Zahvaljujem. Od raznih pozicija koje pokušavam na jednoj strani da smanjim, a na drugoj da povećam, sam spremna da razgovaramo o razložnosti i razumnosti biranja pozicije, ja biram samo jednu, zato što je važno da se čuje glas bilo koga od nas po poziciji na kojoj je suviše malo novca, a jako mnogo prepreka i predrasuda.
Radi se o uključivanju u osnovno i srednje obrazovanje sve dece. Zakon je na snazi, godine su iza nas, problema je mnogo i to mnogo više onih problema koje ne možete rešiti novcem, mnogo više otpora jednom procesu koji je u svim društvima trajao vrlo komplikovano, a to je da u normalan redovan sistem nastave od predškolskog, nadam se i od obrazovanja koje ćemo imati od treće godine, imamo mogućnost da deca sa invaliditetom, sa individualnim obrazovnim programima koja imaju inače smetnje u razvoju, koje podrazumevaju normalan intelektualni razvoj, ne budu izdvojena od druge dece, nego da idu u razrede sa svom našom drugom decom.
Samo jednu sumu pokušavam da dodam, imajući punu svest da nema načina da ministar prihvati, niti mu to zameram i nema ministra koji bi opozicionom poslaniku prihvatio ovakvu vrstu pomeranja, ali je to ilustracija da je to politika i da je ministar finansija, svaki ministar bio član stranke ili ne i političar.
Moja namera je da zamolim i ministra finansija i da zamolim sve nas, da povedemo računa o jednom procesu koji je malo skrajnut, za koji nikada nema dovoljno novca, a koji je od izuzetne važnosti i da sa dovoljno novca i sa dovoljno našeg glasa „za“ personalne asistente, za pomoć pedagozima, za pomoć nastavnicima, učiteljima i profesorima, zaista učinimo taj proces uključivanja sve dece u naše škole životnim, rutinskim za sve dobrim.
To je jedina namera podnošenja ovog amandmana. Hvala vam.
