Prvo vanredno zasedanje, 19.01.2015.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Nova stranka

Vladimir Pavićević

Samostalni poslanici
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovani ministre Selakoviću i poštovani gosti, pretpostavljam iz Ministarstva pravde i poštovani advokati. Smatram, poštovana predsednice da su povređeni članovi 283. i 284. Poslovnika koji se tiču prava i dužnosti narodnih poslanika.
Narodni poslanik Zoran Živković se danas za ovu sednicu uredno prijavio za reč, pre deset minuta pokušao da uđe u skupštinsku salu, ali mu nije omogućeno da uše u skupštinsku salu i moj predlog je, poštovana predsednice Narodne skupštine da se narodnom poslaniku Zoranu Živkoviću omogući da uđe u
skupštinsku salu i da učestvuje u današnjoj raspravi, u odnosu na prethodnu sednicu kada sam se istim povodom javio, imamo izvesnu promenu okolnosti, poštovana gospodo.
Poslanik Zoran Živković izjavio je ustavnu žalbu i to zbog dve stvari, poštovana gospodo. Pod a) zbog povrede slobode izražavanja iz člana 46. Ustava naše Republike i pod b) zbog povrede slobode izražavanja iz člana 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Budući da bismo po mom sudu ovde u Skupštini kao zakonodavno telo ušli u jednu paradoksalnu situaciju, da je moguće da Narodna skupština kao najviše zakonodavno i predstavničko telo u našoj Republici, doprinosi nelegalnosti, molim, pre svega vas, predsednice Narodne skupštine, da Narodna skupština postupi kako sam predložio i da se narodnom poslaniku Zoranu Živkoviću omogući da ostvaruje svoja prava i realizuje svoje dužnosti kao narodni poslanik u ovoj Narodnoj skupštini. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Ništa se nije promenilo od vašeg pokušaja da nas ubedite da je povređen Poslovnik u odnosu na sednicu koju smo imali u prepodnevnom delu. Dakle, da podsetim i javnost i vas da je kazna izrečena poslaniku Zoranu Živkoviću za uvredu predsedavajućeg jer mu je rekao da je „stoka“, znači, nemojte me terati da vašim ponavljanjem ja moram da ponavljam sled događaja. Kazna je izrečena od strane predsedavajućeg po odredbama Poslovnika, a Administrativni odbor je odredio svoj deo kazne, a za sprovođenje kazne u delo zadužen je generalni sekretar parlamenta, našeg parlamenta.
Znači, te činjenice se nisu promenile. Takođe, obavestila sam vas i u prepodnevnom delu i sada da je on podneo ustavnu žalbu i ako se ne varam, ako ste sada preskočili i privremenu meru kako odluku nismo dobili od Ustavnog suda da li su usvojili bilo šta od toga što ste vi tražili, mi ne možemo da prejudiciramo time. Čekamo i mi odluku po ustavnoj žalbi i po privremenoj meri i naravno da ćemo poštovati odluku i sprovesti je u delo ako ona bude pozitivna za vas. Ako ne, biće ovako kako je po Poslovniku odlučeno pre nekoliko dana, a poslanik treba da razmisli sledeći put kada se obraća, a on je i danas ponovio, malo pre, da bolju reč nije mogao da u tom trenutku smisli. Znači, se ne kaje za delo koje je učinio tog dana. Pre 15 minuta ovde u parlamentu. Znači, nije mu zabranjeno da dolazi u parlament, ali ne može da učestvuje u plenumu. Takva je kazna.
Da li još neko licitira sa povredom Poslovnika? Izvolite, Borislav Stefanović.
...
Demokratska stranka

Borislav Stefanović

Samostalni poslanici
Gospođo predsednice, javljam se po članu 87. u smislu kršenja i članu 97. u smislu predloga. Član 97, molio bih da se Skupština izjasni o predlogu da se duplira vreme za raspravu, zbog važnosti teme o kojoj se radi, a član 87. vi ste u poziciji da razjasnite narodnim poslanicima ovu situaciju.
Član 87. kaže da se sednice održavaju po pravilu od 10,00 do 18,00 časova i da se promena produženja rada posle 18,00 časova treba izneti u Skupštini od strane predsedavajućeg do 16,00 časova tokom trajanja same sednice.
Vaše tumačenje da je to urađeno ranije i da se odnosi na ovu sednicu, neko ko je zlonameran, a ne spada među takve bi mogao da pomisli da vi danas možete da produžite rad sednice i 21. maja 2015. godine.
