Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, poštovana gospodo iz ministarstva, nažalost, tragični događaj u Novom Sadu inicirali su izmene i dopune Zakona o zaštiti od požara. Neophodno je bilo izmenama zakona povećati stepene bezbednosti u objektima javne namene sa aspekta zaštite od požara.
Dobro je što je izmenama zakona precizirano na koje se objekte odnose ove izmene. Mislim da je pozitivno i to što se saglasnost za objekte sa aspekta zaštite od požara za obavljanje pojedinih delatnosti mora pribaviti u MUP. Određen je i minimum tehničkih uslova shodno nameni objekta, utvrđen osnov za zabranu vršenja delatnosti ukoliko nisu obezbeđeni uslovi za evakuaciju ljudi itd. Te izmene pozdravljam, smatram da će doprineti smanjenju broja stradalih građana u požarima u narednom periodu.
Želela bih da prokomentarišem da je bio i suviše dug period od pokretanja inicijative za izmenu zakona do dana stavljanja na dnevni red. Naime, 24. oktobra 2012. godine, dakle pre više od dve godine, gospodin Predrag Marić, načelnik MUP za vanredne situacije, najavio je da će se zakon citiram „sutra naći u skupštinskoj proceduri“, dakle 25. oktobra 2012. godine. Rečeno je tada da je predlog zakona realan i da je potrebno malo političke volje da se postojeći zakon izmeni. Naglašeno je tada da je podršku „Tamarinom zakonu“ dao i tadašnji premijer i ministar MUP, gospodin Ivica Dačić. I, konačno 25. decembra 2014. godine, dakle posle više od dve godine Vlada usvaja ovaj zakon, za koji se zna da će glasati opozicija, i upućuje ga Narodnoj skupštini na razmatranje.
Šta je to sprečavalo prethodnu, ili ovu Vladu, da ove izuzetno važne izmene Zakona o zaštiti od požara stavi na dnevni red ranije? Ovaj zakon bih sagledala iz nekog drugog ugla.
Vlada Republike Srbije usvojila 21. marta 2012. godine Strategiju zaštite od požara za period od 2012. do 2017. godine. U njoj, između ostalog dat opis i ocena stanja u oblasti zaštite od požara, pa je recimo, između ostalog, konstatovano da je broj vatrogasaca, spasilaca ispod evropskog standarda. Da je nedovoljna popunjenost vatrogasno-spasilačkih jedinica kvalitetnim, stručnim i psihofizičkim osposobljenim ljudskim resursima za obavljanje poslova zaštite uključujući i angažovanje osoba sa invaliditetom. Tu su i problemi u opremi vozila koja su neophodna za intervencije. Navedeni su i drugi problemi, ali ja ću se samo na neke fokusirati.
Prema podacima koje sam uspela da pronađem, kaže se da je broj vatrogasaca u celoj Srbiji 3.200, a da je evropski standardi nalažu jedan na 1.000 stanovnika. Popunjenost u vatrogasnoj službi prema sistematizaciji između 60% i 70%. Inače, sistematizacija koja je urađena nije u skladu sa evropskim normama, ona je daleko manja. Budžetom za 2013. godinu, bilo je predviđeno zapošljavanje 500 vatrogasaca, ali je zaposleno samo 170. Inače, načelnik Sektora za vanredne situacije, gospodin Marić, iznosi podatak da Srbija ima 3.100 vatrogasaca, a neophodnih je 7.000 hiljada. Da je zbog nedostatka sredstava ona ima najmanje vatrogasaca u regionu. Ni situacija što se tiče starosti vatrogasnih vozila u Srbiji nije ništa bolja. Naime, prosek starosti vatrogasnih vozila je 25 godina, neka su stara i po 40 godina.
Zna se da su vatrogasno-spasilačke jedinice u 2013. godini imale 28.843 intervencije, od toga 22.007 u gašenju požara, 41 eksplozija, 1.975 tehničkih intervencija. Spašeno je 1.404 osobe, a prilikom intervencija je 30 vatrogasaca povređeno. Smatram, da su vatrogasci zaista heroji, obzirom da svoj posao rade u izuzetno teškim okolnostima, neadekvatno opremljeni sa izuzetno dotrajalom opremom.
