Gospodine Pavićeviću, koju knjigu držite?

(Vladimir Pavićević, s mesta: Ustav.)

Po Ustavu se ne dobija reč ovde, po Poslovniku da.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsednice Narodne skupštine, gosti iz Vlade Republike Srbije, mi smo ovde imali ozbiljnu raspravu o sadržini Predloga zakona o budžetu naše države za 2015. godinu, poštovana gospodo.

Član 107, rekao sam, povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine i svih narodnih poslanika ovde. U situaciji kada popravljamo jedan zakon, gde je očigledno da su obrazloženja za amandmane koje su ovde predložili opozicioni poslanici toliko ubedljivi da ne može niko ovde tome da se suprostavi, javlja se šef poslaničke grupe SNS, mene naziva ovde klovnom, jer kaže da se i u cirkusu klovnovima aplaudira.

Gospođo Gojković, smatram da je jedina primerena reakcija u tom trenutku, kada je gospodin Babić to rekao, što se vašeg vođenja ove sednice tiče, bilo izricanje opomene gospodinu Babiću na osnovu člana 109, a možda i mera udaljenja sa sednice Narodne skupštine. Time biste zaštitili dostojanstvo svakog narodnog poslanika ovde pojedinačno, pa i moje, ali i institucije Narodne skupštine, koja je, još jednom ovde da kažem, svetilište političkog života u našoj državi.

Gospođo Gojković, ako niste na vreme izrekli ovu meru, jednu od dve, gospodinu Babiću, ja vas pozivam da sada izreknete na osnovu člana 109. jednu od ove dve mere gospodinu Babiću, jer je on to na osnovu svog izlaganja ovde zaslužio, poštovana gospodo. Hvala.

Vi ste  dobili sada aplauz. Znači, aplauz nije zabranjeno koristiti u političkoj komunikaciji u parlamentu.

Nije se direktno obraćao vama i nazvao vas klovnom. Ja bih to shvatila kao uvredu, da je to zaista vama upućeno.

Hvatajte se za glavu, da li je to moja glava ili vaša, nisam razumela. Ja imam drugi senzibilitet, ne vređam se tako lako.

Mislim da treba da raspravljamo i dalje, kako ste vi rekli, o ozbiljnom zakonu i da ne vršimo opstrukciju.

Ne znam šta vam znači to?

(Vesna Marjanović, s mesta: Možete li da mi date reč?)

Ne, neću vam dati reč da mi objasnite.

(Vesna Marjanović, s mesta: Zašto me pitate kad ne mogu da vam obrazložim?)

Ja vas ništa nisam pitala.

(Vesna Marjanović, s mesta: Postavili ste mi pitanje – šta to znači?)

Ne, nisam vas ništa pitala.

Ne znam kako ste se prepoznali. Komuniciram sa poslanikom koji je tražio povredu Poslovnika. Ne možete dizati ruku, valjda znate Poslovnik. Molim vas, ozbiljnosti malo.

Poslaniče Pavićeviću, vama se obraćam, s vama komuniciram, ne sa suflerima ili ne znam šta znači, nisam postavila pitanje nijednom poslaniku mimo vas.

Da li želite da se Skupština izjasni o povredi Poslovnika?

(Vladimir Pavićević, s mesta: Da.)

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić, po Poslovniku.

Poštovana predsedavajuća, smatram da ste povredili član 108. stav 1. koji kaže – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.

Govornik, jedan od kolega poslanika je nazvao Skupštinu cirkusom. Mislim da je time uvredio svakog pojedinačnog od nas poslanika, sve ministre koji su ovde prisutni u sali, druge goste, pa i ove kamermane koji rade ovde kasno sa nama u ovo doba dana ili noći.

Vaša je obaveza da se starate o primeni ovog Poslovnika i o redu na sednici. Morali ste onoga trenutka kada je to izgovoreno da u skladu sa članom 109. narodnom poslaniku koji je uvredio sve poslanike u sali, ministre, goste i sve druge da izreknete opomenu. Niste imali nijednu drugu mogućnost sem te, jer tako stoji u ovom Poslovniku koga vi morate da se pridržavate od početka do kraja.

