Gospodine Stefanoviću, dopustite mi samo da kažem. Pažljivo vas slušam ali vas molim dopustite mi samo da završim rečenicu. Samo vas molim, rasprava je išla sasvim korektno i profesionalno i u duhu ovoga zdanja. Molim vas samo da poštujete dostojanstvo Narodne skupštine, da birate reči kada govorite političkim neistomišljenicima. Molim vas, ako možete to da mi učinite.

Hvala na tome. Zaista nisam želeo nikog da uvredim kada govorim kroz agrarnu terminologiju. Jednako je uvredljivo i red voženje za koji je moja koleginica kažnjena i jednako je uvredljivo i prohromski sud za zagrevanje vode zbog koga sam ja opomenut. Izvinite, molim vas.
Mi smo juče i prekjuče slušali strašne stvari, pa niko nije reagovao. Ne kažem da vi ne biste, gospodine predsedavajući, u jednom momentu čak i jeste reagovali, ali nemojte baš sad oko nečega što se zove žito i kukolj, što je narodna poslovica. Sad za to treba da bude opozicija još kriva, a prethodni govornik apsolutno ništa o amandmanu nije pričao, nego je pričao o političkim protivnicima. Da li je tačno? Jeste. I, šta sad? Što niste rekli – vratite se na amandman? Niste rekli, nego je bila tema da mi nemamo kadrove, jer možda smo svi krivično kažnjeni. Zamislite vi to? Mi smo krivično kažnjeni, mi smo stranka tajkuna, a tajkuni vam vode javna preduzeća. Glasate li za žute, glasate za tajkune. Ono, op, civik, tajkuni u SNS vode javna preduzeća.
(Zoran Babić, s mesta: Da li je ovo tema? Molim vas, šta je ovo?)
Ovo nije tema, ali ovo je odgovor. Ovo je odgovor na optužbu da smo mi ono što tvrdite da jesmo, a građani sve više vide da nismo.

Gospodine Stefanoviću, molim vas. Gospodine Babiću, gospodin Stefanović nije dobio pravo na repliku koristi vreme šefa poslaničke grupe. Govori o amandmanu. Kao predsedavajući, vodim računa da šefovi poslaničkih grupa iznose i političke stavove i tu smo malo tolerantniji nego kada govore narodni poslanici, ali bih vas molio gospodine Stefanoviću da privedete ovu diskusiju kraju.)

Hvala vam puno i molio bih da mi vratite nekih 20 sekundi, samo da iskoristim do kraja.

Izvolite.

Još jednom molim, apelujem, tražim da se vratimo na amandman DS, ili kolega, koji je istovetan, da kroz taj amandman pokušamo da popravimo rad državne uprave, da preciziramo kriterijume sa kojima se slažu kolege iz većine, čuli smo malopre.
Osnovno pitanje je – zašto je onda problem da to preciziramo? Ako se vi slažete, a čujem da se slažete, znamo i da se ministarka slaže, zbog čega, zašto nećete da kažemo da ljudi moraju znati engleski i da moraju da znaju rad na računaru? Pa, neka znaju u komunalnoj policiji, ništa im neće faliti. Vidim, sad je vrlo omiljena, kao i u vreme zlog Đilasa. Evo, da popravimo njihov rad. Evo, i njihov rad da popravimo. Dajte da se složimo. Rekli ste to, hajde deklarativno da prenesemo u praktično. To je sve što traži DS bez namere da se svađamo, jer to je samo gubljenje vremena i resursa. Hvala.

