Hvala.
Poštovani poslanici, saglasno članu 27. i 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
(Muamer Bačevac, s mesta: Replika.)
Nema osnova za repliku. Možete samo ovako da diskutujete sa ministrom, ali osnova za repliku nema. Molila bih vas u petak, po amandmanima, nešto konkretnije.
Reč ima narodni poslanik Vera Paunović, a neka se pripremi narodni poslanik Dejan Nikolić.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre i ostali članovi Vlade, u svom izlaganju osvrnuću se na drugu tačku dnevnog reda – Predlogu za izmenu i dopunu Zakona o zaštiti od požara, poznatijem u javnosti kao „Tamarin zakon“. Tamara Miladinović je jedna od šest žrtava požara koji se dogodio u novosadskoj diskoteci „Kontrast“ 1. aprila 2012. godine.
Ovaj Predlog zakona usmeren je na to da se preciziraju pojedine odredbe zakonskog teksta, u cilju buduće efikasnije zaštite protiv požara.
Najpre mislim da je dobro što se u članu 4. sadašnje verzije Zakona dodaje desetak novih tačaka koje daju preciznije definicije pojedinih pojmova i uvode novi pojmovi koji će se koristiti u inoviranoj verziji zakonskog teksta.
Dodavanjem novog člana 6a, predviđa se edukacija od zaštite od požara i mislim da ovaj član ne treba da ostane samo deklarativan, već da se prosvetni organi postaraju da on zaista i zaživi u nastavnim planovima i programima, bilo u trenutno postojećim predmetima ili kroz vraćanje predmeta poput nekadašnje odbrane i zaštite u školski program.
Najvažnije izmene vezane su za tehničke planove zaštite i odbrane od požara, za koje će se ubuduće zahtevati nešto veći broj opisa, karakteristika i podataka, kao i obaveza da se ti planovi ažuriraju, kako bi odgovarali stvarnoj situaciji i bezbednosnom riziku.
Od tehničke dokumentacije prilikom požara i izgradnje sada će se ovim zakonom propisati konkretni osnovni zahtevi koje objekat mora da ispunjava, poput očuvanja sopstvene konstrukcije, sprečavanja širenja vatre i dima i bezbednosne evakuacije ljudi iz njega.
U čl. 33, 34. i 35. izvršeno je predefinisanje nadležnosti MUP-a i njegovih područnih jedinica u vezi sa davanjem saglasnosti na tu protivpožarnu dokumentaciju.
Konačno, ovim izmenama i dopunama se precizira položaj i uloga vatrogasno-spasilačkih jedinica pod ingerencijom MUP-a i dobrovoljna vatrogasna društva kojima će se od sada garantovati i prihodi iz budžeta lokalne samouprave pokrajina i Republike.
Poštovani narodni poslanici, Poslanička grupa PUPS smatra da predložene izmene Zakona o zaštiti od požara imaju za cilj primenu propisanih mera zaštite od požara, prvenstveno zaštite života ljudi, materijalnih dobara i životne sredine i stoga će u Danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog, kao i sve zakonske predloge koji su na dnevnom redu današnje sednice. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić. Izvolite.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ministre, kolokvijalno rečeno „Tamarin zakon“ pre ovoga je bio „Zojin zakon“, čekamo „Tijanin zakon“ i ta vrsta građanskog aktivizma jeste zaista pohvalna, da ljudi nakon jedne takve tragedije i muke smognu snage, okupe ljude, napišu zakon, dođu u parlament, usvojimo ga. To je aktivizam za pohvalu.
Ali, gde ja tu vidim mali problem? To što ovakva vrsta rešavanja problema kod nas polako postaje praksa. Građani preuzimaju posao za koji je zadužena Vlada i, da budem potpuno pošten i iskren, i parlament i narodni poslanici. To je znak, ministre, da i vi, kao predstavnik Vlade, i ja i ostali poslanici zaista moramo malo bolje, pre svega zbog svih građana, a na kraju zbog ljudi koji su danas ovde i koji su nedavno bili u sali na balkonu.