Ako vam se ne sviđa, dajte predlog da se Poslovnik izmeni. Dok on važi, vi morate da postupate po njemu. Uvređeni smo svi, pošto je ova Skupština u ovom trenutku nazvana cirkusom. Mi ovde radimo četrnaesti, petnaesti sat. Ne može da se ovo nazove cirkusom.

Ja vas molim da se starate o poštovanju ovog Poslovnika, da vodite računa o tome koje reči poslanici koriste ovde i da zamolite one poslanike koji nemaju koncentraciju da rade u ovo vreme, da ne ometaju rad nas drugih koji smo spremni da radimo do kraja, dok ne završimo ovu vrlo važnu tačku dnevnog reda. Ja bih molio da ministre opomenete da ne šetaju po sali i da sede na svom mestu.

Zahvaljujem puno.

Član 108. kaže da se predsednik stara i tražite od mene, prvi stav, negirate odmah, da ja moram da izreknem ovo ili ono. Ne moram. Znači, predsednik, stav 1. se stara, pa on odlučuje da li će da izrekne opomenu. Ne želim da se ponovi situacija od pre neki dan, kada je kolega s leve strane nazvao parlament i ostale poslanike stokom, a danas rekao da se nije odnosilo samo na poslanike nego na sve. Ja ne želim da se to ponovi. Želim da raspravljamo o budžetu, a ne o povredama Poslovnika i ne želim da podržavam opstrukciju, jer mi je jedan od poslanika došao u kabinet i rekao – mi imamo pravo i pravićemo opstrukciju. To je legalno pravo, ali ja neću u tome da učestvujem i neću da izričem opomene, nego ću da se trudim da radimo po dnevnom redu, pa koliko god da traje, nije bitno.

Da li su se svi osetili, kako vi tvrdite, 250 poslanika da se prepoznalo i reklo da smo svi cirkusi, da smo svi klovnovi, videće se na glasanju, koliko će ko dati glasova za vašu povredu Poslovnika. Možda se neko osetio uvređenim, a možda se neko nije osetio uvređenim. Kao predsednik, ne radim u cirkusu, sigurno. Ja nisam shvatila da je poslanik Babić rekao da smo mi cirkus i cirkusanti.

Izvolite, da li želite da glasanjem utvrdimo da li ste vi u pravu ili predsedavajući, koji tvrdi da nije povredio Poslovnik?

Pošto na drugi način ne mogu da uspostavim red, u skladu sa članom 112. dajem pauzu od minut, da bi se vratili na dnevni red a ne da pravimo od parlamenta nešto što ne želimo. Želimo da radimo. Svi kažu da žele da rade i da raspravljamo o budžetu, jer je to najvažnije pitanje za građane Srbije, a onda građanima Srbije nudimo povrede Poslovnika po sat-dva. Znači, želim da uspostavim red, ali onda nema posle pauze dizanja, jer član 112. govori da predsedavajući uspostavlja red. Sada pravim pauzu, da bi bilo reda i da bismo se vratili na dnevni red. Nemojte ići iz sale, brzo će proći to uspostavljanje reda.

(Posle pauze)

Zahvaljujem.

Nadam se da su se strasti smirile i da možemo da radimo.

Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Šutanovac, Borislav Stefanović i Balša Božović.

Da li želite reč?

(Balša Božović, s mesta: Da.)

Nemojte da vičete na mene. Ne dozvoljavam da neko povisi glas. Dostojanstvo Skupštine nije samo kada poslanik povredi poslanika preko puta. Imajte poštovanja i prema predsedniku parlamenta, koji oličava atmosferu parlamenta.

Ne mogu da dajem reč po Poslovniku, kada jedan poslanik stoji. Imajte uvažavanje prema poslanicima koji prvi dobiju reč, poslanice Vesna Marjanović.

Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem, predsednice.

Dakle, amandman u članu 16. stav 1. menja se i glasi da javno preduzeće i drugi oblici organizovanja, čiji je osnivač Republika, dužni su da najkasnije do 30 novembra tekuće budžetske godine deo od najmanje 70% dobiti, a javne agencije do 100% dobiti, odnosno viška prihoda na rashodima po završnom računu za 2014. godinu…

Vi pričate o amandmanu na član 16. Niste me čuli.

Razumeo sam da ste mi rekli…

Nisam. Pričate o amandmanu na član 16. Sedite, daću vam reč kada završim amandman.