Potpuno ja razumem kolege iz MUP-a koji gledaju sa jedne strane ovaj zakon. Oni gledaju kako da spreče kriminal.

Naravno, ukoliko bi moglo da ne postoji oružje uopšte, da nema elektrošokova, da nema palica, noževa, itd, da imamo svi cveće, bilo bi fenomenalno, i mi ne bi danas imali ovaj zakona, nego bi imali neki drugi zakon o cveću.

Ali, ja gledam kao roditelj. Kao roditelj čije dete, nadam se, da neće biti delikvent, a može da bude ugroženo neko delikventan. Taj delikvent će sigurno rizikovati, hteo ne hteo, on će rizikovati, a moje dete neće biti u prilici da se zaštiti na adekvatan način.

Dakle, mislim da treba da se postavimo ne u glavu onoga ko će da zloupotrebi zakon, nego upravo onoga ko treba da se zaštiti. Zbog toga ja govorim od 16 godina. Znači, ako neko hoće da zloupotrebi decu od 16 do 18 godina, taj je već spreman da sam vrši zloupotrebu i on mi nije tema lične odbrane, i on je neko ko je opasnost za ovo dete koje nema mogućnost da se brani.

Dakle, razmislite još jednom razgovaraćemo kažem, i prekosutra, na amandmanima. Samo, kažem, pristup ljudi iz MUP-a drugačiji u odnosu na druge. Verujem da kada bi njih pitali, pretpostavljam da bi zabranili da se koristi oružje bilo ko. Ja bih to isto podržao.

Koleginice su ovde pričale, recimo, u Velikoj Britaniji samo 8% policije ima pravo da koristi oružje. Čak i oni ga ne nose. Samo 8% pravo da koristi. U Norveškoj policija ne nosi oružje isto. Policija.

Ali, to su neki drugi sistemi, ako budemo išli nekad u tom pravcu, to će biti jako dobro, a sada kažem, razmislite, razgovaraćemo još kada budu bili amandmani. Zahvaljujem još jednom.

Reč ima narodni poslanik Gordana Topić.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, ministre, svi prisutni, kao neko ko živi u Banatu, u zajednici koju čine i Rumuni i neko ko živi u mestu koje je preobratimljeno sa jednom rumunskom opštinom Širija, govoriću o značaju sporazuma, otvaranja međunarodnih zvaničnih prelaza na srpsko-rumunskoj granici Nakovo-Lunga, Vrbica-Valkanj i Jaša Tomić-Fenj.
Nakovo, Vrbica i Jaša Tomić su naša manja tri pogranična mesta, od kojih je Jaša Tomić najveće i broji oko 2.300 stanovnika i pripada opštini Sečanj u Srednjebanatskom okrugu, dok su druga dva mesta pripadaju Severnobanatskom okrugu, Nakovo opštini Kikinda, a Vrbica opštini Čoka.
Sva tri prelaza su do sada bila malogranični prelazi, što znači da su radili po potrebi uglavnom u vreme praznika, kada se beležio prelaz velikog broja putnika. Ilustrovaću to jednim primerom, kada je u vreme novogodišnjih praznika između Rumunskog i Srpskog Božića bio otvoren prelaz Nakovo-Lunga u periodu od 27. do 29. decembra, znači, tri dana, prelaz je prešlo 2.005 putnika i 619 vozila.
Kod malograničnih prelaza pored toga što se otvaraju povremeno, nedostatak je i to što ga mogu koristiti samo državljani graničnih zemalja, u ovoj slučaju Srbije i Rumunije. Potpisivanjem ovih sporazuma prethodile su inicijative građana opštine Kikinda i Čoka koje su još sa pet opština iz Rumunije i uz podršku Saveza Srba i Rumuna, uputili inicijativu vladama Srbije i Rumunije za otvaranje stalnih međunarodnih drumskih graničnih prelaza.
Realizacija inicijative i međusobno prepoznat interes naše dve države, rezultirao je i zvaničnim upućivanjem note, krajem prošle godine, Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije i Ministarstvo spoljnih poslova RS, da naša vlada prihvati predlog zaključivanja sporazuma o otvaranju ovih međunarodnih graničnih prelaza.
Samim tekstom sporazuma definisano je da se otvara drumski granični prelaz za međunarodni saobraćaj, lice i robe ukupne mase do 3,5 tona, ako i za saobraćaj pešaka, biciklista i za vozila do 3,5 tone.
