Zahvaljujem.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović, izvolite.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Zakon o oružju, kolege koje su govorile pre mene dosta su toga, a naročito gospođa Obradović, već kazali, ne bih da se ponavljam.
Ono što hoću da kažem, pre svega, uvaženom ministru Stefanoviću, jeste – ministre, ja dolazim iz Šumadije. Mi Šumadinci smo vazda dobro naoružani još od vremena Karađorđa, ali Šumadinci pitaju kada će ovaj harač, ovaj porez koji je uveden na oružje da se ukine? I pitaju – dajte nam jednu zemlju gde još ovoliki porez na oružje, na držanje i na nošenje, na oružje. Mislim, kada je to Šešelj uvodio, mi smo svi govorili – biće, ne znam, dve, tri, pet godina, a vidimo da je ostao.
Ono što je dodatni problem, gospodine Stefanoviću, jeste da, nažalost, filijale poreske uprave 10 godina ljudima nisu slale rešenja za taj porez i sada ljudi koji u svom posedu imaju pištolj, na primer, ne znam CZ koji tip, dobili su i po 70 do 100.000 dinara, sa kamatama, da plate taj porez. Molim vas da vi prosto, na Vladi urgirate da se te bar kamate otpišu, da bi ljudi mogli na korektan način da plate taj porez i da izmire porez na oružje, jer džabe mi pričamo o zakonima ako će i porez biti jedan od razloga da što veći broj komada naoružanja ode da kažemo, u neku sivu zonu. Podatak koji smo dobili zvanično, to je podatak koji je, ovako dosta, moram da kažem, malo i neozbiljno zvuči, da tih komada naoružanja u nekoj sivoj ili crnoj zoni je između 200.000 i 900.000. Pa, pazite, to je podatak od 700.000 komada. Nemoguće da operativna procena MUP-a je toliko neprecizna. To mi prosto nekako ne ide u glavu.
Ono što bih još nešto da vas upitam, meni izgleda, kada sam čitao ovaj zakon, a pošto nemam puno vremena, da ovim zakonom dobijaju lovci, dobijaju ljudi koji iz hobija i, da kažemo, neke potrebe idu u taj lov i pucaju u životinje, ovim zakonom dobijaju kolekcionari, ali ovim zakonom nekako ljudi koji su porodični, mirni ljudi, a evo i vas i sebe ubrajam u takve i koji hoće da imaju oružje zbog, pre svega, opasnih vremena koja dolaze i koji hoće na taj način da zaštite svoju porodicu, ostavljeni su na diskreciono pravo nekom u MUP-u ko će da odluči da li će taj čovek moći da dobije dozvolu za držanje i za nošenje oružja.
Meni to stvarno izgleda nelogično i to mi izgleda kao jedno polje gde može da dođe do korupcije. Zbog toga vas gospodine Stefanoviću, molim, da pre svega, ne znam da li ste upoznati sa činjenicom da u gomili npr. po unutrašnjosti Srbije, tih policijskih stanica, i dalje se živi kao u Brozovo vreme, ta moralna politička pogodnost, da li je nekome deda bio četnik, pa na osnovu toga ne može da dobije dozvolu npr. za držanje naoružanja. To, na žalost, ja vam kažem, ovo, dolazim iz Topole, iz Šumadije i to vam je u principu Srbija danas.
Zbog toga ovo diskreciono pravo koje ima sada nekakav tamo službenik, u nekom ministarstvu, treba da se smanji na što manju moguću meru i da imamo jasne kriterijume koje samo ministarstvo treba, da li će to biti neki podzakonski akt, treba da propiše i da se na taj način reši pitanje – da li neko ima pravo ili nema pravo da nosi. Već su kolege postavljale pitanje ko će procenjivati nečiju ugroženost. To je isto jedno valjano pitanje i to se bojim da opet tu možemo da imamo određene zloupotrebe.