Dakle, neko bi mogao to da zaključi. U cilju da se ta nedoumica anulira u ovoj situaciji i da vi nama objasnite ovde o čemu se radi i kako mi uopšte radimo danas kada nije produžen rad sednice posle 18,00 časova i ako je to tako urađeno, da li to znači da ćemo raditi samo dva sata protiv čega mi jesmo ili ćemo raditi u punom obimu, a uostalom u tom smislu i predlažem da se vreme poslaničkim grupama duplira i molim vas da se Skupština o tome izjasni. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Bez obzira na moje objašnjenje? Na član 87. rekli ste, piše – po pravilu, znači, da ne mora. Po pravilu se radi od 10,00 do 18,00 časova, utorkom, sredom i četvrtkom, znači, postoje izuzeci. Produženi rad se odnosi na tih 24 sata kada smo mi ovde i radimo. Na žalost, ne mogu da produžim rad za maj mesec danas, ali razmisliću i o tom vašem predlogu, možda postoje tumačenja Poslovnika da mogu da produžim rad i za ubuduće. Ja sam više sklona da se to dešava u toku dana u kome radimo.
Nova sednica je sazvana za 16.00 časova. Znači, nije ona sednica prethodna, tako da su u mom produženju rada, pažljivo uzmite stenogram, spomenute obe varijante. Dakle, odnosilo se i na eventualno produženje prve sednice, koju smo završili u 15.25 minuta glasanjem i na ovo. Znači, odnosilo se na radni dan i na obe sednice koje smo obuhvatili. Ako budete želeli tumačenje Poslovnika, obratićete se nadležnom Odboru. Nisam zaduženja za dalja neka tumačenja, osim tumačenja mojih činjenja.
Znači, svakako ćemo glasati, jer ste tražili i bez mog objašnjenja da glasamo.
(Dejan Nikolić, s mesta: Produženje vremena, dupliranje vremena.)
Dupliranje vremena je stavio na glasanje, pa da saslušamo prvo povredu Poslovnika, a onda ćemo glasati.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, povreda Poslovnika.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Babić

Srpska napredna stranka
Član 27, gospođo predsednice.
Pravosuđe je blokirano mesecima unazad. Niko zbog toga nije srećan. Niko od učesnika u pravosudnom procesu, ni građani, ni privreda, ni sudije, ni tužioci, ni država, ni advokati. Ovi zakoni koji se danas nalaze pred nama su plod kompromisa i SNS želi da ih što pre usvoji, kako bi se svi vratili na svoja radna mesta i kako bi svi počeli da rade.
Oni koji danas nekim besciljnim traženjem povreda Poslovnika, dupliranja vremena, razgovor o svakoj temi i svakom zakonu pojedinačno, samo žele da se blokada nastavi. Ja takvu želju ne mogu da razumem, niti SNS.
Ne bih koristio reč koju je malo pre jedan kolega narodni poslanik koristio i rekao da je ovo kapitulacija. Ovo je kompromis, a ako ćemo koristiti reč kapitulacija, mislim da je ovo kapitulacija Zakona o javnom beležništvu iz 2011. godine, kapitulacija bivšeg režima, kapitulacija, a evo tu je i gospođa Snežana Malović, kapitulacija zakonskog predloga Snežane Malović.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Član 27. govori samo o toku sednice. Zahvaljujem.
Doći ćemo i do glasanja o dupliranju vremena.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuje ministar pravde Nikola Selaković, pomoćnik ministra pravde Nela Kuburović, pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović, Jovan Ćosić, načelnik odeljenja u Ministarstvu pravde i Zlatko Petrović, viši savetnik u Ministarstvu pravde.
Stavljam na glasanje predlog šefa poslaničke grupe Demokratske stranke da vreme rasprave dupliramo. Jel sam vas dobro razumela? Zahvaljujem.
O ovom predlogu Narodna skupština odlučuje bez pretresa.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 23, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 150, od ukupno prisutnih 173 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti, Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o vanparničnom postupku, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o nasleđivanju, Predlogu zakona o dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine.
Da li želi reč predstavnik predlagača, ministar pravde Nikola Selaković? (Da)
Izvolite, ministre.