Radno vreme prelaza, po našem vremenu bi bilo, od 7 do 19 časova, a po rumunskom vremenu od 8 do 20 časova, s tim što bi se na zahtev bilo koje strane, potpisnice ovog sporazuma, u ovoj slučaju Srbije i Rumunije, moglo ovo radno vreme promeniti.
Na ovim prelazima zabranjen je prelaz vozila koji prevoze opasne materije, živu stoku i one koji podležu fitosanitarnoj kontroli. Kao međunarodni granični prelazi otvoreni su za sve građane, bez obzira na državljanstvo, i za građane koji prelaze granicu, a državljani su članica EU, kao što i po zakonu, koriste za prelaz lične karte, a naši građani i građani država koje nisu članice EU koriste pasoš.
Koleginice i kolege poslanici, otvaranje ovih graničnih prelaza i njihov međunarodni status je od višestrukog značaja, kako političkog, ekonomskog i kulturnog, ujedno i to je doprinos veće bezbednosti naših granica i spoljnih granica EU.
Doprinos ovih sporazuma je i u utvrđivanju veza ljudi sa obe strane, susret starih prijatelja i rođaka, očuvanje nacionalnog identiteta ljudi iz pograničnih mesta kao i posebne olakšice lokalnom stanovništvu graničnih opština kroz produbljivanje kulturnih, sportskih, partnerskih veza u privredi, ekonomskog razvoja opština i skraćivanje transporta robe do tržišta EU. Svesni višestrukog značaja ovakvih sporazuma, kako za lokalno pogranično stanovništvo, tako i za region.
Poslanička grupa SPS u Danu za glasanje podržaće sva tri sporazuma o otvaranju međunarodnih graničnih prelaza Vrbica-Valkanj, Nakovo-Lunga, Jaša Tomić-Fenj na prelazu srpsko-rumunskoj granici. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, danas govorimo naravno, o zakonu o oružju i municiji i izmeni i dopuni Zakona o zaštiti od požara, ili tzv. „Tamarin zakon“.
Ja, pre svega, želim da pozdravim ažurnost ministra unutrašnjih poslova, koji želi u našoj zemlji da obezbedi što veći stepen sigurnosti i bezbednosti, pre svega za mlade ljude u Srbiji. I to je dokazao za ovih nekoliko meseci, od kako je na tom mestu, više puta.
Ja pre svega želim da mu čestitam zbog toga, jer mislim da je to važno za našu zemlju, za nove generacije koje dolaze, za nas mlade ljude u ovoj zemlji i za naš život, pre svega, u našoj zemlji.
Što se tiče ovih zakona danas o kojima raspravljamo, pre svega, zadivljen sam jednom konstruktivnom raspravom između predstavnika bivšeg režima i SNS i ostalih stranaka, gde postoji jedan dijalog i može se govoriti o unapređenju nekih delova zakona koji će svakako doprineti da u samoj implementaciji istoga imamo bolje rezultate.
I, kao što ste videli, i ministar Stefanović to želi da sasluša, da uvaži, i da kroz amandmane, eventualno, ono što je prihvatljivo i usvojimo, kako bismo zajednički poboljšali našu situaciju.
Danas se dosta podataka iznelo. Da ovaj zakon, kada govorimo o oružju i municiji, nije menjan od 1992. godine. Konačno je i to došlo na red. Neko je pomenuo da imamo oko 900.000 ilegalnih, da kažemo, pištolja, pušaka, odnosno oružja u našoj zemlji, ali gospodine Stefanoviću, niste vi krivi zbog toga.
U pojedinim trenutcima mi je delovalo kao da vas optužuju što postoji toliki broj oružja.
Mi smo svesni činjenice i naše prošlosti da smo imali ratove na teritoriji bivše Jugoslavije i da se u nekim trenucima određena količina oružja sa tih ratišta i vratila u našu zemlju i ne možete tek tako ući u trag svakom oružju ponaosob i sprečiti da neko to zloupotrebi.
Ono što je važno, da ovaj zakon ima dva cilja, to smo čuli danas, pre svega, zdravstvena sposobnost. Mislim da, kada neko upravlja vatrenim oružjem ili ukoliko ga ima i poseduje i drži u kući, mora da prođe sve testove psihofizičke kako bismo bili sigurni da neko neće napraviti nešto što ne želimo da se desi.
