Dobro, biće sve u redu. Smirite se, biće sve u redu, samo moram da vodim sednicu. Da bih vodila sednicu, moram malo i da govorim. Ne znam da vodim sednicu mimikom.
Ako hoćete, okrenuću glavu na drugu stranu, ali biće sve u redu, nemojte se vi nervirati.

Ja se ne nerviram.

Samo polako, biće sve u redu.
Prvo da predstavim uvažene goste.
Dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravimo studente politikološkog odeljenja FPN Univerziteta u Beogradu, koji su pre nekoliko trenutaka ušli u salu. Hvala što ste ih pozdravili.
Deo pitanja poslanika, moraću ipak da se konsultujem sa potpredsednikom Veroljubom Arsićem, koji je vodio sednicu kada je izrečena rečenica, ako je izrečena, da je poslanik Saša Radulović poznati kriminalac, tačna definicija.
Za ovo ostalo, oko sekretarice, to stvarno ja ne znam. Moraću širu istragu da utvrdim, kako bi vam pismeno odgovorila, jer nisam sigurna da ta istraga može da traje samo 15 dana, pošto je pitanje vrlo kompleksno i složeno. Možda zatražim i 30 dana produženje roka, što je takođe u skladu sa Poslovnikom. Stvarno je vrlo složena situacija, pa ću morati da zatražim i dodatni rok, ako treba i od Administrativnog odbora, da protumači. Da li smem da govorim ili moram da ćutim i izvršavam naređenja?
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala, poštovana predsednice.
Iskoristio bih ovo pravo i postavio pitanje vama. Vezano je za deo Poslovnika koji reguliše poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom, članove 209, 210. i 211. Poslovnika.
Naime, u našem radu stalno govorimo da je ovaj Poslovnik nešto što svi moramo da poštujemo. Često se govori o tome ko je odgovoran za postojanje ovakvog Poslovnika, demokratskog ili nedemokratskog i vaša je obaveza po članu 27, i mnogih drugih, da se starate o sprovođenju, o poštovanju ovog Poslovnika. Član 209. kaže sledeće – predsednik Narodne skupštine, na predlog poslaničke grupe najmanje jedanput u toku meseca određuje dan kada će pojedini ministri u Vladi odgovarati na poslanička pitanja u vezi sa nekom aktuelnom temom. Najmanje jedanput, znači, ne može manje od jednom, može samo više, kako kaže Poslovnik.
Vi u skladu sa ovim članom imate, koliko sam uspeo da pogledam, u proceduri parlamenta tri zahteva za održavanje sednice sa postavljanjem pitanja prema ministrima, sa aktuelnom temom. Dva su poslala kolege iz poslaničke grupe Dveri, odnosno oni su podneli taj zahtev, a jedan smo podneli mi pre nešto više od 10 dana. Čekali smo da prođe mesec oktobar, očekivajući da će biti te sednice. Nažalost, nije je bilo. Danas je 1. novembar, prošao je prvi mesec redovnog zasedanja, prvog u ovoj godini i vi niste u skladu sa ovim Poslovnikom, a bili ste obavezni, zakazali to zasedanje. Ne možete da kažete da je zamena toga, supstitucija ono što smo imali prošlog četvrtka, jer je to nešto drugo. To je član 205. Poslovnika, koji reguliše da se svakog poslednjeg četvrtka u mesecu postavljaju pitanja Vladi. Dobro je što je poštovan Poslovnik. Ali, mi smatramo da treba da se poštuju i ovi drugi članovi.
Zato je moje pitanje vama – kada ćete zakazati poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom makar na jednu od ove tri teme, a verujem da će se pojaviti i neke druge inicijative. Poslovnik je predvideo i šta radi predsednik Skupštine u situaciji kada ima više poslaničkih zahteva, zahteva više poslaničkih grupa za različite teme.
