Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću.
Za reč se javio prof. dr Ljubiša Stoimirović.

Koleginice i kolege, gospodine predsedavajući, gospođo ministar, ja mislim da smo se svi dogovorili ovde i da smo saglasni da na važna mesta trebaju da dođu ljudi koji nisu članovi stranaka. Znači, svi smo saglasni da to budu ljudi koji su stručni. I zato ne vidim brigu ni sa jedne ni sa druge strane da li će određeni uslovi koji se postavljaju pred te kandidate kada zasnivaju radni odnos ili konkurišu za neko drugo radno mesto, da li će biti bitno kojoj stranci pripadaju. I tako sam hteo i da shvatim ovaj vaš amandman, u cilju poboljšanja uslova za prijem određenih kandidata, a ne kao prolaz za neke koji su pripadnici jedne, druge ili treće stranke.
Uslovi koji se postavljaju pred kandidate koji konkurišu za određene poslove trebaju da budu u skladu sa onim što se traži za to radno mesto. Prema tome, pooštravati te uslove i stavljati određene zahteve koji nisu vezani za to radno mesto, mislim da ne dolazi u obzir i da to nije ispravno. Zašto bi direktor komunalnog preduzeća, recimo u Grockoj, morao da zna engleski ili nemački? Nije bitno za njegov posao. Normalno je, kako reče kolega, da onaj ko je završio fakultet, odnosno prošao kroz sistem školovanja, ima dovoljno znanja vezano za neki strani jezik ili za poznavanje računara, ali to ne mora da bude uslov za svaku vrstu posla.
Šta će tu biti, po meni, bitno? Najveći propust koji je napravljen u svim našim firmama je taj što nedostaje kontrola. Nema dovoljno kontrole, odnosno ljudi koji su na određenim rukovodećim funkcijama, nemaju kontrolu, nisu dovoljno kontrolisani i rade šta hoće, kako hoće i koliko hoće u svom mandatu. Kada ih kontrolišemo? Onda kada određena garnitura ode sa tog položaja, pa dođu novi, onda se oni sete da ih iskontrolišu, da vide šta su radili i kako su radili. Po meni, veliki problem je ta kontrola i trebamo da uspostavimo sistem kontrole na svim nivoima. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Ja bih ipak više o amandmanu koji mi je inspirativan i jako zanimljiv. Malopređašnji kolega je ovde, između ostalog, izneo jednu tvrdnju, kao, što ne bi svi imali drugu i istu šansu, eto, ako mi, kao, znamo engleski jezik. Znate, mnogi od vas tu koji sede, uvaženi kolega je naravno mlađi, ali mnogi od vas koji tu sede su živeli u periodu našeg najvećeg sina naroda i narodnosti, da li je tako? Ne sećam se da je neko od vas tada pitao da li naš uvaženi drug Tito zna engleski jezik. Formalno je bio mašin-bravar, kao što sam rekao, ne bi trebalo baš da ima to znanje, ali je bio naš najveći sin naroda i narodnosti, svi ste se kleli u njega i niko nije pitao da li on zna engleski jezik, mada je igrao i valcer i svirao klavir.
Imate koliko hoćete državnika i danas u svetu koji ne znaju nijedan drugi jezik osim svog jezika i prosto i ne žele čak da uče neki drugi jezik. Vi biste verovatno njih ovde kod nas sa ovakvom logikom diskriminisali. Verovatno ne bi dobili posao u našoj državnoj službi, kako vi to shvatate.
Znanje engleskog jezika i svakog drugog je stvar elementarne opšte kulture. Danas, u 21. veku vi ne možete da radite nijedan posao a da ne znate nekako engleski jezik, posebno ako se radi o nekom visokokvalifikovanom poslu. Ako biste ovako nešto uvodili kao obavezu, pa vi onda morate da zaposlite i profesore licencirane engleskog jezika u svaku našu državnu službu da proveravaju znanje, jer, izvinite, to što će neko napisati da zna engleski jezik, to uopšte ne znači da on zaista zna engleski jezik, možda je slagao.
Poželjno je na konkursu svakako da se to pitanje postavi. Verujem da niko u državnu službu, posebno ovo što vi ovde navodite, gospođo Udovički, u samom zakonu, verujem zaista da niko neće ni biti primljen ukoliko bar nema elementarno znanje engleskog jezika, ali ne možete to uvoditi kao zakonsku obavezu zato što u ovoj državi, bar još uvek, ne znam da li neko neće da promeni, zvaničan jezik je srpski.
Nađite mi jednu jedinu državu na svetu koja je u svom Zakonu o državnim službenicima uvela, osim, naravno, ako ne govorim o nekim državama koje su egzotična ostrva, itd. ali koja je uvela da njen državni službenik mora da zna neki strani jezik, a da nije prioritetno prvo stavila svoj. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine Đukanoviću.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
U prilog, naravno, amandmanu koji sam jedan od podnosilaca, ali s obzirom na to šta smo sve čuli u sali, a tiče se našeg zahteva o radnom iskustvu za državnu upravu i o znanju engleskog jezika i računara, samo dve opaske.
