Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani ministre, kolege poslanici, danas imamo jedan nov sistemski zakon koji je posle 25 godina sačekao svoje svetlo. Rekla bih da je to u stvari jedan nov model funkcionisanja lokalnih samouprava, baš zato što do sada nismo imali prilike da zaposlene posmatramo na ovakav način kakav je predložen ovim zakonom. Zbog toga smatram da o ovom zakonu, kada bude rasprava u pojedinostima, treba detaljno da razgovaramo.
S obzirom da na dnevnom redu imamo još jedan predlog, a to je autentično tumačenje Zakona o privatizaciji o kome smo ovde raspravljali, ja ću posvetiti nekoliko minuta tome, čisto da znate zbog čega je on stavljen u ovu tačku dnevnog reda, ali ono što bih htela da vam kažem jeste da ovakvo rešenje koje ste dali zakonom pokazuje da ste zaista temeljno radili na ovom predlogu. Osim toga što ste temeljno radili po svakom članu, vidim da ste koristili i mnoga iskustva iz prakse zemalja EU, čak ste naveli u obrazloženju da postoje tri modela po kojima razvijene zemlje rade i da ste izabrali upravo onaj koji odgovara našoj lokalnoj samoupravi i AP i na određeni način pokazali da Srbija postaje uređena zemlja, a uz pomoć onih zakona o maksimalnom broju zaposlenih koji se odnosi na AP i na lokalne samouprave koji je usvojen krajem prošle godine. Mislim da ovim zatvaramo potpuno postupak profesionalizacije ljudi koji rade u lokalnoj samoupravi.
Što se tiče autentičnog tumačenja, Odbor za privredu, kao predsednik sam bila zadužena i ovlašćena ispred SNS da branim i onaj deo koji se odnosi na izmene i dopune iz 2014. i 2015. godine. Poslali smo Odboru za zakonodavstvo, pogotovo oni problemi koji su se javili u praksi, a javili su se problemi, kada se raspisuju konkursi i završetak postupka privatizacije, kako treba da se država ponaša prema delovima određenih firmi, kompanija koje se završava u privatizaciji i kako je to definisano čl. 29, 30, 48, 50. i 52. Odbor za zakonodavstvo je u svom obrazloženju podržao ovakvo autentično tumačenje i u danu za glasanje jednostavno će podržati i dati ovakav predlog i svoje pozitivno mišljenje.
To nam je jako važno da bi ovaj postupak privatizacije završili i da bi zbog građana Srbije rekli, ono što smo se obavezali i prema EU, ali i kao država samoj sebi i prema zaposlenima koji još uvek u tom postupku privatizacije vuku određena prava i obaveze. Ovim tumačenjem treba da završimo taj postupak i da dovedemo do kraja na zadovoljstvo svih upravo, pre svega, zbog budžeta Srbije i zbog toga što u postupku same privatizacije treba da završimo sa neadekvatnim finansiranjem na račun svih građana Srbije.
U danu za glasanje, pored ovog zakona, gde ste formalno-pravno vi predlagač, SNS će podržati ovakav predlog tumačenja koji je Odbor za zakonodavstvo predložio. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Gospodine Bečiću, koliko nam je preostalo vremena?

Imate dovoljno vremena, gospodine Rističeviću. Ako želite tačno, 156 minuta i 40 sekundi.

Mislim da će mi to biti dovoljno.
Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što su ove desne klupe gotovo prazne, s obzirom na spisak tema o kojima večeras raspravljamo.
Što se tiče ovog tumačenja zakona oko privatizacije, ja mislim da su se gospoda udaljila, s obzirom da su oni, čim spomeneš privatizaciju, oni se boje da će doći do neke revizije i od tog svog bogatstva, koje se prelilo u doba jedne grabljive privatizacije, gde sve što je bilo naše postalo je njihovo, i čim nešto dođe oko privatizacije na dnevni red, oni se udalje. Očigledno da im je od svog tog bogatstva ostao samo strah da ga ne izgube.
Što se tiče sudova, ja sa zadovoljstvom mogu da tumačim činjenicu da je još jedan predsednik suda razrešen i da kontrolu rada sudova, posebno u delu izvršenja, gde pojedini izvršitelji uz asistenciju određenih sudova i sudskih jedinica i te kako divljaju po teritoriji Republike Srbije i prošli predsednik suda u Valjevu je zbog toga bio razrešen.
