Ja vas molim da ovu sednicu vodite pristojno, normalno, koncentrisano i da takve stvari sankcionišete.

Gospodine Babiću, ja se stvarno izvinjavam, jer to što ste vi sada izgovorili, uzeću stenogram, nisam čuo. Dozvoljavam da je to izrečeno. Da sam to razumeo tako i da sam to čuo tako, sigurno bih upozorio govornika koji je o tome govorio.
Ne dozvoljavamo da se ovde o narodnim poslanicima govori na takav način. Ja sam samo na diskusiju jednog diskutanta dao informaciju, ono što je insistirao narodni poslanik koji je u tom trenutku govorio.
On je predsednik Seljačke stranke, koji je na listi SNS i ja sam samo dao informaciju da formalno nije član stranke, osim što je na listi SNS.
Još jednom se izvinjavam narodnom poslaniku gospodinu Rističeviću, ako je to izgovoreno, u stvari, verujem da je to izgovoreno, ali se izvinjavam, nisam čuo. Sigurno je da bih reagovao da je na takav način kvalifikovan jedan član parlamenta.
Izvinjavam se, gospodine Babiću, da li želite da se Skupština izjasni o ovome?
(Zoran Babić, s mesta: Ne.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Bečiću, poštovana gospođo Udovički, poštovani gosti, smatram da je povređen član 108. koji govori o tome da se o redu na sednici Narodne skupštine stara predsednik Narodne skupštine.
Smatram da ste na osnovu stava 1. člana 108. Poslovnika morali sada da intervenišete kada je govorio gospodin Babić. Ovde se kaže – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.
Tri stvari hoću da kažem. Jedna stvar, red, poštovani predsedavajući, podrazumeva da ovde diskutujemo, a da znamo o čemu govorimo. To je osnovni red. Druga stvar, kada upotrebljavamo treće lice jednine, onda treba da se zna, a ovde je to malopre rečeno da to može da se odnosi na nju ili na njega. Prema tome, svako tumačenje koje izlazi izvan toga ja smatram da nije bilo primereno.
Treća stvar, poštovani predsedavajući Bečiću, smatram da red podrazumeva i da ovde znamo ko je poslaniik koje stranke. Vi kažete da gospodin Rističević nije član SNS. Gospodin Babić malopre kaže – gospodin Rističević jeste član SNS. Ko je ovde član koje stranke, poštovana gospodo?

