Zahvaljujem gospođo Martinović.
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, dr Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Aleksandar Senić i Slobodan Homen.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, moje kolege iz NDS i ja podneli smo amandman na član 13. kojim se dodaju novi članovi 67a i 67b i to u sledećem smislu- prvo, predložili smo da se menja naslov iznad člana 67a, tako da on glasi – Postavljanje vršioca dužnosti državnog službenika na položaju, jer smatramo da je ovakav naslov potpuniji.
Dalje, predložili smo da se u stavu 1. izvrše izmene tako da stav 1. glasi – do postavljanja državnog službenika na položaju može biti postavljen vršilac dužnosti državnog službenika na položaju (u daljem tekstu: vršilac dužnosti.).
Pored izmene u samom tekstu ovo bi podrazumevalo i da se brišu reči – na šest meseci, bez internog ili javnog konkursa. Zatim smo predložili da se doda novi stav 2. koji glasi – vršilac dužnosti postavlja se bez konkursa u roku od 15 dana od dana nastupanja razloga za kojeg je položaj nepopunjen a na period do postavljanja državnog službenika na položaj, ili najduže na period od šest meseci.
U dosadašnjem stavu 2, posle reči – za vršioca dužnosti može se postaviti lice koje, predlažemo da se dodaju reči – je državni službenik i, a u stavu 3, da se broj 30 zameni brojem 15.
Predloženim amandmanom predvideli smo proširenje naziva iznad člana, odnosno precizno navođenje da se ovim članom uređuje institut vršioca dužnosti državnog službenika na položaju. Polazeći od obrazloženja predlagača Predloga zakona u kome se navodi da je predlogom uvođenja novog člana koji reguliše postavljanje vršioca dužnosti, obezbeđuju uslovi za rad i funkcionisanje organa državne uprave u periodu do postavljanja državnog službenika na položaju u skladu sa odredbama Zakona o državnim službenicima, smatramo da je potrebno preciznije urediti u kojim slučajevima i na koji period može biti postavljen vršilac dužnosti državnog službenika na položaju, naročito kada se ima u vidu odgovornost koju vršilac dužnosti ima.
Pored toga, smatramo da je potrebno da vršilac dužnosti bude postavljen iz reda državnih službenika jer se na taj način obezbeđuje efikasniji rad organa, postavlja se lice koje poznaje rad državne uprave. Znamo da je rad u državnoj upravi specifičan, da traži poznavanje celog sistema i organizacije rada državne uprave, pored onog uskog koje obuhvata opis poslova i zato bi lice koje je iz državne uprave i koje već poznaje sistem rada moglo brže da se uklopi i da otpočne sa izvršavanjem svojih poslova.
Drugo, istovremeno bi se sprečila mogućnost koruptivnog ponašanja, odnosno postavljanja lica bez konkursa koji bi inače moglo da konkuriše na položaj samo na javnom konkursu. Ovo je posebno značajno kada se ima i vidu da i sam zakon predviđa sukcesivnu primenu nekoliko načina postavljanja na položaj upravo imajući u vidu da državni službenici imaju prednost s obzirom na radno iskustvo u odnosu na lica koja takvo iskustvo nemaju.
Amandmanom takođe predviđamo i skraćenje roka za raspisivanje konkursa na period od 15 dana jer smatramo da je rok od 30 dana za raspisivanje konkursa neprimereno dug i apelujem još jednom da razmotrite ovaj predlog jer očigledno je da je u nekoliko amandmana od različitih kolega poslanika iz različitih stranaka predloženo skraćenje ovog roka i sve vreme govorimo o potrebi reforme državne uprave i o što efikasnijem radu, tako da mislim da skraćenje ovog roka zaista bi trebalo da uzmete u obzir i da još jednom razmislite o prihvatanju toga.
Ovaj naša amandman je odbijen od Vlade sa obrazloženjem da se rešenjem u Predlogu zakona vrši proširivanje kruga lica koja bi mogla biti postavljena na položaj u svojstvu vršioca dužnosti i stvara se mogućnost da se pored državnih službenika mogu postaviti i stručnjaci iz drugih oblasti, a u cilju efikasnijeg i boljeg funkcionisanja državnog organa.
Pored toga, amandman se ne prihvata iz razloga što Vlada smatra da je rok od 30 dana za oglašavanje internog, odnosno javnog konkursa za popunjavanje položaja primereniji i celishodniji. Mi smo mišljenja da je obrazloženje Vlade koje je dato o odbijanju ovog našeg amandmana najblaže rečeno je neprihvatljivo. Kao prvo, vršilac dužnosti ne može biti postavljen na položaj u svojstvu vršioca dužnosti. Položaj podrazumeva određena prava i dužnosti, a vršilac dužnosti se postavlja radi, kako sam termin kaže, vršenja dužnosti.