Nikola Selaković

Hvala, poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici srpske advokature, želim na početku objedinjene načelne rasprave da vam predstavim najvažnija rešenja koja sadrže predlozi zakona koji su na dnevnom redu.
Pre svega, reč je o zakonskim predlozima koji su u vezi sa postignutim sporazumom između Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde, i to o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti, Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o vanparničnom postupku, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o nasleđivanju. Ove tekstove su pripremili stručni timovi Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde i njih je u neizmenjenom obliku predložila Vlada, radi razmatranja po hitnom postupku. Donošenje ovih zakona je veoma značajno, jer će rezultirati prekidom štrajka advokata.
Pored navedenih zakonskih predloga, na današnjem dnevnom redu je i Predlog zakona o dopunama Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine.
Na početku, upoznaću vas sa tokom pregovora između Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde.
Zbog štrajka advokata koji je rezultirao obustavom rada 17. septembra 2014. godine, Advokatska komora Srbije i Ministarstvo pravde su krajem 2014. godine obrazovali stručne timove, kako bi se zajedničkim radom pronašla rešenja za prevazilaženje spornih pitanja, a koja se tiču Zakona o javnom beležništvu i zakona koji su u vezi sa uspostavljanjem javno-beležničke delatnosti.
U periodu od 15. decembra 2014. godine do 8. januara 2015. godine, održano je ukupno 10 sastanaka stručnih timova Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde, koji su okončani potpisivanjem sporazuma. Tim sporazumom je usaglašeno da se po hitnom postupku izmene odredbe malo pre navedenih zakona.
Iako je jedan od početnih zahteva advokature bila izmena Zakona o overi potpisa, rukopisa i prepisa, stručni timovi su se saglasili da nije potrebno menjati postojeći, odnosno navedeni zakon.
Takođe, izmene navedenih zakona bili su dovoljan preduslov da se nadležnim organima Advokatske komore Srbije predloži da donesu odluku o prekidu obustave rada advokata.
Na prvom održanom sastanku stručnih timova, definisana su sporna pitanja, a to su bila sledeća pitanja: postojanje javno-beležničkog zapisa, pitanje obavezne forme, pre svega, ugovora o prometu nepokretnosti i postupak sprovođenja, odnosno potvrđivanja pravnih poslova, tzv. „solemnizacije“ od strane javnih beležnika.
Tokom rada došlo je do približavanja stavova advokature i Ministarstva pravde o potrebi postojanja javno-beležničkog sistema u Republici Srbiji, kao i očuvanju latinskog tipa notarijata i postojanje javno-beležničkog zapisa kao obavezne forme za tačno utvrđene pravne poslove.
Usaglašeno je da u formi javno-beležničkog zapisa moraju biti sačinjeni ugovori o prometu nepokretnosti poslovno nesposobnih lica, ugovori o raspolaganju nepokretnostima lica sa posebnim potrebama, sporazumi o zakonskom izdržavanju, hipoteka i založna izjava i to samo ukoliko voljom stranaka treba da imaju svojstvo izvršne isprave.
Pored toga, predviđeno je da se u obliku javno-beležničkog zapisa može sačiniti i zaveštanje, odnosno testament, kao jedan od posebnih oblika, pored postojećih oblika zaveštanja, koji su predviđeni Zakonom o nasleđivanju.
Dalje je utvrđeno koji su to pravni poslovi za koje je propisana kao obavezna forma solemnizacija, odnosno potvrđivanje ugovora od strane javnih beležnika, a to su: ugovori o prometu nepokretnosti, ugovori kojima se konstituišu stvarne i lične službenosti, hipoteka i založne izjave, ukoliko nemaju svojstvo izvršne isprave, ugovori o imovinskim odnosima između vanbračnih partnera, bračni ugovori, ugovor o doživotnom izdržavanju, ugovori o ustupanju i raspodeli imovine za života i ugovori o prenosu naslednog dela.
Upravo ovakvim regulisanjem omogućeno je da građani sami ili uz angažovanje advokata sačinjavaju pravne poslove koji će nakon toga biti potvrđeni od strane javnog beležnika stavljanjem, odnosno sastavljanjem solemnizacione klauzule.
Imajući u vidu brojne pravne poslove iz oblasti naslednog prava i porodičnih odnosa, prilikom čijeg sačinjavanja je neophodno učešće javnih beležnika radi solemnizacije pravnog posla, smatralo se celishodnijim da ovi pravni poslovi budu regulisani zakonima koji regulišu ove oblasti, zbog čega su predviđene i izmene Zakona o nasleđivanju i Porodičnog zakona, koje su usklađene sa predloženim izmenama Zakona o javnom beležništvu.
