Replika.

Zahvaljujem. Samo kratko.

Vi ste rekli – mi razumemo da to ne može. Može, onako kako ste to vi radili, zaduživanje. A onda, kada krenete, nagomilani javni dug. To vam je kao lavina koja kad krene i na sredini ako se zaustavi, ona je veća nego što je bila. Mi smo sada na sredini, samo ako je zaustavite na sredini, ona neće potopiti selo kad stigne do dna.

Prema tome, mislim da je to zaista nešto što morate da uzmete kao argument. A da li može zaduživanje? Može, to su zaista prethodne vlade pokazale. Samo što javni dug onda takav otplaćuju građani Srbije. Mislim da ta vrsta demagogije, ja razumem politički, pa, svakome je najlakše da kaže – treba da se povećaju plate i penzije. Nije valjda to pod znakom pitanja šta je probitačnije politički reći, ali je ovo ono što je realnost. Ova Vlada je odgovorna, realna. Mislim da ćemo rezultate imati još tokom ove godine. Ako vi ne verujete, i to je legitimno, ali morate da nam date argumente. Hvala.

Podnosilac Vladimir Pavićević, pa Vladimir Đukanović kao poslanik, pa Gordana Čomić. Čitam da bih mogla da brišem listu, pa da se javljaju novi.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice gospođo Gojković, uvažena gospođo Joksimović i poštovani ministri u Vladi Republike Srbije, gospođa Joksimović kaže – ponudite argumente. Pa, evo već četvrti dan nudim argumentaciju za svaki amandman koji smo mi podneli na Predlog zakona o budžetu.

Mi smo taj budžet vezivali za sledeće pojmove: nekredibilnost, netransparentnost, arbitrarnost, neodgovornost, odustajanje od reformi. Evo, na primeru našeg amandmana na član 11. koji se tiče izvršavanja obaveza prema korisnicima budžetskih sredstava, ja ću da pokažem kako neodgovornost možemo da vežemo za autore ovog Predloga budžeta za 2016. godinu. Napisali smo – predložena struktura rashoda po institucijama pokazuje neodgovornu politiku Vlade Republike Srbije.

Evo, da pokažem preko dve tačke, i ministarki i našim gostima iz Vlade, ministrima, članovima te Vlade, kako to stoji – s obzirom da je uočen rast rashoda za brojne institucije vlasti u trenutku sprovođenja politike štednje kroz smanjenje zarada zaposlenih u javnom sektoru, kao i smanjenje penzija, mi tu uočavamo jednu vrstu neodgovornosti. Dakle, imamo jedan očigledni kontrast u toj knjizi, kako naziva gospodin Vučić naš Predlog budžeta.

Takođe, predloženi budžet, iako se govori o tome da je programski, je i dalje linijski, kako smo mi to zapazili, umesto da bude predstavljen kao programski, s obzirom, evo, gospođo Joksimović, da se sredstva i dalje primarno vezuju za institucije, a ne za projekte i programe koje Vlada Republike Srbije sprovodi.

Ponudili smo argumentaciju, ponudili smo amandmane. Verujem da je svaka osoba ovde, 250 poslanika, naši gosti, da su ubeđeni u našu argumentaciju. Očekujem da se prihvate naši amandmani, uprkos stavu Vlade da neće da prihvati nijedan naš amandman. Hvala.

Hvala. Vreme.

Izvolite.

Hvala.

Osvrnuću se i na obrazlaganje amandmana i uvaženog kolege podnosioca. Malopre, ovde sada vidimo jednu neiskrenost, jer juče se pozivamo na Fiskalni savet, a sad tražimo povećanje penzija. Podsetiću vas da baš Fiskalni savet zahteva da mi dodatno smanjimo penzije, čak se protivi tome što smo uopšte imali ovo povećanje penzija koje smo imali pre neki dan. Prema tome, tu se vidi neiskrenost u tome kada se pozivate na neki izvor. Ali, ono što moram da ukažem, kolega koji je malopre obrazlagao, koji ima sina doktora medicine, da, to jeste strašno.