Vršilac dužnosti treba samo da obavlja tekuće poslove, dok ne bude postavljen državni službenik na položaj.
Nadalje, vrlo je opasna namera Vlade da na ovaj način proširi krug lica koja se mogu postavljati kao vršioci dužnosti. Naime, i sam zakon predviđa različite načine postavljanja državnih službenika na položaju, zavisno da li na položaj konkurišu državni službenici ili lica koja nisu državni službenici. Predviđeno je da lica koja nisu državni službenici mogu biti postavljena na položaj samo putem javnog konkursa, a ovim rešenjem Vlada hoće da kroz formu vršioca dužnosti na položaje postavi lica koja inače ne bi mogla da budu postavljena drugačije, nego putem javnog konkursa.
Pored toga, nije jasno ovo što se u obrazloženju Vlade navodi. Zašto se unapred smatra da stručnjaci iz drugih oblasti, koji nemaju nikakvog iskustva u radu državne uprave, mogu da obezbede efikasnije i bolje funkcionisanje državnih organa? Da li to znači da Vlada misli da u državnoj upravi trenutno nema dovoljno stručnih ljudi koji bi mogli da se postave na mesto vršioca dužnosti ili nema dovoljno partijskih kadrova za takve funkcije? Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem gospođo Hasanović Korać.
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima prof. dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovana gospođo Udovički, dragi gosti iz ministarstva, član 14. tiče se roka koji je propisan da rukovodilac i drugo nadležno lice obaveste Visoki službenički savet i Službu za upravljanje kadrovima o razlozima za nepredlaganje Vladi kandidata za postavljanje na položaj.
U predlogu koji je poslala Vlada i koji vi, gospođo Udovički, danas ovde branite, stoji da u članu 71. stav 2. itd, da se daje rok od 30 dana da se obavi ovo o čemu sam malopre govorio. Mi smatramo da je rok od 10 dana svrsishodniji, celishodniji, prikladniji, odnosno primereniji.
U prilog tog stava da smatramo da je taj rok primereniji, mi nudimo princip efikasnosti. Valjda za 10 dana može da se uradi ta stvar, pa da pokažemo da u nekim službama, u nekim delovima aparata, postoji usmerenje ka tome da se efikasno obavi neka stvar? Zašto da rasipamo vreme, da se sada ostavlja 30 dana, jer 30 dana čeka da se postavi jedno obaveštenje?
Vi ste nama napisali ovde u obrazloženju – amandman se ne prihvata jer Vlada smatra da je rok iz predloženog rešenja primeren. Ja vam kažem, nije primeren. Ovde je primereno koristiti princip efikasnosti, da bismo se dogovorili oko nekog predloga koji ide u zakon.
Primeren, evo ovde piše, koji odgovara potrebi zahtevu, pogodan. Mislim da to primereno više sada koristi meni nego vama, ali ima i primereno, kaže - kako dolikuje, kako itd, nasmešila sa primereno situaciji. Kao da su za vas pisali rečnik srpskog jezika, gospođo Udovički, povodom ove rasprave. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodine Pavićeviću.
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Vesna Martinović, Dejan Nikolić, Dragan Šutanovac i Balša Božović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
I naš amandman se odnosi na član izmena i dopuna zakona, o kojem su već govorili narodni poslanici Biljana Hasanović Korać i Vladimir Pavićević, dakle, o roku koji Vlada sama sebi daje da bi rešila problem v.d. rukovodioca čega god. Različite su nam naravno ideje, u svakom slučaju, svaka je kraća od 30 dana.
Ono što je zanimljivo je obrazloženje koje Vlada šalje Narodnoj skupštini, dakle svima nama, o razlozima ne prihvatanja naših amandmana. Za naš amandman gde tražimo da u roku od 15 dana od dostavljene liste kandidata bude rok, da bude 15, a ne 30, kaže se da se amandman ne prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju amandmana 26. Amandman 26. označen je kao amandman narodnih poslanika Zorana Živkovića i Vladimira Pavićevića, a obrazloženje koje je Vlada poslala njima na amandman 26 – da se amandman ne prihvata jer Vlada smatra da je rok iz predloženog rešenja primeren, obrazloženje, da ne čitam dalje, koje je dato kolegama amandmana koji je obrazložila narodna poslanica Biljana Hasanović Korać. O tome sam nešto rekla kada sam govorila o svojoj nameri da kad tad napravimo dovoljan pritisak kao Narodna skupština da Vlada pročita Rezoluciju o zakonodavnoj aktivnosti Narodne skupštine i svoje obaveze iz te rezolucije, kao što je bilo potrebno stanovito vreme da Vlada pročita jedinstvena metodološka pravila, koje je donela Narodna skupština, a koja se odnose na to u kom obliku i šta sve mora sadržati predlog zakona da bi mogao da bude u proceduri Narodne skupštine.