Mene interesuje još jedna stvar, koja interesuje verovatno i sve građane koji gledaju ovaj prenos i koji očekuju šta će se konkretno desiti po usvajanju ovog zakona. Koliko će npr. koštati ta nova biometrijska dozvola za oružje.
Još jedno pitanje koje je konkretno a to je – koliko će komada oružja moći da se upiše na jednu biometrijsku dozvolu? Da li će to biti kao u Sloveniji? Tamo možete do 14 komada oružja, da li će ovde kod nas biti određeni, da kažemo razlike, ili ćemo isto moći kao što su radili Slovenci i Hrvati, a Hrvati su prepisali od njih, da to bude do 14.
Nešto što bih vas još posebno upitao, a to je nasleđe. Mi imamo gomilu primera po Srbiji, a to je da ljudi nasleđuju od rodbine, roditelja, i oružje. Da li je to lovačko, da li su to oružja za samoodbranu. Dešava se da čovek nasledi pištolj i da nasledi auto, ne znam, golf 2 ili golf 3. I, sada dobije to vlasništvo, auto, bez ikakvih problema, ako nema vozačku dozvolu, prevede na sebe i ne daj bože, sa tim autom, a svi smo svedoci koliko ljudi dnevno gine u saobraćajnim prekršajima, čak i može i da vozi bez dozvole.
S druge strane oružje ako je upitanju lovačko naoružanje ima rok od šest meseci da bi ga preveo na sebe. Da bi ga preveo na sebe on mora da uradi nekih pet koraka što je tehnički, gospodine ministre, vrlo teško, praktički nemoguće za šest meseci. Taj rok treba produžiti za najmanje godinu dana.
Zašto je to važno? On mora, čovek da položi obuku ako nije služio vojsku, zatim da se upiše, da položite kurseve, da se upiše u Udruženje lovaca, da tamo završi obuke, da sve to prođe. To je praktično, kažem, za šest meseci uraditi nemoguće.
Vi, sa druge strane onda imate tog čoveka da će on to, ne znam, da zalije olovom cev tog naoružanja i na taj način da ga ostavi ili će pokušati da ga vrati u MUP ili nešto treće da uradi.
Sa druge strane auto koji je dobio u nasleđe za koje nema dozvolu, bez ikakvih problema može da ga stavi u promet, dalje da ga prodaje, a sa oružjem to nije tako. Smatram da bi ti rokovi mogli ili da budu duži ili na ovaj način da se to efikasnije uradi.
Ono, takođe, što me interesuje već su kolege spomenule to zdravstveno uverenje. Mislim da bi trebalo samo na jedan način efikasnije postaviti saradnju.
Ako se setimo one velike nesreće koja je bila u onom selu Jabukovac, tamo pored Negotina mislim negde 2007. godine. Taj čovek je bio težak duševni bolesnik. Imao je dozvolu za držanje naoružanja, a kažu da je prijavljivao dva ili tri puta imao je prijave protiv njega od strane članova porodice, komšiluka i niko nije intervenisao.
Mislim da bi se trebalo povezati, znači, iz Centra za socijalni rad koji najčešće su u lokalnim samoupravama upoznati sa ovakvim problemima, sa MUP-om i da se na osnovu prvog dešavanja porodičnog nasilja koji bude evidentiran u Centru, da se automatski oduzima oružje, jer samo na taj način vi možete na efikasan način da sprečite da se ovakve nesreće ako što su bile u Jabukovcu, kao što je kasnije bila ova velika nesreća u Velikoj Ivanči, gde je bilo 13 stradalih, da se to više ne ponovi.
Ono što je mnogo važno, a to je legalizacija…

Vreme ste potrošili od grupe. Hvala vam.
Reč ima dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Hvala.
Da počnemo od ovog poslednjeg što ste rekli. Zato se i uvodi zdravstveni pregled da bismo imali garanciju da neko ispunjava i te uslove i to će propisati Ministarstvo zdravlja. Dakle, da neko ispunjava uslove da uopšte može da dođe u posed naoružanju.
