Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, na današnjem dnevnom redu su i tri predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o otvaranju međunarodnih graničnih prelaza na srpsko-rumunskoj državnoj granici.
U svom izlaganju ću se fokusirati na Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o otvaranju međunarodnog graničnog prelaza Jaša Tomić-Fenj.
Naime, Jaša Tomić se nalazi u opštini Sečanj i u opštini iz koje ja dolazim. Svakako da je jedan ovakav korak veoma značajan ako za mesto Jaša Tomić tako i za opštinu Sečanj i Srednjebanatski okrug. Doprineće još boljoj saradnji i dodatno će ojačati ekonomski, kulturne i ostale vidove saradnje sa susedima.
Ovaj međunarodni prelaz omogućiće znatno skraćenje drumskog puta do Temišvara, što će, uz uštedu u vremenu, energentima znatno doprineti rasterećenju ostalih graničnih prelaza.
Takođe, bićemo i bolje povezani sa tridesetak hiljada Srba koji žive na rumunskoj teritoriji. Prelaz će biti otvoren svakog dana od 7,00 do 19,00 časova za saobraćaj lica i robe ukupne mase do 3,5 tone.
U planu su i projekti za pripremu infrastrukture kako bi ovaj prelaz mogao u dogledno vreme da funkcioniše svih 24 časa.
Normalno, iza ovako jednog velikog projekta iz ove oblasti postoji dugogodišnja aktivnost lokalne samouprave Sečanj, sinhronizacija rada brojnih instanci sa obe strane granice. Takođe, izražavam veliku zahvalnost Vladi Republike Srbije na podršci. Uloženi napor lokalne samouprave Sečanj, koordinirane aktivnosti sa našim susedom Rumunijom i podrška Vlade dali su jedan ovakav rezultat koji je veoma značajan za ceo naš okrug. Stoga ću u danu određenom za glasanje podržati ovaj i ostale sporazume, što predlažem ne samo poslanicima SNS, već i svim poslanicima ovog visokog doma. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Biljana Ilić Stošić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, uvažene kolege narodni poslanici, sama činjenica da je prošlo gotovo četvrt veka od donošenja poslednjeg ovakvog zakona govori o hitnosti da se pitanje oružja i municije u celini ponovo i sistemski uredi.
Posedovanje oružja, i to ne samo trofejnog i nasleđenog, predstavlja u našem društvu neku vrstu, verujem, tek pogrešno protumačene tradicije, dignute čak i sasvim preterano do nivoa nacionalne klase.
S druge strane, posedovanje oružja često usled zamene teza svakako krajnje anahrono još uvek ima primese simbola ulaska u svetu odraslih, da ne kažem svojevrsnog simbola deklarisanja pripadnosti jačem polu.
Neću ovde ni da pominjem arsenale oružja zaostalih iz poslednjih unutar balkanskih ratova. Koliko toga i čega sve ima ne smem ni da pomislim. Ono valjda ilegalnim posrednicima koristi za hvalisanje ili za opomenu drugim ljudima da prosto znaju sa kim imaju posla.
Sledeća bitna stvar koja ovo pitanje dodatno komplikuje jeste opšti porast nasilja. U svim konfliktnim situacijama posedovanje oružja može biti dodatni okidač koji će naizgled beningnu situaciju pretvoriti u tragični događaj. Zato hoću da verujem da je predlagač zakona imao na umu sve ovo, osim ostalih profesionalno podrazumevajućih okolnosti i preventivno delovao na njih.
Jedna stvar mi nije baš sasvim jasna, a dozvoliću da se svakako nedovoljno razumem, pa bih molila za pojašnjenje. Naime, u kategoriji oružja D uvršteno je, ako se ne varam, hladno oružje, između ostalih sredstava zamišljenih kao sredstvo nužne odbrane kao što su šokeri, sprejevi i slično, pri čemu nije baš sasvim jasno šta se pod hladnim oružjem podrazumeva, koja vrsta noževa, bodeža, sablji, mačeva ili šta od toga, što bitno može da promeni dozvolu za posedovanje dotičnih. Pri tome je ta kategorija oružja dozvoljena za posed starijima od 16 godina, doduše samo za posed, a ne i za nošenje.
