Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa bespotrebnim amandmanima od strane određenih nevladinih organizacija, ali sam zadovoljan činjenicom da ako ništa drugo, kada je reč o amandmanima na ovaj Predlog zakona, dakle Zakona o izvršenju i obezbeđenju, reč je o suštinskim amandmanima, za razliku od, i tu se slažem sa prethodnim govornikom, da su suštinski amandmani, za razliku od sledećeg zakona, dakle Zakona o javnom beležništvu, gde nas čeka gomila, da kažem, amandmana sa tekstom „briše se“.
Kada je reč o samom amandmanu, rekao sam već, u pitanju je bespotreban amandman i pri tom, ne želim da budem maliciozan, ne želim u pežorativnom smislu da se izrazim, ali on to zaista jeste. To možemo da vidimo iz obrazloženja, odnosno mišljenja Vlade Republike Srbije koje nam je dostavila. Da ne bih sada čitao i obrazloženje, odnosno mišljenje Vlade i sam amandman, s obzirom da je dugačak, u pitanju je izmena člana 36. Dakle, posle stava 2. predviđen je novi stav koji menja postupak obaveštavanja i dostavljanja itd.
Ali, moram da se osvrnem na jedan deo obrazloženja zbog kog se ne prihvata ovaj amandman. U jednom trenutku kaže – pored toga, u članu 37, dakle, u sledećem članu u odnosu na član 36, je već predviđeno da sud preko čije oglasne table javni izvršitelj dostavlja akte i pismena, vodi posebnu evidenciju o tome kada su akt ili pismeno istaknuti na oglasnoj tabli i kada su skinuti sa nje i o tome izdaje već službenu potvrdu javnom izvršitelju.
S obzirom da je predlagač amandmana nešto slično već, samo dosta komplikovanije, predvideo, to govori u prilog činjenici da je u pitanju potpuno nepotreban amandman, mada ne želim da osporim možda dobru nameru. Ali, iz samog usmenog obrazlaganja ovog amandmana od strane prethodnog govornika, moram da kažem da mi je zasmetalo u jednom trenutku kada kaže da je pokušaj da se zaštite građani Srbije. Nemoj samo vi da štitite građane Srbije, molim vas, samo nemojte vi da brinete o građanima Srbije. Hvala.