Budžetom za 2015. godinu, u razdelu MUP za nabavku mašina i opreme opredeljeno je 250 miliona dinara, u 2016. godini 700 miliona dinara, a u 2017. godini 800 miliona dinara. Moja pitanja, gospodine ministre odnosi se na Akcioni plan za sprovođenje strategije zaštite od požara od 2012. do 2017. godine - da li je ona urađena? Ja nisam uspela da je pronađem ni na sajtu MUP, ni na sajtu Vlade. Šta Vlada planira po pitanju neophodnog povećanja broja vatrogasaca? Šta će Vlada preduzeti po pitanju povećanja broja adekvatnih vatrogasnih vozila, odnosno adekvatne opremljenosti vatrogasnih jedinica? Sigurna sam da delite moje mišljenje da nam je osim hrabrih vatrogasaca neophodna i adekvatna oprema i vozila.
Što se tiče pravila zaštite od požara, imam jednu nedoumicu. U članu 28. kaže se da, između ostalog, i da stambene zgrade donose pravila zaštite od požara koje obuhvataju, pa onda pod 1. organizaciju tehnološkog procesa na način da rizik od izbijanja i širenja požara bude otklonjen, a da u slučaju njegovog izbijanja bude obezbeđena evakuacija ljudi i imovine. Pod 2. – neophodno je da se sačini plan evakuacije i uputstva za postupanje u slučaju požara.
U stavu 3. kaže se da plan evakuacije, uputstva za postupanje u slučaju požara moraju biti istaknuti na vidljivom mestu. Obzirom da znamo da su stanari vlasnici zgrade, a da skupštine stanara ne funkcionišu, mislim ne funkcionišu valjano, onako kako bi trebalo, moje pitanje je – ko će sačiniti, recimo plan evakuacije za stambene zgrade, odnosno solitere sa preko četiri, šest, deset spratova? Da li će se podzakonskim aktima ova nedoumica razrešiti? Neophodno je da se u svim višespratnicama izvrši presek stanja opreme za gašenje požara i njihova redovna šestomesečna kontrola.
U članu 84. koji se odnosi na prekršaje fizičkih lica, ne slažem se sa predlogom da se novčanom kaznom u iznosu od 10.000 dinara, kazne za prekršaj fizička lica ako spaljuju ostatke stranih useva, smeća, biljnih ostataka, na otvorenom prostoru.
Zašto na taj način, praktično blagom kaznom, podsticati upravo te aktivnosti, ako se zna da je recimo, pre dve do tri godine, materijalna šteta od šumskih požara iznosila 50 miliona evra, a od požara na otvorenom je stradalo 78 ljudi? Još jednom pitam zašto se kazna minimalizuje? Zahvaljujem.

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Na žalost, kada sam postao ministar unutrašnjih poslova, kada sam završio detaljnu analizu svega što postoji u resoru unutrašnjim poslova, pa samim tim i sektora za vanredne situacije, video sam da postoji mnogo godina, da ne kažem i decenija, da se mnoge stvari nisu obnavljali, da nije bilo dovoljno sredstava.
Mogu da vam kažem jednu od glavnih razloga, jedna od stvari za koju smatram da treba da promenimo, jeste to što se toliko kralo u ovoj zemlji da za to nikada nije bilo novca. Svi oni koji su stavljali ruku u džep građana, koji su otimali besomučno pljačkali, bogatili se, postali milijarderi u raznim prethodnim vremenima, ali ne samo što su pljačkali, uvek imate ljude koji su spremni da nešto pljačkaju, nažalost. Samo sada postoji ozbiljna volja da se ti ljudi privode pravdi.
Sada postoji ozbiljna volja da im se sudi, da ih istražni organi gone bez obzira na njihovu političku, partijsku, drugarsku, bratsku, kumovsku pripadnost. To je stvar na kojoj moramo da insistiramo. Nema ozdravljenja ove zemlje bez tog jednog potpuno sistemskog pristupa borbi protiv korupcije, nečemu što je faktički uništilo mnogo novca građana Srbije.