Koji je problem sa Zakonom o zaštiti od požara iz 2009. godine? Jedan od osnovnih problema je taj što nisu doneta podzakonska akta u onoj meri u kojoj je trebalo. Kada ne donesete podzakonska akta, zakon ostaje mrtvo slovo na papiru, neprimenjiv. To je apel i vama, ministre, da u zakonskom roku, vrlo brzo nakon usvajanja donesete podzakonska akta i omogućite punu primenu ovog zakona. Jer, primena zakona spašava živote.
Kao narodni poslanik želim da pratim donošenje podzakonskih akata, da sa vama u parlamentu kada dođete sledeći put o tome takođe razgovaramo i da podržimo kada na vreme, ili da kritikujemo ukoliko i vi budete kasnili sa podzakonskim aktima. Ponavljam, nedonošenje podzakonskih akata sprečava primenu i sprovođenje zakona.
Zašto ću glasati za „Tamarin zakon“? Dobra je praksa, ministre, znamo podatak da je ovaj zakon prošao javnu raspravu, da ste konsultovali i stručna tela, stručne službe, struku, da ovaj zakon otklanja nedostatke Zakona iz 2009. godine i to je jedan od razloga zašto ću glasati za ovaj zakon. Nije pohvalno, jer je to praksa koja mora da bude prilikom donošenja zakona. I ponovo koristim priliku da ukažem na to da veliki broj zakona donosimo po hitnoj proceduri, da izostaje javna rasprava, pa onda ministre, u vrlo kratkom roku ponovo vidimo, kada menjamo i dopunjujemo zakon, jer zapravo nije prošao javnu raspravu. Ovaj jeste i zato ću ga podržati.
Važniji razlog zbog kog ću podržati „Tamarin zakon“ je taj što pre svega u njemu dominira edukacija, obrazovanje, osposobljavanje i opismenjivanje dece uzrasta predškolskog i školskog. Ne postoji ta kaznena odredba koja je efikasnija od edukacije u ovom uzrastu. Edukacija kao princip. Ne samo kod zaštite od požara, i kod bezbednosti u saobraćaju, i kod zaštite životne sredine. Edukacija i obrazovanje kao princip i moto razvoja svakog društva. To je ono što snažno uvek želim da podržim u parlamentu.
Šta je tu mene obeshrabrilo? U budžetu za 2015. godinu je bilo više para za zatvore nego za obrazovanje. To je ono što je mene obeshrabrilo i ne pokazuje, ne uliva nadu da će to biti princip i kod drugih zakona.
U svakom slučaju, želimo da podržimo „Tamarin zakon“. U petak ćemo, kada govorimo o amandmanima, govoriti i o nekim nedostacima, kao što su rokovi, recimo, za donošenje saglasnosti MUP-a na protiv požarne saglasnosti, kao na to da ne postoje kaznene odredbe za nepoštovanje zakona ili ne činjenje za pripadnike MUP-a. To su stvari koje mogu da ukoče primenu jednog zakona. To su stvari koje mogu da ukoče završetak jedne investicije i stavljanje u pogon, stavljanje u funkciju i o tome želimo u petak da razgovaramo, kada budemo razgovarali o amandmanima.
Što se tiče Zakona o oružju, mislim da je Dragan Šutanovac vrlo detaljno govorio. Ja želim da osvetlim jednu stvar iz ovog zakona. Strašan je podatak da mi u Srbiji na terenu danas imamo između 200.000 i 900.000 komada ilegalnog oružja. Iskren da budem, ne znam šta je tu po meni strašnije, da li to što zaista unazad 20 godina već ne znamo koliko ilegalnog oružja ima u Srbiji ili je podatak to što nagađamo da je čak milion komada ilegalnog oružja na terenu?
Znajući da se upravo ilegalnim oružjem, ministre, vi imate detaljniji podatak o tome da se ilegalno oružje upravo koristi za izvršenje određenih krivičnih dela, podatak takođe koji sam dobio, nisam iz ove struke, ali sam se konsultovao i razgovarao sa ljudima koji jesu, da je, recimo, veliki broj penzionisanih vojnih oficira koji su nabavljali oružje preko Ministarstva odbrane uz vojne dozvole, kada se penzionišu, ne prebacuju te vojne dozvole u civilne i to oružje se, takođe, vodi kao ilegalno. Ako sam u krivu, ispravićete me.