Novim sudijama želim da čestitam na izboru i nadam se da će oni na kvalitetniji način sankcionisati kriminal, da će kažnjavati krive, da će štititi nedužne, jer se bojim da do 2012. godine i u vreme partijske reforme pravosuđa da su stvoreni sudovi jedne partije, ili jedne koalicije i u to vreme se tako odlučivalo i verujem da će ove sudije biti sveža krv i da će sankcionisati kriminal, da se neće ponašati u stilu 2012. godine, sudova gde su mnoge sudije i sudovi malim lopovima skidali glave, a pred velikim skidali kape.
Čestitam novoizabranim sudijama, koji će biti izabrani i želim im da uspešno, što uspešnije stave tačku na kriminal, jer je u periodu od 2012. godine kriminal bio u poziciji da stavi tačku na državu.
Što se tiče RIK, čisto zbog gledalaca da znaju, da će naredni izbori da se održe po pravilima opozicije. Dakle, po pravilima koje je stvorila stranka bivšeg režima i da sve prigovore, njihove sastanke tumači na taj način, sve prigovore koji se tiču regularnosti izbora, naši građani imaju pravo da znaju da se izbori održavaju po pravilima druge strane i da vlast, vladajuća koalicija nije promenila ni jedan izborni propis, ni jedan zakon koji se tiče izbora, bilo na republičkom, bilo na lokalnom nivou, već da će se izbori odigrati po pravilima koje je utvrdila stranka bivšeg režima, odnosno sadašnja republička opozicija, odnosno vojvođanska vlast.
Dakle, u tom smislu mi ništa nismo menjali.
Što se tiče elektronskih medija i tu sam u obavezi prema građanima da kažem da i oni sami znaju da cenzure kakva je vladala do 2012. godine u ovoj zemlji više nema, da je do 2012. godine opoziciji nije bio dostupan ni jedan elektronski mediji, da je opozicija imala voditelja na radiu „Fokus“ i da je imala dva sata, čini mi se, na „Svet plusu“ ili „Kopernikusu“ jednoj kablovskoj televiziji, čijim novinarima nije bilo dozvoljeno da prisustvuju na konferencijama za štampu koji su držali tadašnji funkcioneri.
Što se tiče Predloga o zaposlenima u AP Vojvodini i lokalnim samoupravama, mene posebno, posebno sam zainteresovan za onaj deo zakona koji se tiče funkcionera, njihovih prava i njihovog nastojanja da zloupotrebe svoju funkciju koju ovim zakonom precizno zakon onemogućava.
Naime, o čemu se radi? Oni su i pored svog redovnog posla često umeli da stvore sebi priliku da rade za prethodne poslodavce koji su ih na neki način delegirali, koji su ih kroz politiku progurali i mislim da se ovim zakonom to onemogućava, da funkcioneri rade posao za prethodnog poslodavca, odnosno da iz svog javnog posla izdržavaju neki drugi posao.
Ja ću navesti Inđiju, kao primer, gde je bivši predsednik opštine, Goran Ješić, 12 godina bio predsednik opštine. Posle toga nije imao prekid funkcije, prešao je da bude potpredsednik Pokrajinske Vlade, 14 godina je isključivo obavljao javnu funkciju i to se itekako tiče ovog zakona. Imao je platu koja je bila nešto manja od 1.000 evra. Prethodno nije imao nikakav biznis, jer je bio nesvršeni student, čini mi se da je studirao od 1993. do 2005. godine, pa imamo još tri godine za uslov za penziju, da se penzioniše uspešno, kao student.
Dakle, nije imao nikakav privatan biznis, ali je recimo on sam naveo u svojim izjavama da je bio četiri godine u Jordanu. Dakle, ja ne mogu da shvatim naše organe da neko može mirno da prihvati te izjave, da je neko bio 14 godina funkcioner, da je imao javnu funkciju, a da pri tome sam izjavi da je četiri godine radio u Jordanu i da njegovo bogatstvo potiče od boravka u Jordanu i rada u Jordanu u dužini od četiri godine.