S obzirom da smo imali određene naslove, a ja sam izveo samo dva šta je to Srbiju pogodilo i zašto je ovaj zakon važan u samoj implementaciji i primeni, to je svakako i u selu Velika Ivanča onaj masakr koji se desio, pa i ovo što je bilo u prethodnom periodu, da je dečak slučajno upucao u glavu svoju sestru. Znači, važno je da se ozbiljno, a vidim spremnost gospodina Stefanovića, da ozbiljno uđe u rešavanje ovih problema zajedno sa svima nama poslanicima koji zapravo i predstavljamo kontrolni mehanizam sprovođenja svih zakona u našoj zemlji.
Drugi cilj jeste opravdani razlog zašto građanin želi da poseduje naoružanje što je takođe izuzetno bitno da date objašnjenje zašto biste nosili pištolj, zašto biste ga držali u kući. Mi živimo u mirnom svetu gde nema ratova, nema bilo kakvih sukoba i tenzija. Mislim da je to ostalo za nama i da svaki konflikt eventualno ako se desi i u onom, da kažem, najprizemnijem delu našeg života i u komšiluku, možemo rešavati dijalogom, a ne nasiljem.
Ja bih želeo i voleo da u takvoj Srbiji živimo i mislim da ćemo u narednom periodu uspostaviti sistem da u takvoj zemlji živimo, da se osećamo bezbedno i da konačno više niko ne poteže za oružjem.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o zaštiti požara, svesni činjenice šta se desilo u diskoteci „Kontrast“ 2012. godine koliko mladih života je izgubljeno, smatram da takođe ove izmene i dopune zakona će omogućiti da na neki način disciplinujemo i ubacimo neke nove, da kažemo, zahteve ali ne na štetu onih koji drže klubove ili splavove, nego u skladu sa zakonom kako bismo omogućili da u slučaju nekog požara više nemamo žrtve i nemamo velike gubitke i veliku materijalnu štetu.
Ne radi se tu samo o ljudskim žrtvama i velika materijalna šteta koja je prouzrokovana u određenom delu teritorije ili grada može biti pogubna za naš budžet, budžet lokalnih samouprava, budžet gradova, itd. Ali, ispred svih tih interesa, očuvanja naše imovine stavljamo svaki ljudski život koji ne sme biti izgubljen zbog nečije nemarnosti ili nepoštovanja nekih propisa koji su nam takođe važni.
Na samom kraju, s obzirom da smo čuli dosta argumenata danas, ja bih želeo i lično da kažem gospodinu Stefanoviću da reforme koje on sprovodi u policiji svakako jeste nešto što nismo videli u poslednjih, slobodno mogu reći 15 godina unazad.
Takođe, 80% rasvetljenih slučajeva je veliki napredak policije ali uvek može bolje i ja se nadam da će on stremiti boljim rezultatima.
Karijerno napredovanje u policiji koje je takođe važno konačno će dovesti do toga da nemamo politička napredovanja u policiji, a ja želim da se to primeni i u ostalim institucijama kako bismo dobili kvalitetne ljude na pravim mestima koji će se zalagati za naše građane i sprovoditi sve u interesu njihove bezbednosti i sigurnosti.
Ono što takođe želim da kažem gospodinu Stefanoviću, pošto je on na dva koloseka ovde radio, kada govorimo o Zakonu o oružju i municiji, zaštiti protiv požara, ono što je takođe važno za mlade ljude jeste Zakon o bezbednosti saobraćaja i zaista nesumnjivo smatram da je MUP na čelu sa gospodinom Stefanovićem najviše učestvovala u izradi, odnosno tačnije sada predlogu zakona koji će uskoro ući u proceduru kada govorimo o Zakonu o saobraćaju, bezbednosti o saobraćaju, to je dokaz da se zalaže i po tom pitanju da što manje mladih života gubimo na našim drumovima. To je ono što nam je važno u narednom periodu da sprovedemo, jer svaki izgubljen život u svakom segmentu u kome sam govorio jeste zaista nešto loše za našu zemlju i ne smemo dozvoliti tako nešto.
Time mogu i da zaključim, pored svega ovoga što je Ministarstvo unutrašnjih poslova uradilo za ovako kratko vreme u prethodnih devet meseci, sa svim ovim reformama koje sprovode zakonima koji se usvajaju ubrzano ali opet na vreme, bez bilo kakvog pritiska, gde postoje okrugli stolovi, javne rasprave, slobodno mogu reći i time završavam, da je gospodin Stefanović sigurno najbolji ministar unutrašnjih poslova u poslednjih 15 godina. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodine Arsenoviću.
