Hvala.
Vi sigurno želite repliku?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Da.)
Mislim da stvarno više ne vidim razloga za repliku.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Mislim da je važno, gospodine Arsiću, radi prihvatanja amandmana i argumentacije.)
Molim vas, na ovaj način, tvrdim da kroz…
(Vladimir Pavićević, s mesta: Ovo je dobar način, gospodine Arsiću, ovo je rasprava.)
Vodi se rasprava, ali na način na koji se vodi rasprava preko replike nećete doći do rešenja, to vam tvrdim.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Milim da je ministar Vujović i dilemi.)
Hvala vam, gospodine Pavićeviću.
Po amandmanu, reč ima gospodin ministar Dušan Vujović. Izvolite.

Ja nisam u dilemi. Ja bih bio u dilemi kada bi to bio jedini kanal. Pošto pojedinačno preispitivanje osnovanosti stavljanja na listu postoji kao mogućnost u svakom trenutku i nalaže se urgentno razmatranje tih zahteva u upravnom sporu, mislim da nema razloga da preispitujemo i ova mogućnost dozvoljava Vladi da češće od jedanput godišnje, ukoliko za to postoji potreba, preispituje celu listu. Mislim da stvarno ničija prava neće biti ugrožena.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja se javljam po amandmanu sa gotovo istim argumentima kao i prethodni put. Smatram da kad piše - najmanje jednom godišnje, da to ne znači da Vlada nema pravo da više puta godišnje proveri svoju listu, posebno zato što je zabranjeno raspolaganje imovine.
Dakle, ako građanin, koga su ovde naznačili kao Petar Petrović, ima imovinu od dva miliona evra, samim tim, barem meni i većini građana, on postaje sumnjiv. Dakle, ili se bavio terorizmom, ili se bavio politikom između 2000. i 2012. godine. Možda je bio blizak režimo, možda nije bio terorista. Možda je na drugi način terorisao građane, ali ovde je isključivo reč o onima koji su klasični teroristi, oni koje su UN ili naši organi zbog bavljenja terorizmom, klasičnim terorizmom, stavili na listu. Dovoljno je da to Vlada proveri jednom godišnje, a može i više puta ukoliko se na neki način ogrešila o građanina koji je ovde naznačen kao Petar Petrović.
Meni lično smeta što kad god počnemo da ispitujemo i stavljamo neku listu, ili počnemo da govorimo o ispitivanju imovine, u ovom amandmanu se govori o zamrzavanju imovine terorista, o proveri itd, odmah se uzbuni stranka bivšeg režima, kao da ćemo proveravati i njihovu imovinu, za šta se ja zalažem. Dakle, radi se o imovini, da bi građani znali, klasičnih terorista i ja predlažem da se oni najmanje jednom godišnje kontrolišu. Ne treba prema teroristima biti toliko blag, pa ih svaki čas stavljati ili ne stavljati na listu i proveriti. Jer, ukoliko je neko stavljen na listu terorista, isto to su tražile i UN jer su naši organi sasvim opravdano utvrdili da se takvo lice bavi terorizmom.
Mislim da Petar Petrović, kako je ovde naznačen, nikako ne može imati dva miliona evra legalnim putem, da samim tim treba na neki drug način, možda ne ovim amandmanom, možda ne ovim zakonom, proveriti njegovu imovinu. Možda se ne radi uopšte o Petru Petroviću, možda se radi o nekom predsedniku opštine koji se bavio političko ekonomskim terorizmom i, recimo, kao student stekao imovinu od 500.000 evra u Beču, u vidu nekretnine koje treba da zamrzne tamo neko u inostranstvu, neka druga služba a ne naša. Možda se radi o predsedniku opštine Inđija, koji je za vrlo kratak rok stekao imovinu koja vredi u nekretninama više od dva miliona evra. Možda to nije klasični terorista i zato ja shvatam uzbuđenje koje vlada iz stranke bivšeg režima kada god se pomene neka imovina i ispitivanje imovine. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Koristim vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe, uživajući u političkom folkloru ruganja ljudskim pravima i ruženju ljudi, jer se to smatra takođe duhovitim i pristalim za rasprave. No, svako o sebi priča sve čim izgovori bilo šta.