Mislim da je važno da uvedemo tu praksu. Ako postoji formalni zahtev, vi morate da ga ispunite najmanje jednom mesečno. Važno je što je i rad na toj sednici malo drugačije organizovan u odnosu na ono što smo imali u poslednji četvrtak. Naime, po Poslovniku tu postoji obaveza ministara, odnosno drugih lica koja odgovaraju na pitanja poslanika, da i njihovi odgovori traju tri minuta, koliko i pitanje. Onda bi došli u situaciju da više poslanika može da se uključi u raspravu, da mogu sve poslaničke grupe da se uključe u raspravu, a ne ono što smo imali u četvrtak da nekoliko poslaničkih grupa nije moglo da dođe na red i da postavi pitanja predsedniku Vlade ili ministrima, već kako su oni to želeli, jer su nekako, tumačeći Poslovnik, ministri koristili pravo da mogu neograničeno dugo da odgovaraju. Onda su oni odgovarali i trošili vreme i na kraju jedan broj poslaničkih grupa nije dobio pravo da postavi pitanje. To je stvorilo i tenzije ovde u sali.
Mislim da to nije potrebno, pogotovo ako imamo ovu mogućnost da imamo ove sednice sa aktuelnim temama. Mislim da su teme koje se nalaze u proceduri važne za građane Srbije. Naša tema je – Mere države u borbi protiv siromaštva. Nešto smo od toga razgovarali sa predsednikom Vlade i ministrima na sednici u četvrtak, ali mislimo da ima mnogo, mnogo više potrebe da se o toj temi razgovara i u krajnjoj liniji da se donesu i neke konkretne mere, ali makar da krenemo sa debatom ovde u parlamentu kroz ovaj institut poslaničkih pitanja vezano za neku aktuelnu temu. Hvala.

Hvala, poslaniče.
Što se tiče zakazivanja sednice, nije sve do mene i kada budem uspela da usaglasim sa članovima Vlade, njihove termine, kada su u državi ili kada nemaju neke obaveze druge prirode, a mogu ovde da budu nekoliko sati sa nama, kao što su bili u četvrtak, ja ću sigurno po prioritetima, po redosledu, zakazati sednicu.
Mogu da zakažem forme radi i da skinem tu odgovornost sa sebe, a mi da sednicu nemamo, što nije dobro. Suština je da se dogovorimo, pa da održimo sednicu. Meni je najlakše da zakažem i da kažem - ja sam svoje obavila po Poslovniku.
(Marko Đurišić, s mesta: Moraju da dođu ministri.)
Da, tako su ranije radili predsednici, onda namerno se dogovore oni koji su onda činili većinu da ne dođu, nema kvoruma. Ja to ne želim da radim tako kako ste radili vi ranije. Znači, pokušavam da radim na drugačiji način.
U prošli četvrtak je bilo moguće da ispunimo, prvo, zbog toga što smo imali sednicu u toku po Poslovniku, a drugo uskladili smo obaveze i sa predsednikom Vlade i sa drugim ministrima. Znači, mi nismo ovde neko ko će da zavrće ruke ljudima, nego da vodi dijalog. Tako da čim budem bila u mogućnosti da to ostvarim, ja ću zakazati. Vrlo iskren odgovor, ništa ne filozofiram.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Poslovnik.)
Nema povrede Poslovnika kada su pitanja.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Nema sada?)
Nema sada.
Administrativni odbor, izvinjavam se, bi možda mogao da počne jednu proceduru izmene Poslovnika, jer ima dosta i zloupotrebe Poslovnika, u svakom smislu te reči, ali neki poslanici zloupotrebljavaju. Tako da bi mogli možda da napravimo jednu striktniju formu koja bi zadovoljila poslanike, jer ovako imamo seriju tema i onda kada ja budem zakazala tu sednicu, onda će biti svađe zašto nije po drugoj temi, a ograničeno je na samo jedanput mesečno, a u drugim poslovnicima u Evropi radi se drugačije, budu kraće sednice, malo su definisaniji. Da li vam je dosadno?
(Marko Đurišić, s mesta: Govorite netačne stvari.)
Dobro, ali to je moj odgovor.
Znači, tući predsednika po glavi odredićemo ponedeljkom od 10,00 do 11,00, predsednika parlamenta, a dobijati odgovore kada ga pitate. Ja ne znam drugačije da odgovorim, nego na jedan iskren način. Nemojte me terati da sada nešto izmišljam. I kvorum da nam daju svi koji su zainteresovani, a onda ćemo izbeći ono što se dešavalo ranije.
Što se tiče sednice u četvrtak, to vam je bilo jedno od postavljenih pitanja. Vama je to bilo možda neobično što je premijer bio ovde, iscrpno odgovarao na pitanja zato što u periodu pre njega dok je premijer bio Mirko Cvetković nije bilo ni jedne sednice po ovom istom Poslovniku, koji je donela Demokratska stranka i svi ostali.
