Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući danas gospodine Arsiću, doktore Stefanoviću i poštovani gosti iz ministarstva, ja se izvinjavam ako malo glasnije govorim, ali moram da ponovim ovde – ja sam se konsultovao oko mog govora sa jednim stručnjakom za patologiju sluha profesorom Milisavljevićem. On je meni rekao, a on je ovde najstručniji od nas za ocenu te stvari, da ja govorim primereno, poštovana gospodo. Ali, uprkos tome, ja mogu da se izvinim ako to nekome smeta.
Druga stvar, ministar Stefanović je postavio pitanje – zar je bitno kako glasi naziv predloga zakona, da li u tom nazivu postoji greška, poštovana gospodo? Znate li vi šta stoji iza tog pitanja, poštovane dame i gospodo narodni poslanici? Iza tog pitanja ministra Stefanovića stoji pitanje – da li mi treba da poštujemo pravopis srpskog jezika, poštovana gospodo? Da li mi ovde treba da poštujemo gramatiku srpskog jezika, poštovana gospodo, ili u Narodnu skupštinu može da dolazi šta god nekome padne na pamet?
Poštovana gospodo, ja smatram da pošto je naša Narodna skupština centralna politička institucija u našem ustavnom sistemu, da ponovim ovde, svetilište političkog života, da ovde moraju da dolaze i pravopisno i gramatički besprekorni tekstovi, poštovana gospodo.
Treća stvar, gospodine Arsiću, koju bih hteo ovde da kažem ministru Stefanoviću. Ministar Stefanović je reagovao samo na prvu grupu primedbi koja se tiče površnosti i nemarnosti predlagača, ali ne i na druge dve grupe, poštovana gospodo, primedbi – neusklađenost sa sadržinom drugih zakona ili propuštenih prilika, na primer, povodom mogućnosti uvođenja balističkog profila ispaljenog metka, poštovana gospodo narodni poslanici.

Zahvaljujem gospodine Pavićeviću.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Pravo da vam kažem, mislio sam da nešto kažem, ali, ne vredi. Odustajem.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo, narodni poslanici, ja se slažem sa prethodnim govornikom da je Skupština svetilište. Ali, u svetilište se ne dolazi u farmerkama i šarenim patikama. Dakle, ukoliko neko želi sa pravom da ovo predstavi kao svetilište, onda srazmerno svojim željama, stremljenjima, treba da ima i stil oblačenja da bi sa pravom mogao da konstatuje da je Skupština svetilište demokratije.
Ja danima slušam prethodnog govornika i očekujem da naučim nešto, nešto primenljivo, ali sem suve retorike i glasnog tona, gotovo da ništa drugo nisam naučio. Stara poslovica kaže da kada je neko preglasan, da su mu argumenti veoma tanki i po izlaganju prethodnog govornika, mogao sam da zaključim da su mu argumenti vrlo tanušni.
Probaću da govorim o zakonu. Svakako ću glasati za njega, međutim, smatram da naš problem nije u legalnom oružju, nego u ilegalnom. Ovo je treći zakon u kome učestvujem kao poslanik i uvek zatežemo propise oko legalnog oružja, odnosno oko onih osoba koje legalno poseduju oružje, pooštravamo propise i norme, ali mislim da je vreme da se pozabavimo ilegalnim oružjem, kojeg po procenama samog ministra ima između 200 i 900 hiljada.
Hoću da kažem da bi trebali nešto na učinimo po tom pitanju i moj predlog je da se takvo oružje otkupljuje, s obzirom da je uglavnom to u vlasništvu sirotinje koja je izbegla sa raznih ratišta. Mislim da bi neki zakon ili uredba koja bi se bavila otkupom nelegalnog oružja, njegovim repariranjem, izvozom ili delimičnim opremanjem nekih naših jedinica oružjem koje je upotrebljivo za takve jedinice, mislim da bi se taj problem nelegalnog oružja rešio.
Mislim da kriminalci svakim zakonom kojim se pooštravaju uslovi za legalne posednike oružja da se na određeni način favorizuju jer nije za očekivati da oni traže uopšte dozvolu za nabavku naoružanja i mislim da su oni naš glavni problem, posebno na selima gde se pljačka, otima, ubija, gde se ubijaju starci, starice na svojim imanjima i u svojim posedima.