Kako je izmenama Zakona o javnom beležništvu predviđeno i da se ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje u obliku javnobeležnički potvrđene, odnosno solemnizovane isprave, bilo je neophodno u tom delu izvršiti i izmene Zakona o prometu nepokretnosti.
Sporno pitanje je bilo pitanje postupka solemnizacije, odnosno potvrđivanja privatne isprave, kao i do koje granice javni beležnik može da ulazi u sadržinu pravnog posla, naročito kada su u pitanju ugovori o prometu nepokretnosti.
Kada je u pitanju solemnizacija, postignuta je saglasnost da javni beležnik potvrđuje ispravu kada je to zakonom određeno da se potvrđivanje isprave vrši stavljanjem klauzule o potvrđivanju isprave, poznatije kao solemnizaciona klauzula, koja predstavlja javnu ispravu i uslov za punovažnost ugovora.
Solemnizacionom klauzulom javni beležnik potvrđuje da je strankama u njihovom prisustvu pročitana isprava, da su one izjavile da ta isprava u svemu i potpuno odgovara njihovoj volji i da su je svojeručno potpisale.
Prilikom potvrđivanja isprave o pravnom poslu javni beležnik ispituje da li stranke imaju pravnu i poslovnu sposobnost koja se traži za preduzimanje toga posla i da li su ovlašćeni da preduzmu pravni posao, a javni beležnik će postupiti isto kada u sastavljanju isprave učestvuje zastupnik ili punomoćnik, pri čemu ispituje da li je zastupnik, odnosno punomoćnik poslovno sposoban i ovlašćen da preduzme narečeni pravni posao. Ukoliko nisu ispunjeni ovi uslovi, javni beležnik odbija da solemnizuje ispravu.
Pored toga, javni beležnik je dužan da strankama objasni smisao pravnog posla, da im ukaže na njegove posledice i da ispita da li je pravni posao dozvoljen, odnosno da nije u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima. Ukoliko utvrdi da pravni posao nije dozvoljen ili da je u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima, javni beležnik rešenjem odbija da potvrdi ispravu. Upravo ovakva intervencija javnih beležnika je neophodna kako bi se iz pravnog prometa isključili apsolutno ništavi ugovori.
Srž latinskog tipa notarijata predstavlja mogućnost intervencije javnih beležnika u cilju zaštite pravne sigurnosti građana.
Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, upravo suština kompromisa leži u činjenici podjednakog nezadovoljstva i jedne i druge strane koja učestvuje u razgovorima. Do ovog kompromisa se nije došlo jednostavno. Nije se došlo lako iz jednog jednostavnog razloga - do ovakvog kompromisa trebalo je da dođe još 2010. na 2011. godinu.
Zadatak koji smo imali pred sobom jeste da pronađemo ulogu javnih beležnika u sistemu u kojem ne postoje već duže od sedam decenija, a da ta uloga što manje bude na uštrb advokata koji su svih tih decenija, dok beležnici nisu radili i nisu postojali i radili.
Ne treba dovoditi u sumnju da li je pred državom postojao i drugi način rešavanja ovog pitanja, ali Vlada u kojoj se nalazim, stranka kojoj pripadam na ovaj način pokazala je da poseduje puni demokratski kapacitet, insistirajući da do rešenja isključivo dođe putem razgovora i putem pregovora, do rešenja koje će biti stručno i koje će u granicama mogućeg zadovoljiti sve interese, a na prvom mestu interes građana i interes pravne sigurnosti kako građana, tako i pravnih lica.
Pozivam vas da u danu za glasanje podržite izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu, Zakona o prometu nepokretnosti, Zakona o nasleđivanju, Porodičnog zakona, Zakona o vanparničnom postupku, kao i dopunu Zakona o organizaciji državnih organa u postupku za ratne zločine.
Hvala vam na pažnji. Želim da kroz dobru raspravu potvrdimo dogovor do koga se došlo na težak način. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, ministre.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.
...
Socijaldemokratska stranka

Marko Đurišić

Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
Drago  mi je da je današnja kapitulacija ministra pravde dobila ovakav gromoglasni aplauz vladajuće većine. Verujem da će taj aplauz biti i kada u parlament dođe ostavka ministra pravde, jer to je jedini razuman rezultat ovoga o čemu danas raspravljamo.
