. Dakle, ne stav 1, ne stav 2, ne član 16, nego stav 3. No, svakome svoje reči na ponos i nezaborav.
Zašto je ovaj stav treba „brisati“? Zato što smo bili u ovoj Skupštini u julu 2012. godine, kada je zbog jednog čoveka koji se zvao Dragutin Radosavljević, donet zakon sa članom koji je važio 40 dana, pošto je narodni poslanik Zoran Živković spomenuo 40 dana, nije baš, ali zgodno je da se upotrebi, zato da bi ga se sklonilo sa mesta direktora Poreske uprave na koji je izabran po konkursu i zato da nikada ne bude u suštini izabran njegov naslednik Ivan Simić.
Gospođo potpredsednice Vlade, vi imate problem, pošto Dragutin Radosavljević zbog takvih zakona kao što je ovaj zakon, nema rešenje da je razrešen, kao što ni gospodin Simić nema rešenje da je postavljen.
Naš zahtev da se ovaj stav „briše“ je u vašu korist, a zabavno je naravno i slušati one koji bi da ispričaju šta god da ispričaju, a nije važno.
Hvala vam predsedavajući za 10 sekundi koji ste mi poklonili prethodni put.

Zahvaljujem.
Za reč se javio, koristeći vreme koje imate u onih pet minuta, profesor dr Vladimir Pavićević, po amandmanu. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući Bečiću, poštovana gospođo Udovički, poštovani gosti, malo pre smo imali jednu zaista neverovatnu situaciju povodom naše rasprave o našem amandmanu na član 16. stav 3, da su poslanici SNS aplaudirali poslaniku, koji je u svom govoru pokazao da nije ni pročitao naš amandman, a da se usuđuje da komentariše i da sudi o našem amandmanu.
Ako je to praska SNS, onda mene ne čudi što na primer juče nije prošao princip akademske čestitosti u ovoj Skupštini.

Gospodine Pavićeviću…