Hvala lepo.
Još jedan amandman koji je fenomenalno važan, suština amandmana je u tome da se iz Agencije poslovi koji se tiču određivanja metoda privatizacije u subjektu privatizacije, da se ta odluka oduzima Agenciji i da se daje Ministarstvu. To je suština člana 9, da se podiže nivo odlučivanja oko, kao što je u članu 8. bilo oko početka procesa privatizacije, tako u članu 9. oko modela i metoda. Pitanje je zašto, zašto je to bolje?
Agencija za privatizaciju je, naravno, telo Vlade, ali sa jedne strane to je jedno stručno telo Vlade, koje bi sa jednog stručnog ekonomskog i privrednog aspekta trebalo da ocenjuje i o inicijaciji i o modelu i o metodi i o praćenju i o kontroli i o svemu onome. Ovde se to diže na nivo ministarstva, odnosno ministra, koji može, kao što vidimo pre svega u aktuelnoj Vladi, da bude ne samo za taj resor, nego i za mnoge druge resore potpuni laik. Čovek koji nema nikakve veze sa tim, koji može da ima političku moć i mandat svog političkog lidera, što je isto uobičajena praksa da ministri ne moraju da budu stručnjaci za oblast koju vode, ali je zato važno da postoje državna tela koja su u ekspertskom nivou u odnosu na temu kojom se bave. Zato smo predložili da se član 9. ne briše, jer se time samo iz jednog stručnog aspekta odlučivanje o važnim stvarima za privatizaciju podiže na par ekselans politički nivo. To je pogubno, to je loše i to je dovelo i po starom zakonu, jer su se prethodne vlasti tako ponašale iako to nije bilo zakonito. Zbog toga je došlo i do problema u privatizaciji i do kriminalnih privatizacija i do toga da privatizacija stane, upravo zato što su se time bavili političari a ne agencija kao stručno telo.
Što se tiče vremena, kada sam ja vodio Vladu Srbije, to je bilo zlatno doba, Periklovo doba privatizacije u Srbiji. Prema tome, svaka primedba na tu temu je potpuno besmislena, makar dolazila i od nekoga ko je nemerljivo obavešten. Hvala.