Šta hoću da postavim kao pitanje i šta hoću da osvetlim kao jedan od problema? Naime, vi ste na strani 30. u obrazloženju stavili da postoje dva cilja donošenja ovog zakona. Prvi cilj je efikasna kontrola posedovanja i prometa. Drugi cilj je da se legalnim i savesnim vlasnicima oružja omogući da nesmetano poseduju i koriste isto. Nemam nikakav problem sa ova dva cilja. Međutim, ja u zakonu ne vidim aktivne mere za smanjenje ilegalnog oružja. Zapravo, nisam siguran da će periodična legalizacija taj problem da reši.
Tačno je, to je način na koji druge države takođe rešavaju problem. Međutim, mislim da nije dovoljno. Moje pitanje vama je – kako mislite, na početku sednice ste govorili o tome da je to veliki problem i da u budućnosti moramo da radimo, a ja vas pitam – šta ćemo raditi da smanjimo broj komada ilegalnog oružja na terenu? I sami znate, i vi i ja znamo da bez borbe i aktivnih mera smanjenja ilegalnog oružja nema efikasne borbe protiv kriminala. Hvala.

Reč ima dr Nebojša Stefanović.

Svakako da je ovo problem. Možda nisam bio jasan u startu i to je izazvalo i kasnije reakcije. Što se tiče ovog broja, ta procena se sastoji, procena UNDP, ali procena i MUP i procena drugih organa. Mi da znamo gde se to oružje nalazi, mi bi te ljude pohapsili i oduzeli im oružje. Mi ne znamo gde se to oružje nalazi. Dosta procena se bazira na nagađanju, da li je 1992. godine ušlo ovoliko oružja, da li je nešto ostalo, da li se predalo. Bili su slučajevi da je ljudima ukradeno oružje, pa je tokom postupka legalizacije taj neko ko je doneo to ilegalno oružje, posle se našlo da je to oružje koje je kradeno drugim ljudima.
Sve to daje neki uvid u kretanja naoružanja, prometa, ljudi koji se bave krivičnim delima. Sama legalizacija, sama po sebi će doprineti jednim delom, ali neće biti ključ rešenja. Ključ rešenja je bolji preventivni rad policije, bolji rad policije u zajednici, jer policajac koji ima poverenje građana, za šta ću se zaista boriti svim snagama koliko god budem mogao da poboljšam, da ljudi imaju poverenja u policiju, jer ti ljudi zaista rade jedan objektivno veoma težak posao, možda i najteži u zemlji. Zaslužuju poverenje, ali samo oni koji ne sede sa kriminalcima i narkodilerima i sa njima dogovaraju kako će nešto da urade, jer ima i takvih u policiji, ali ja se nadam sve manje, oni su svakako jedna ubedljiva manjina, da oni čestiti, pošteni i odgovorni ljudi u policiji dobiju svoje mesto, da dobiju priliku da pokažu ono što znaju.
Upravo kroz taj rad u zajednici, kroz taj preventivni rad, da oni dođu do podataka gde se nalazi nelegalno oružje i da polako ohrabrujemo ljude da nam to oružje predaju.
Nadam se da ćemo uveriti. Razmišljali smo se da li rok od tri meseca, da li kraći. Dali smo rok dovoljno da možemo svakoga da obavestimo o ciljevima ovog zakona, da obavestimo svakoga da ako ima nelegalno oružje i verovatno je da ste u pravu za ovo vojno, u smislu, verovatno je taj broj ulazio tu, jer sve ono oružje koje nema regularno dozvolu po našem zakonu, nije regularno, nije legalno.
Pokušaćemo da uverimo ljude da je zaista u njihovom interesu, ali i u interesu drugih ljudi, jer onaj koji ima zakopano neko naoružanje, ili ga drži u stanu, kući, garaži, rizikuje da mu ga neko ukrade, rizikuje da u nekom momentu shvati da mu to više ne treba, pa ako se plaši, ako nema legalizacije, da proba da ga proda nekome, rizikuje da i sam bude lanac sutra izvršenja nekog krivičnog dela sa nesagledivim posledicama.
Ja ću se truditi da kroz tu neku tematsku aktivnost uverimo ljude da je mnogo bolje da to oružje predaju. Naravno da je to ključ boljeg rada kriminalističke policije, policije u zajednici i to je stvar na kojoj ćemo insistirati.