Dakle, ja ne verujem u takvu vrstu izjava. Izgleda da naši organi nisu dovoljno mudri i nisu dovoljno vredni da tako nešto sankcionišu, s obzirom na čuvenu reformu pravosuđa iz 2009. godine i kad neko stekne penthaus od 200 i nešto kvadrata, neko ko svojoj rodbini međusobno povezanim licima, što ovaj zakon sankcioniše kupi recimo kuću na Tatarskom brdu koja brat bratu vredi 500.000 evra, kada neko za vreme funkcije, a isključivo je od 2000. do 2014. godine iz studentskih dana ušao u javnu funkciju, nije imao nikakav drugi biznis, ukoliko za taj period kupi stan u Beču koji vredi preko pola miliona evra, onda se postavlja pitanje – šta se to dešavalo za vreme vladavine stranke bivšeg režima, odnosno ne samo kako su vladali, nego kako su sudovi koji su isto predmet današnje rasprave, sankcionisali takvu vrstu ponašanja.
Ako je neko usput još kupio stan od 100 kvadrata, delove MM salaša, ako je neko kupio još u Novom Sadu tamo negde jedan sprat itd. onda se postavlja pitanje – kako je to neko vršeći javnu funkciju stvorio milione, dakle, desetine milione evra, a ni jedan drugi posao nije obavljao sem tog javnog posla, a da porodično nisu imali čak neki veliki biznis niti je pre stupanja na funkciju vršio bilo kakav drugi posao, s obzirom da sam već napomenuo da je u to vreme bio student.
Ovaj zakon o lokalnim funkcionerima i pokrajinskim na odgovarajući način to onemogućava da se ubuduće takvo ponašanje ne bude ponavljalo. S tim u vezi moram reći da prethodni imenovani potpredsednik stranke bivšeg režima i bivši potpredsednik pokrajinske Vlade i bivši predsednik 12 godina opštine Inđija sem svih tih silnih kvadrata itd. je postao vlasnik jedne mlekare, a čini mi se još jedne fabrike na jugu Srbije. postavlja se otvoreno pitanje – da li je bavljenje javnim poslom, da li su tadašnji funkcioneri, lokalni, pokrajinski koristili svoje funkcije da sebi, svojim bližnjima, svojim porodicama, svojim majkama, svojoj braći naprave ono što drugi pošteni građani nisu uspeli, tako da u vremenu opšte grabizacije i pljačkizacije funkcioneri su javnim sredstvima sebi pribavljali ogromne koristi. Danas, oni gotovo da imaju sve i ti bivši funkcioneri i njihovi prijatelji sada imaju sve i nikako ne mogu oni biti koji mogu razumeti one koje su ostavili bez ičega, želeći pre svega očerupaju narod i da namaknu ogromna sredstva, bavljenjem javnim funkcijama.
Ovaj zakon to na odgovarajući način sankcioniše i ja ću svakako glasati za sve ove predloge. Ali, ovim putem takođe apelujem da se sankcioniše ponašanje pripadnike stranke bivšeg režima i funkcionera, što na lokalnim samoupravama, što u AP Vojvodini, bez obzira iz koje su stranke i mislim da treba sankcionisati ne samo kriminal koji se desio, već i kriminal koji bi se mogao desiti. Zadatak sudova jeste da utvrde istinu, šta se tu događalo, ali ubuduće svaki pokušaj kriminala treba da sankcionišu da kazne krive a zaštite nevine. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Branka Karavidić.

Hvala.
Obzirom da se niko nije osvrnuo na izveštaj Odbora za kulturu, a tiče se kandidata za članove REM, ja kao član Odbora za kulturu imam obavezu da dopunski obavestim Skupštinu o toku događaja i o razgovorima koji su vođeni sa kandidatima za ovo telo.
Naime, za kandidate predložene od strane nadležnog odbora Skupštine AP Vojvodine i crkava i verskih zajednica organizovan je razgovor sa članovima Odbora. Posle njihovog obraćanja, poslanici su se dotakli aktuelnih tema vezanih za rad REM, a tiču se rijaliti programa, predstojećih izbora i regulative u čijim okvirima radi Savet REM.
Kandidati su pokazali visok nivo razumevanja problematike, iskazana su i uveravanja od pojedinih kandidata da postojeća zakonska regulativa daje ipak više mogućnosti za aktivnije i oštrije reagovanje REM od dosadašnjeg.