Zahvaljujem se gospodinu Stefanoviću.
Reč ima šef poslaničke grupe SNS, gospodin Zoran Babić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući opomenuću vas da ne možete da Poslovnik o radu da odstranite iz ove sale. Ne možete dati pravo šefovima poslaničkih grupa, pa i meni, da šaljemo političke poruke koje će biti izvan Poslovnika o radu, na to nemate pravo. Imate pravo i jedino mogućnost da poštujete Poslovnik.
S druge strane, mislim da smo svi jednaki pred bogom i pred zakonom. Ono što je dozvoljeno jednima, ma koliko bili mali, dozvoljeno je i drugima, ma koliko bili veliki i obrnuto. Ukoliko neko kaže i time uvredi gotovo 50% ljudi koji su glasali za SNS. Ukoliko neko izađe i kaže i povredi i uvredi 136 narodnih poslanika SNS od kojih je recimo samo 23 lekara, doktora. Koliko profesora, doktora sedi u poslaničkoj grupi, ali sede i radnici, sede i zemljoradnici.
Ponosni smo svakim članom i svakim narodnim poslanikom SNS zato što smo ponosni na politiku koju sprovodimo. Vi oćutite, a ne uzimamo ovaj amandman, zato što nemamo dovoljno kadrova i to je dozvoljeno nekome, a onima koji su kreirali zakone po volji tajkuna, po volji pojedinaca uvrštavajući u zakon, pogledajte član 21. Zakona o komunalnoj policiji, da komunalni policajac deo države može biti osuđivano lice.
Meni ta zlonamernost nije dozvoljena. Po kojim kriterijumima? Po čemu? Da li mislite, a jeste hrišćanski, kada dobijete po jednom obrazu da okrenete i drugi obraz, ali je dovoljno je bilo okretanje obraza. Dovoljno je ova država okretala obraz. Dovoljno su građani Srbije trpeli, 12 godina su trpeli. Znam da bi neko voleo da postoji amnezija, da se zaboravi sve što je rađeno 12 godina. Neću dozvoliti amneziju, govoriću o onome šta je činjeno, odnosno šta nije činjeno za ovih 12 godina.
Ali, vas kao predsedavajućeg pozivam da imate iste kriterijume za sve, da sprečite uvrede, a kada na akciju dođe reakcija neko se odavde kao uvređena mlada, izađe po ne znam koji put i ne znam po koji put se i vrati. Recite samo šta je dozvoljeno.
Srpska napredna stranka u ovom parlamentu radi svoj posao, borimo se, prisutni smo, govorimo o svakom amandmanu, govorimo o svakom zakonu. To nekome smeta. Kažite da li je demokratija da jedna strana izađe i da se ne čuje u ovom parlamentu. Nećemo to uraditi zato što su nas ovde poslali građani većinskom voljom na martovskim izborima, ma koliko se to nekome ne dopadalo. Pogledajte zakone koji su donošeni, pogledajte rešenje iz tih zakona u totalnoj su koliziji sa zdravim razumom.
Ovo što sam govorio i o komunalnim policajcima i o stečajnim upravnicima, to je više zadatak za Vladu da ispravlja takve zakone i takve anomalije. Ali, da tražite od nas i da očekujete od nas da ćutimo, ne, nećemo ćutati, radićemo svoj posao.

Zahvaljujem se gospodinu Babiću.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.
Izvinjavam se, nisam znao da ste po Poslovniku.
Reč ima prof. dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Narodni poslanici, poštovana gospođo Udovički, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovani gospodine Bečiću, ja smatram da je upravo povređen član 107. Poslovnika Narodne skupštine u kojem piše da govornik na sednici Narodne skupštine jeste dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Dostojanstvo Narodne skupštine se poštuje i načinom obraćanja predsedavajućem, odnosno predsedniku Narodne skupštine. Vi ste imali obavezu, poštovani predsedavajući, da zaštitite sebe u odnosu na prethodni govor, a time i da štitite dostojanstvo Narodne skupštine.
Predsedavajući ili predsednik Narodne skupštine, prema Poslovniku, je dužan da se stara o redu na ovoj sednici. On čak je taj koji može da dozvoli nekome ili da ne dozvoli nekome da priđe govornici u Narodnoj skupštini, a jedina osoba koja u ovoj Skupštini može da izriče opomene je upravo predsedavajući, odnosno predsednik Narodne skupštine. U ovom slučaju, gospodine Bečiću, to ste bili vi. Podsećam vas da je vama gospodin Babić ovde malo pre izrekao opomenu, čime je po mom sudu, na jedan vrlo težak način, povredio dostojanstvo vas kao predsedavajućeg Narodnom skupštinom, nas kao poslanike u ovoj Narodnoj skupštini i Narodnu skupštinu kao najvažniju instituciju u našem ustavnom sistemu u celini.
Zameravam vam što ste propustili sada ovde da opomenete gospodina Babića da tako ne sme da se ponaša u Narodnoj skupštini.