Nije povreda Poslovnika, replika je, ne samo zbog pominjanja imena, već zbog pogrešnog tumačenja.

(Predsedavajući: Dobili ste pravo na repliku.)

Ja se ni u kom slučaju ne bih saglasio sa stanovištem koje je izneto, navodno pravno utemeljeno. Meni se čini da nije, jer je odluka Ustavnog suda, kao i svaka druga sudska odluka, imperativne prirode. Ona u samoj svojoj izreci nosi imperium. Imperium, u pravom smislu reči, podrazumeva nešto što je u odnosu na sve na koje odluka deluje, a odluka Ustavnog suda deluje prema onima na koje se konkretan predlog za pokretanje postupka pred Ustavnim sudom odnosi, samim tim, ima obavezujuće dejstvo. Ako je tako, onda ne možemo imati potpuno identično mišljenje, ako smo ga imali prethodno u odnosu na stav koji sam ja izneo. Onda ne možemo imati identično mišljenje u odnosu na ono što odluka suda nosi, a naročito Ustavnog suda.

Na kraju krajeva, na osnovu odluke Ustavnog suda, bez obzira da li se radi u konkretnom slučaju o povredi prava koje ima za posledicu naknadu materijalne i nematerijalne štete, odlukama sudova se poništavaju ili stavljaju van snage čak i odluke sudova koji su u okviru ili sudova specijalne nadležnosti ili sudova opšte nadležnosti.

Prema tome, i ovakve odluke imaju obavezujuće dejstvo. Nema dobrovoljnosti, jer se radi o nečemu što je imperativne prirode, a imperativna priroda proizilazi upravo iz samog teksta predloga. U kom delu? Prvo, imperativna priroda je u tom delu što se određuje organ koji je faktički protivpravno postupao, drugo, da se obavezuje da plati štetu, koja u svojim vidovima ima karakter materijalne i nematerijalne štete i treće, određuje paricioni rok, ili rok za dobrovoljno izmirenje obaveza. U čemu se ovde sastoji dobrovoljnost? Zahvaljujem.

Vreme. Zahvaljujem.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Dušan Petrović, magistar doktor Blagoje Bradić.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Izvolite, gospodine Đurišiću.

Hvala, predsedavajući.

Naš predlog je da se član 1. promeni i glasi: „U Zakonu o Ustavnom sudu, u članu 89, posle stava 3. dodaju se novi stavovi 4, 5. i 6. koji glase: Kada Ustavni sud usvoji zahtev iz stava 3. ovog člana, svojom odlukom odrediće organ koji je obavezan da isplati naknadu materijalne odnosno nematerijalne štete te odrediti rok od tri meseca u kom roku je organ u obavezi da isplati naknadu štete. Ukoliko organ ne isplati štetu u roku iz stava 3. ovog člana, može se pokrenuti postupak za prinudno izvršenje odluke Ustavnog suda u narednom roku od tri meseca od dana isteka roka iz stava 3. ovog člana. Rok iz stava 3. počinje da teče od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda organu, a rok iz stava 4. od dana dostavljanja odluke oštećenom poveriocu.“ Na kraju, dosadašnji stav 4. postaje stav 7.

Mi se u načelu slažemo sa namerom predlagača zakona da se uredi ovaj deo Zakona o Ustavnom sudu i da se odredi da Ustavni sud određuje organ koji je obavezan da isplati materijalnu štetu, ali mislimo da su rokovi i čin na koji je to predviđeno predlogom predlagača nejasni i da je naše rešenje bolje, da je preciznije. Rokovi se ne razlikuju toliko mnogo, ali mislimo da je rešenje, u krajnjoj liniji, preciznije i da će ona strana koja je oštećena imati jasniju sliku šta i na koji treba da uradi kako bi mogla da naplati svoju štetu. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Đurišiću.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov, Dragan Šutanovac, Goran Ćirić, Balša Božović i Vesna Martinović.

Da li neko želi reč? (Ne.) Zahvaljujem.

Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načeli i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O DOPUNAMA ZAKONA O UTVRĐIVANjU JAVNOG INTERESA I POSEBNIM POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE I IZDAVANjA GRAĐEVINSKE DOZVOLE RADI REALIZACIJE PROJEKTA „BEOGRAD NA VODI“

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.

Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na naziv Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.

Reč ima gospodin Rističević.

Izvolite, gospodine Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam nameru da iskoristim svaku sekundu od ova dva minuta, s obzirom da se nadam da će ovi „akademski čestiti“, koji su ovu Skupštinu proglasili za svetilište, dopustiti da ovog puta ja, u ime demokratije, u ime „svetilišta“, imam ista prava kao i oni, jer demokratija voli ravnopravnost, ona je na tome zasnovana, ona je proces zrenja i ja verujem da ovi „akademski čestiti“ filozofi, stručnjaci za zareze i zapete, za brisanje, neće imati ništa protiv da, eto, i ja nešto kažem ovim komentarima, bez obzira što nisam skupo plaćen na Fakultetu političkih nauka.

Ja sam predložio da se u nazivu zakona reč: „realizacija“ promeni primerenijom rečju: „sprovođenje“. Dakle, ja, kao neko ko poštuje tradiciju, ko poštuje srpski jezik, voleo bih da se ova reč „realizacija“ pretvori u „sprovođenje“ i da oni koji su godinama vladali u Beogradu i koji su od njega gotovo napravili Beograd na magli, shvate da ovaj Projekat „Beograd na vodi“ treba sprovesti kao realan, da je daleko bolji, da je bolje imati „Beograd na vodi“ nego što su oni imali Beograd na magli, gde su tu maglu, prosejanu kroz krupno rešeto, prodavali narodu godinama, praveći deficite u gradu Beogradu koji su bili astronomski.

Ja ne živim u Beogradu, ali bih voleo da Beograd lepo izgleda i stoga se izvinjavam na ovih pet sekundi koje sam prekoračio. Hvala.

Zahvaljujem.

Nema izvinjenja, to se odbija od vremena poslaničke grupe.

Na član 1. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su: zajedno narodni poslanici Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Dušan Petrović i Miroslav Marinković, zajedno narodni poslanici Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Branka Karavidić, magistar doktor Blagoje Bradić i Ivan Karić, zajedno narodni poslanici Balša Božović i Jovan Marković i narodni poslanici Vladimir Pavićević i Zoran Živković.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Izvolite, gospodine Đurišiću.

Poštovani predsedavajući, ja prvo ne znam kako ste vi spojili amandmane dve grupe poslanike moje poslaničke grupe jer je amandman jedne grupe: „Član 1. se briše.“, a drugi je: „Član 1. briše se.“. To nisu isti amandmani. Molim vas da to tretirate kao dva odvojena amandmana, kao što je to uradila i Vlada.

Na član 1. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Dušan Petrović i Miroslav Marinković i zajedno narodni poslanici Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Branka Karavidić, mg dr Blagoje Bradić i Ivan Karić i zajedno narodni poslanici Balša Božović, Jovan Marković i narodni poslanici Vladimir Pavićević i Zoran Živković.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite gospodine Đurišiću.

Poštovani predsedavajući, ja prvo ne znam kako ste vi spojili amandmane dve grupe poslanika moje poslaničke grupe, jer je amandman jedne grupe da se član 1. se briše, a drugi je član 1. briše se. To nisu isti amandmani.

Tako da vas molim da to tretirate, kao dva odvojena amandmana, kao što je to uradila i Vlada.

Gospodine Đurišiću, ja sam od službe dobio da su na član 1. amandmane u istovetnom tekstu podneli.