(Marko Đurišić dobacuje.)
Nijednom nije bilo, pa vam je čudno što ne mogu da stignu svi, statistike radi, pa dok ne dođu ministri.
Eto vidite kako ste nepristojni, oterali ste nam publiku, šta da radimo. Znači, bilo je pet, ne ja ću odgovoriti na pitanje.
(Enis Imamović, s mesta: Odgovorite u pisanoj formi. Nas to ne zanima.)
Stvarno vas ne zanima, pa izađite napolje, ali da znate da poslanici snimaju spotove…
(Enis Imamović, s mesta: Super, ali nećemo to da slušamo.)
…o tome kako neki poslanici ne sede ovde na radnom mestu. Molim vas za pristojnost malo.
(Enis Imamović, s mesta: Ja sam pristojan.)
Ako vas ne interesuje, vi začepite uši, jer interesuje poslanike, znači, ostale kojih ima u većini…
(Enis Imamović, s mesta: Odgovorite u pisanoj formi. Ovo je strašno šta radite. Sada treba da budemo…)
Dok sam vam bila šef poslaničke nije vam bilo strašno, nije vam smetalo, a sada vam smeta kada ste odlučili i niste primljeni u vladajuću većinu. Nemojte tako.
Dakle, javnosti radi, pošto nije sve da bi neki poslanik postavio pitanje, a ne želi odgovor, ima poslanika koji žele odgovor. Pet poslanika iz poslaničkih grupa opozicije postavilo je pitanje u četvrtak i četiri poslanika iz poslaničkih grupa koje podržavaju Vladu Republike Srbije.
Za sve ostalo odgovoriću vam pismeno, ako želite, i još ponešto, ali ne znam šta, pošto vam se ne sluša. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, na nekoj od prošlih sednica postavio sam poslaničko pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova, tj. nadležnim organima tog Ministarstva, a u vezi sa zloupotrebama u jednoj beogradskoj opštini. U pitanju je opština Vračar, sta ona opština sa koje je potekla inicijativa za smenu gospodina Radulovića, ali to sada nije tema. Dakle, tema je istraga nezakonitog, štetnog i nesavesnog poslovanja Javnog preduzeća za upravljanje poslovnim prostorom, dakle poslovni prostor Vračar.
Dobio sam odgovor pre nekoliko dana od ministra. U odgovoru se navodi da policijski službenici Policijske uprave za grad Beograd postupaju po zahtevu za prikupljanje potrebnih obaveštenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu koje se odnosi na provere izdavanja u zakup poslovnih prostorija od više gradskih opština, a među kojima se nalazi i opština Vračar. S obzirom da su provere po navedenom predmetu i dalje u toku, po okončanju istih obavestiće se nadležno tužilaštvo u cilju donošenja javno-tužilačke odluke.
Dakle, ja pohvaljujem zaista efikasnost rada Ministarstva unutrašnjih poslova po ovom pitanju, ali očigledno da je ova tema izazvala šire interesovanje, s obzirom da su i pojedini mediji pisali poslednjih dana o tome.
Evo na primer, „Večernje novosti“ od 20. oktobra ove godine, postavljaju pitanje – gde nestade 11 lokala na Vračaru? Ja se pridružujem tom pitanju i postavljam pitanje – gde nestade 11 lokala na Vračaru? „Novosti“ navode da razlika između papirološkog i stvarnog vlasništva poslovnog prostora Vračar je čak 2.381 kvadrat. Utvrđeno je takođe da nema nekretnina na devet lokacija.
Dakle, poslovni prostor Vračar po popisima sa kraja 2014. godine, ali 2015. godine, nije uskladio stvaran i knjigovodstveni broj lokala i kvadrata kojima raspolaže. Bivša opštinska vlast razliku u kvadratima delimično može da opravda kroz restituciju, dakle jedan deo poslovnog prostora koji je vraćen starim vlasnicima, dakle jedan deo može da se opravda kroz rušenje ili slično, prodajom, itd, ali u knjigama je nestalo 11 lokala. Jedanaest lokala veličine 641 kvadrat. Kako može da nestane nešto?