Poštovani ministre, imajući u vidu da su moje kolege iz poslaničke grupe SPS dale osvrt na posebne odredbe zakona o oružju i municiji, ja ću se i zamoliću vas da čujete krajnje dobronamerne sugestije u pogledu ovih odredaba zakona, osvrnuti na krivično pravni aspekt ovog zakona, a tim pre što je najveći broj krivičnih dela koja po svojim obeležjima, a naročito kvalifikatornim elementima, predstavljaju krivična dela sa izuzetno visokim stepenom društvene opasnosti je učinjeno upotrebom oružja, bilo vatrenog, hladnog ili neke druge vrste oružja.
Mi smo malte ne svakodnevno preko sredstava informisanja bombardovani, odnosno upoznati sa brutalnim ubistvima, iznudama, teškim telesnim povredama, opet učinjenim, odnosno gde se kao sredstva izvršenja pojavljuje oružje.
Zbog toga treba pored onih ciljeva koji su proklamovani u vašem predlogu zakona, treba istaći još jedan, po mišljenju nas u poslaničkoj grupi SPS, možda najvažniji cilj, a to je da se upravo ovim zakonom s jedne strane prevenira izvršenje krivičnih dela, jer uvođenjem oružja u legalne tokove ćemo sprečiti barem do nekle ili doprineti da se spreči nešto što podrazumeva intenzitet vršenja krivičnih dela, jer će na odrešeni način evidencijom oružja se dolaziti do određenih dokaza i podataka koji mogu biti korisni prilikom analize tragova i samim tim utvrđivanja krivične odgovornosti za potencijalne učinioce krivičnih dela.
Ali, gde je ono što treba na neki način predložiti kao krajnje dobronamernu sugestiju? To je jedan kvalitativan pomak koji ste vi učinili kroz odredbe ovog zakona, a to je utvrđivanje zdravstvene sposobnosti kao uslova za odobrenje nošenja, odnosno držanje oružja.
Gospodine ministre, ovde imamo jedan problem u sudskoj praksi. Naime, zdravstvena sposobnost kao nešto što će biti obavezan kriteriju, obavezan uslov, u sudskoj praksi se pojavljuje kao problematično. Zašto? Zbog toga što i oni koji imaju tzv. „posttraumatski sindrom“ se sa stanovišta odluka suda i sa stanovišta veštačenja u sudskim postupcima, pojavljuju kao zdravi, kao oni koji su mogli da shvate značaj radnje koju preduzimaju, a samim tim i da shvate značaj posledice samog krivičnog dela koje su učinili.
Zbog toga je neophodno potrebno i to je ta dobronamerna sugestija koju mi činimo, da se zajedno sa ovim zakonom, prilikom početka njegove primene, automatski donese pravilnik od strane ministarstva zdravlja kojim će se urediti kriterijumi radi ocene zdravstvene sposobnosti.
Zašto? Pa zbog toga i tu vas molim da vi direktno participirate u donošenju takvog pravilnika, iz jednostavnog razloga. Što će upravo ta ocena zdravstvene sposobnosti imati dominantu ulogu, ne samo u pogledu dodeljivanja, odnosno izdavanja dozvola za nošenje i držanje oružja, nego i kasnije prevencije učinioca krivičnih dela.
Mi smo zbog posttraumatskih sindroma liz vremena ratnih strahota imali najveći broj činjenja krivičnih dela. Da bi se to predupredilo, upravo je ovo način kako bi mogli da dođemo do konačnog cilja, a to je da i te kriterijume upodobimo u svakom slučaju onome što podrazumeva jednu realnu i objektivnu sliku zdravstvenog stanja lica koje se pojavljuje kao potencijalni držalac ili nosilac oružja.
U svakom slučaju, sve ove dobronamerne sugestije i te kako bi trebale da koriste jednom kvalitetnom zakonu što smo mi pokušali amandmanima da na neki način doprinesemo.
Još jednom ću ponoviti kao što je i naš ovlašćeni predstavnik, gospodin Vanja Vukić rekao, mi bezrezervno i snažno podržavamo ove predložene zakone, a samim tim dajemo maksimalnu podršku Vladi Republike Srbije u primeni ne samo ovih zakona, već svega onoga što se vezuje za bezbednost građana i životne sredine.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Svetislav Vukmirica. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, predstavnici nadležnog Ministarstva, kolege narodni poslanici i poslanice, danas na dnevnom redu se nalazi potvrđivanje Sporazuma o otvaranju međunarodnih graničnih prelaza Srbije sa Rumunijom, odnosno graničnih prelaza Nakovo-Lunga, Vrbica – Valjkan i Jaša Tomić-Fenj.