Nažalost, u slučaju koji je bio sa ovim selom Jabukovac. Imali smo lice koje je živelo u Austriji. Njega jesu prijavljivali ali on nije bio dostupan našim organima. Prvi put kada se pojavio u zemlji, kada je došao u zemlju, on je počinio ovo delo.
Dakle, neopravdavam nikoga samo kažem da smo i to uočili da postoje takve stvari i zbog toga je ta zdravstvena dozvola, zdravstveno uverenje koje će ići na svakih pet godina, daje vam neku vrstu garancije da će ljudi imati, da kažem, jednu dodatnu kontrolu, ne samo kroz MUP, već kroz zdravstvene radnike, da li mogu da nose i da poseduju naoružanje.
Što se oružja tiče. Oružje kao i automobil apsolutno možete da prodate bez registracije. Vi po ovom zakonu ako ga nastavite, ne morate da ga registrujete možete da otuđite, onesposobite, predate državi, šta god hoćete.
Ne morate da ga zadržite. Znači, potpuno isto kao i automobil. Nikakve razlike nema. Pogledajte u zakonu.
Što se tiče procene ugroženosti. Ugroženost procenjuju sve nadležne institucije koje to rade i za najviše državne rukovodioce, MUP, BIA i Vojne službe bezbednosti. Oni daju procenu o ugroženosti.
Znate, ima ljudi koji veruju da su ugroženi ali ne postoji nikakav dokaz za to. Oni veruju, jer bi voleli da nose oružje, voleli bi da imaju policijsko obezbeđenje, voleli bi da se voze u policijskim kolima i da koriste policijsko gorivo o trošku građana Srbije.
Ima mnogo takvih sa tim, sa mnogima sam se suočio u ovoj karijeri i bune se kada im ja oduzmem obezbeđenje. –ne, mnogo smo ugroženi, nas, evo, samo što nisu itd. Sve procene ja pogledam, dostavim njima na uvid bezbednosnih službi, kaže – ne postoji ugroženost. Dakle, zna se ko je u državi ovlašćen zakonom da proceni ugroženost. Taj će to i raditi i od sada.
Što se tiče unutrašnjosti policijskih stanica. Ja sam obišao dosta policijskih, u upravi, dosta policijskih stanica i dosta policijskih ispostava. Trudim se da i ne najavljeno, kad god prođem negde kroz Srbiju, uđem, pogledam u kakvom je stanju sve, kakva je njihova spremnost.
Naravno, ima dosta problema materijalno i tehnički policija ne stoji sjajno zato što se već godinama nažalost ne izdvaja dovoljno, jer uvek naravno i država ima preče potrebe za privredu, industriju i naravno za sve ostalo drugo.
Naravno, mi insistiramo na tome da bezbednost ne sme da se zapostavi i postoje, ja ću pred Narodnom skupštinom i doći, kada budem to ispregovarao sa Vladom.
Ja sam imao i nekoliko predloga koji smo i danas ovde mogli da čujemo da se određena sredstva, pošto smo mi 2012. godine ukinuli sopstvene prihode ministarstava, dakle da se određena sredstva koje Ministarstvo ostvaruje prebacuje na račun Ministarstva čak ne mora da bude nenamensko, nego striktno namensko za nabavku određene opreme i materijalno-tehničkih sredstava za rekonstrukciju zgrada. Pojedine zgrade policije su, da kažem, nisu od 50-tih dodirnute u smislu rekonstrukcije i repariranja. Tu imamo čak i u Beogradu.
Mislim da se to zove Savska ulica tamo gde je Centar uviđajne saobraćajne policije i stvarno ti ljudi rade u užasnim uslovima. Rekonstrukcija tih objekata su izuzetno skupi. Neki su porušeni u NATO bombardovanju, neki je pojeo zub vremena.
Dakle, trudiću se da, kada se radi o izdavanju tih uverenja i kada se radi o izdavanju dozvola, da ne postoji upravo ovo o čemu ste vi govorili. Dakle, svaki građanin po zakonu sada će moći da izjavi žalbu ministru na rešenje koje mu se uručuje.