Od gospode Barovića i Isakova se čula inicijativa da treba krenuti sa sređivanjem stanja u našim elektornskim medijima, da je ovo prilika da se promeni način rada REM-a, i da se treba primenjivati već postojeći zakon. Naravno, sve te njihove reči ohrabruju. Nažalost, i pored impresivnih biografija i priloženih SV-ja, dobrih ideja i entuzijazma većine kandidata, dogodila se, verovatno nehotice, ali možda i ne, omaška koja osobu koja je to izrekla, diskvalifikuje kao kandidata za člana Saveta REM-a, nezavisnog tela koga bira ova Skupština.
Podsetiću narodne poslanike da član Saveta REM-a ne može biti, između ostalog, lice koje obavlja funkciju u političkoj stranci. Svi kandidati dali su pisane izjave da ovaj uslov ispunjavaju, i ja pretpostavljam da je to tako.
Nema formalnog članstva u nekoj stranci, ali ima govora sa jasnim političkim opredeljenjima, ima iskazanog, neskrivenog zadovoljstva što je vreme onih bivših prošlo, misli se na bivšu vlast, jer kako reče kandidatkinja u predizbornoj kampanji tada nije bilo pristojnih uslova za vođenje kampanje ni za koga, osim za jednu političku stranku.
Uz neskriveno zadovoljstvo što je situacija sada promenjena, ista kandidatkinja za člana Saveta REM-a kaže da je za sada međustranački način komunikacije veoma civilizovan, i da je to pre svega, zahvaljujući aktivnosti premijera koji govori, citiram – na takav način da edukuje ljude kako treba da izgleda pristojna komunikacija.
Da li je u pitanju prevelika želja gospođe Aleksandre Janković da uđe u Savet REM-a podilazeći zadovoljnim članovima Odbora za kulturu iz dela skupštinske većine - ne znam, ali znam da je ovakvo izlaganje kandidata za člana REM-a ispred verskih zajednica neprimereno, ne garantuje nepristrasnost koju je neophodno da poseduje kandidat za članove Saveta REM-a.
Kandidati za članove REM-a ne zastupaju stavove ili interese organa ili organizacija koje su ih predlagale, već svoju dužnost obavljaju po sopstvenom znanju i savesti u skladu sa ovim zakonom.
Kandidati za članove REM-a, moraju da pokažu da mogu odoleti raznim pritiscima kojih će, nesumnjivo, biti. Treba da pokažu svoju nezavisnost koja se obezbeđuje izborom upravo ovde u Skupštini Srbije.
Drugo, ne slažem se sa stavom kandidatkinje za člana REM-a, Aleksandrom Janković koja tvrdi da je sada međustranačka komunikacija veoma civilizovana, kako reče zahvaljujući premijeru koji govori na takav način da edukuje ljude kako treba da izgleda pristojna komunikacija.
Pitam se prati li ova kandidatkinja za člana Saveta REM-a elektronske medije? Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Siniša Maksimović.

Zahvaljujem.
Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, danas ću u okviru ovog zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa govoriti o Predlogu zakona o zaposlenima u AP i jedinicama lokalne samouprave.
Na integralno zakonsko uređenje pitanje zaposlenih u organima lokalnih samouprava, odnosno opština i gradova i ogranima AP čeka se od 2005. godine kada je usvoje Zakon o državnim službenicima i nameštenicama. Taj zakon uredio je položaj, prava i obaveze zaposlenih u organima državne uprave, sudovima, tužilaštvima, republičkom pravobranilaštvu, Vladi, Narodnoj skupštini, Ustavnom sudu.
Ovim zakonom nije bio uređen status lica koja nisu državni službenici i ono što je za nas iz lokalnih samouprava značajno, tada nije donet uporedo i zakon kojim bi se uredio status zaposlenih i funkcionera u AP i jedinicama lokalne samouprave.
Do sada je na lokalnu samoupravu primenjivan Zakon o radnim odnosima u državnim organima.
Zakon o kome danas raspravljamo treba da popuni ovu pravnu prazninu i da upotpuni zakonodavni okvir za ceo javni sektor. Kako je strateški cilj ove Vlade stvaranje stručne, odgovorne i efikasne javne uprave, donošenje ovog zakona vidim kao stvaranje polazne pravne osnove za ujednačavanje statusa svih zaposlenih u javnom sektoru, a jedna položaj jeste i osnova za veću profesionalnost, veću odgovornost i motivisanost zaposlenih da radeći u javnom sektoru ostvaruju javni interes vršeći izvorne, ali i poverene poslove države.