Podsećanja radi, na zasedanje ovog našeg doma dana 14.10.2014. godine, prilikom rasprave o potvrđivanju sporazuma dveju vlada oko otvaranja međunarodnih graničnih prelaza Golubac-Nova Moldava i Vračev gaj – Sokol, lično sam ukazao i na značaj otvaranja graničnih prelaza Nakovo-Lunga.
U međuvremenu je došlo do realizacije ovog projekta i privremenog otvaranja drumskog graničnog prelaza za međunarodni saobraćaj lica i robe, odnosno pešaka, biciklista i vozila do 3,5 tone uz dvanaestočasovno radno vreme.
Nakon dana za glasanje, a ja se nadam i jednoglasnog potvrđivanja ovog sporazuma, prelazi će dobiti trajnu kategoriju sa mogućnošću određenih izmena na obostranu korist. Zato bih ja danas istakao sve prednosti koje je sa sobom doneo sam prelaz, kao i određeni pravac u kom treba ići, odnosno koje izmene treba učiniti kako bi se ostvario što veći benefit za obe države, a samim tim i za njene građane.
Naime, otvaranjem graničnog prelaza Nakovo-Lunga kod Kikinde dokazano je sve što je godinama unazad utvrđeno, a to je da ovaj granični prelaz ima perspektivu ne samo za putnike, već i za privrednike.
Nakon otvaranja graničnog prelaza novembra meseca prošle godine samo je u decembru 2014. godine i u januaru mesecu ove godine državnu granicu prešlo više od 7.500 putnika. Koliko je to značajna brojka govori i podatak da je u tom periodu na graničnom prelazu Vrbica-Valkanj bilo oko 1.100, a na Jaša Tomić-Fenj 3.400 putnika. Istovremeno, na graničnom prelazu Srpka Crnja-Žombolj, preko koga je dozvoljeni prelaz kamiona i autobusa, promet je bio negde oko 15.000 putnika, s tim da on radi 24 sata, a Nakovo-Lunga svega 12. To pokazuje da je odluka da ovaj granični prelaz bude trajno otvoren bila potpuno opravdana i da od sva tri novootvorena prelaza ima najveću potrebu da bude unapređen u skladu sa potrebom građana i privrede, a time i podignut na viši nivo.
Takvu potrebu iskazali su i privrednici iz firme „Zopas i Delfi“, koji rade u rumunskom mestu Semikoš. Angažovanje potrebne radne snage iz opštine Kikinda je realnosti predstavlja obostranu korist i zato treba preduzeti sve mere kako bi se do realizacije tog posla što pre došlo.
Kao prvo, i rumunska strana treba da podrži inicijativu opštine Kikinda da Srbija i Rumunija potpišu međudržavni sporazum, kojim će biti regulisana sva pitanja iz radnog odnosa, a u vezi sa međusobnim angažovanjem radne snage.
Drugo, treba izmeniti predmetni sporazum o graničnom prelazu Nakovo-Lunga i produžiti mu radno vreme sa sadašnjih od 7,00 do 19,00 časova na 4,00 do 23,00 ili čak da bude otvoren non-stop kako bi radnici iz Kikinde nesmetano mogli da odlaze na rad u Semikoš u sve tri smene.
Treće, nužno je izmenom navedenog sporazuma dati mogućnost da na tom graničnom prelazu bude omogućen prelazak i autobusima.
Četvrto, istim sporazumom treba regulisati prelazak grupe radnika u organizovanju autobuskim prevozom bez standardne policijske carinske procedure prema spiskovima putnika, jer bi uobičajena pasoška carinska kontrola iziskivala veliki gubitak vremena.
Rešavanjem ovih pitanja fabrike u Semikošu bi dobile stalnu radnu snagu, a Kikinda bi time smanjila veliku nezaposlenost na svom području.
Na kraju, istakao bih da što pre treba rešiti pitanje prometa robe na ovom graničnom prelazu, pošto su privrednici iz Kikinde interesno povezani sa prvim susedom. Primera radi, privrednici iz Kikinde i severnog Banata su u 2014. godini u Rumuniju izvezli robu vrednu 15.460.957 evra, a istovremeno su iz Rumunije uvezli dobra vredna 9.158.054 evra. To praktično znači da je za naše privrednike Rumunija četvrti izvozni, a po uvozu partner broj dva, što pokazuje značaj daljeg privrednog vezivanja i omogućavanje transporta zainteresovanih firmama i preko ovog graničnog prelaza. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Biljana Savović. Izvolite.