Samo jednu rečenicu ste rekli koja je meni strašno zaparala uši, a to je da ste pokušali da pronađete neki put da bi se došlo do zaposlenja. Znate, to je nešto što možda razlikuje sve nas i neki naš sistem vrednosti u odnosu na ono što je nekada možda vaša opcija zastupala. Nema neki put, postoji samo institucionalni put.

Slažem se da je to neretko bio problem da možete institucionalnim putem nešto da ostvarite, ali drago mi je da je gospodin Lončar tu reagovao i da je rekao da se za vreme njegovog mandata takve stvari svakako neće dešavati.

Kad govorimo, kažem, znači o povećanju penzija, pošto ste pomenuli upravo to da je 61% penzionera dobilo nekakva povećanja, samo bih vas podsetio da su oni to dobili prvi put u istoriji, u stvari prvi put u poslednjih osam godina to povećanje, jer do tada nisu imali apsolutno ništa.

Ono što zaboravljamo uvek da kažemo jeste da je 61% penzionera bio ispod 25 hiljada dinara. To nam je ostalo. To ste nam zapravo ostavili. Znači, 61% penzionera ostavili ste nam da primaju ispod 25 hiljada dinara i nikako da se preispitate i da se zapitate. Zašto, kada ste bili tako uspešni, imali ste toliki procenat penzionera sa tako niskim primanjem?

Sada su prvi put ljudi dobili nešto. Slažem se za svakog pojedinačno kada kaže – dobio sam 300 dinara više, nije to, ne znam, bog zna šta, ali znate tu masu treba zaraditi i ljudima podeliti i to pokazuje da smo negde napredovali, da imamo negde neki rast, da smo zaista mogli makar i ovo da uradimo i da tim ljudima povećamo penziju. Tako da, nadamo se sledeće godine će to biti značajno više. Hvala vam.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Obrazloženja za podršku nadoknada, povećanja nadoknada koja dobijam od Vlade su taman toliko tanka koliko i priča – zadržali smo penzije od 25 hiljada. Zadržali smo zato što su povećane 2008. godine s jeseni, inače bi bile 14 hiljada.

Tako da se odlučite. Ili ste protiv povećanja penzija, ili ćete da kažete – super što je baš, bar ovim najmanjim penzijama, povećanje urađeno 2008. godine pa ljudi imaju 25, pa mi možemo da lažemo okolo kako njih ostavljamo na miru. To su povećane penzije.

Hvala.

Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Branka Karavidić, Aleksandar Senić, Dušan Petrović i Miroslav Marinković.

Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić.

Hvala, gospođo predsednice.

Mi smo svojim amandmanom predvideli brisanje stava 1. člana 11. koji glasi – obaveze prema korisnicima budžetskih sredstava izvršavaju se srazmerno ostvarenim prihodima i primanjima budžeta.

Smatramo da je ovaj stav ovog člana neprihvatljiv. Smatramo da obaveze prema korisnicima budžetskih sredstava Vlada treba da ispunjava u skladu sa zakonima i drugim propisima ili ugovorima, a ne u zavisnosti od sposobnosti vlasti, odnosno same Vlade da napuni budžet.

Obaveza Vlade Srbije je da brine o svojim građanima, a naročito o korisnicima socijalne pomoći, penzionerima. Obaveza je da redovno isplaćuje zaposlenima zarade u javnom sektoru, te iz toga sledi da joj je ipak prioritet punjenje budžeta.

Mi smo dobili odgovor da se amandman ne prihvata, zato što je rešenje dato u predlogu zakona celishodnije. Ja samo mogu da komentarišem jednu stvar, a to je da, po meni, ovo praktično znači da se ispunjenje zakonskih obaveza, koje Vlada treba da ima, zavisi, recimo, od efikasnosti poreske uprave. Mi znamo da je ona neefikasna za sad. Znači, ako poreska uprava uspe da naplati poreze u planiranom iznosu, na mesečnom nivou, u tom slučaju će se znači isplatiti plate i penzije i subvencije i doprinosi zaposlenima. Na ovaj način se praktično na mala vrata daje mogućnost da se suspenduju zakoni, recimo Zakon o radu i obaveznom socijalnom osiguranju. Zahvaljujem se.