Jedno vatrogasno vozilo košta prosečno, ako hoćete da uzmete da to bude pristojno vozilo oko 250.000 evra. Samo jedno vatrogasno vozilo, prosečno, ne spektakularno i ne specijalno. O helikopterima i drugim sredstvima neću ni da vam govorim. Prosečna starost naših helikoptera je maltene blizu mog godišta, što je zaista jedna loša stvar. Ti momci iz helikopterske jedinice i njihov komandant Kostić se toliko trude i toliko napora ulažu da to bukvalno sve funkcioniše da niko ne može da oseti da je to tako, ali to je zahvaljujući tome što su to profesionalci, što su to ozbiljni ljudi, a ne zahvaljujući tome što smo imali mnogo novca da uložimo u to.
Mi smo našli novca i još u prošloj godini platili popravku jednog helikoptera koji već neko vreme stoji u Nemačkoj. Dakle, taj novac smo obezbedili i taj helikopter nam se sad popravljen vraća. Našli smo novca da obezbedimo za prijem jednog broja vatrogasaca, spasilaca. Da li možemo da primimo sada još 5.000? Ne možemo, prosto nije realno, ali ćemo raditi na tome da to bude postepen prijem, da to bude prijem koji će odgovarati, da tako kažem najugroženiji od požara i nadam se da ćemo u narednom periodu uspeti da to rešimo.
Što se tiče skupštine stanara, znam da ti ljudi nisu u potpunosti obučeni za to, ali mi to i ne tražimo od njih. Mi ćemo u saradnji sa njima, Sektor za vanredne situacije preko svojih područnih jedinica će sa svakom skupštinom stanara i sa lokalnim samoupravama raditi na planovima evakuacije, planovima zaštite od požara. Prosto, mi ćemo pomoći, nema druge. Da čekamo da to padne sa neba, neće, glupo je da to radimo. Da očekujemo da će oni ljudi koji nemaju obuku za to i nisu profesionalci sami da to napišu i urade, ne mogu, nije realno. Jedino što je realno jeste da mi počnemo, da krenemo da radimo sa skupštinom stanara, jer oni su po zakonu pravna lica koja jesu odgovorna. Mi da idemo od stana do stana, prosto i to nije realno.
Dakle, pokušaćemo da mobilišemo ljude što više, jer je to na kraju krajeva i u njihovom interesu. Oni žive u tim stambenim zgradama i u njihovom interesu je da postoje ti planovi da svi ljudi budu upoznati. Nekada je ta civilna zaštita bila još efikasnija i funkcionalnija nego što je danas. Nadam se da ćemo i nekim izmenama koje mi planiramo u narednom periodu uspeti da malo obezbedimo više sredstava za sektor i da kroz te planove ojačamo civilnu zaštitu kao jednu od struktura kojom raspolažemo.
Onda ćemo imati više mogućnosti, ali svakako molim i sve narodne poslanike da to uvek imaju u vidu kada govorimo o svim budućim zakonima koji se tiču MUP. Nama je vaša pomoć potrebna. Dakle, meni je potrebna pomoć upravo zato što nisam nasledio divnu i fantastičnu i perfektnu, kao što ni država nije, a MUP je delilo sudbinu države. Pokušavamo da te ljude ne ostavimo bez sredstava i da oni ne budu kolateralna šteta, ali naprosto kada se radi o tako skupim nabavkama. Mi ne kupujemo ništa, MUP ne kupuje ni vozila, ne kupuje automobile za vožnju, jedino što kupujemo, kupovaćemo ona sredstva koja su nam neophodna za svakodnevni rad.
Nešto dobijemo od donacija od lokalnih samouprava, što je sledeća faza razvoja, jer svakako bez lokalne samouprave i to je sledeći zakon koji će se verovatno naći ovde u Skupštini, a to je Zakon o protivgradnoj zaštiti, gde će jedan deo tereta morati da preuzmu lokalne samouprave i to je nešto što je potpuno realno.
Naravno, najveći deo tereta će preuzeti Ministarstvo poljoprivrede. Besmisleno je da MUP štiti zasejane površine. To stvarno niti znamo, niti se bavimo time, a podaci stižu o tome od Hidrometerološkog zavoda, i naravno da je logično da oni koji daju procenu gradonosnih oblaka budu direktno uključeni u zaštitu, jer besmisleno je da mi kupujemo rakete, lokalna samouprava plaća strelce, a Hidrometerološki zavod daje procenu gradonosnih oblaka. To je neodrživ sistem. Ko je onda kriv? Naravno, razmišljali smo o modelima finansiranja da to bude održivo, ne samo presipanje šuplje u prazno, ali slična je stvar, mnogo problema koje smo nasledili, mnogo stvari koje treba rešavati, rešavamo jednu po jednu.