U svakom slučaju, iz rasprave do sada, meni je drago da su ova dva zakona na neki način potpuno ohrabrila sve narodne poslanike da budu jedinstveni u stavu da nama ovo treba. Ovo nije samo stvar MUP, nije samo stvar ministra, ovo je stvar našeg života. Moramo da se izborimo za to da imamo manje kriminala na ulici, da imamo manje prestupa, da imamo manje krivičnih dela. Posao policije je da ih rasvetljava, posao policije je da hvata počinioce, naravno da radi preventivno, da sprečava izvršenja krivičnih dela ukoliko to može. Ne može se svako krivično delo sprečiti. To nije realno ni u jednoj zemlji, ne samo u Srbiji.
Međutim, rad na edukaciji, obrazovanju od policijskih službenika, na čemu zaista insistiramo i mislim da ćemo kroz pregovore o poglavlju 24 imati dosta prilike da i u saradnji sa drugim policijama i u regionu i u svetu, kao što je ovaj primer o saradnji sa graničnim policijama Austrije, Mađarske i Nemačke, drugih država, Francuske, da edukujemo naše ljude za upotrebu savremenih tehnologija i da mi postanemo bolji i kvalitetniji.
Neke neprilike nam stvaraju neke druge prilike. To je tako. Ovde će biti potrebno i dosta edukacije za decu. Imaćemo, kao što sam rekao, sutra je poslednji dan javne rasprave o zakonu, iako je to samo par članova, ali smo želeli da prođe jednu dugu raspravu Zakon o bezbednosti saobraćaja, da bismo mogli da uključimo sva mišljenja i sve one ljude koji to mogu da daju. Veoma je važno da takve stvari deca počnu da uče u školama.
Kada imate praktične modele, mi smo imali jedan model koji smo radili, koji je organizovan kroz naše policijske uprave, da je hiljade mladih vozača dobilo određene dodatne obuke potpuno besplatno i za državu i za njih. Sada čekamo statističke pokazatelje, ali ako je verovati statistikama iz drugih zemalja koje su to probale, kod tih mladih vozača nivo, odnosno stepen smrtni ishoda, teških povreda, saobraćajnih nezgoda je drastično manji. Uvek se isplati ulagati u edukaciju. Naravno, država to radi koliko može, kolika su njena finansijska sredstva, ali svakako je da će MUP na tome insistirati kao na jednom od najvažnijih modela za nas.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ne umanjujući značaj i važnost sporazuma o kojima danas govorimo, ja ću u svom izlaganju, poštujući vreme koje ima poslanički klub SPS, iskoristiti priliku da u nekoliko rečenica još jednom saopštim stav poslaničkog kluba kada je reč o dva zakonska predloga, pre svega kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od požara, ali i Predlogu zakona o oružju i municiji.
Najpre, želim da kažem da oba zakonska predloga po mišljenju poslaničkog kluba SPS vrlo jasno pokazuju da Vlada Republike Srbije ima sluha i da na pravi način sagledava ono što jesu životna pitanja i da u konkretnom slučaju zajedno sa građanima, što je veoma dobro i veoma pozitivno, pokušava da iznađe najbolje moguće zakonske okvire.
Tema o kojoj danas govorimo, ponoviću, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od požara je zapravo, složićemo se, gospodine ministre, sa vama, u neku ruku odgovornost i obaveza koja se postavlja pred čitavo društvo. To je veoma značajno, ozbiljno pitanje za društvo u celini, za sve nas.
Danas kada govorimo na ovu temu, a imajući na umu da je inicijativu za izmene i dopune Zakona o zaštiti od požara pokrenuo otac male Tamare, koja je nastradala u požaru u diskoteci „Kontrast“, nažalost, 1. aprila 2012. godine, kada je život izgubilo još pet mladih ljudi. Imajući ovu tragediju na umu, imajući na umu ko je pokrenuo ovu inicijativu, mi zapravo danas imamo, čini mi se, svi zajedno samo jedan jasan cilj, a to je da kroz današnju raspravu u načelu, kroz raspravu u pojedinostima, dođemo do najkvalitetnijeg mogućeg zakonskog okvira, koji će pomoći da se ni jedan mladi život više u Srbiji ne ugasi na ovakav način.