Neće moći neko paušalno da mu odbije, zato što mu se ne sviđa njegov deda ili zato što mu se ne sviđa on. Ako postoje zakonom predviđeni uslovi, ta osoba će, kao što je i normalno, morati da ostvari to svoje zakonito pravo.
Naravno, zato je u reformama o policiji, u ovom Zakonu o policiji ćemo predvideti novi i jači sektor unutrašnje kontrole policije koji će onda moći na terenu da obiđe, već je sad sa 90 i nekoliko, 96 pripadnika u ovom trenutku, oni ne mogu da urade taj posao za 43 ili 44 hiljade pripadnika Ministarstva.
U svakom slučaju neki od ovih stvari su, koje ste vi rekli, sam već uzeo u obzir, neke su već ubačene u zakon. Što se poreza tiče.
Mi kao Ministarstvo ne određujem visinu poreza. On čak i ne ide nama. To su republičke takse koje idu u, da kažem, u budžet Republike Srbije. Ono što sam se konsultovao i sa gospođom Kasalicom, ove takse koje će biti od sada nije predviđeno, bar nas do sada niko nije obavestio, nije predviđeno njihovo povećanje. Sam obrazac oružnog lista iznosi 132 dinara.
Dakle, to je ono što mislim zaista nije mnogo za nekog ko želi da poseduje oružje. Što se tiče ostalih, znači, biće trošak izrade, što je zakon i predvideo, trošak izrade samo ove kartice koja će biti dozvola. Mislim da je i normalno da onaj ko želi da ima oružje da snosi trošak izrade te kartice, jer to prosto pripada njemu.
Dakle, postoje stvari o kojima treba da razgovaramo i treba, naravno, mi smo predvideli, da kažem, neke izmene i kroz raspravu danas mislim da su neke izmene kvalitetne koje će pomoći da zakon bude efikasniji, ali vas molim da ubuduće to što je zakon, ja se nadam da ćemo ga, da kažem, doneti do kraja ove nedelje, ali se isto tako nadam da ćete vi svi nastavi da pomažete u smislu poboljšavanja.
Znate, nešto se dogodi za šest meseci do godinu dana, ne treba da budemo tvrdoglavi, pa nešto, zato što je doneto u februaru sada ne možemo ga menjati u junu. Ako je to kvalitativna promena kroz izmene i dopune koje će, jer ipak život ide, znači, mi moramo da prepoznamo šta život nosi i da te stvari ugrađujemo. U svakom slučaju hvala vam puno na sugestijama.

Zahvaljujem.
Reč ima Aleksandar Jugović, a neka se pripremi Muamer Bačevac.

Poštovani ministre, poštovana predsednice parlamenta, poštovane koleginice i kolege, više od dve decenije nije se ovom pravnom materijom, mislim na Zakon o oružju, niko bavio. Prolazile su vlade, smenjivali su se ministri i Ministarstvu unutrašnjih poslova, ali na ovo veoma važno pitanje niko nije obraćao pažnju.
Menjaju se okolnosti, tj. menjale su se i stvarale potrebu uređenja ovog pravnog zakonskog prostora. Zakon o oružju je veoma važan zbog specifičnosti perioda koje smo proživeli u poslednjoj deceniji 20. veka, a važan je i uopšte. Posledice i dan danas u neku ruku živimo.
Nesreća, žrtve, ratna žarišta uticali su na generacije koje su odrastale u ambijentu svakolike krize i depresije, a ratna događanja reflektovale su se i na ulice Beograda i ostalih srpskih gradova. Oružje je postalo lako dostupno, a idoli mladih, ratni profiteri, kriminalci, trgovci drogom, oružjem, ljudima. Procenjuje se da je oružje u Srbiju ilegalno ušlo više od pola miliona komada.
Zbog toga je zadatak rešavanja ovog problema teži. Takva nam je prošlost i ne možemo je menjati. Danas, na dnevnom redu, pred poslanicima nalazi se zakon čiji je cilj suzbijanje kriminala. Preciznije se određuje ko može nositi, odnosno posedovati oružje.
