Reč ima poslanik Zoran Živković.

Hvala lepo.

Mislim da je kolega Pavićević vrlo jasno definisao zašto je „definicija“ bolji izraz od izraza „pojam“ za korišćenje u ovom zakonu i obrazloženje je negde između neozbiljnog i besmislenog. To što se nešto koristilo, ako to treba da bude metod kako će se odgovarati na amandmane poslanika posebno opozicije, onda uvek možete da odbijete nešto, jer to što mi nudimo jeste nešto novo, nešto što bi trebalo da promeni ono staro, a vi se zaklinjete da hoćete da sprovodite reforme i da uvodite promene. Ne možete na ovaj način.

Nismo dobili odgovor od ministarke, od potpredsednice Vlade. Odgovore koje daju neki poslanici stvarno su van potrebe za komentarisanjem i ja stvarno nemam nameru da se time bavim, ne ulazeći u nemerljivu stručnost koju oni imaju u tim oblastima o čemu govore. Pitanje je postavljeno članu Vlade, potpredsednici, ministarki saobraćaja.

Ja mogu da se složim još jednom sa gospodinom Pavićevićem da ste na ovaj drugi deo našeg amandmana, praktično niste rekli ništa, niste dali ni u stavu Vlade niti smo to do sada čuli šta to ne valja u ovom drugom stavu koji želimo da promenimo i mogu da zaključim samo jedno, da bi bilo dobro da obavestite poslanike u Narodnoj skupštini, građanke i građane Srbije ko je pisao ovaj zakon.

To očigledno niste vi i to nije sramota. Ministri inače retko pišu zakone, ali bilo bi lepo da dovedete nekoga ko je pisao ovaj zakon jer je on jedini kompetentan da nam kaže šta se ovde dešava, zašto su ovakvi pojmovi i zašto naši amandmani nisu prihvaćeni. Hvala.

Reč ima narodni poslanik dr Nebojša Petrović.

Zahvaljujem uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovana ministarko, saradnici, naravno da amandman koji su podneli poslanici Pavićević i Živković ne treba da bude prihvaćen, a ja ću pokušati da im objasnim ono što nisu želeli da shvate u jednom vrlo poučnom izlaganju koje je kolega Atlagić ovde imao prilike da im saopšti.

Prvo, razumeo bih da je kao predlog u prvom delu amandmana koji su dali bio da se reč – značenje, zameni rečju – definicija. Onda bi to imalo smisla. Dakle, da se značenje pojma predefiniše u definiciju pojma. To bi imalo punog smisla. Ovo što su predložili, zaista, uz svo pozivanje i na logiku i na rečnik, i dalje nema nikakvog smisla.

Drugo, ono što ste želeli da čujete od gospođe ministarke, to je ono što ću pokušati da vam objasnim da ste kojim slučajem razdvojili ovaj jedan podneti amandman u dva amandmana, možda ste imali priliku da budete zadovoljni ovoga puta da vam je barem nešto prihvaćeno, kao što ste imali prilike da pročitate, a verovatno to niste učinili – Vlada je prihvatila amandman koji su podneli poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Goran Ćirić, Aleksandra Jerkov itd. upravo u tekstu kakav ste vi predložili u drugom delu svog amandmana. Jasno vam je da se ne može jedan amandman prihvatiti odnosno odbiti u jednom delu, a prihvatiti u drugom delu. Dakle, amandman se može prihvatiti samo u celini. A vaš drugi deo amandmana je gotovo istovetan sa amandmanom koji je već prihvaćen od strane poslanika koje sam pomenuo. Hvala.

Hvala.

(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Nisam dala reč ni dr Marku Atlagiću, jer po članu 104. bi moralo da bude nešto uvredljivo, neko nerazumevanje. Zato ne mogu ni vama sada da dam repliku, ako je prethodni poslanik izneo svoje mišljenje zašto ne treba prihvatiti amandman.

(Marko Atlagić, s mesta: Ali je kolega Pavićević zaista pogrešno protumačio.)

Pustite meni da ocenim, da bi sednica nekako tekla.

Ja znam da svi vi mislite da je neko nekoga pogrešno protumačio.

Svi ćete dobiti reč, ali po amandmanu.

Reč ima dr Vladimir Orlić.

Hvala gospođo predsednice.

Nema potrebe da ovo traje predugo. Zahvaljujem kolegi što je upravo obrazložio ono što je, pretpostavljam, predlagača amandmana najviše i zanimalo – zašto nedostaje odgovor na jedan deo njihovog predloga. Upravo zato što je taj deo usvojen, kroz jedan drugi amandman. Zašto taj drugi jeste a ovaj nije, odgovor se takođe krije u odgovoru koji smo dobili od Vlade. Zbog toga što postoji primedba na ono što je predloženo u prvom delu amandmana o kome raspravljamo sada. Definicija ili pojam, mislim da ipak ne treba na tome da insistiramo, s obzirom da se vrlo često ovde srećemo sa zakonima u kojima se baš koristi termin – pojam. Nikada to do sada nije bio problem, pa ne vidim ni razlog da to bude sada.

