Hvala poslaniče.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.
Branka Stamenković, izvolite.

Povreda Poslovnika, član 87. stav 2.
Pre prethodnog govornika ste nas obavestili da će Narodna skupština produžiti rad nakon 18.00 časova, kao što ste nas obavestili svaki put od kada je počelo ovo redovno zasedanje 4. oktobra. Još nije bila ni jedna sednica da smo radili onako kako stav 1. propisuje, a to je od 10.00 do 18.00 časova. To je u redu, pošto član 2. vama daje pravo da produžite rad i najavite na vreme, ali istovremeno i kaže – ako za to postoje opravdani razlozi koje predsednik Narodne skupštine saopštava narodnim poslanicima.
Ja vas molim da nam saopštite te opravdane razloge, pošto to niste do sada uradili, ni za jednu prethodnu sednicu, pa ni za ovu. Hvala.

Hvala vama.

Po starom lošem običaju, kada nema argumenata, onda se kreće u lične uvrede, ali ja ću govoriti jezikom argumenata.
Dakle, da, u maju mesecu 2012. godine, 48% učešća javnog duga, premašeno 45% i, o tome smo govorili, bila je zakonska obaveza Vlade, koje god, da na prvom sledećem predstavljanju budžeta i predlaganju budžeta Narodnoj skupštini RS, a to je bio decembar mesec 2012. godine, pred 2013. godinu, predstavi predlog mera za smanjenje javnog duga i učešće javnog duga iznad 45%. To nismo imali u protekle četiri godine.
Pošto je pominjana i Pošta Srbije, mislim da je važno i to reći, i to najbolje znaju upošljeni u Pošti Srbije, a to je da je projekat o kome se razmišljalo, izgradnja glavnih poštanskih centara, ne samo u Beogradu, nego Nišu, Novom Sadu, je nešto što je otvorilo mogućnosti za razvoj i nalaženje mogućnosti razvoja jedne industrije, poštanske industrije, koju mnogi smatraju zastarelom time što se smanjuje broj pisama u tokovima, zbog elektronske modernizacije i načina za razvoj i gavermenta, elektronske trgovine i razvoja logističkih servisa, je pristupljeno tom projektu i taj projekat je, na sreću svih pošta, ali siguran sam i građana Srbije, završen i realizovan.
Nikakvih namera niti je bilo za prodaju, niti je to moguće uraditi, jer u Pošti Srbije imamo organe kakav su Nadzorni odbor i Izvršni odbor, direktora koji odlučuje o poslovnim projektima, tako da niti jedan pojedinac ne može da upravlja imovinom koja je državna. Dakle, imamo aktuelan Zakon o sredstvima o svojini Republike Srbije, imamo aktuelne zakone o imovini i to prosto nije moguće otuđiti. Istine radi, ovo sam morao da kažem.

Zahvaljujem poslaniče.
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković. Izvolite.

Hvala.
Povreda Poslovnika, član 103. stav 5. - ako smatra da povreda nije učinjena, predsednik Narodne skupštine je dužan da da objašnjenje, a ukoliko smatra da je povreda učinjena, predsednik Narodne skupštine je dužan da učinjenu povredu otkloni.
Malo pre sam reklamirala Poslovnik, član 87. stav 2, niste dali objašnjenje i opravdane razloge. Vi ste odćutali moju povredu Poslovnika, niti ste priznali da ste napravili grešku, niti ste dali objašnjenje koje sam molila. Ja vas molim da se držimo Poslovnika.
To objašnjenje, zašto radimo non-stop duže od onog što je Poslovnikom propisano, ako ne nama, narodnim poslanicima, dugujete radnicima koji rade u ovoj Skupštini, koji na posao dolaze u 06.00 ujutru i moraju da ostanu do kraja zasedanja. Hvala.

Gledala sam vaš spot. Ako je to bio cilj da kažete, onda u redu, neću vas kazniti, pošto zolupotrebljavate mogućnost povrede Poslovnika. Ako je to bio cilj …
(Branka Stamenković, s mesta: Dajte mi objašnjenje zašto mi …)
Ništa na silu.
Reč ima narodni poslanik Slaviša Ristić, neka se pripremi Goran Ješić. Izvolite.
Hvala vam. Gledala sam spotove i to, ako vas to beskrajno zabavlja, onda u redu.

Hvala predsednice.
Uvaženi narodni poslanici, ja ću u ovom kratkom vremenu, koliko sam shvatio imam negde oko tri minuta, da se pre svega osvrnem na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma za Zapadni Balkan. Uz svo uvažavanje ove teme o kreditima i zaduživanju države, znate kako, ako se država prezaduži ili ako se domaćin u kući prezaduži, ima šanse da buduće generacije, da njihova deca izvedu zemlju iz dužničkog ropstva ili kuću, ali ako date i predate deo teritorije, ako predamo našu AP KiM, onda je zaista to kasno.
Čini mi se da svo ovo vreme, naročito prošle srede, imali smo priliku da čujemo predstavnike sadašnje i bivše vlade oko toga ko je više sporazuma potpisao u Briselu. Naravno, nisam shvatio da li su se sa time hvalili ili su kudili jedni druge, ali najmanje se govorilo upravo o Predlogu ovog zakona koji će, ukoliko ga bude ovaj parlament ratifikovao, ukoliko bude donet taj zakon, to će zaista biti direktno priznanje nezavisnosti Kosova.
Reći ću zašto. Do sada smo imali sporazume u Briselu. I ova Skupština je imala prilike da samo sasluša izveštaj naših pregovarača i da o tome glasa, ali nikada se do sada nije desilo, nismo imali slučaj da parlament donosi zakon o jednom sporazumu u kome je jedna od ugovornih strana tzv. država Kosovo.
Molim vas, da završim samo, molim vas. Dakle, do sada smo imali potpisivanje i parafiranje protivustavnih i protivdržavnih sporazuma u Briselu, dakle do sada smo imali izdaju zemlje u Briselu. Ukoliko narodni poslanici glasaju za ovaj zakon, imaćemo izdaju u Beogradu, u glavnom gradu Republike Srbije i imaćemo direktnu izdaju u ovom parlamentu.
Zato vas molim, poštovani narodni poslanici, da ostavimo i sudu istorije i sudovima ove zemlje da sudi o tome šta je sa Briselskim sporazumima, koje su posledice Briselskih sporazuma, ali nemojte da dozvolimo da parlament države Srbije učestvuje u izdaji zemlje. Zato vas pozivam, sve, naročito poslanike skupštinske većine, da se ovoga puta u Danu za glasanje ogluše o zvonce koje će dobiti sa komandnog mesta i ne glasaju za akt izdaje zemlje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, po Poslovniku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, grubo je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, zato što niko ovde nema nameru da izda Republiku Srbiju i niko nema nameru da ni direktno niti indirektno prizna da je AP Kosovo i Metohija bilo kakva država.
Gospodin Ristić je rekao jednu neverovatnu stvar, da je ovo prvi zakon o ratifikaciji jednog međunarodnog sporazuma gde se pominje Kosovo. Gospodine Ristiću, 2006. godine…