Dakle, ministre, amandman o kome je reč govori o tome da Vlada sama jednom godišnje najmanje proverava opravdanost stavljanja nekog lica na listu. To je samo po sebi najmekši oblik zaštite, odnosno stavljanja obaveze pred izvršne organe za zaštitu elementarnih ljudskih prava, ali nedovoljno efikasan.
Kada ovako razjašnjeno analiziramo vaš odgovor, pojedinačno rešenje koje dobija lice je isto što i odluka Vlade da jednom godišnje razmatra opravdanost cele liste. Lice koje je upravnim rešenjem stavljeno osporava opravdanost stavljanja svog imena ili pravnog lica čiji je zastupnik na listu označenu za terorizam. Taj upravni spor, tako koncipiran, treba da bude jedini garant.
Ovde smo čuli u raspravi, sasvim ispravno, da bilo ko ko se bavi skupljanjem podataka o licu koje treba da bude opravdano stavljeno na listu označenu za terorizam, ko se bavi bezbednosnim proverama, ko se bavi informacijama agencija koje se time bave, da ne mogu to da rade bez odluke suda. Juče smo u ovoj dvorani imali informaciju da je to jedna agencija radila bez odluke suda.
Ako ja vas pitam da li imamo potpuno garantovanje sistema zaštite ljudskih prava, ja to ne pitam zato što mislim da je zakon u celini loš, ja to ne pitam zato što imam bilo kakav lični stav prema bilo kome, ja to pitam zato što je juče u ovoj Skupštini jedna od agencija bez odluke suda i mimo zakona radila političke stranke, a nije joj osnov.
(Veroljub Arsić, s mesta: Nije tačno.)
Narodni poslanik Arsić dobacuje – nije tačno. Ja vas molim, predsedavajući, ili da vi intervenišete i radite svoj posao, ili pustite mene da objasnim svima koji imaju nameru da dobacuju oko izveštaja Odbora za odbranu i uloge agencije koja je prekršila propise.
(Veroljub Arsić, s mesta: Kakve veze ima Odbor za odbranu?)
Nije nikakav problem, ja sam vam na raspolaganju za sve vrste dobacivanja, ako predsedavajući neće da radi svoj posao.
Osnovni razlog zašto pitam o upravnom postupku je upravo zato što, ne samo u Srbiji, postoji sklonost pozicija moći, obaveštajne službe, informativni, agencije raznih nivoa, dostupa informacija, imaju sklonost da ne budu kontrolisane. To nema veze sa Srbijom. Srbija je divan primer u odnosu na to kako su tome sklone stvarno moćne agencije u stvarno moćnim zemljama. To je ključni razlog zašto Vlada treba najmanje jednom godišnje da razmatra opravdanost liste.
Ukoliko ne razumemo da je taj upravni postupak, dakle upravni spor, jedino što imaju ljudi koje će neko, da li u skladu sa svim propisima ili samovoljom, kao što smo juče videli ilustrativan primer, stavljati na listu, Vlada će onda nakon okončanja upravnog spora, ako je lice koje je bez razloga stavljeno na listu dobilo rešenje da je neopravdano stavljeno imati problem šta se dešava dalje, da li ide upravni spor sa zahtevom za obeštećenje, da li se vodi parnični spor, da li neko podnosi ostavku, da li je postojala namera da se lice koje je neopravdano stavljeno na listu označenu za terorizam, po odlukama organa u našoj državi, da mu se to zaista i desi.
Nije upravni spor koji vodite kao lice koje se stavlja na listu označeno za terorizam prepodnevni posao, vađenje lične karte. Nije to upravni spor koji se dešava u roku od 24 sata. Ako se radi o nevinom čoveku, bez obzira ko je od državnih organa pogrešio, upravni spor vam, ovako kako ste mi objasnili da će da se dešava, osim što nedostaje usaglašavanje sa zakonom, ne rešava i nije dovoljno snažan mehanizam da zaista zaštiti ljudska prava.