Prvo, ovde se niko ne boji kada se neko dere, viče, tako da može komotno, to je folklor, ali od toga nema prevelika vajda.
Drugo, predsednik države, bio on drug Tito ili Tomislav Nikolić, nije državna uprava, kao što to nisu ni komunalna ili javna preduzeća.
Meni je drago što smo to čuli u argumentaciji, pošto to otvara odličan prostor da razgovaramo, ne samo o tome da li nam treba ili ne treba znanje engleskog jezika, nego koliko nam znanja nedostaje za čvrste stavove koje imamo oko odredbi u članovima zakona.
Činjenica da sve što smo hteli u ovim izmenama i dopunama je da podržimo modernizaciju, razvoj, profesionalizaciju državne uprave, pokazalo je nekoliko stvari.
Prva stvar da je ovde od nas narodnih poslanika, većinu, baš briga šta je državna uprava. Drugo, da većina ne zna koliko je u mandatu, odnosno u mogućnosti da prolaze izmene i dopune zakona i da se više ne zna da li nam se hvale ili nam se žale u odnosu na izmene zakona na koje imaju primedbe.
Mi kažemo - omogućite onima koji su službenici, koji su mlađi savetnici, savetnici, viši savetnici, omogućite im poruku da se pred njih postavlja standard koji podrazumeva ozbiljnost u radu i zahteva znanje za rad koji treba da obavljaju.
Imam sreće da sam radila i da sam bila saradnica mnogim državnim službenicima i u službi Narodne skupštine o kojima imam samo reči hvale i najviše ocene, uključujući znanje jezika i visoki profesionalizam, kojim, pošto smo ovde ovako otvoreni, pokrivaju neznanje političkih predstavnika ove zemlje.
S obzirom da je deo političkog folklora koji je legitimisan ovde napadom na predsedavajućeg i pričanjem o koječemu, ja ću sebi dozvoliti da sa vama podelim anegdote o političkim predstavnicima koji niti znaju engleski, niti znaju šta im je posao kao političkim predstavnicima, a srećom postoje viši savetnici, načelnici, koji svoj posao obavljaju besprekorno. U velikom broju je takav sastav ljudi i u Vladi.
Sve što smo mi hteli je da našim amandmanima pokažemo da znamo šta sve znaju ti ljudi i zahvalnost za sve ono što su uradili do sada i u poslu evropskih integracija i svugde i da se postavi lestvica, da se postavi standard.
Koliko god bilo neobično, da bi diskutovao o nečemu moraš da pročitaš o čemu se radi, da bi imao stav nije dovoljno da imaš uverenje, da bi bio pušten da mešaš mesto predsednika države i komunalna preduzeća sa državnom upravom, mora biti mnogo tolerancije od onih koji znanja imaju.
Ako je izbor da vika, dreka i nezapamćeno ponašanje pred predsedavajućem bude upozorenje da oni koji znaju i engleski i ono što piše, treba da ćute, onda mogu samo da završim sa rečenicom kojom sam počela, ovde se niko ne boji kad neko viče. Ovde treba da bude proces da je sramota kad se ne zna i zato naši amandmani i o engleskom jeziku i o znanju računara, zato što treba da bude sramota da ne znaš, a ne da budeš ponosan što ne znaš, jer veruješ u nešto.
U tom smislu, ja sam već rekla potpredsednici Vlade, za sektor kojim se bavite i za ono što, ja sam sigurna da ćete vi u tom sektoru uraditi kao reformu, mnogo je za vas bolje kada u ovoj sali vam se čini da doživljavate nešto kao napad opozicije nego kad vas ovako brane. Hvala vam.

Zahvaljujem se gospođo Čomić.
Samo bih rekao da se nisam osetio napadnut od strane nijednog govornika u ovoj Narodnoj skupštini.
Diskutant je govorio samo o mom tumačenju da mi kao predsedavajući pokušavamo da imamo razumevanja da šefovi poslaničkih grupa pokušavaju kroz svoja izlaganja da daju i političku poruku. On je samo imao drugačiji stav o tom mom tumačenju. Zahvaljujem se.
Reč ima dr Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, niko ne treba da se plaši kad neko viče, ali isto tako niko ne treba ni da se plaši kada neko javno iznosi svoje neznanje.
Gospođo Čomić, postoje dve stvari. Postoji Ustav Republike Srbije…

Gospodine Martinović, izvinjavam se, molim vas samo da se ne obraćate direktno drugom narodnom poslaniku nego meni kao predsedavajućem. Zahvaljujem.

Dakle, postoji Ustav Republike Srbije i postoji pravna teorija. Ustav Republike Srbije, ako se ne varam, u članu 4. kaže da je jedan od osnovnih političkih principa na kojima počiva naš ustavni i politički sistem princip podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Izvršna vlast se još naziva i upravna vlast.