Uspeli smo dve milijarde dinara starih dugova da vratimo prošle godine i to nije mala stvar, dve milijarde dinara za MUP je velika cifra. Ja ću nastaviti tako da se ponašam i nadam se kada ja budem predao Ministarstvo nekom sledećem ministru, da će njegovi dugovi biti nula i da ćemo onda imati mnogo više novca, država se oporavlja, ide ka jednom boljitku, ne može za noć, prosto nije realno.

Reč ima narodni poslanik dr Ninoslav Girić.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, pred nama je set zakona, a ja ću govoriti o zakonu o readmisiji. Zapravo, imamo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federaciji o readmisiji, potpisan 16. oktobra 2014. godine u Beogradu.
Namera i cilj potpisivanja navedenog sporazuma je pre svega unapređenje saradnje dve prijateljske države u oblasti suzbijanja nezakonitih migracija. Sam pojam readmisija je u stvari predaja koju vrše nadležni organi države moljila i u isto vreme prihvat koje vrše nadležni organi države zamoljene strane.
Ovim Predlogom zakona definiše se vrlo jasan pravni mehanizam za institucionalizovan, recipročan i vrlo organizovan povratak lica koji su državljani ugovorenih strana, zatim državljani trećih država i onih lica koja su bez državljanstva, a koja se nalaze na teritoriji države druge strane u nezakonskoj ili neregularnoj situaciji.
Što se tiče troškova prevoza koji nastaju prilikom readmisije, troškove plaća država moljila i to do granice države koja je praktično konačno odredište. Ukoliko postoji potreba, predviđeni su troškovi angažovanja lekara i lekarskih ekipa, socijalnih radnika ili staratelja, ako se radi o maloletnim licima, bez roditelja.
Ovde još treba istaći da se ne može predvideti koliko će država Srbija biti u ulozi države moljile ili zamoljene strane, odnosno da migracija stanovništva varira iz godine u godinu, te se ne mogu isplanirati sredstva potrebna za sprovođenje ovog sporazuma.
Ukoliko se desi da bude potrebno više finansijskih sredstava, ona će biti obezbeđena preko MUP, a u okviru granica, predviđenih fiskalnom strategijom.
Na kraju treba reći da ovaj zakon ima 15 članova, vrlo jasno obrazloženih i pravno utemeljenih, tako da će poslanička grupa SNS u danu za glasanje, glasati za ovaj Predlog zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Borisav Kovačević, a neka se pripremi narodni poslanik Momir Stojanović.
Odustajete, gospodine Kovačeviću?
Reč ima Momir Stojanović. Odustajete i vi? U redu.
Reč ima narodni poslanik Snežana Malović.

Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, ispred SDS izražavam zadovoljstvo što danas imamo priliku da raspravljamo o ovim bitnim zakonima, Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o zaštiti od požara, kao i potpuno novom zakonu o oružju i municiji.
Smatramo da je oblast zaštite od požara veoma bitna oblast i da u to moraju da budu uključeni svi društveni faktori, da ne zavisi od aktivnosti jedne Vlade, već podrazumeva aktivno uključivanje celokupnog društva.
Okvir za zaštitu od požara, predstavlja strategija zaštite od požara za period 2012. do 2017. godine i sa tim u vezi, ukazujem na to da u obrazloženju izmena i dopuna Zakona od zaštite od požara, ova strategija nije sagledana, odnosno ne navodi se u obrazloženju, što ne kažem da sam tekst zakona se ne oslanja na ono čime se strategija bavi, ali smatram da je to trebalo uraditi.
Ne mislim da je veliki propust, ali prosto kao neko ko se bavi normativnom delatnošću, moram na to da ukažem.
Moja koleginica Branka Karavidić je već istakla da mi nismo uspeli da pronađemo akcioni plan, iz čega možemo da zaključimo da taj akcioni plan nije donet, što podrazumeva da mi nemamo ni određeni osnov za preduzimanje preporuka i mera u oblasti zaštite od požara, a samim tim ni mogućnost da sagledavamo da li nadležni državni organi ili drugi društveni faktori deluju u tom pravcu.