Nadam se da će ovaj zakon imati uticaja u suzbijanju porodičnog nasilja, kao i u suzbijanju izliva nasilja na ulicama, incidentnih situacija koje su neretko od smrtnog ishoda.
Dakle, sport, kolekcionarstvo i jasno definisani kriterijumi, precizno definisanje uslova koje propisuje novi Zakon o oružju, ujedno su usklađivanje zakona sa evropskim standardima što se reguliše ili propisuje i Šengentskim sporazumom.
Osvrnuo bih se i na izmene i dopune Zakona o protivpožarnoj zaštiti. Za poslednjih pet godina, dakle, od kako je usvojen postojeći zakon do danas, uočena je potreba da se uspostavi efikasnija kontrola koja podrazumeva veći stepen bezbednosti objekata, pre svega sa ugostiteljskom namenom, ali i kontrola bezbednosti objekata koji služe nauci, kulturi, fizičkom vaspitanju, obrazovanju.
Srpski pokret obnove u danu za glasanje podržaće predloge Ministarstva unutrašnjih poslova, jer smatramo da se njima povećava nivo bezbednosti i korak po korak stvaraju uslovi za smanjenje stope kriminala.
Srbiji je preko potreban red u oblasti bezbednosti pogotovo kada se ima u vidu da se nalazimo na putu tranzita svetskih i evropskih kretanja i da gotovo svi putevi vode preko Srbije.
Zato cenimo napore da se izmenama zakonskih regulativa poboljša bezbednosni ambijent. Dakle, poslanički klub Srpski pokret obnove, Demohrišćanska stranka Srbije, podržaće predloge Ministarstva unutrašnjih poslova u danu za glasanje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac, a neka se pripremi Vera Paunović.

Uvažena Skupštino, predsednice Skupštine, predsedništvo, uvaženi ministre i cenjeni gosti, kolege poslanici, da su požari veliki rizik za državu Srbiju pokazalo je vreme iza nas i podsetiću da smo samo 2012. godine imali oko dvadesetak veliki požara, uglavnom šumskih koji su napravili veliku štetu ekonomsku pre svega, oko 50 miliona evra  samo te godine je bilo ekonomske štete.
Godine 2010. je samo u Beogradu bilo 84 požara, mnogo gore od ekonomskih gubitaka koje smo imali u tim požarima jesu gubici mladih ljudskih života koje smo nažalost imali u Novom Sadu i imali smo smrt tri devojke i tri mladića u novosadskoj diskoteci „Kontrast“, a nekoliko godina pre toga u kafiću „Laundž“ smo imali smrt osam ljudi i sve je to nas duboko potreslo, ali na najbolniji način nam predstavilo sve slabosti našeg protivpožarnog sastava, bilo funkcionalno, bilo u zakonodavnom značenju te reči.
Tada smo saznali da u Republici Srbiji ima 3.000 vatrogasaca, da bi po evropskom standardu trebalo da ih negde oko 8.000. Saznali smo da je stanje opreme zaista dosta loše i da imamo dosta nekvalitetne, odnosno dosta stare opreme koliko sam ja došao do podatka. Prosečna starost je bila 24,5 godine te mehanizacije, ali saznali smo i da imamo izuzetno dobre vatrogasce koji u proseku na mesto događaja, na mesto požara stižu za devet minuta, što je relativno dobro, odnosno dobro vreme i što pokazuje da mi imamo kvalitetne vatrogasce, ali da im treba zaista mnogo pomoći iako je to finansijski veliki problem, jer su data vozila jako skupa, koliko sam video da zaista se što bolje funkcioniše i što bolje reaguje u tom trenutku.
Zakonodavnu prazninu vidimo i danas i danas pokušavamo da je saniramo i to je izuzetno dobro i drago mi je što ste vi doneli ovako brzo Predlog ovog zakona.