Moje pitanje glasi – kako je moguće da iz knjiga jednostavno nestane 11 lokala? Kakvi su to mađioničari na Vračaru bili? Kako mogu da izbrišu 11 lokala? Na osnovu dokumenata do kojih su došle „Novosti“, opština Vračar je od 1992. godine, dakle počevši sa 1992, godinom, raspolagala sa čak 726 jedinica. Dakle, u kvadratima to je 47.800 kvadrata, a popisom s kraja 2014. godine ta cifra je spala na 459 svega jedinica, ali u kvadratima je to sada 28.000 kvadrata, nešto malo više.
Međutim, u knjigama je upisano 416 lokala, čak 43 lokala manje, a razlika je 2.343 kvadrata, a taj trend smanjenja prati i 2015. godinu. Kada je napravljen godišnji popis, dakle, 31. decembra, kada ističe kalendarska 2015. godina, u tabelarnom pregledu je odjedanput ukupan broj jedinica čak 409 svega kvadrata, veličine 23.900 kvadrata.
Trideset lokala je vraćeno restitucijom. Međutim, pod znakom pitanja je devet lokacija gde se nalazi 11 lokala. Za razliku od 2014. godine, njih nigde nema, ni u kakvoj evidenciji. Odjedanput su nestali, isparili. Reč je o prostoru koji se nalazi u Bulevaru oslobođenja 31, 63, Bulevaru kralja Aleksandra 34. i 106, Kralja Milutina 35. i da ne nabrajam sada. Jedanaest lokala je nestalo u volšebno. Mađioničari su uspeli da izbrišu 11 lokala.
Ja koristim ovu priliku da MUP dodatno skrene pažnju na ovu pojavu, dakle, na ovu situaciju iz prostog razloga što je u pitanju neviđena bahatost. Neviđena bahatost i zloupotreba velikih razmera. Neko mora snositi odgovornost za ovo. Ja pitam ko će snositi odgovornost za ovu pojavu, i to ne samo političku i moralnu odgovornost, već svaku drugu, pre svega krivičnu odgovornost. Dakle, da pošaljemo jasnu poruku da se lopovluk ne isplati. Dakle, svako ko pokuša da opljačka državnu imovinu, državni budžet, opštinski budžet, mora završiti u zatvoru.
Još jedan zanimljiv podatak, takođe ću se pozvati na „Večernje novosti“ koje govore o tome da demokrate ne plaćaju kiriju već tri godine na Vračaru. Oni su uspeli da dođu u posed jednog atraktivnog lokala u Petrogradskoj ulici, koji pritom fakturišu na 155 kvadrata, ali i od tih 155 kvadrata 50 je vraćeno restitucijom, a koriste preko 300 kvadrata i to plaćaju po nekoj smešnoj ceni i tu smešnu cenu ne plaćaju tri godine. Dug je već preko 250.000 dinara. Zahvaljujem na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam primedbu po članu 27. Poslovnika u vezi sa članom 205.
U prošli četvrtak je, samo formalno, ispunjena obaveza da se održi deo sednice na kome će predstavnici poslaničkih grupa moći da postavljaju pitanja premijeru Vučiću. Međutim, došli su na red samo predstavnici najmanjih, minijaturnih poslaničkih grupa. To predstavalja zaobilaženje obaveze realizacije člana 5. Koje je rešenje?
Rešenje je gospođo Gojković da vi ovde predložite jedno tumačenje, da ta pitanja mogu postavljati primarno šefovi onih poslaničkih grupa koje su izašle samostalno na izbore ili predstavljaju najvećeg koalicionog partnera, a ne ovde nam uguraju u Skupštinu dvadesetak poslaničkih grupa koje same na izborima ne bi ništa postigle, i oni vam sada služe da se spreči postavljanje ozbiljnih pitanja premijeru Vučiću.
Mi zahtevamo, kao jedna od najvećih poslaničkih grupa, pogotovo kao najveća poslanička grupa opozicije, da niko nema pravo da naše pravo uzurpira i ja mislim da bi to moralo da se sprovede već od naredne sednice. Ovo je flagrantno kršenje Poslovnika.

Hvala, potrošeno je vreme.
Evo, dobili ste aplauz, a niste to hteli sigurno. Nego mora neposredno učinjena povreda. Znači, to ste morali ranije da učinite. Sada je utorak.
(Vojislav Šešelj, s mesta: I vi ste danas govorili o tome.)
Da, pitao me je poslanik Marko Đurišić. On je kroz pitanje to postavio, ali Poslovnik je takav. Demokratska stranka je donela malo neobičan Poslovnik, pa je dala prednost manjim poslanicima.