Trenutak je i da se podsetimo na ono što svi znamo, da nam deca iz osnovnih i srednjih škola, naravno, mali broj njih, ali dovoljno opasan broj, sa sobom u školu nose razne spravice iz arsenala dotičnog oružja iz kategorije D. To što ono najčešće služi za zastrašivanje, a ne za upotrebu, po meni nije dovoljan razlog za ovako liberalnu odredbu, tako da ja mislim suprotno od kolege preko puta i smatram da taj starosni cenzus od 16 godina prosto treba povećati, jer dozvola za posedovanje već je samo provokacija za takvo mlado biće, pa će teško odoleti iskušenju da ga ponese makar i za pohvalu, od čega je samo mali korak da ga upotrebi.
Jedna od stvari koju bih ovom prilikom htela da napomenem jesu odredbe člana 12. posebno stavovi 7. i 8. koji se odnose na proceduru za izdavanje uverenja o zdravstvenom stanju, naročito na promene mentalnog stanja pojedinca.
Shvatam da su ovlašćeni lekari dužni da svaku promenu koju primete u mentalnom stanju i statusu pojedinca prijave policiji, ali šta ako se dotični uopšte nije javio lekaru? Zato bih se složila sa koleginicom Obradović da vreme od pet godina za obavezno lekarsko uverenje treba drastično skratiti. Neću da pravim grubu analogiju sa činjenicom da auto svake godine podvrgavamo tehničkom pregledu. Možda zvuči neumesno, ali verujte mi, poređenje nije bez osnova. Loša ekonomska situacija, siromaštvo, gubitak posla, nažalost, su dovoljan okidač i za pojedince sa naizgled stabilnom psihom.
Još jedna stvar sa kojom ću završiti. Pitanje bezbednog skladištenja oružja reguliše se članom 18. stav 6, gde se kaže da će uslove za bezbedan smeštaj oružja propisati podzakonskim aktima ministar. Zašto? Nije potrebno ni napominjati. Ovo pre svega zato dok nam se ne desi još neki zakon sa imenom tragično nastradalog deteta, kao što imamo danas na dnevnom redu, koje smo mogli spasiti da smo delovali preventivno.
Znam da je ideja o zabrani držanja oružja u kući u kojoj žive maloletnici veoma ekstremna i radikalna i da bi zadirala u korpus prava i sloboda, ali česta i sumorna praksa nas stalno upozorava da je ono što uslovno zovemo kulturom držanja i nošenja oružja kod nas na vrlo niskom nivou. Zato je obaveza parlamenta da koliko je god moguće predupređujemo i minimalizujemo mogućnost da do tih nemilih događaja uopšte i dođe, a pogotovo kroz promovisanje svakodnevne pokazne vežbe da se bahatost, nasilje, prostakluk, nepristojnost moraju osuđivati, a ne da im se aplaudira svuda, a u ovom domu pogotovo. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući gospodine Arsiću, poštovani ministre Stefanoviću sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, izražavam zadovoljstvo, gospodine ministre, što ste vi vašim izborom, a i dolaskom na čelo ovog Ministarstva unutrašnjih dela postigli zavidne rezultate na svim poljima delovanja unutrašnjih poslova. Kad to kažem, dozvolite samo nekoliko podataka do kojih sam ja došao.
Ukupni kriminalitet od maja do oktobra 2014. godine, od kad ste vi bili ministar, znači za samo šest meseci, smanjen je za 9,4% u odnosu na prethodnu godinu. Gospodine ministre, samo na polju otkrivanja krivičnih dela otkriveno je 16% više u tom periodu nego u prethodnom.
Nadalje, ukupni broj krivičnih dela opšteg kriminaliteta smanjen je za 11,5%. Nadalje, smanjen je broj teških ubistava za 37,1%. Povećano je otkrivanje krivičnih dela iz oblasti privrednog kriminala za 18,3%, a aktivnosti su bile posebno usmerene na otkrivanje onih oblika koji su bili štetni za budžet Republike Srbije i za džepove Republike Srbije. Nadalje, zaplenili ste 18% više narkotika, nego u prethodnom periodu, ovo je samo za šest meseci.
Mogao bih nabrajati još jako dugo, ali zaista želim da odustanem. Građani Republike Srbije su to vrlo dobro prepoznali. Ja se nadam da će to znati na koncu i nagraditi ne samo vas, nego i stranku kojoj pripadate.
Poštovani narodni poslanici i građani Srbije, zaštita od požara je stara koliko i otkriće vatre, pa se tokom vremena stalno razvijala. Još su u antičkom dobu, pre Hrista, postojale protivpožarne jedinice, koje su bile sastavljene od robova, čiji je zadatak bio sprečavanje kako gašenja požara u vilama, tako i zaštita. Čuveni car Avgust je organizovao vatrogasne jedinice koje su se sastojale od sedam konkordi, što je odgovaralo otprilike sedam vojnih vatrogasaca.
