Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić i Goran Bogdanović.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala, poštovana predsednice.

Gospodo ministri, mi smo predložili u ovom amandmanu da se u članu 1. obrišu reči: „drugi oblici organizovanja“, jer smatramo da je potpuno nejasno, neodređeno, jer ovaj član govori o javnim preduzećima, javnim agencijama, privrednim društvima i ne znamo šta su to drugi oblici organizovanja čiji je osnivač Republika Srbija. Mislimo da je to preširok dat termin i da drugi oblici organizovanja ne treba da se nađu u članu 16.

Član 16. govori o tome, i to je dobra stvar u ovom predlogu, da se najmanje 50% dobiti od strane javnih preduzeća, a 100% dobiti od javnih agencija, kao i 50% dobiti u privrednim društvima u kojima Republika Srbija ima udeo, prebaci direktno u budžet. To je dobro i videli smo u budžetu da će to, čini mi se, nekih 16 milijardi dinara doneti kao prihod. Nadam se da je to izračunato na osnovu onoga što nam je ministar Sertić govorio, da je urađen razgovor sa predstavnicima javnih preduzeća poslednjih nedelja i dana, da je analizirano trenutno stanje i kolika se dobit u ovoj 2014. godini može ostvariti, jer će ta dobit biti prebačena u budžet Republike Srbije.

Ono što je loše kod ove stvari, to je ako se neke investicije koje javna preduzeća treba da obave ne urade, nego se sredstva prebace u budžet. Mi smo slušali mnogo o tome kako „Elektromreža Srbije“ planiraju 60 miliona evra da prebace u budžet i to je dobro. Ali, da li zato što su tolike pare predviđene za prebacivanje u budžet nije izvršena rekonstrukcija dalekovoda, pa se desilo ono što se desilo u Majdanpeku, da tri dana nije bilo struje? Da je samo jedan kanal rekonstruisan, možda se građani Majdanpeka ne bi smrzavali tri dana, a elektromonteri izlagali svoj život opasnosti penjući se na stubove po vetru i ledenoj kiši.

Vreme.

Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti iz Vlade Republike Srbije, saradnici, koliko ja razumem, iz različitih ministarstava, svi ovde znamo da je Skupština najviše predstavničko telo i ne postoji ta prepreka za naše usmerenje ka usvajanju najboljih, najkvalitetnijih mogućih zakona u ovom domu.

Upravo iz tog razloga, poštovana gospodo, nadam se da se to ovde razume, Zoran Živković i ja podneli smo amandman i na član 16. Predloga zakona o budžetu. Tu imamo jedan konkretni predlog izmene, a i jednu prethodnu napomenu. Prethodna napomena, a u vezi sa članom 16, tiče se naravno ove rashodne strane budžeta, gde smo mi, poštovani gospodine Vujoviću, predložili da se četiri milijarde prenese ipak u ovu kolonu, odnosno ovaj red za kulturu. Ako već imamo deo za subvencije, onda za kulturu mora da se izdvaja malo više, poštovana gospodo, kao i za obrazovanje.

Konkretni predlog izmene u članu 16. tiče se stava 1, poštovana gospodo. Evo, da pokušam da vas ubedim da se prihvati i ovaj amandman. Prva rečenica ovog stava glasi ovako – javna preduzeća i drugi oblici organizovanja, čiji je osnivač Republika Srbija, dužni su da, pazite sada, najkasnije do 30. novembra tekuće godine, i nastavlja se rečenica.

Mi smatramo, gospodine Vujoviću, na osnovu istih razloga na osnovu kojih je usvojeno naših prethodnih pet amandmana ovde malo pre, da ovaj termin: „najkasnije“ treba da se briše odavde i da je vrlo precizno ako ostane: „do 30. novembra“. Podrazumeva se da je 30. novembar najkasniji mogući termin za ispunjavanje ovih obaveza. Suvišna je reč, a ne treba, ja mislim, da se bavimo suvišnim stvarima ovde, već samo onim što je najvažnije. Hvala.

Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici prof. dr Janko Veselinović i akademik Ninoslav Stojadinović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 16. amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Branka Karavidić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.

Ona nije tu.

Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Senić.

Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Poštovani gospodine ministre, mi podržavamo to da se najmanje 50% dela dobiti iz 2014. godine u 2015. godini uplati u budžet Republike Srbije, ali imamo jednu primedbu. Primedba se odnosi na to što se dinamika te uplate određuje u ministarstvu nadležnom za poslove finansija. Dakle, Ministarstvo finansija će shodno svojim potreba odrediti kada će određena preduzeća uplaćivati deo svoje dobiti. Apsolutno nelogično. Eventualno da je u Ministarstvu privrede, ali i to nije prihvatljivo, jer se na ovaj način ugrožava likvidnost preduzeća.

Dakle, pošto smo već odredili da se do 30. novembra uplaćuje deo dobiti u budžet, zašto određivati još posebnu dinamiku i na taj način jednostavno rušiti likvidnost određenih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija? Mi ćemo biti u situaciji da određena preduzeća moraju da uzmu kredite da bi izvršila svoju obavezu prema budžetu, a kroz plaćanje kamata za te kredite će umanjiti deo dobiti iz 2015. godine, tj. u 2015. godini, pa onda 2016. godine će dati manji doprinos budžetu Republike Srbije. Tako da, još jednom vas… (Isključen mikrofon.)

Vreme. Zahvaljujem.

Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Braka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, akademik Ninoslav Stojadinović i Aleksandar Senić.

Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Šutanovac, Borislav Stefanović i Balša Božović.

Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem, predsednice.

Trenutnom odredbom je ostavljena diskreciona odluka rukovodiocima javnih preduzeća koja nisu korisnici budžeta da se ponašaju drugačije od svih ostalih sistema u vlasništvu Republike Srbije. Mere štednje moraju obuhvatiti sve sisteme koji su u vlasništvu Republike Srbije, a ne samo za one koji su indirektni ili direktni korisnici budžeta.

Iz tog razloga me zanima vaše mišljenje, ministre Vujoviću, da li bi mogli da prihvatite ovaj amandman, jer mi mislimo da se upravo na ovaj način vrši ušteda, ali ne na način da se ušteda vrši kada su u pitanju prosvetni radnici, pa onda dođe do štrajka osnovnih i srednjih škola širom Srbije, jer Vlada Republike Srbije nema sposobnost da nađe šest milijardi da do štrajka ne dođe, već troši na desetine i desetine milijardi za propala javna preduzeća i direktore tih propalih javnih preduzeća koji imaju na desetine i desetine hiljada evra godišnja primanja.

Takođe se ne štedi na poljoprivredi kojoj smo ovim vašim predlogom obezbedili šest milijardi manje nego u 2014. godini, a s druge strane 19 milijardi više plaćamo na otplatu kamata i kredita koje smo uzeli u poslednjih nekoliko godina.

Dakle, molim vas da razmislite da uvedemo red i da se sva javna preduzeća u vlasništvu Republike Srbije ponašaju na jednoobrazan način i nadam se da eventualno usvajanje amandmana neće predstavljati problem vama, pošto već neki mediji špekulišu o vašem i odlasku gospodina Sertića u prvoj rekonstrukciji početkom sledeće godine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Marković.

Da li neko želi reč? (Da.)

Poštovani ministre, smatrao sam da je jako važno da u 3. stavu člana 17. još jednom ukažem na taj problem oko diskrecionog prava ministra da evo u ovom slučaju, recimo, lokalnim upravama koje nisu uspele da isplate jubilarne nagrade u toku tekuće godine zaustavi transfere. Ponovo upozoravam na to da je daleko ispravniji način da se odgovorno lice u organu lokalne uprave u ovom slučaju predsednik opštine ili gradonačelnik kazni, odnosno da se pokrene prekršajni ili krivični postupak ako budžet nije izvršen na način kako je zakon predvideo.

Hoću da vam skrenem pažnju da je veoma težak položaj lokalnih uprava što se tiče finansija, možda razlog da razmislite o tome i da se izmeni deo Zakona o finansiranju lokalnih uprava i novim nadležnostima koje su 2011. godine pripale lokalnim upravama. Po ovom predlogu vi ćete taj težak položaj lokalnih uprava dodatno utežavati time što ćete im umanjivati transferna sredstva, a za većinu lokalnih uprava ta transferna sredstava su možda jedini ili najveći izvor prihoda koji je siguran. Za mnoge lokalne uprave jedino su transferna sredstva izvesna i ako vi budete nastavili na ovaj način da ukidate ta sredstva lokalnim upravama one dolaze u još veći problem.