Ako ja sa vama delim takav stav, to ne znači da smatram da bilo ko u Srbiji unapred ima namere da zloupotrebljava, ali vidim da se prostor za zloupotrebu jasno kreira. Naš zajednički zadatak je da onemogućimo bilo kakav prostor za zloupotrebu. Upravni spor koji će neko povesti je preslab, kao mehanizam, da bi bilo ko ko je sklon da uradi zloupotrebu svojih ovlašćenja, ili čak neka uradi iz nehata. Šta će biti sa paklom koji mu je priređen zato što je stavljen na listu označenu za terorizam?
Primer koji sam spomenula je ilustrativan, nije vezan za terorizam, mada se tako predstavlja, ali je primer iz realnosti. Mislim da je dobro da vodimo dijalog o onome o čemu treba da se vodi dijalog u ovoj Skupštini, o tome kako će pojedine odredba, pojedina rešenja u zakonu, kako će proizvesti posledice na jedno ljudsko biće u Srbiji. Kako ćemo izvesti odgovornost onoga ko primenjuje, ako zloupotrebljava, ako s nedovoljno znanja, ako iz nemara, iz nehata, neodgovorno? Sve je to nedopustivo za izvršnu vlast, ako piše u drugim propisima. Šta ćemo sa tim ministrom i sa tom vladom kod koje se desi ovakva teška omaška, sa namerom ili bez nje?
Amandman koji kaže - hajde da Vlada dva puta razmatra, da li je on dovoljno jak mehanizam? Nisam sigurna. Meni je dovoljno što je uveden taj mek mehanizam da Vlada mora da razmatra opravdanost lica koja je stavila. Znači, čim stavite takvu odredbu, vi znate da je to delikatan proces. Vi znate da je to pitanje procesa koji nastaje zato što su ućutale organizacije koje se bave ljudskim pravima, vi znate da morate da bar to pošaljete kao poruku u zakonu i to je međunarodna odredba. Tu se sa vama, ministre, potpuno slažem, da Vlada mora da proverava kako je sastavila listu zločinaca.
Nažalost, baveći se terorizmom u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju, praveći izveštaje o terorizmu, pogotovo u OSCE regiji centralne Azije, imam niz primera o tome kako jedno isto ime se stavlja pa se skida sa liste lica označenih za terorizam, u zavisnosti od toga kako se pomeraju centri moći koji odlučuju regionalno da li je neko terorista ili nije. To su ozbiljne stvari, taman toliko koliko i bilo koje ljudsko pravo. To je jedini razlog zašto smatram da ne treba da štedimo vreme da bi našoj Vladi dali jasnu poruku da razumemo kakav problem može da nastane zbog odredbe da će najmanje jednom godišnje da razmatra opravdanost lica i kakvu u stvari snagu ima upravni spor.
Ovaj amandman komentarišem sa nadom da neće biti nijednog upravnog spora i da će lista označenih za terorizam biti potpuno utemeljena. Zašto gajim takvu nadu? Zato što je to pravna država, to je vladavina prava, želim da se to desi. Ali, to se ne dešava zato što piše u papiru, nego što razmenimo svi svoje stavove o tome šta sve treba da postoji u realnosti da ne bi zaista bilo onoga što želimo u primeni ovog zakona, a to je potpuno opravdana lista lica označenih za terorizam. Hvala vam.

Gospođo Čomić, samo da vas informišem da je deo vremena vašeg izlaganja, pošto ste utrošili vaše vreme, odbijeno od poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, prvo moram, pošto je iskorišćeno u raspravi o ovom amandmanu, da se komentariše nešto što se juče dešavalo, znam da se nije dešavalo u ovoj sali, nego se dešavalo u VBA, u prostorijama, kao član Odbora za kontrolu službi bezbednosti, da kažem da ovo što je ovde izrečeno je apsolutna neistina i netačno. Ne želim da dopustim, kao član tog odbora, da se iznose neistine i da se narušava ugled VBA i Vojske Srbije i da se ova rasprava koristi za spinovanje nečega što je juče rađeno.