O tome šta će se desiti ako Zakon o javnom beležništvu stupi na snagu na način na koji je to ministar u izmenama usvojenim ekspresnim putem krajem avgusta meseca ove godine, dan pre početka rada javnih beležnika, šta će se desiti govorili smo na toj sednici.
Na sednici održanoj 3. novembra ove godine, kada je ministar došao sa izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, istih onih članova koje danas predlaže, mi nismo učestvovali. Rekli smo na početku da je usvajanje tih zakona bez dogovora sa advokatima koji su tog dana već preko 50 dana bili u štrajku, besmisleno, da je gubljenje vremena parlamenta, u krajnjoj liniji gubljenje i novca. Koliko košta jedan dan zasedanja? Jedan, dva, tri, osam miliona dinara. Zašto smo mi dva dana izgubili u novembru mesecu usvajajući izmene i dopune zakona koje nisu imale nikakav rezultat i koje nisu dovele do prekida štrajka i tek danas imamo rešenje koje je usklađeno sa predstavnicima advokata i mi to pozdravljamo. Tada smo rekli - ne možemo da raspravljamo o izmenama i dopunama zakona ako one nisu plod dogovora i drago nam je da tog dogovora danas ima, ali želimo da ukažemo na jednu činjenicu koja karakteriše rad ove vladajuće većine od aprila meseca, kada je konstituisan parlament, a to je činjenica da se sistematski uništava parlamentarizam u Srbiji.
Parlament Srbije nije mesto u kome se raspravlja o zakonima, u kome se vode diskusije, gde poslanici imaju dovoljno vremena da se upoznaju sa predlozima zakona, da imaju dovoljno vremena da se konsultuju o predloženim rešenjima, da čuju mišljenje struke. Imamo činjenicu da se preko 90% zakona donosi po hitnom postupku u parlamentu i to je činjenica sa svih šest zakona koje danas raspravljamo.
Ovi zakoni usvojeni su u subotu na Vladi, u subotu popodne sazvana je sednica za danas, ponedeljak popodne i nama ostaje da verujemo, a vidimo da advokati nisu baš imali previše poverenja u ovu Vladu i rešili su da svoj protest prekinu tek onda kada ove izmene budu i objavljene u „Službenom glasniku“ onako kako je dogovoreno i razumem zašto tako razmišljaju. Ali, mi ne znamo da li su ove izmene i dopune Zakona o interesu građana. One možda zadovoljavaju interes advokata dovoljno da oni prekinu štrajk. Ali, šta je sa građanima?
Mi smo ovde predstavnici građana. Treba da donosimo odluke u njihovom interesu. Mi ne možemo da donosimo kvalitetne odluke o zakonima koju parlament dolaze i posle 24 sata se stavljaju na raspravu. To nije moguće, a da je loše sa takvom praksom pokazuje i današnja sednica.
Izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu danas se menjaju šesti put od kada je ministar pravde gospodin Selaković. Menjane su 2012. menjane su 2013. godine, dva puta su ove godine menjane usvajanjem nekih drugih zakona i menjane su u novembru 2014. godine, pet puta do sada i ovo je šesti put.
To govori kako ministar vidi ovaj parlament, kao mesto gde će on da dođe, nešto da kaže, da ne sasluša nikakve argumente i da usvoji ona rešenja sa kojima je došao, a ta rešenja su loša. Ta rešenja imaju za posledicu blokadu pravosuđa četiri i po meseca. Želimo da postavimo pitanje - ko je za to odgovoran, da li ministar pravde koji je predložio zakone koji su izazvali štrajk advokata, da li vladajuća većina koja je usvojila te zakone po hitnom postupku, bez mogućnosti da se o njima vodi kvalitetna rasprava ili smo za to odgovorni svi mi, kao poslanici, narodni poslanici, predstavnici građana, koji treba da vodimo računa pre svega o interesu građana?