Koliko sam video da se čak i ovaj zakon iz 2009. godine, koji je stupio na primenu praktično 2010. godine, oslanja na neka podzakonska akta koja su stara, a njih je čak i do tridesetak godina i čuo sam da su neki od pravilnika iz 1983. godine i to je zaista jedna ogromna diskrepanca koju ćemo i danas nadam se usvajanjem ovog zakona pokušati da premostimo, jer zaista napreduje tehnika u gašenju požara i to izuzetno munjevito. Znate i sami da napreduje i tehnika u javljanju požara, napreduju tehnologije uopšte, internet i sve to se danas upotrebljava u svrhu što bolje zaštite od požara.
Ove dopune su nasušne jer obezbeđuju veću sigurnost i bezbednost upravo uspostavljanjem jasnog lanca odgovornosti. Naime, najbitnija sigurno tačka ovde koju nadam se da ćemo svi podržati, jeste to prenošenje obaveza za pribavljanje saglasnosti o sprovedenim merama zaštite od požara sa organa uprave za izdavanje takvih praktično dozvola na investitora, odnosno na vlasnika objekta.
Tu novinu svakako treba uspostaviti kao i ono što je druga bitna stvar koju sam ja uočio, jeste da se praktično bolje izmenjuje oblast organizacije i načina rada vatrogasno-spasilačkih jedinica, što je koliko vidim vitalno, obzirom da vatrogasci danas nisu samo vatrogasci. Danas su vatrogasci pre svega spasioci i njihov dijapazon delovanja se zaista izmenio i proširio i to treba svakako zakonodavno utemeljiti i zakonodavno ozvaničiti.
Neophodan je ozbiljan rad pre svega na mentalitetu naših ljudi i na menjanju naših loših urezanih navika. Ogroman je broj na otvorenim poljima koliko sam ja našao od hiljadu do dve u avgustu, nedeljno imamo požara, gde ljudi jednostavno zapale korov i zapale ga tako. Čak sam čuo da zapale korov koji kasnije ne mogu da regulišu, ostave ga i odu na piće.
Ovim zakonom postoji mogućnost kažnjavanja, ona je postojala i u prošlom obliku, ali mislim da je 10.000 dinara premalo i da treba zaista sankcionisati ozbiljnije ovakve postupke, s obzirom da je uočeno da mogu da ugroze čak i ljudske živote ukoliko su požari u blizini značajnih saobraćajnica.
Za promenu loših navika bitna je i edukacija i meni je drago što se kroz edukaciju ponovo vraćamo sa edukacije, jer je postojao jedan zjap od nekih tridesetak godina gde naša deca nisu učila na koji način mogu da se praktično zaštite i na koji način da spreče i da izađu iz požara i drugih nepogoda. Stoga zaista podržavam dopunu koju uvodimo ovim novim članom 6a kojim se predviđa edukacija dece i učenika u oblasti zaštite od požara.
Međutim, mislim da bi bilo izuzetno bitno i korisno sačiniti i nekakve porodične priručnike kakvi su postojali pre, da oni sadrže nekakva osnovna pravila kako da se ljudi sačuvaju u zemljotresu, prilikom poplave, od požara i ta bazična pravila trebalo bi da ima svaka kuća u našoj Republici.
Požari nisu poštedeli ni kraj iz kojeg ja dolazim, a to je Sandžak, ja sam iz Novog Pazara. Međutim, na sreću nismo imali gubitak ljudskih života, ali zaista dosta je oštećen eko sistem. Imali smo mnogo požara šumskih. Ja ću podsetiti da je 2013. godine, izgorela jedna fabrika, odnosno dva pogona za nas izuzetno bitne fabrike „Tahirović“ i oko 100 ljudi je ostalo bez posla. Znači, požari imaju i veliku ekonomsku štetu i vidite da direktno mogu da oštete radnike.