Apsolutno je netačno da je VBA i u jednom jedinom slučaju nezakonito postupala i bez odluke suda prisluškivala građane Srbije. To Odbor za kontrolu službi bezbednosti, u nadzoru koji je rađen u prethodna dva dana, nije utvrdio. Nije utvrdio jer je nemoguće bilo da se utvrdi zato što se nije dogodilo.
Član Odbora iz Demokratske stranke Dragan Šutanovac, koji sada ovde nije prisutan, može samo da potvrdi svaku ovu moju reč. Nema šanse da izgovori nešto drugo. Sve što je utvrđeno je da je jedan telegram poslat iz Novog Sada u Beograd verodostojan, a koji je ovde u Skupštini pokazao Ombudsman. Telegram, ne prisluškivanje građana, ne praćenje, ne rad u okviru nekih stranki itd. Telegram. Na osnovu toga je određeno generalnom inspektoru, dat je zadatak da u narednih 15 dana utvrdi zakonitost postupanja u tom slučaju i ništa drugo nije utvrđeno. To lepo piše i u odluci Odbora, da je utvrđena verodostojnost dokumenta, ništa drugo.
Mi moramo da shvatimo, evo sada u ovoj maloj sali, to što donosimo ovaj zakon, u raspravi na Odboru o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, takođe je pohvaljen. Rečeno je tamo od strane poslanika Evropskog parlamenta da smo mi jedni od onih koji najbrže reaguju i najbolje i ovaj predlog zakona je pohvaljen.
Moramo da shvatimo i još jednu stvar. Naravno da ćemo da branimo ljudska prava, da pravimo građansku državu, ali islamska država je ogromna opasnost za čovečanstvo i za nas, mnogo smo im blizu. Prekjuče se nešto desilo u Tunisu. Ne znači da prekosutra ne može kod nas. Neki to ovde neozbiljno shvataju. Mi moramo da se od toga zaštitimo. Moramo da sarađujemo u svetu sa svima koji se bore protiv tog zla, između ostalog, i ovim zakonom. Vladu treba samo pohvaliti i ministra za tekst ovog zakona, koji je odličan. Pohvaljen je i od onih koji se u to razumeju u inostranstvu i sa kojima sarađujemo. Ta lista o kojoj se priča će uvek biti, u 99% slučajeva, napravljena na osnovu saradnje međunarodne, a ne unutrašnjeg nekog rada. Pričam o prikupljanju podataka. Nemojmo da pojednostavljujemo i sve da koristimo za politizaciju.
Kad je nešto dobro, dok sam bio opozicija, ako je nešto bilo dobro, mada je retko bilo dobro između 2008. i 2012. godine predloženo, ja sam to uvek podržao. Politizacija, politizacije radi, priča, priče radi, neće nikome doneti dobro samo će zbunjivati naše građane.
Ovo je dobra stvar, treba da je podržimo i još jednom ponavljam molim vas, Vojska Srbije i VBA su jedne od najvažnijih institucija u državi Srbiji, imaju podršku građana Srbije. Nikada VBA nikada nije bio osumnjičen za nešto što je radio i što smo mi utvrdili kroz nadzor, nije ni radio nezakoniti i nemojte da ovde neko to izgovara. Pročitajte dobro onu odluku i opozicija je imala tamo svoje predstavnike, svoje članove odbora koji su konstruktivno radili sa svima nama zajedno i gospodin Bogdanović i gospodin Šutanovac i znaju da je ovo što sam ja rekao istina. Sve je drugo je neistina i molim da se ovde ne izgovara još jednom. Hvala vam.

Po kom osnovu, gospodine Pavićeviću?

Po osnovu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine, to je pravo na repliku.