Hvala.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, samo ću kratko u vezi sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od požara i 7, 8. i 9. tačka, koje govore o graničnim prelazima sa Rumunijom.
Oko ove prve teme, naravno, podržavamo ove izmene i dopune Zakona. Iskoristio bih ovu priliku predstavnika MUP, sa ministrom sam imao prilike na tu temu da više puta govorim, razgovaram i kada je bio poslednji put u Preševu. Preševo je u razvođu, razdelnici crnomorskog i egejskog sliva. Tu nema nekih posebnih opasnosti, kada su u pitanju poplave, pošto su tu mali tokovi, vodeni tokovi, ali zato je kao i svuda opasnost od požara prisutna.
Dugo vremena pratim situaciju na tom području. Protivpožarna zaštita je stvarno na veoma niskom nivou, pogotovo u zadnje dve decenije, da je i kadrovski ta problematika zastupljena sa ne minimalnim, nego ispod minimuma koji su predviđeni zakonom, a i kada je u pitanju oprema, tu je već zastarelo, i da je cisterna od pre 30 godina, koja nije ni u funkciji, tako da objekti izgore do kraja dok stigne pomoć iz Bujanovca ili iz Vranja. Mora u duhu zakona da se tu učini konkretno da se bar minimalni uslovi ispunjavaju, kako kadrovski, tako i kada je u pitanju oprema.
Isto pozdravljamo ova otvaranja tri granična prelaza sa Rumunijom i oni idu u pravcu međunarodne razmene, slobode kretanja, što bi, naravno, trebalo da obuhvati sva područja. U neku ruku, sa Makedonijom nam je ista sreća kao kad su u pitanju korišćenja IPA fondova. To pitanje je postalo famozno. Veoma je teško naći predstavnika vlasti da daju odgovore zašto samo sa Makedonijom nemamo prekograničnu saradnju i korišćenje IPA fondova prekogranične saradnje.
Ista sudbina je i kada je u pitanju granični prelaz, bar jedan od tri, koje je Savezna vlada 2005. odobrila i nikako bar jedan od njih da se otvori. Imamo tu situaciju da pre postavljanja granica sa Makedonijom na glavnom lokalnom putu koji povezuje Preševo sa dve susedne opštine u Makedoniji, Lipkovo i Kumanovo, bar 10 puta dnevno su saobraćali autobusi, jer povezuju sva glavna naselja, naravno, pored autoputa.
Preko letnjih meseci tamo je nemoguće putovati, jer treba da se ulaziš u isti red čekanja sa svim ljudima koji jedanput godišnje idu u Grčku ili Tursku ili u Makedoniji, a ljudi ne mogu da obavljaju svakodnevne poslove i porodične veze i sve druge povezanosti koje imaju susedna sela. Treba da čekaju i treba da kruže, umesto tri kilometra da idu 25 do 30 kilometara. Odluka je doneta još 2005. godine za tri malogranična prelaza sa Makedonijom, i nikako bar jedan da se otvori.
Zato kažem, pozdravljam ove odluke, kada je u pitanju ta saradnja sa Rumunijom, a stvarno ne vidim nikakav razlog da isto i taj slični trend saradnje ne bude i sa Makedonijom, pogotovo što se preko Makedonije ide i u Grčku i da je opticaj u Koridoru 10 daleko veći nego što je sigurno na relaciji Srbija – Rumunija. Hvala.