Dakle, da se ne svede ovo samo na izgovor za javljanje u određenom broju pokušaja danas, mislim da je obrazloženje vrlo smisleno, ima svoj razlog, lepo je i sročeno, razumljivo je i nema tu apsolutno ništa sporno. Mada ja lično, možda, ni za ovaj drugi deo amandmana koji je usvojen, ne bih potrošio previše reči, s obzirom da je i tu reč samo o nekoj promeni redosleda. Nisam primetio da postoje razlike u smislu. Možda samo zvuči bolje, elegantnije, ali, tu već pričamo o ukusima.

Predlažem da se dobije amandman iz razloga koje smo i dobili u obrazloženju. Još jednom podvlačim, smatram da je u ovom predlogu da se uvede definicija umesto pojma zapravo insistiranje na nečemu čemu mesta nema.

Želeo bih da istaknem još jednu stvar. To što nisu usvojeni ovi amandmani, nema apsolutno nikakve kontradikcije i nije nikakav paradoks ako smo bili u prilici da čujemo danas zašto, jer suština je u kvalitetu. I to je potpuno saglasno sa onim na čemu mi insistiramo iz ovih klupa. Da bi se nešto usvojilo, mora da zadovolji uslov da bude određenog kvaliteta. Ni kad se predloži ono čuveno – briše se, ni kad se predloži nešto poput ovoga što su predložili predlagači ovog amandmana na ovaj zakon, kvaliteta, nažalost, i nema. Naprotiv, mislim da predlagač amandmana baš uporno insistira na tome da kvaliteta ne bude.

Na šta tačno mislim? Pozvao bih predlagača amandmana da pogleda sopstveno obrazloženje ovog amandmana, da pogleda st. 1. i 2. svog obrazloženja i ako u onom rečniku koji smo videli malo pre uspe da pronađe tri ili četiri reči koje praktično ne postoje, odnosno koje su zaista pravopisna sramota, možda utvrdi da nema potrebe danas da se tim rečnikom maše, bar ne toliko očigledno i napadno.

Ovo je možda po kvalitetu pravopisnom najlošiji predlog amandmana koji smo dobili u ovom sazivu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem.

Ovde mnogo nas nema pojma da amandmani nemaju delove. To je prvi pojam. Drugi pojam je da ne može da se govori o dva amandmana istovremeno, od kojih je jedan u pretresu, a drugi nije. Tako da, bilo bi dobro po sve nas da svi mi koji uzimamo reč da bi pokazali da nešto znamo, prvo pročitamo na koji način se podnosi amandman, kako se amandman prihvata ili ne prihvata, pošto amandman takođe ne može da se odbije. Može da se odbaci na Odboru, a u glasanju se prihvata ili ne prihvata. Pa, kada god budemo sledeći put želeli da vrlo precizno govorimo o tome šta se dešava sa amandmanom u pretresu u pojedinostima, onda su ovo informacije koje ne mogu nikako da škode.

Amandman kolega narodnih poslanika Zorana Živkovića i Vladimira Pavićevića u celini ne menja zakon na gore, naprotiv, i sasvim ga je moguće prihvatiti. Ono što je proceduralno tema za ovaj amandman je što je već prihvaćen i postao sastavni deo Predloga zakona amandman druge grupe narodnih poslanika, tako da i to treba imati na umu kada vodimo raspravu u pojedinostima. A, i u ovom amandmanu i u drugima koji se tiču pojmova i definicija, imaćemo prilično rasprave o tome šta koji pojam znači, da li je dobro upotrebljen i da li su dovoljno jasno definisane nadležnosti centra za istraživanje nesreća.

Mi ostali narodni poslanici možda imamo pravo na neznanje, ali ne verujem da oni koji vrlo detaljno rade, kao što je to kolega Nebojša Petrović, u oblasti, mogu sebi da dozvole da kažu da postoje delovi amandmana ili da je jedan deo amandmana takav da strašno šteti zakonu, pošto je to očito netačno. Ako sve služi retorici i da trošimo vreme, onda razumem, ali nije dobro da u okviru zabave i političkog folklora i retorike govorimo o delovima amandmana, jer to ne postoji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik dr Marko Atlagić.

Poštovana predsednice, samo da pojasnim ovaj predlog zakona. Predložio sam već da se amandman odbije, jer sam na neki način bio i pogrešno protumačen.

Nije tačno, što se tiče pojma i rečnika. Ovaj rečnik koji ja imam, ovde imam šest knjiga, a ne jednu, a nije tačno, ako je novije izdanje, da je i bolje. Samo napominjem da je Enciklopedija Jugoslavije izašla 1963. godine, a izašla je jedna naša enciklopedija sada u jednom tomu, od svega hiljadu strana. Hoćete li reći da je ova bolja?

Dakle, obraćam se ovde radi istine akademskoj javnosti, pokazujem rečnik u šest knjiga, a ne u jednoj, Matice Srpske iz 1971. godine, strana 613. Citirao sam stranu 613, sva četiri ta pojma. Neka presudi akademska javnost.

Što se tiče Predloga zakona, mislim da je Vlada zaista vodila računa i izvanredno stavila izraz „termin“ a ne „definicija“.