Skoro, pa nažalost, ovo više govorim sa dozom nekog cinizma nego što smatram da je to skroz ispravno, u Rezoluciji o zakonodavnoj aktivnosti Narodne skupštine nema odredbe da Skupština neće raspravljati nijedan predlog zakona kojim se Vlada oglušila o Rezoluciju. Kažem da je to jedna doza nekog cinizma, jer znam kako funkcioniše izvršna vlast i kako bi trebalo da funkcioniše Narodna skupština.
Ako u nekom od sledećih predloga zakona ne budemo imali pismeno obrazloženje, onda ćemo morati imati reakciju zakonodavnog tela. Znam takođe da uvek vladajuća koalicija, ko god je činio, smatra da joj je prvi zadatak da brani Vladu kao najbolju od svih mogućih, to je legitimno i legalno i to će da radi svaka vladajuća koalicija. Ono što ne valja je da se pri tome smetne sa uma šta se u takvoj odbrani ovakvih obrazloženja pravi kao šteta kući u kojoj zajedno radimo, jer to onu našu ravnopravnu, drugu funkciju, a to je nadzor i kontrola nad izvršnom vlašću, potpuno gura na dole po spisku prioriteta. Od toga ne može biti dobra ni jednoj vladi i ni jednoj skupštini.
Dakle, ako postoji razlog zašto Vlada rok od 30 dana smatra primerenijim, celishodnijim ili, kako je ovde napisano, da je predloženo rešenje primereno, onda bi Vlada morala narodnom poslaniku koji predlaže amandman da obrazloži zašto je to primereno. Ovako, narodni poslanik čita – baš me briga šta ti misliš o mom rešenju. Od toga dobra ni za Vladu ni za narodnog poslanika ne može biti. Hvala lepo.

Zahvaljujem se gospođo Čomić.
Samo da vas obavestim da više nemate vremena poslaničke grupe, čak sam vam dao nekih desetak sekundi više.
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Ova tačka se tiče roka u kome Vlada treba da postavi, odnosno zaposli onoga ko je prošao na konkursu, ko je izabran na konkursu i u predlogu Vlade je taj rok 30 dana, a u našem predlogu amandmana je taj rok 15 dana.
Odgovor Vlade je da se ne prihvata amandman, jer Vlada smatra da rok koji ona predlaže je primereniji i celishodniji.
Mislim da bi bilo jako interesantno srpskoj javnosti, a i nama, i meni lično, zašto je rok od 30 dana celishodniji i primereniji nego rok od 15 dana, kada je izabran kandidat za neko mesto, za neku funkciju? Šta je problem u tih 15 dana da bilo koja Vlada, a kamoli ova hiperaktivna, po svojim rečima, Vlada, da ne može za dve nedelje da to sprovede u delo, nego treba celih 30 dana? Koji je to razlog?
Postoje u srpskoj tradiciji neka pravila koja su vezana za dane, ima i onih 40 dana, ali, vidim da to nije predloženo, na sreću.
Usvajanjem naših predloga, skraćivanjem roka za 15 dana, čime se taj rok stavlja u primerenost i celishodnost, mislim da bismo time dobili poboljšanje ovog zakona i mislim da je prava prilika da u ovom trenutku prihvatite naš amandman i time zajedno poboljšamo zakon. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Živkoviću.
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Vesna Martinović, Dejan Nikolić, Dragan Šutanovac i Balša Božović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Vesna Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Kao što sam i malo čas prilikom prethodnog amandmana rekla, mislim da kada državna uprava treba da odlučuje o nekim stvarima koje se tiču njenog rada, njene organizacije, primereno, celishodno i šta se već navodi u obrazloženjima Vlade, da rokove maksimalno skrati. Dakle, zaista ne mislim ni da su rokovi od 30 dana primereni, niti da su celishodni, za ono što se tiče unutrašnje organizacije državne uprave i popunjavanje radnih mesta u okviru same te uprave.
Zaista se postavlja pitanje da ukoliko je državnoj upravi potreban rok od 30, a ne rok od 15 dana, koji je negde uobičajen i ranije bio a trebalo bi da bude i ubuduće, za nešto što je interes i potreba državne uprave, onda se postavlja pitanje – šta onda građani mogu da očekuju od iste te državne uprave, u kojim rokovima će državna uprava odlučivati o njihovim zahtevima, štititi njihove pravne interese, zadovoljavati njihove pravne potrebe, ako je za nju samu potreban rok od 30 dana.
To je jedna snažna poruka o neažurnosti i tromosti državne uprave, ili kao što je jedan kolega iz vladajuće stranke rekao, o raspojasanom stanju u državnoj upravi. E, ovim se šalje poruka da je stanje raspojasano. Jer, kažem, ako je rok od 15 dana previše kratak za državnu upravu, ja iskreno sumnjam u to da ćemo u skorije vreme imati modernu, efikasnu i ažurnu državnu upravu…