Uvažena gospođo ministarko, ovo je jedan od tri člana zbog kojih mi zahtevamo brisanje celog zakona. U ovom članu, naime, piše da će poljoprivrednici dobijati samo sredstava onoliko koliko ima u budžetu, dok sredstava ima u budžetu, redosledom kojim se budu prijavljivali. Mi smatramo da je ovo odlično tle za neke razne malverzacije, da će verovatno, kako to obično biva u sistemu koji se uspostavlja u prethodne tri godine u Srbiji, biti poljoprivrednika koji će biti malo bolje obavešteni od drugih poljoprivrednika, koji će biti uvek u poziciji da dobijaju podsticaje i da će biti poljoprivrednika koji neće biti u poziciji da dobijaju podsticaje.

Tako da, taj sistem „ko pre devojci - njemu devojka“ prosto ne može da funkcioniše u poslu od kojih zavise životi, egzistencija tih ljudi, njihovih porodica, od kojih zavise njihova celokupna primanja i zaista opstanak njihov i celokupno njihovo delovanje.

Mi predlažemo da se ovaj član briše, zato što smatramo da je sistem koji pravite nepravedan, da pogoduje razvoju korupcije. Verujemo da će biti povlašćenih poljoprivrednika, verujemo da će biti onih koji će znati sve unapred, koji će imati pomoć prilikom prijavljivanja. Verujemo da će biti i malverzacija oko toga ko se kad prijavio. Tako da, ako ne obezbedite neverovatne sisteme kontrole ili ako ne obezbedite, jer nije nikakva misterija koliko će se ljudi prijavljivati za te podsticaje, ako u budžetu ima toliko para, onda mogu da dobiju svi.

Vreme. Zahvaljujem.

Po amandmanu, narodni poslanik Zoran Babić.

Gospodine predsedavajući, do izglasavanja zakona o podsticajima i ruralnom razvoju znate kakvo je bilo stanje u poljoprivredi, bar kada su podsticaji u pitanju. Poljoprivredni proizvođači nisu znali da će naredne godine ni biti podsticaji, ni koliki će oni biti, sve je to zavisili od volje Vlade i volje resornog ministra.

Meni je žao što gospodin Dušan Petrović nije sada tu jer u to vreme kada sam ja bio opozicioni narodni poslanik, imali smo traktore na Pančevačkom mostu iz svih krajeva jer ljudi jednostavno nisu znali da li će te godine biti podsticaja i to je bilo diskreciono pravo ministra. Čim je nešto diskreciono pravo ministra a ne stvar zakona, eto ga prostor za korupciju, eto ga prostor da se deli partijski, da se deli rođački, da se deli na različite druge način. Srpska napredna stranka nije tako nešto želela.

Mi smo ovaj zakon doneli u vreme kada je ministar poljoprivrede bio potpredsednik SNS Goran Knežević, zato što smo želeli da poljoprivrednicima damo poruku i pošaljemo poruku koliki su ti podsticaji, a to je 5% budžeta, da pokažemo koliko je to po grlu stoke, koliko je to po litru mleka, koliko je to po svemu onome što ljudi u Srbiji i poljoprivredni proizvođači proizvedu.

Ali, kada se neko ovde zapita pa kaže – ovo je loše, ja ću pitati predlagače amandmana – da li je loše što je između 2001. i 2012. godine u AP Vojvodini uništeno 38 poljoprivrednih kombinata? Trideset i osam poljoprivrednih kombinata. Likvidirano je, dame i gospodo, tako fino vođeno 109 poljoprivrednih dobara i zadruga, 109 poljoprivrednih dobara i zadruga – likvidirano. Trenutno, u AP Vojvodini do 2012. godine 20 hiljada seoskih kuća je napušteno i prazno, 200 hiljada hektara zemlje sumnjivo privatizovano, i to društvene imovine, plus 100 hiljada hektara zadružne zemlje, 300 hiljada hektara je privatizovano i prihod budžeta je bio 50 miliona. Završavam, gospodine Bečiću. Realna cena tih 300 hiljada hektara je tri milijarde evra.

Gde je razlika? Gde je odgovornost? Na kome je odgovornost? Na Vladi Aleksandra Vučića ili na onim ljudima koji dan-danas vode Vojvodinu? Evo, pogodite, ko vodi Vojvodinu.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.

Samo da vas obavestim da ste potrošili vreme poslaničke grupe. Ostao vam je samo još deo vremena ovlašćenog predstavnika, oko pet minuta i 50 sekundi.

(Marko Đurišić, s mesta: Koliko je ostalo ministru?)

Sada ćete dobiti informaciju. Imamo još za ministra osam minuta. Ja sam već ministarki rekao da će četiri minuta iskoristiti na dva javljanja i dva javljanja ministar Tasovac. Tako da, ministarka ima na raspolaganju četiri minuta.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Stefanović.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik ivan Jovanović.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin, Sabina Dazdarević, Enis Imamović, Riza Halimi i Šaip Kamberi.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Zoltan Pek i Anamarija Viček.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić, mr. dr Blagoje Bradić, Miroslav Marinković i Dušan Petrović.

Reč ima dr Miroslav Marinković.

Uvaženi potpredsedniče, poštovana gospođo ministarko, koleginice i kolege narodni poslanici, mi smo podneli amandman na član 3. stav 3. u kome smo rekli da posle reči: „po popuni istih“, zapeta se zamenjuje tačkom i ostatak rečenice se briše.