Svašta je rečeno ne samo u parlamentu tog novembra kada je vođena rasprava u jeku štrajka. Ja bih sada mogao da čitam sve što je ministar pravde tada izrekao i da ga pitam - šta se to promenilo? Mogao bih da citiram njegove izjave koje su trebale da pripreme tu sednicu, izjave od 29. oktobra, koji je tada rekao vezano za štrajk - sada je jasno da ovo nema nikakve veze sa profesijom, reč je o sprezi politikanata i tajkuna koji za cilj imaju uvođenje haosa u državu, haos koji želi da blokira celokupno pravosuđe kao organa vlasti, što dovodi to toga da niko, a naročito Miroslav Mišković, nikako ne može da bude osuđen. Sve te optužbe da su advokati, da smo mi iz opozicije koji smo govorili o štetnosti usvojenih zakona, Miškovićeve sluge.
Ja postavljam pitanje – da li to znači da je Mišković danas pobedio? Da li ste vi stali na stranu Miroslava Miškovića usvajanjem onoga što advokati traže od prvog dana svog štrajka od septembra meseca i ko je tu bio u pravu?
Ono što je mini bilo zanimljivo je činjenica da su svi ovi zakoni, iako se govori o potrebi da se što pre odblokira pravosuđe, doneti u svojim prelaznim izdavačkim odredbama da će stupiti na snagu osam dana po objavljivanju u „Službenom glasniku“.
Danas smo završili sednicu usvojivši dva zakona sa stupanjem na snagu odmah po objavljivanju. U čijem je to interesu da se za tih osam dana i dalje nastavi blokiranje pravosuđa u Srbiji i štrajk advokata, pošto je odluka Advokatske komore da se tek stupanjem na snagu odblokira štrajk? Pogledajte odluku Advokatske komore, pa ćete da vidite.
Ono što je važno da se kaže o ovom poslednjem zakonu o kome ministar nije rekao nijednu jedinu reč, o Zakonu o organizaciji nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, je da je ovo ponovo ispravljanje jedne greške, greške parlamentarne većine koja je usvojila Zakon o javnim tužiocima menjajući odredbe da mandat javnih tužioca traje do kraja i predviđajući odredbu da sa 65 godina javni tužioci moraju da odu po sili zakona u penziju. Onda je neko shvatio da u slučaju gospodina Vukčevića, tužioca za ratne zločine, da će njemu nekoliko meseci pre kraja mandata biti prekinut mandat, da će on morati po sili tog zakona, koji je usvojen ovde ne na predlog Vlade, nego na predlog poslaničke većine, ali uz amin ministra pravde. Tada smo čuli od predstavnika vladajuće većine da je ministar pravde jedan od onih koji su podržali te izmene, kao i predsednik VKS, razni drugi stručni ljudi iz oblasti pravosuđa, VSS i ostali. Znači da su svi oni nešto predložili što vi danas ispravljate.
Ponovo donosimo zakon koji ima ime i prezime. Jutros je bio zakon o „Telekomu“, ovo je zakon o gospodinu Vukčeviću.
Meni je jedino drago što će neki poslanici koji ovde mesecima ili godinama vode kampanju protiv gospodina Vukčevića i Tužilaštva za ratne zločine glasati, možda i neće glasati, videćemo, za izmene i dopune ovog zakona. Nadam se da će zloupotreba parlamenta, odakle se vrše sistematski napadi na Tužilaštvo za ratne zločine prestati. Ako nisu prestali do sada, ako o tome računa nije vodila predsednik Skupštine, da će prestati usvajanjem ovog zakona i da će se Tužilaštvu omogućiti da završi vrlo bitne predmete na kojima radi već godinama.
Gospodin ministar u svom izlaganju, koje je moram da priznam bilo kratko, a mislim da je trebalo mnogo više i bolje da nam objasni sve ove izmene i da nam objasni sve ono što je menjano kroz ove zakone prethodnih pet puta, pa je sada šesti put moralo da se pristupi izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, rekao je da ovo potvrđuje demokratski kapacitet Vlade koja brani interes građana.
Naravno da se ne slažem sa tim. Mislim da je jedini način da ovaj ministar odbrani interes građana da podnese ostavku. Ja sam očekivao danas na početku rasprave da će nas ministar obavestiti da je predsedniku Vlade uputio svoju ostavku, da će danas završiti ovaj posao zbog koga je napravio problem u srpskom pravosuđu, koji traje više od četiri i po meseca i da želi čista obraza da se povuče sa te funkcije.
Nažalost, to nije slučaj i ostaje nam nada da ćemo u danima pred nama dobiti odluku predsednika Vlade o smeni nesposobnog i nestručnog ministra, koji je svojim bahatim ponašanjem doveo do toga da pravosuđe u Srbiji ne radi više od četiri i po meseca. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.