Mislim da su oni bezbedni. Mislim da treba uskladiti ovaj zakon sa Krivičnim zakonikom da se ta nužna odbrana jednom normira na pravi način jer sadašnji zakon gotovo daje slobodu kriminalcu da bez straha uđe u posed, u nečiji stan, da ugrozi nečiji život, život njegove porodice, da ugrozi njegovu imovinu, s obzirom da on kao nelegalni vlasnik oružja može sa sigurnošću da računa da određene osobe prvo u okolini i na ulicama ne nose oružje jer nemaju dozvolu za nošenje, a drugo da prilikom upada u nečiji prostor, stan ili firmu sa razlogom mogu da, poznavajući Krivični zakonik bolje od žrtve, znaju da žrtva vrlo teško može da upotrebi oružje koje i u koliko ima dozvolu za držanje, on je gotovo siguran da ta žrtva neće olako potegnuti oružje s obzirom da ta nužna odbrana koja je definisana Krivičnim zakonikom, koji svakako treba uskladiti sa ovim zakonom, on je gotovo bezbedan da mu žrtva neće pružiti adekvatan otpor.
Sa stanovišta građanina, mi trebamo prvo da očekujemo da kriminalac prvo puca na nas pa da tek onda možemo da upotrebimo svoje oružje, što nije slučaj u nekim demokratskim državama. Dakle, ta nužna odbrana, odnosno samoodbrana je definisana daleko labavije, odnosno daje pravo vlasniku, osobi i vlasniku neke imovine da na adekvatan način pruži otpor kriminalcu.
Voleo bih da se nekim novim zakonom ili uredbom definiše da se ilegalno oružje na neki način prikupi, jer oni koji ilegalno poseduju oružje su svakako u prednosti. Oslobođeni su obuke, oslobođeni su zdravstvenog pregleda. Nemaju opravdan razlog za posedovanje i to niko ne ceni, a kriminalci su čak oslobođeni od straha da će žrtva pružiti otpor.
Po pitanju granica, s obzirom da se graničimo sa više zemalja EU, Rumunijom, Mađarskom, Hrvatskom, Bugarskom i s obzirom na poslednji egzodus Albanaca i s obzirom da je ministar tu i na zahteve 60.000 kosmetskih Albanaca da im se izdaju pasoši Republike Srbije, ja bih predložio ministru da ni pod tačkom razno takve pasoše ne izdaju jer ćemo imati problem bez obzira na našu humanost. Imaćemo problem u budućnosti s obzirom na karakteristike, odnosno na način na koji u zapadnoj Evropi određena populacija sa Kosmeta nastupa, albanske nacionalnosti. Ja sam za to da im se ti pasoši ni pod tačkom razno ne izdaju. Imam razumevanja za njihov egzodus, ali ne vidim „milosrdnog anđela“ koji će kazniti to što se pojavljuju izbeglice kao što je svojevremeno kaznio 1999. godine Republiku Srbiju. Taj egzodus je krivica međunarodne zajednice i apelujem na ministarstvo da se ni na koji način ne meša u takve stvari, a posebno apelujem da se ne izdaju pasoši kosovskim Albancima s obzirom na to da ne samo da su digli oružje na ovu državu, već zato što mogu da budu problem i u međunarodnoj politici u nekom budućem vremenu kada Vlada RS bude opštila sa međunarodnom zajednicom, odnosno sa zemljama EU. U takvim situacijama, ako im je prebivalište u Srbiji i izdamo im pasoše, u nekoj narednoj readmisiji možemo da imamo nezahvalan položaj.
Moram da kažem da sam zadovoljan suzbijanjem stope kriminaliteta, s obzirom na zatečeno stanje, pre svega ekonomski devastirane države, socijalno gotovo neodrživoj. Ja kao poslanik sam zadovoljan bezbednosnom situacijom jer smo zatekli državu koja je bila kao Mars. U njoj je bilo uslova za život, ali života nije bilo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milan Petrić, a neka se pripremi narodna poslanica Olena Papuga. Izvolite.

Poštovane kolege i koleginice, poštovani predstavnici Vlade i ministarstva, poštovani predsedavajući, pred nama je danas paket zakona i ja ću se bazirati na dva konkretna zakona.