Važno je preventivno delovati, u potpunosti se slažem sa vama. Važna je edukacija, u potpunosti se slažemo, ali je isto tako važno da svako od nas uradi ono što je u njegovoj moći da se ovakve tragedije u budućnosti više ne događaju, odnosno da se nikada i nikome više ne ponove.
Da bi se tragedije izbegle, važno je da imamo sistemska rešenja. Važno je da u ta rešenja budu implementirana i standardizovana iskustva zemalja u okruženju. Važno je da imamo kvalitetan zakonski okvir, kakav imamo danas i kakav ćemo imati nakon izglasavanja ovog zakonskog predloga. Važno je da odredbe zakona o kojem danas govorimo budu obavezujuće, da ne budu mrtvo slovo na papiru. Važno je, mi ovim zakonskim predlogom imamo vrlo jasno i precizno definisane obaveze i odgovornosti svih.
Važno je da nakon izglasavanja ovog zakonskog predloga svako radi svoj posao, na jednoj strani i nadležne institucije, nadležni organi, na drugoj strani vlasnici ugostiteljskih objekata ili, kako je to definisano ovim zakonom, objekata javne namene, da i oni imaju na umu da je bezbednost njihovih gostiju prioritet.
Naravno da će poslanički klub SPS u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog, tu apsolutno nema dileme. Podržavamo u potpunosti i cilj koji se želi postići, a to je, kako ste vi rekli, povećanje stepena bezbednosti i efikasnija kontrola upravo objekata javne namene, prvenstveno ugostiteljskih objekata i ostalih objekata koji okupljaju veći broj ljudi.
Ono što svakako jeste najvažnija novina, to je stvaranje pravnog osnova za definisanje tehničkih uslova, kada je reč o ovoj oblasti. Ovaj zakonski predlog takođe vrlo jasno definiše šta su to objekti javne namene, dakle, objekti u kojima se 80%, čini mi se, prostora koristi za okupljanje ljudi, a preostali deo prostora za stambene ili poslovne namene. Takođe, ovaj zakonski predlog stvara jedan osnov za definisanje tehničkih uslova, što je veoma važno, ali ovaj zakonski predlog stvara i jedan pravni osnov za izricanje zabrane rada određenog objekta, ukoliko nisu obezbeđeni uslovi za sigurnu evakuaciju, što je u potpunosti opravdano.
Želim da kažem da mi, kao poslanički klub, u potpunosti podržavamo takođe nameru i intenciju, što mislim da jeste suština, da se ni jedan objekat ne može registrovati za određenu delatnost, pa tek nakon toga da ispunjava uslove sa aspekta zaštite od požara. To, svakako, složićemo se sa vama, mora biti preduslov za registraciju delatnosti. Dakle, prvenstveno neophodno je posedovati, naravno, projektnu dokumentaciju za zaštitu od požara, izvršiti tehnički prijem objekta, pa tek nakon toga se baviti registracijom i nijedan noćni klub, apsolutno nijedan noćni klub, nijedan ugostiteljski objekat, nijedan objekat javne namene, kako je to definisano ovim zakonskim predlogom, ne treba i ne sme da radi ukoliko prethodno ne dostavi na uvid dokaze o protivpožarnoj zaštiti.
Ono što sam želeo, da iskoristim priliku da vam postavim kao pitanje, a tiče se ovog zakona, naime, u članu 28. ovog zakonskog predloga definisana je obaveza plana zaštite od požara i u stavu 6. proračun maksimalnog broj ljudi, između ostalog, razumete, šta mora sve da sadrži plan, pa se kaže - proračun maksimalnog broja ljudi koji se mogu bezbedno evakuisati iz objekta. Pretpostavljam da postoji uredba kojom je definisano na koji način se proračunava i dolazi do maksimalnog broja ljudi koji se može u određenom trenutku naći u nekom ugostiteljskom objektu. To je pitanje koje sam želeo da vam postavim jer u trenutku kada se desila tragedija u diskoteci „Kontrast“, u objektu koji može da primi 150 ljudi, bilo je, čini mi se, između 300 i 350 ljudi. Da se takve stvari ne bi dešavale u budućnosti, prosto, informacija, mislim da je jako važno i značajno pitanje.