Po Ustavu, predsednik Republike je državni organ. Ako nije deo upravne vlasti ili izvršne vlasti, kažite mi šta je? Zakonodavne nije sigurno, sudska vlast nije sigurno. Toliko o vašem poznavanju Ustava.
Što se tiče pravne teorije, mogu da vam predložim da pročitate npr, udžbenik koji se koristi na prvoj godini, ja mislim, svih pravnih fakulteta u Srbiji, udžbenik Radomira Lukića. Mogu da vam preporučim čuvenu knjigu Slobodana Jovanovića, našeg najznačajnijeg državno-pravnog teoretičara „O državi - osnovi jedne pravne teorije“. Dakle, i kod Slobodana Jovanovića i kod Radomira Lukića možete da pročitate jednu istu stvar, a to je da je šef države, bez obzira na to da li je predsednik Republike ili monarh, deo upravne vlasti.
Što se tiče vašeg amandmana, ono što meni nikad neće biti jasno to je kako to da se vi koji ste do juče vedrili i oblačili ovom državom do samo pre dve godine danas to još uvek radite, suprotno volji naroda, na teritoriji AP Vojvodine, niste setili da sve to ugradite u zakon onda kada ste bili na vlasti? Kako to da engleski jezik nije bio važan kada ste vi bili na vlasti, a sada je važan kada je na vlasti SNS? Kada ste vi na vlasti, onda državni službenik ne mora da zna da radi na računaru, a kada je SNS na vlasti mora da zna da radi na računaru.
Nije ovde sporno da li treba što veći broj ne samo državnih službenika, nego građana Republike Srbije da poznaje engleski jezik i rad na računaru. Pa, treba. Zašto? Zato što će lakše dobiti posao, zato što će lakše napredovati u karijeri, zato što će mu život biti lakši i to uopšte nije sporno.
Ono što smeta SNS to je da nam stalno držite lekcije o tome kako nešto treba, a imali ste 12 godina mogućnost da to na delu pokažete. Kada se podvuče crta, haos, pljačka, kriminal, korupcija, potpuno jedno raspojasano stanje u državnoj upravi, haos u javnim preduzećima. Gde god se okrenete, ništa dobro nije urađeno i onda odete u opoziciju i kažete – sada kada smo u opoziciji sad znamo kako treba.
Ko vas je sprečavao da 12 godina uradite sve te epohalne projekte koje nam sada savetujete da mi uradimo? Juče smo imali držanje lekcija o Zakonu o visokom obrazovanju. Da li je taj zakon donela SNS? Danas imamo držanje lekcija o državnim službenicima. Da li je taj zakon donela SNS? Da li je SNS napravila haos u državnoj upravi? Da li je SNS kriva što se ne zna koliko ljudi radi u javnom sektoru? Da li je SNS kriva što u Ustavu Srbije piše da postoje samo tri vlasti u ovoj državi – zakonodavna, upravna i sudska? Da li je SNS kriva to što su Radomir Lukić i Slobodan Jovanović napisali da je šef države deo upravne vlasti? O čemu vi ovde govorite?
Na kraju krajeva, imate priliku, ja se nadam da vam to vreme polako curi, na jednom delu teritorije Republike Srbije još uvek da pokažete sve što znate, sve te vaše genijalne ideje o tome kako treba da funkcioniše uprava, kako treba da funkcionišu javna preduzeća, kako se poznaje engleski jezik, rad na računaru. Sve to možete još uvek, ja se nadam, za vrlo kratko vreme da pokažete na teritoriji AP Vojvodine. Tamo pokažite sa vašim pokrajinskim sekretarima, sa vašim direktorima pokrajinskih javnih preduzeća. Sve te vaše epohalne ideje možete još uvek da sprovedete na teritoriji AP Vojvodine.
Da li ih sprovodite? Ne. U Novom Sadu je sada na delu, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, politička pijaca, jer se DS kao, što bi rekao naš narod, ovca noža, plaši izbora. Sve može. Može sve da propadne, može sve da se okrene naopačke, samo nemojte da se održe izbori na teritoriji AP Vojvodine. Mogu i ovakva i onakva personalna rešenja, može i sa Čankom, može i za NDS, može i sa SVM. Sve može, samo ne mogu izbori.
Srpska napredna stranka, Vlada Republike Srbije, predsednik Vlade Republike Srbije krenuli su da reformišu deo po deo društvenog života. Zakoni o kojima danas govorimo i zakoni koji će danas biti izglasani su deo reformske politike ove Vlade. Svi bi mi hteli da reforme mogu da se završe za 24 sata i da 1. januara 2015. godine kažemo – Srbija je po svim standardima, pravnim, političkim i ekonomskim poput Nemačke, Francuske, Italije, Velike Britanije itd. To nije moguće ne zbog nas, nego zbog nasleđa koje smo primili, koje je teško, koje je bremenito, koje je opterećeno brojnim problemima.
Srpska napredna stranka će čiste savesti glasati za sve ove zakone koji su na dnevnom redu zato što oni predstavljaju mali korak, ali važan korak u reformisanju celokupne naše države, uključujući i državnu upravu.