Gospodine Pavićeviću, nemojte da se ubeđujemo oko toga.
Predsedavajući može da zna, ali i pravo poslanika, u ovom slučaju gospodina Živkovića, koji se prepoznao u diskusiji prethodnog diskutanta i odreagovao na to, pravo svakog poslanika je da o tome i na takav način diskutuje.
Gospodine Živkoviću, nemate pravo da dobijete reč.
(Zoran Živković, s mesta: Otkud znate? Javljam se po amandmanu.)
Saslušajte me do kraja, da bih mogao da vam dam objašnjenje.
Imate još dva minuta i 23 sekunde, ali pošto imamo dosta prijavljenih, ne možete odmah da dobijete reč, možete po redosledu po kojem ste se javili.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, predsedavajući, da bi me neko uvredio i ponizio, taj mora da bude bolji od mene. Dakle, ne doživljavam da me neko može uvrediti bilo kojom rečenicom u ovom parlamentu, niti može poniziti. Čovek može uvrediti, poniziti sam sebe. Sve što kaže o drugima, aludirajući, recimo, na fizički izgled, da je neko stvar itd, sve što ti neko kaže, on govori samo o sebi, a ne o tebi.
Dakle, nemate potrebe da mi se izvinjavate, ali čisto radi akademske čestitosti, ovde je rečeno da ja nisam čitao materijal. Moram da upozorim akademsku čestitost na sledeću odredbu amandmana 2. gospodina Zorana Babića, u kome stoji da se reči iz stava 3. člana 16. – i do narušavanja poverenja javnosti u taj državni organ, da se iz tog razloga javni službenik ne otpušta.
Da je neko čitao materijal, što je meni spočitavano, on bi primetio da je to već amandmanom koji je prihvaćen i od strane Vlade i od strane Odbora, da je to već izbrisano amandmanom koji je predložio poslanik vladajuće stranke, ne bi bilo potrebe da se toliko zalaže za izmene koje su već izvršene, da je neko pročitao celokupni materijal.
Pročitao sam i zakon i član 16. i usvojene i neusvojene amandmane. Nemam tu vrstu akademske čestitosti, koja je veoma čudna, pa sam smatrao da stav 3. koji kaže – državni službenik koji rukovodi državnim organom razrešava se položaja kada organ ili telo nadležno za njegovo postavljanje utvrdi da je u vreme njegovog rukovođenja došlo do ozbiljnog poremećaja u radu državnog organa kojim rukovodi, smatrao da do tog poremećaja može doći iz ova prva dva stava, da ovaj stav 3. sublimira taj deo koji ostaje, posle amandmana gospodina Babića, sublimira ova prva dva. Znači da je u tom trećem sadržano i to do nepoverenja može doći zato što je državni službenik osuđen itd.
Bez ovog stava 3, ova dva bi mi nekako zvučala čisto nesprovodivo i zato sam govorio da je predlagač predložio da se odredbe člana 16. brišu. Evo, dozvoljavam sebi za pravo da se nisam precizno izrazio, ali sam materijal pomno pročitao, tako da sam pročitao i delove amandmana gospodina Babića, koji su usvojeni.
Što se tiče pokušaja da se ovde govori da ja ne iznosim istinu, to se može desiti. Predsedavajući to ne može utvrditi da li neki poslanik govori istinu ili ne, ali evo, spreman sam, naveo sam zloupotrebe određenog državnog službenika, naveo i da taj državni službenik zida kuću sa bazenom u Inđiji. Ako to nije tačno, pozivajući se na sva dokumenta na koja sam se pozvao, ako nije tačno ono što sam izneo, spreman sam da napustim ovaj parlament, a mogu u roku od pet minuta da donesem kompletnu dokumentaciju koja se odnosi na slučaj tog državnog službenika i vezano za slučaj jednog premijera, bivšeg saveznog ministra policije, i bivšeg vinogradara, kalemara itd.
Ako taj slučaj nije utemeljen u dokumentima Ministarstva poljoprivrede, o kojima sam govorio, ja sam spreman da dam ostavku i da ovog trenutka napustim ovaj parlament i da se nikada više u njega ne vratim. Ali, ako ta dokumentacija govori o tačnosti onoga što sam izneo, voleo bih da se kolega udalji samo na mesec dana. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, po amandmanu.

Po amandmanu, ali samo da vam kažem da se nisam prepoznao u diskusiji za koju ste vi rekli malopre da sam se prepoznao, nego sam govorio o suštini amandmana.

Gospodine Živkoviću, zašto ste se onda javili i reagovali na izlaganje, ako se niste prepoznali u izlaganju prethodnog govornika?

Dajte da govorim svoja dva minuta, a posle dajte ocenu. To je jedna stvar.
Imam pravo da govorim svojih pet minuta i to ću da iskoristim. Javio sam se da objasnim, kao predlagač, znači tu nema potrebe da se prepoznaje niko. Kada piše da je predlagač Zoran Živković, onda sam to u ovom parlamentu ja jedini Zoran Živković. Nikakvo prepoznavanje, nego reakcija predlagača na ono što je izneto u jednoj besmislenoj diskusiji.
Nakon intervencije ministarke, koja je objasnila da je Ministarstvo, odnosno Vlada prihvatila praktično suštinu našeg amandmana ovom izmenom, ja sam povukao amandman. To je bio cilj mog javljanja, a nebuloze, koje se čuju svuda po parlamentu, nikada ne mogu da izazovu prepoznavanje kod jednog časnog čoveka kao što sam ja.

Gospodine Živkoviću, molim vas da poštujete dostojanstvo Narodne skupštine i da birate reči koje koristite u parlamentu.
(Zoran Živković, sa mesta: Šta sam sada rekao?)
Ne bih to da ponovim što ste izgovorili.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po amandmanu. Izvolite.