(Vojislav Šešelj, s mesta: To je zato što nemamo Poslovnik.)
Imamo Poslovnik, ali ja i dalje insistiram da počne rad grupa ili preko Administrativnog odbora, kako se vi dogovorite šefovi poslaničkih grupa da počne rad na Poslovniku, da bude nešto drugačije. Oni koji su ga doneli imaju najviše primedbe, što se ne odnosi na vas naravno, niste bili fizički u mogućnosti da to uradite. Znači, oni koji su doneli imaju najveće primedbe, jer su doneli po Pašićevoj, onaj propis, a vi znate na šta mislim. Znače, važe propisi i zakoni samo za protivnike i sad kad se promenila situacija sad Poslovnik ne valja.
Slažem se sa vama da treba da se…
(Vojislav Šešelj, s mesta: Nikola Pašić je govorio da uvek treba donositi propise kao da smo mi u opoziciji.)
Nisu oni znali to za Pašića, ali donet je takav Poslovnik.
Nije tako govorio, ali dobro. O tome ćemo se polemisati drugi put, ali kažem ponovo, zbog mnogobrojnih primedbi da počne polako to da se radi, jer stvarno se daje malim strankama i samostalnim poslanicima koji se u međuvremenu odvoje od poslaničkih klubova, prednost, što nema logike.
Onda će biti primedbi kada damo prednost strankama koje imaju većinu, opet će biti primedbe, kako god …
(Vojislav Šešelj, s mesta: Vi kao istaknuti i zakleti pristalica demokrata, trebali bi sami da …)
Ne mogu sama zato što to nije dobro za parlamentaran život. Moraju da učestvuju svi šefovi poslaničkih klubova samnom, a ja ću se složiti sa svim vašim rešenjima.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović, prvi govornik na ovoj listi.
Neka se pripremi Gordana Čomić.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, iako je rasprava objedinjena, govoriću o Zakonu o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije.
Na ovaj način biće obezbeđeno osam miliona evra za realizaciju projekta urbane regeneracije u Dositejevoj ulici u Kraljevu, iz grada odakle dolazim. Na ovaj način biće omogućeno da počne izgradnja novih stanova u koje će se preseliti vlasnici i korisnici onih objekata koji su oštećeni u zemljotresu 2010. godine koji je pogodio Kraljevo.
Zemljotres je tada prouzrokovao značajnu štetu na objektima u ovom delu grada. U pitanju je jedno radničko naselje izgrađeno posle Drugog svetskog rata. U to vreme nisu postojali antiseizmički građevinski propisi. Imajući u vidu starost ovih objekata i imajući u vidu njihove konstruktivne i funkcionalne karakteristike, procenjeno je da bi sanacija ovih objekata bila neisplativa i veoma složena.
Želim da istaknem da je Grad Kraljevo u prethodne tri godine učinio mnogo napora da dođemo do realizacije ovog projekta, iako je možda inicijativa mogla biti pokrenuta ranije, ipak je grad u ovom periodu pokazao određenu ozbiljnost i učestvovaće u realizaciji projekta sa oko pet miliona evra, od ukupno 14 kolika je vrednost ovog projekta.
Skupština grada je još 2013. godine donela odluku o pristupanju realizaciji projekta. Iste godine NS RS je Zakonom o budžetu odobrila projektni zajam od Banke za razvoj Saveta Evrope za saniranje posledica zemljotresa. Nabrojaću samo neke od koraka koje je preduzeo Grad Kraljevo, odnosno lokalna samouprava i koje je će preduzeti da bi korišćenje ovih sredstava na osnovu zajma bilo što efikasnije.
Lokalna samouprava je završila razmenu zemljišta sa Fabrikom vagona Kraljevo i na taj način obezbedila lokaciju na kojoj će biti izgrađeni novi objekti. Vrednost tog zemljišta je oko milion i po evra. Za sada je završeno idejno, arhitektonsko, urbanističko rešenje za prvi objekat. Završeni su geotehnički i geofizički elaborati, izdati su lokacijski uslovi za izgradnju prvog stambenog objekta.
Takođe grad se obavezao da u slučaju ako bude nekih nepredvidivih troškova učestvuje i u njima sa oko 500 hiljada evra. Grad će takođe pokriti i troškove koji se odnose na upravljanje projektom i trebalo bi da iznose oko 400 hiljada evra, pa je u tu svrhu predviđeno da grad osnuje jedinicu za upravljanje projektom, odnosno da obezbedi adekvatne kadrove, poslovni prostor i opremu.