Takođe, već je o tome bilo reči, ovaj zakonski predlog otvara i pravni put za definisanje načina funkcionisanja organizacija vatrogasno-spasilačkih jedinica i mi smatramo da je to dobro jer vatrogasno-spasilačke jedinice danas funkcionišu, čini mi se, po osnovu Pravilnika iz 1982. godine. Teško da nešto što je doneto pre 33 godine može biti primenjivo danas i zato pohvaljujemo i ovu odredbu i ovu nameru.
Dakle, ubeđeni smo da ćemo imati kvalitetan zakonski predlog. Ovaj zakonski predlog stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“. Ono što je naša sugestija jeste, pre svega vama, ministre, da odmah krene njegova implementacija i u praksi. Ponoviću, da sve odredbe ovog zakona budu obavezujuće, da svako poštuje one obaveze i odgovornosti koje su definisane ovim zakonom, kako sam maločas rekao, da svako radi i odradi svoj deo posla i čini mi se da u ovom trenutku u Srbiji imamo nešto preko 20 hiljada registrovanih ugostiteljskih objekata ili objekata javne namene. Mislim da je važna, a mislim da ste o tome govorili, gospodine ministre, u uvodnom izlaganju, jedna sveobuhvatna kontrola nakon usvajanja ovog zakona, koliko je to moguće, svih ugostiteljskih objekata.
Kada je reč o Zakonu o oružju i municiji, naravno da zakon koji je usvojen 1992. godine ne može da odražava stvarne potrebe danas, to nije logično. Naravno da je neophodno usvajanje novog zakona, zakona koji će biti u skladu sa Programom akcije Ujedinjenih nacija za sprečavanje nedozvoljene trgovine oružjem, ali i Protokolom Ujedinjenih nacija o vatrenom oružju, zakona koji će biti u skladu sa pravom, regulativama Evropske unije, u skladu sa direktivama Saveta Evrope.
Od trenutka, čini mi se, usvajanja ovog zakonskog predloga 1992. godine, do danas, postojale su brojne izmene. Recimo, 1998. godine, uvedena je obaveza obuke rukovanja vatrenim oružjem za sve koji žele da ga poseduju, a zatim je uvedeno krivično delo za nezakonito posedovanje oružja jer je pre toga ovo bio prekršaj. Zatim je uvedena posebna dozvola za nošenje oružja koja se dobija u posebnom postupku. Oni koji su do tada posedovali oružje mogli su i da ga nose i da ga drže, a zatim je to razdvojeno. Sledeća izmena se, recimo, odnosila na to da je krivično delo za nezakonito posedovanje oružja prešlo u Krivični zakonik. To su samo neke izmene koje sam pokušao da pronađem.
Dakle, ove izmene jesu veoma dobre, ali su i nedovoljne. Generalno gledajući, zakon jeste zastareo. U tom kontekstu, želim da kažem da su i, čini mi se, sve bivše republike Jugoslavije usvojile novi zakon i po više puta menjale zakonski okvir koji uređuje ovu izuzetno važnu i značajnu oblast. Maločas ste o tome govorili. Takođe smatramo da je i to važno. Važno je da je sprovedena javna rasprava. Važno je da su uvažene sugestije i predlozi i nadležnih državnih organa, ali kako je navedeno, čini mi se, u obrazloženju zakonskog predloga, i Evropske komisije.
Naravno da će poslanički klub SPS podržati i ovaj zakonski predlog u Danu za glasanje. Podržavajući ovaj zakonski predlog, mi zapravo želimo da podržimo realizaciju dva suštinska cilja o kojima je i kolega maločas govorio, a to je, najpre prvi cilj, da kroz efikasnu kontrolu posedovanja i prometa oružja sprečimo zloupotrebe, povećamo bezbednost naših građana, a drugi cilj, da onim savesnim, odgovornim vlasnicima oružja omogućimo korišćenje i posedovanje, ali u skladu sa zakonom.
Gledajući ova dva cilja, na jednoj strani, može se reći da je zakon strog, na drugoj strani, može se reći da je zakon liberalan. Sa aspekta realizacije prvog cilja, zakon je strog, i mi to u potpunosti podržavamo. Smatramo da je to veoma opravdano. Sa aspekta realizacije drugog cilja, zakon je liberalan, što je opet prihvatljivo i u potpunosti opravdano, imajući cilj koji se želi postići.