Kažemo da svaka uređena država počiva na dobroj, stručnoj, depolitizovanoj i motivisanoj administraciji, a složićemo se da osnovu rada administracije čine dobri i sprovodivi zakoni.
Tu je uloga parlamenta veoma važna jer jasan pravno-tehnički, precizan zakon smanjuje prostor za različitu praksu, smanjuje prostor i za korupciju.
Službenici u organima lokalnih samouprava i AP, ali posebno i drugim javnim službama često su izloženi optužbama da su neefikasni, spori, pa i nestručni. To nije pravilo, ali građani koji ostvaruju svoja prava veoma često negoduju zbog čekanja na šalterima, čekanja na rešenja, na postupanja državnih organa i službi.
Postoje razlozi da se pre svega obezbedi dodatna motivacija zaposlenih na lokalu i zaposlenih u organima AP da rade stručnije i još odgovornije. Te preduslove treba da obezbedi i ovaj zakon kroz pružanje mogućnosti za dodatno obrazovanje, razvrstavanje istih poslova i iste platne grupe, ali i povećanjem odgovornosti službenika za rad.
Ovaj zakon treba da se oslobodi na Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. U tom smislu možda je trebalo ugraditi odredbe koje se odnose na katalog radnih mesta jer on mora biti osnova za kadrovske planove i sistematizaciju radnih mesta i u organima lokalne samouprave i u organima AP, kao i službama i organizacijama čiji su oni osnivači.
U tekstu ovog zakona ugrađene su odredbe Zakona o državnim službenicima i nameštenika sa ciljem da se ujednače uslovi zapošljavanja, status, prava, obaveze, ali i odgovornosti zaposlenih u javnom sektoru na svim nivoima.
Uvođenjem službeničkog sistema i na nivou jedinica lokalne samouprave i zaposleni na lokalu dobiće veće mogućnosti za napredovanje u karijeri kroz praćenje i vrednovanje rezultata njihovog rada, odnosno ocenjivanje.
Zakon proširuje kriterijume za zaposlenje, uvodi zvanja kao kod državnih službenika, a time i veće šanse za razvoj njihovog rada i obavezno stručno usavršavanje. To je put ka stručno i nezavisnoj i modernoj javnoj upravi koja treba da postane servis građanima, servis poreskim obveznicima.
Zakon uređuje i pitanja disciplinske odgovornosti zaposlenih, sukob interesa, ali i pravo zaposlenih u javnom sektoru da se sindikalno organizuju. Uređena je i zaštita prava zaposlenih kroz žalbeni i upravni postupak, a posebno je važna zaštita zaposlenih od mobinga na radnom mestu. Službenici su dužni da u svom radu poštuju osnovna načela, načelo zakonitosti, nepristrasnosti i političke neutralnosti. Na ovaj način se obezbeđuje da službenici poslove iz opisa svog radnog mesta moraju izvršavati na osnovu Ustava, zakona i drugih propisa.
Ovim zakonom takođe je predviđeno da niko ne sme vršiti uticaj na službenika da nešto čini i ne čini suprotno propisima. Službenik ne sme na radu za izražava i zastupa svoja politička uverenja.
Zaposleni su dužni da poštuju i načelo odgovornosti za svoj rad i za postignute rezultate rada. Nije uvek baš lako izmeriti rezultate rada svakog administrativnog i stručnog rada u javnoj upravi i zato će biti veoma važno i nepristrasno ocenjivanje rada od strane neposrednih rukovodioca.
Mi koji smo radili i radimo još uvek u organima lokalne samouprave odlično znamo šta znači stručan, efikasan, pouzdan službenik saradnik. Koristim ovu priliku da pohvalim sve državne i lokalne službenike koji vredno i stručno rade, koji su posvećeni svom poslu i struci i koji su časni i vredno zarađuju svoju platu, a ona, moramo priznati, nekada nije uvek i adekvatna.
Primenom ovog zakona, Zakona o sistemu plata u javnom sektoru, naročito u delu koji ustanovljava katalog radnih mesta, očekujemo bolje organizovanu funkcionalnu i stručnu efikasnu i adekvatno plaćenu državnu administraciju koju građani, odnosno poreski obveznici neće doživljavati kao teret, već kao efikasan servis koji je u stanju da rešava njihove zahteve brzo i stručno.
Na kraju želim da kažem da će poslanička grupa SPS u Danu za glasanje podržati Predlog ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.