Unatoč razvoju i unapređivanju zaštite od požara kroz vekove, javljaju se požari veći ili manji. Spomenuću samo nekoliko. Godine 1666. veliki požar u Londonu, izgoreo je veći deo Londona i samo 85 crkava, veliki požar u Čikagu 1871. godine, veliki požar u Meksiku, evo novije 2012. godine, to je bio najveći požar u istoriji SAD, izgorelo je 227.000 hektara nacionalne šume i 1945. godine u Lisabonu je poginulo, kada se o ljudstvu radi, 60.000 ljudi, a 1945. godine u Drezdenu poginulo je, verovali ili ne, 135.000 ljudi. Što se Republike Srbije tiče, najveći požar u istoriji zemlje bio je u Nišu 1521. godine.
Gospodine ministre unutrašnjih dela, učinili ste maestralan potez što ste podržali inicijativu Branka Miladinovića, oca pokojne Tamare, koja je stradala u požaru u novosadskom klubu „Kontrast“ aprila 2012. godine i predložili Vladi Republike Srbije da usvoji ovaj Tamarin zakon i predloži ga nama narodnim poslanicima na razmatranje i donošenje.
Ovo je ujedno prilika da damo ocenu stanja predloga mera za unapređivanje zaštite. Ja ću od toga odustati. Ali, dozvolite samo jednu rečenicu da kažem, da je broj vatrogasaca, spasilaca ispod evropskog nivoa.
Kada sam već na tom podatku, dozvolite da kažem da su naši vatrogasci časno i junački izvršavali svaki zadatak ne samo na gašenju požara, nego i kod poplava, posebno ovih poslednjih u kojima su oni prikazali svoje junačko delo. Naši vatrogasci su zaista narodni heroji, na čelu sa gospodinom načelnikom, Marićem, koji je danas ovde među nama i pozdravljam i njega.
Na kraju, ovo su dva izuzetna i dobro koncipirana zakona, koji će zasigurno pospešiti reforme koje naša Vlada provodi, što će pridoneti modernizaciji Srbije koja traži više rada, više reda, više zalaganja, više svakodnevnog usavršavanja, a sve u svrhu da našoj deci sutra bude bolje.
Srpska napredna stranka će, kako su kolege i koleginice već i najavili, glasati za ove zakone, ali pozivam i poslanike iz opozicije, jer vidim znakove da će oni dati svoj glas ovim zakonima, jer će na taj način pokazati bar malo, makar i na ovaj način, da im je stalo do napretka Srbije i modernizacije Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući danas, gospodine Arsiću, doktore Stefanoviću i poštovani gosti iz MUP-a, podneli smo 17 amandmana kako bismo predložene zakone o oružju i municiji i zaštiti od požara poboljšali, poštovana gospodo.
Hteo bih da iskoristim ovih pet minuta kojima raspolažem u ovoj našoj načelnoj raspravi da saopštim tri grupe primedbi, pre svega na ova dva predloga zakona, poštovana gospodo.
Naše primedbe smestio sam u tri grupe i to ovim redom. Prvu grupu čine izvesna vrsta površnosti i nemarnosti u pristupu predlagača. Druga vrsta se tiče neusklađenosti, poštovana gospodo, sa sadržinom drugih zakona, a treća grupa propuštenih prilika da se u ove predloge zakona kao sadržina stavi nešto što prati savremene tokove.
Moj predlog je da krenemo redom, od prve grupe primedbi – površnost i nemarnost. Evo, na primer, naziva Zakona o zaštiti od požara. Poštovana gospodo, evo, u nazivu Predloga zakona koji smo mi dobili ovde, evo kako stoji naslov, kaže – Predlog zakona o izmenama o dopunama Zakona o zaštiti od požara.
Poštovana gospodo, ministre Stefanoviću, da li ste vi imali finalno čitanje ovoga teksta, da se u naslovu potkrala takva greška, da naslov na drugoj stranici ne odgovara onome što je naslov na naslovnoj stranici?
Pazite, mi smo ovde u Skupštini, stalno ponavljamo, svetilištu političkog života, propusti ovakve vrste, poštovana gospodo, ostavljaju utisak površnosti i nemarnosti. Ako treba jedan kurs akademskog pisanja, metodologije izrade propisa, poštovana gospodo, molim vas, obratite se poslanicima opozicije. I to može da bude konstruktivan pristup. Za mene je to ozbiljna primedba, poštovana gospodo.