Takođe, u samom centru grada iste godine izgoreo je jedan objekat Smailbegovića han, ja sam nažalost prisustvovao i gledao to i zaista se pokazala jedna nefunkcionalnost. Vatrogasci su stigli na vreme, jako brzo za četiri - pet minuta. Međutim, veoma su teško, praktično nisu mogli da saniraju požar. Srećom je uz pomoć lokalnih institucija, lokalne su se cisterne pridružile, pa nisu dozvolili da se proširi požar.
Ono što je tada apelovao gradonačelnik Novog Pazara dr Meho Mahmutović i ja želim da apelujem da se vatrogasna odbrana prilagodi terenu u kojem deluje. Mislim da kamioni trebaju budu manji, prilagođeni manjim ulicama, koji imaju svoje kapacitete u vodenoj rezervi, jer smo te noći zaista videli značajnu ne funkcionalnost, reći ću ne funkcionalnost, i dotrajalost date opreme.
U Novom Pazaru postoji odred od 35 vatrogasaca koji su zaista dobro obučeni i da je veoma neophodno prilagoditi, opet kažem, vatrogasni odgovor samom terenu, jer Novi Pazar čine veoma uske ulice, to je grad sa orijentalnim tipom gradnje, tako da se veoma brzo i veoma lako može proširiti svaki požar i napraviti zaista veliki problem.
Ono što je dobro i što želim da pohvalim jeste i nešto je rad MUP-a i lokalne milicije, ali u zadnjih šest meseci, jeste što mi u Novom Pazaru imamo negativnu stopu kriminala i želim da pohvalim i samog gospodina ministra. Ušli smo u rešavanje krucijalnog problema za Bošnjake na terenu, zastupljenosti i u policijskim institucijama i mi smo u toku godine imali zaposleno 87 pripadnika u ovim službama, od čega su dve trećine Bošnjaci, što je izuzetno bitno i što je izuzetno dobra poruka.
Nažalost, od ovih 35 ljudi u vatrogasnoj službi samo četiri su Bošnjaci. Želim da zamolim ministra i Ministarstvo da imaju u vidu ovo i da dalje u ovom praktičnom smislu uđe u ovaj problem koji je dosad zaista dobro rešavao i ovo ministarstvo je jedino ministarstvo, nažalost, koje treba pohvaliti na tom polju i ja želim da se lično zahvalim ministru i da ga podržim i da se ovo menja na pravi način u interesu Republike Srbije, u interesu sigurnosti građana u tom delu Srbije i u interesu jednostavno svih nas.
U tom smislu, želim da kažem da će moja poslanička grupa SDPS podržati naravno ovaj zakon. On je inovativan, dobar, rekoh da je vrlo bitan i iz razloga što neki od predloga donose i daju ljudi, odnosno roditelji nastradalih u samim požarima, što njemu daje posebnu vrednost, a ovi ljudi pokazuju zaista vrhunsku humanost želeći da se zaista tužni trenuci i nesreće na taj način više nikome ne dogode u ovoj državi. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Nebojša Stefanović. Izvolite.

Hvala.
Želim da vam se zahvalim u ime vatrogasaca-spasilaca na rečima koje ste izneli, pošto mi se nekako čini da se nedovoljno govori o tim ljudima i samo kad se dešavaju neke tragedije, kad se dešavaju neke nesreće. Imali smo tragično stradalog Dejana Lazarevića, koji je bio faktički i prva žrtva među vatrogascima-spasiocima u majskim poplavama, odnosno MUP.
Ti ljudi stvarno rade neverovatan posao. Rade težak posao, vrlo često sa zastarelom opremom. Prosto, ne postoji dovoljno novca da se sve obezbedi. Dakle, to je kada imate nekoliko, rekao bih, zadataka koji vam se sudare, pa pokušavate da smanjite jedan broj ljudi iz državne uprave, ja se trudim da to bude prirodnim odlivom, da to prosto, bude jedan prirodan proces, ali onda imamo zaista, kao što ste rekli, potpuno se slažem, potrebe u određenim delovima Srbije da se drastično poveća broj vatrogasaca, pogotovo u onim delovima gde imamo svake godine, gde skoro svake godine velike šumske požare. Naravno, tu treba raditi na pronalaženju novih savremenih tehnologija, novih hemikalija, novih vozila, nove opreme, da ti ljudi budu potpuno zaštićeni i da sa dejstvom sa zemlje i iz vazduha mi postignemo efekte.