Predlog zakona o oružju i municiji u kome pretpostavljam da je namera da se ova oblast što bolje uredi i definiše i u skladu sa takvom namerom predlažem amandmane ispred Nacionalne asocijacije za oružje Srbije i napominjem da je takođe njihov cilj preciznost, zaštita i ravnopravna zastupljenost svih korisnika oružja. U okviru ovakvog Predloga zakona primećujemo određena neslaganja u uvođenju nekih novih termina, o diskutabilnoj prepravci oružja za koje smatramo, osim što je finansijski nelogično, da kažem, da u nekom domenu doseže i do krivičnog dela o upotrebi signalnog oružja za koje smatram i neizostavnu opremu za planinare i izviđače, pa čak i u pozorištima, zatim o ukidanju trofejnog oružja gde se kao posledica javlja povreda prava bivših pripadnika bezbedonosnih službi, takođe u oblasti transporta za oružje koje se prodaje bez nabavne dozvole.
Smatramo da zakon tu nije potpuno usklađen sa aktima ostalih država, čak u nekim delovima je i nepotrebno strožiji i sadrži nekakav diskriminišući odnos između pravnog lica i fizičkog lica.
Hteo bih posebno da napomenem da sam očekivao da će ovaj zakon ili neki od narednih zakona sadržani i obuhvatiti oblasti poput cionih strelišta gde je, priznaćete, ipak potrebna preciznost u definisanju ne samo njihovih pravilnika već i samih zakonskih odredbi i želeo bih da vam skrenem pažnju na to da lovna privreda nije dovoljna iskorišćena iako smatramo da za to imamo dovoljno prirodnih resursa i da je neophodno kroz zakon da se to reguliše i da se podstakne primeren rad i prema podacima koji su meni prosleđeni lovna privreda kod nas ostvaruje nekih 50.000 evra godišnje na godišnjem nivou. U Mađarskoj je ta cifra deset puta veća i ide čak i do 500.000, dok u Austriji doseže neverovatnih 50 miliona.
Tako da bi možda trebali u nekim narednim trenucima razmišljati i o tom delu da ubacimo određene zakone. Kažem, iako ću glasati za ovaj zakon, ovaj Predlog zakona, još jednom bih pozvao kolege poslanike, kao i predstavnike Vlade da pažljivo analiziraju amandmane koje sam predložio i za koje smatram da mogu značajno doprineti predloženom Zakonu o oružju i municiji.
Što se tiče Predloga zakona o zaštiti od požara, mogu samo da izrazim žaljenje zbog načina na koji je došao u skupštinsku proceduru. Svi smo svesni tragedija koje su se desile i da kažem da je pohvalno što će terenska kontrola povećati parametre po pitanju propisanih tehničkih i bezbedonosnih uslova. Hvala vam na razumevanju.

Reč ima ministar Nebojša Stefanović.

Samo jedna kratka stvar vezana za trofejno oružje. Mi sada imamo novu kategoriju, u stvari dve nove kategorije. Jedna se zove staro oružje, a druga se zove onesposobljeno oružje. Šta je bio problem sa trofejnim oružjem? Bio je problem u zloupotrebi. Neko dobije trofejno oružje koje iako nosi naziv trofejno potpuno je sposobno za dejstvo i vi imate mogućnost da ga bilo ko iskoristi, a da vi nemate redovnu evidenciju, nemate dozvolu za držanje takvog oružja, nemate dozvolu za nošenje itd.
Znači, sada mi možemo da damo ljudima mogućnost da to oružje prevedu u oružje iz kategorije B, oružje za ličnu bezbednost, da plate porez i dobiju dozvolu i sve ostalo. Oni koji žele da ga nose kao onesposobljeno, da ne plaćaju ništa, zalijemo cev, onesposobimo udarne igle ili šta se već tehnički propiše ili se stavi, ako je to oružje kako kaže definicija starog oružja koje je proizvedeno pre 1900. godine ili koje ima posebnu istorijsku vrednost, kao što recimo imamo u mojoj porodici, moj deda je iz Drugog svetskog rata doneo pištolj koji ima posebnu istorijsku vrednost. Zato se i stavlja određeni stepen. Ili ćemo imati da to oružje bude sposobno za dejstvo, postoje određeni pravci ili je onesposobljeno pa se onda tretira drugačije. To jeste sada evropska norma. To je nešto što postoji u zakonodavstvu EU i to je nešto na šta smo se obavezali prihvatanjem poglavlja 24.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Branka Karavidić.