Lokalna samouprava će tokom realizacije ovog projekta obezbedi oko dva i po miliona evra za izgradnju infrastrukture u ovom delu grada, odnosno za izgradnju puteva, vodovodne mreže, kanalizacije, odlaganje otpada i prerade otpadnih voda.
Nabrojao sam samo neke od koraka koje je grad preduzeo da bi ovaj projekat bio uspešno realizovan i da bi ukazao na značaj da se donese ovaj zakon. Samim tim, donošenjem ovog zakona radovi bi mogli da počnu već na proleće naredne godine, najkasnije do leta 2017. godine.
Sam proces koji se odnosi na upis stanova u katastar nepokretnosti, na upis postojećih stanova ide dobro. U pripremnoj fazi bilo je upisano oko 112 stanova, sada je taj broj na 324 od ukupno 366 stanova, a znamo da je ovo samo jedan od uslova da bi sadašnji stanari mogli da ostvare pravo na nov stan.
Stanari će dobiti nove stanove po principu zamene kvadrat za kvadrat, odnosno dobiće istu površinu stana. U nekim slučajevima stanovi će biti i veći, jer su se u međuvremenu promenili standardi za izgradnju i tu je lokalna samouprava, odnosno po samom ovom projektu izašlo se u susret korisnicima i vlasnicima stanova i na raspolaganju će im biti dve opcije.
Prva opcija je da će oni moći da dokupe taj višak, odnosno tu razliku u kvadratima po povlašćenoj ceni i to će moći da učine i na rate, na neki period od 20 godina. Druga opcija je da će moći da iznajmljuju dodatnu površinu, takođe po povlašćenoj ceni.
Dobra strana ovog projekta je i ta što bi nakon izgradnje novih zgrada i nakon toga što bi se srušile stare zgrade, ostao jedan prostor, jedna lokacija koju bi grad mogao da iskoristi veoma korisno. Planirano je da se na tom preostalom delu parcele izgrade, odnosno naprave zgrade za socijalno stanovanje i da se izgradi dečiji vrtić.
Nažalost, još uvek nisu potpisani predugovori sa vlasnicima svih stanova koji su oštećeni u zemljotresu, u jednom broju slučajeva nije završena ostavinska rasprava, negde nije potpuna dokumentacija, ali očekujem da se ti problemi rešavaju u hodu i da se reše na vreme. Jedino što može za sada da brine i na šta bih apelovao na nekoliko korisnika i vlasnika stanova je da što pre nađu kompromis sa lokalnom samoupravom, jer im, kako kažu, ne odgovara položaj novog stana, da se ne bi ušlo u procese eksproprijacije koji bi mogao, ali ne bi nužno značilo da bi usporio realizaciju čitavog projekta.
Realizacijom ovoga projekta završio bi se i poslednji veliki problem koji je zemljotres naneo Kraljevu 2010. godine. Tada sam, kao novinar obišao sva područja koje je pogodio zemljotres i video sam sve objekte koji su tom prilikom oštećeni. To su mogli da vide i građani Srbije, preko televizije. Ali, mogu reći da oko kamere nikada zaista nije moglo da prenese koliko je zaista ljudsko stradanje i kolika je nesreća bilo u tom trenutku. Zato je veoma bitno da donesemo ovaj zakon, da bi ti ljudi nakon dugo godina mogli da dobiju jedan pristojan prostor za život.
Napomenuću i da u ovom delu naselja, koje je oštećeno u zemljotresu, žive nekadašnji radnici „Magnohroma“, fabrike vagona, kao i nekoliko romskih porodica. Oni su prethodnih decenija imali težak životni period, odnosno prema njima su tranzicija ekonomskog sistema i neuspele privatizacije bile veoma surove. Tako da, čak oko 30 članova porodica koje žive na ovom području su korisnici pomoći Centra za socijalni rad. Kanalizaciona i vodovodna mreža su dosta dotrajale i stare su, a ni jedna od ovih sadašnjih zgrada nije priključena na daljinsko grejanje.
Nadam se da ćemo usvojiti ovaj zakon, da će radovi krenuti što pre i da ćemo na taj način omogućiti da se i projekat završi u planiranom roku od pet godina. Zahvaljujem.