Šta smo mi ovim hteli. U obrazloženju smo mi dobili odgovor da je Zakonom o budžetu jasno je da se isplata podsticaja može isplaćivati samo do iznosa raspoloživih sredstava i to može da bude tačno. Međutim, sa aspekta pravnog rešenja ove odluke, znači, svako ko je podneo zahtev za ostvarivanje prava na ova sredstva, a od njega se traži dopuna dokumenata, odnosno dokumentacije, kaže se u ovom članu, biće mu isplaćeno ukoliko bude sredstava u tom trenutku kada on izvrši dopunu dokumentacije.

To je potpuno pravno neopravdano i mi ne možemo da podržimo ovakvo rešenje, jer se time stvara prostor da određena dokumentacija može da zastoji u administraciji, što nije ništa novo, i da bez obzira na pravovremenost predaje dopune dokumentacije u tom trenutku iz ne znam kojih razloga ne bude dovoljno sredstava, a ako smo pravili planski budžet, onda su ta sredstva već odvojena.

Još jednu stvar bih želeo da kažem, jer mi vreme dozvoljava, niste bili u današnjem popodnevnom delu rasprave u kome sam ja predložio amandman kojim se tri milijarde i 200 miliona prenosi Ministarstvu poljoprivrede, to sam tražio, ministar Vujović to nije prihvatio, iz sredstava koja nisu imaginarna, ali su precenjena u proceni odvajanja i da ta sredstva se dodele vama kako biste imali komociju i sigurnost da obezbeđujete i isplatite sve.

Zahvaljujem.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Laslo Varga.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić, dr Blagoje Bradić, Miroslav Marinković, Dušan Petrović, narodni poslanik Laslo Varga, zajedno narodni poslanici Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Zoltan Pek, Anamarija Viček i zajedno narodni poslanici Dragan Šutanovac, Balša Božović, Aleksandra Jerkov i narodni poslanik Gordana Čomić.

Reč ima dr Miroslav Marinković.

Na član 4. podneli smo amandman koji glasi da se član 4. briše. Članom 4. Predloga zakona menja se član 13. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju koji se odnosi na podršku za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja u AP, jedinici lokalne samouprave tako što se u stavu 2. precizira, odnosno na jasniji način propisuje koje vrste mera podrške mogu, odnosno ne mogu da utvrđuju organi AP, jedinice lokalne samouprave.

Mi smo dobili i dopunu, čini mi se da je to gospodin Rističević dao taj amandman na član 4. i on je delimično rešio ovaj problem, međutim, ovde provejava jedan loš duh centralizacije, planiranja na jednoj lokalnoj samoupravi. Šta hoću da kažem? Hoću da kažem da svaka lokalna samouprava svakako da poznaje i svako ko rukovodi tim Fondom za poljoprivredu, odnosno poljoprivrednom na određenoj opštini, jedinici lokalne samouprave ima priliku da je bolje upoznat i dozvolićete, više poštuje i prihvata perspektivu i ono što smatram da je bolje za tu sredinu u kojoj živi. Ministarstvo je ovim delom koje je dato, amandmanom na član 4. da propisuje obrazac i sadržinu programa podrške stava 3. ovog člana kao i obrazac izveštaja iz stava 6. ovog člana, praktično doveo u situaciju da lokalna samouprava traži saglasnost od Ministarstva da bi sprovela neku meru za koju sigurno bolje zna kako funkcioniše.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Zahvaljujem.

Član izmene i dopune o kome je reč suštinski kaže da se ukida svako drugo finansiranje podsticaja čega god kada su u pitanju lokalne samouprave ili fondovi, ili pokrajinski fondovi. To de fakto u ovom članu piše. Mi to ne smatramo dobrim rešenjem. Imamo puno razumevanje zašto se bira jedno ili drugo. Iz realnih razloga, konteksta u kome se bilo ko ko se bavi poljoprivrednom nalazi kada je Srbija u pitanju. Naime, nama treba najmanje dve poljoprivredne politike, jer su uslovi za primenu dobrih mera, bez obzira da li se radi o podsticajima, o politikama razvoja u poljoprivredi, o zadrugarstvu, čemu god, potpuno različiti na dva dela jedinstvene Srbije i na trećem, ali da se skoncentrišemo na ovo.

Ali je ideja da onemogućite fondove pokrajinske i lokalne da daju kredite, prosto više loša nego da ostavite mogućnost sa svešću da to ne mogu svi i da će oni koji ne mogu vršiti pritisak na ministarstvo što je delom ne rešivo vrlo neprijatno, ali oni osećaju nepravdu jer žive u nekoj lokalnoj samoupravi gde mogu, a na 70 kilometara od njih je lokalna samouprava. To može ili žive u Vojvodini, pa tamo može, a u drugim delovima Srbije ne može.

Ovo je više loša poruka. Od cele liste problema koje imate kada kao ministarstvo dozvoljavate da ko ima i ko može, sa svom listom problema koje to rađa iz sopstvenih sredstava da na načine kako je to različito regulisano daje podsticaje i kredite i pomoć poljoprivredi. To što je ovo predlog da se ovo ukine daje odličan povod svima onima koji vole jasnu kritiku da se nema strategije.

Hvala vam.

Reč ima ministarka Snežana Bogosavljević.