Druga grupa primedbi tiče se neusklađenosti, koliko sam ja mogao da primetim, sa sadržinom drugih zakona. I evo, mogu dva primera ovde da saopštim. Na primer, čini mi se da član 22. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija nije apsolutno u skladu sa članom 25. Predloga zakona o oružju i municiji. Sadržina ovih članova usmerava nas ka odgovoru na pitanje – ko, kada, odobrava nošenje oružja, na primer, i van radnog vremena, poštovana gospodo? Ja sam primetio u sadržini ova dva člana dva različita zakona, neusklađenost.
Ako mi ovde usvajamo zakone koji nisu usklađeni sa drugim zakonima, šta mi onda drugo radimo nego pravimo pravni nered, poštovana gospodo? Udaljavamo se od osnovnog principa našeg Ustava – vladavine prava. Skupština to ne sme da radi.
Ili, na primer, čini mi se da neki pojmovi koji su definisani članom 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od požara nisu usklađeni sa istim pojmovima u Zakonu o planiranju i izgradnji, koji smo dva puta ovde menjali samo u decembru mesecu.
Mogu da navedem primer objekata javne namene. U jednom zakonu se definišu na jedan način, u drugom zakonu na drugi način i šta onda da kažemo građanima? Šta je objekat javne namene, poštovana gospodo, kada građanin u jednom zakonu pročita da je jedno, a u drugom zakonu da je drugo?
Treća grupa primedbi, poštovana gospodo, tiče se nekih propuštenih prilika. Na primer, u članu 17. Predloga zakona o oružju i municiji, koji se tiče izdavanja oružnog lista, mi smatramo da u ovom stavu 1, na primer, treba da dodamo jednu stvar, a evo koju. Na primer, kaže se – fizičko lice koje je na osnovu odobrenja nadležnog organa izvršilo nabavljanje oružja, i sada dolazimo do ključne stvari – podnosi zahtev nadležnom organu radi izdavanja oružnog lista u roku od osam dana. Ali, mi smatramo da uz zahtev ta osoba treba da podnese i dokaz o poreklu oružja i dokaz o balističkom profilu ispaljenog metka, poštovana gospodo.
Zašto to ne bismo stavili kao deo sadržine ovog člana i naredne članove koji se tiču ove sadržine prilagodili ovoj sadržini, poštovana gospodo? Mi kažemo da bi ovaj dodatak olakšao veštačenje krivičnih dela. To bi delovalo kao otisak prsta. Lakše otkrijete počinioca, poštovana gospodo.
Strašno me interesuje razmišljanje ministra o ove tri grupe primedbi koje sam ovde saopštio, poštovana gospodo. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Čini mi se da je potpuno ispravno jedino to da ste to vrlo glasno izjavili. To vam priznajem. Bili ste vrlo glasni.
Što se tiče ovoga, mislio sam da ste ozbiljnije pristupili ovom zakonu i žao mi je što ste od pet minuta koje imate, dva i po minuta posvetili naslovu zakona koji je ili tehnička greška ili nešto drugo. Da li je to bitno za ljude, njihove porodice, koji su nastradali od požara? Za njih je bitno da se danas donese ovaj zakon. Za njih je bitno da se tako nešto više nikada ne dogodi.
Žao mi je što ovaj jedan nastup mi ne deluje dovoljno ozbiljno kao ministru, pogotovo kada se radi o zakonima koji teško pogađaju i čije rešavanje, odnosno nerešavanje, do sada je pogađalo veliki broj ljudi.
Što se tiče neusklađenosti vezane za zaštitu od požara, mi insistiramo na nazivu – glavni projekat zaštite od požara, zato što tako kaže struka, tako kažu ljudi koji se bave zaštitom od požara. Ja imam potpuno poverenje u njih.
Ako je potrebno da se usklađuju neki drugi zakoni, i o tome možemo da raspravljamo na Vladi i u parlamentu, na kraju krajeva. Važno je i mnogo mi ozbiljnije deluje da to bude glavni projekat zaštite od požara nego elaborat. Mislim da ćemo na ovakvim stvarima insistirati.
U svakom slučaju, ne znam šta bih mogao više da dodam na vaše primedbe.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, dr Vladimir Pavićević, mada ja ne vidim šta može posle ovoga da se odgovori. Izvolite.