Izražavam nadu da će se u narednom periodu akcioni plan doneti i u krajnjem slučaju, sagledati da li strategija, zaštita od požara je dovoljna ili je treba unaprediti.
Osloniću se na delove strategije i izneću da sam ja našla da sama strategija apostrofira da je stanje zaštite od požara nezadovoljavajuće i da su uočeni problemi i strategija navodi da su jedan od najvećih problema ti, da su mnogi objekti izgrađeni u blizini stambenih zona, bez zaštitnih pojaseva, u odnosu na objekte u blizini, sa malim skladišnim prostorima i neadekvatnim pristupom za vatrogasna vozila.
Zatim, da je saobraćajna infrastruktura nezadovoljavajuća, potom, da municija, eksploziv, eksplozivne materije, kao i hemikalije, opasni otpad nepravilno se skladište, zatim, da postoji nedovoljna pripremljenost subjekata zaštite od požara za sprovođenje preventivnih mera, da su električne i dimovne instalacije nepropisno održavane, oštećuje se i otuđuju oprema i sredstva za gašenje i još mnogi drugi, zaključno sa tim da je bezbednosna kultura građana nedovoljna.
Kao što sam rekla, i kroz ovo se vidi da problem zaštite od požara predstavlja aktivnost društva u celini. Postoji nekoliko načina na koje možemo unaprediti sistem zaštite od požara. Potreba za donošenjem i izmenom inicirana je nakon analize postojećeg normativnog okvira, što je navedeno u Predlogu zakona, ali zatim i sugestije predloga koje su dostavili roditelji nastradalih u požaru u diskoteci „Kontrast“ u Novom Sadu i stručne javnosti, a u cilju povećanja stepena bezbednosti u objektima javne namene sa aspekata zaštite od požara u okviru inicijative „Tamarin zakon“. Tako da, ovom prilikom pozdravljam inicijativu koju su roditelji, nažalost, nastradalih u diskoteci u Novom Sadu inicirali. Takođe, izražavam zadovoljstvo zato što su državni organi MUP-a to prepoznali i što se danas nalazi pred nama.
Ja se nadam da će ovaj zakon biti doslovno primenjen i da će doprineti tome da imamo povećanje stepena bezbednosti, ali ono što je još važnije, smatram da će se povećati efikasnost kontrole objekata javne namene, znači, upravo ono što je tretirano ovim zakonom.
Kao što je i rečeno u prethodnom delu, SDS će ovaj zakon podržati.
Drugi zakon koji se nalazi na dnevnom redu je Zakon o oružju i municiji, potpuno novi zakon koji treba, ukoliko se usvoji, a sigurna sam da će biti usvojen, treba da izmeni zakon koji je donet još 1992. godine. Ne treba da kažemo i da posebno naglašavamo koliko je izmenjeno društveno stanje od 1992. godine do današnjeg dana.
Želim ovom prilikom da naglasim da smo mi kao poslanička grupa SDS, ja lično sam potpisala Predlog zakon koji je sadržao izmene Zakona o oružju i municiji, koji je imao nekoliko članova i koji je, u stvari, u osnovi sadržao obavezu da se utvrđuje zdravstvena sposobnost i koji je sadržao obavezu MUP-a, da ukoliko se ne steknu uslovi zbog kojih je dato oružje, da se ta dozvola može povući. Obzirom da je ta naša inicijativa ukorporirana u ovaj Predlog zakona, izražavam zadovoljstvo zbog toga i pozdravljam, mi ćemo naš Predlog zakona povući, jer smatramo da nije potrebno da postoji, obzirom da se već nalazi u tekstu zakona.
S tim u vezi, želim da ukažem na jednu stvar. Smatram da veliki problemi…

Koleginice Malović, vreme predviđeno za diskusiju vaše poslaničke grupe je potrošeno.

Dobro. Smatram da će se povećati kontrola u pogledu uslova za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja, obzirom da to nije zakonska materija. Smatram da će to biti uređeno podzakonskim aktom koji donosi MUP. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog, načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi. Izvolite.