Da bi se postigao i da bi se realizovao ovaj prvi cilj, naravno da je važno pooštriti kontrolu posedovanja oružja, napraviti jednu sveobuhvatnu kontrolu svih onih koji danas poseduju oružje. U tom kontekstu, takođe podržavamo uvođenje dva nova uslova, a to su zdravstvena sposobnost, opravdani razlozi, ali, naravno, i diskreciono pravo policije da može izreći zabranu, ukoliko proceni da lice koje poseduje oružje može da ga zloupotrebi.
Mislim da je kolega Jovanović maločas pomenuo jedan stravičan zločin, čini mi se 2007. godine, u selu Jabukovac kod Negotina, devetostruko ubistvo, ali počinilac tog ubistva, ispravite me ako grešim, mislim da sam to negde pročitao, čini mi se, je imao legalno oružje, iako je bio duševni bolesnik. Da se takve tragedije ne bi dešavale u budućnosti, podržavamo ovaj predlog periodičnih lekarskih pregleda. Mislim da je reč o periodu od pet godina. Dakle, ovakav vid kontrole nije bio predviđen ranije. Ranije je bilo neophodno da dostavite potvrdu da niste osuđivani i, sa druge strane, da se protiv vas ne vodi krivični postupak.
Dakle, da skratim, pooštravanje uslova za dobijanje i posedovanje oružja, uvođenje dodatna dva uslova uz diskreciono pravo koje se daje policiji, takođe, sveobuhvatnu kontrolu svih onih koji danas poseduju oružje, ali i što strožije i rigoroznije sankcije za one koji ne poseduju oružje jeste nešto što poslanički klub SPS u potpunosti podržava.
Što se tiče drugog cilja, i sa time želim da završim, što se tiče drugog cilja, a to je da se savesnim odgovornim vlasnicima oružja omogući posedovanje i korišćenje u skladu sa zakonom, ovaj zakon dakle predviđa jedan povlašćeni status za one registrovane sportske strelce i za kolekcionare, što je u potpunosti opravdano.
Kolega je maločas govorio o jednom velikom problemu, a to je ogromna količina oružja koje se nalazi u ilegalnom posedu. Znate kako, to jeste veliki problem, ali ja želim da vas pohvalim, jer vi ovim zakonom zapravo pokazujete da kada je reč o rešavanju ovog problema ne sedite skrštenih ruku i ne vodite jednu pasivnu politiku, već jednu aktivnu politiku. Vrlo jasno je navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga da je postupak legalizacije i predaja oružja pokazao najbolje rezultate. S tim u vezi, dobro je da je legalizacija uređena ovim zakonskim predlogom, tačnije članom 46.
Još jednom, na samom kraju, u danu za glasanje poslanički klub SPS podržaće oba zakonska predloga. Zahvaljujem.

Reč ima ministar Nebojša Stefanović. Izvolite.

Hvala. Samo želim kratko da se zahvalim na ozbiljnoj i argumentovanoj raspravi.
Suština onog prvog dela na koji želim da se osvrnem, primena zakona. Kao neko ko je bio poslanik i sedeo u ovim klupama, potpuno sam svestan da bez suštinske primene svaki zakon može da bude koliko god želite dobar, ako se ne primenjuje od toga nema ništa. Važni su i podzakonski akti. Ja ću insistirati, razgovarao sam, evo i sada razgovaram sa ljudima koji sede pored mene, imaće izuzetan pritisak da podzakonske akte urade u najkraćem mogućem roku, da bi ta primena mogla da bude precizna.
Ovo što ste pitali, to je pravilnik koji čeka donošenje ovog zakona za broj ljudi koji mogu biti u određenom prostoru, i faktički tada ćemo, vi znate da u našoj zemlji to teško definisati, na fudbalskim utakmicama, košarkaškim, različitim prostorima, ljudi uvek žele malo više, a onda naravno to čini protivpožarne puteve, puteve za evakuaciju nebezbednim, i mi ćemo to morati da definišemo.
Tako da očekujem da to vrlo brzo, mislim da ću moći da ubedim gospodina Marića, da to do kraja sledeće nedelje završimo bar u kompletu, što se tiče ta dva pravilnika, siguran sam da će on da me posluša. Što se tiče ovih ostalih, za oružje, municiju ćemo se truditi da budemo što kraći sa rokovima. Hvala još jednom.