Što se tiče priručnika, imamo i tu jedan problem. Tu tražim vašu pomoć i svih drugih. Na sajtu MUP-a imamo detaljno razrađene priručnike za zaštitu od požara. Oni su potpuno slobodni za preuzimanje. Imali smo kampanju razgovora sa opštinama da one to preuzimaju. Naravno, nekad iz ovih ili onih razloga, da sad ne ulazim u to, se to ne dešava. Opštine i lokalna samouprava bi mogle u velikoj meri da pomognu, kroz novi Zakon o policiji. Jedna stvar koja je meni veoma važna, a to je rad policije u zajednici. To je dolazak većeg broja policajaca. Ne povećanje broja policajaca, nego njihovo bolje razmeštanje, da oni… Kao što znate, u svakom gradu, u jednoj ulici, kvartu, bloku, kako god nazvali taj deo, veoma je važno da taj policajac zna te ljude, da oni njega znaju, da znaju da je on čestit, pošten, normalan čovek kome mogu da se obrate. Za to su potrebni određeni finansijski i tehnički preduslovi i tu lokalna samouprava može mnogo da pomogne.
U određenom broju lokalnih samouprava u Srbiji napravili smo određena zajednička tela MUP-a i lokalne samouprave, neke vrste saveta za bezbednost, gde ljudi koji učestvuju u lokalnoj zajednici, lokalnoj samoupravi mogu da iznesu određena saznanja, da ukažu policiji, da zajedno sa nama rade na poboljšanju svakog segmenta bezbednosti naše zemlje. Postoji veliki potencijal. Jako puno možemo da uradimo zajedno. Voleo bih da ljudi malo više zapnu.
Hvala vam na pohvalama za rad Ministarstva. To znači ovim ljudima koji rade danonoćno. Ovo je jedno od retkih ministarstava koje radi 24 časa. Znači, ovi ljudi maltene ne idu kući. Znači nam puno i podrška. Nijedno ministarstvo ne može samo. Ne može policija sve probleme našeg društva da reši. Nije ni dobro da ih samo policija rešava. Međutim, puno nam znači ta podrška da zajedno sa svim ljudima iz lokalne samouprave, iz drugih državnih organa, iz civilnog društva, da radimo zajedno i da su te sugestija usmerene ka poboljšanju i da se konkretno na terenu to vidi.
Puno znači i edukacija naših ljudi, kako ljudi koje mi pokušavamo da edukujemo, tako i edukacija ljudi iz policije. Edukacije iz oblasti zaštite od požara, kriminalističke policije, borbe protiv terorizma, granična policija.
Imamo danas jedan fenomen povećanog broja migranata, bilo da se radi o iregularnim migrantima, o lažnim azilantima koji iz različitih delova sveta prolaze kroz Srbiju, pa iz Srbije idu ka zapadnoj Evropi. Imali smo priliku da zbog takvih nevolja imamo pojačanu saradnju sa mađarskom, austrijskom i nemačkom policijom.
Sa mađarskom policijom imamo tradicionalno dobru saradnju. Sa njima se svakodnevno unapređuje. Ministar Pinter će biti sutra u Srbiji. Mislim da imamo jedan kvalitetan razvoj prekogranične saradnje u borbi protiv organizovanog kriminala. Dolazak nemačke policije pokazuje da možemo mnogo bolje nego što smo radili do sada. Tu je i ovo što je vezano i za vatrogasce vezano i za ovo. Trebaju nam termovizijske kamere, trebaju nam nova vozila, treba nam oprema.
Ovo sve pričam zato što ću doći jednog dana, nadam se, u skorijoj budućnosti da vas molim za određena rešenja, da pomognete MUP, kako bi bili efikasniji. Moj je jedini cilj da budemo bezbedniji i efikasniji.