Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 01.11.2016.

4. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Božić, a neka se pripremi narodni poslanik Vesna Marković.
Izvolite.
...
Stranka moderne Srbije

Nenad Božić

Poslanička grupa Dosta je bilo
Hvala.
Uvaženi poslanici i predstavnici Vlade, ja ću moje izlaganje fokusirati na Sporazum o zajmu sa Fondom za razvoj Abu Dabija. Ministar je već dao jedno objašnjenje da taj sporazum koji smo potpisali liči na jedan tipičan sporazum koji Fond potpisuje verovatno sa drugim zemljama. Najverovatnije iz tog okruženja s obzirom da on ima elemente gde se poziva recimo na generalnog sekretara Arapske lige i na neke druge tačke ugovora koje sugerišu na to da je to sporazum koji je namenjen pre svega zemljama iz njihovog okruženja. Kao što znamo Srbija nije članica Arapske lige i nije članica ni jedne od tih organizacija koje okupljaju zemlje sa srednjeg i Bliskog Istoka.
U tom sporazumu ima jedna vrlo zanimljiva situacija gde se govori o tome da ako slučajno dođe do nekog nesporazume između ugovornih strana, prvo se sugeriše da ugovorne strane pokušaju da reše sporazumno, da ne idu na neko suđenje itd. Međutim, ako ne uspeju da ga reše, onda se formira arbitražni tribunal koji ima tri člana. Jednog člana postavlja Vlada Srbije u ime Republike Srbije, drugog člana postavlja davalac zajma, Fond za razvoj Abu Dabija, a trećeg člana mogu ugovorne strane dogovorom da izglasaju, međutim ako to ne uspeju u roku od 60 dana onda generalni sekretar Arapske lige imenuje tog trećeg člana koji se inače u sporazumu naziva sudijom.
Ovo nije skrenulo pažnju, opet cirkus, mislim da ne treba da potpisujemo sporazume ovakvog tipa koji nas na neki način stavljaju u jedan neravnopravan položaj. Po meni, mi treba da tražimo arbitražu na nekoj drugoj strani, a ne kod generalnog sekretara Arapske lige.
Ono što je još zanimljivo kod ovog sporazuma jeste jedan element koji se odnosi na poverljivost dokumenata gde se smatra gde svi dokumenti, korespodencija sa Fondom moraju da budu poverljivi. Šta znači poverljivi? Jel su oni potpuno tajni i nisu dostupni javnosti? Isto tako, zajmoprimac tj. država Srbija je obavezna da obezbedi Fondu potpuni imunitet od cenzure i provere publikacije. Znači, oni mogu da provere sve što ih zanima u vezi Srbije, a mi nemamo nikakvo pravo da bilo kakve dokumente koje dobijamo od njih objavimo. Mislim da se to stavlja u jedan neravnopravan položaj.
Sa druge strane, smatram da ovaj razlog koji je naveden zbog čega se uzima zajam je paušalno napisan i zahteva po meni da te zaključke Vlade na kojoj se ovde pozivate ovom zahtevu za izglasavanje zakona po hitnom postupku, mislim da Skupština treba da dobije konkretne podatke o tome zbog čega uzimamo zajam, a ne samo da je to zbog stabilizacije javnih finansija.
Ministar se trudio da nam to obrazloži, međutim smatram da Skupština to treba da dobije dokumentovano i pre svega u nekim brojkama, jer se mi isto tako zadužujemo sa jednom vrlo konkretnom cifrom, mi smo rekli da dobijamo zajam pa možemo da uzimamo koliko nam treba.
Vratio bih se na hitnost, hitnost je navedena da je bitno zbog toga da bi se što pre realizovao sporazum koji je već potpisan. Mislim da se ovde svi zakoni koji se donose po hitnom postupku donose iz jednog razloga, zato što Skupština dugo nije radila, a zbog čega nije radila to svi znamo. Mogla je da bude konstituisana još u maju mesecu, mogla je i Vlada da bude formirana, mogli smo da imamo i neko vanrednog zasedanje u međuvremenu za sve te hitne zakone, ako je već potrebno da ih donesemo, a da sada imamo jedan normalan rad, a ne da svaki dan radimo posle šest i da radimo neefikasnot. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar dr Dušan Vujović.

Dušan Vujović

Samo da pojasnim, ovo nije prvi put da se ova pitanja postavljaju, ali je bitno da se razumemo do kraja.
Znači, ovaj kredit budžetske podrške se po svojoj suštini ne razlikuje ni od jednog drugog kredita budžetske podrške koji je Srbija do sada dobijala ili koji je bivša Jugoslavija dobijala kao tzv. strukturne, programske, razvojne i druge kredite tog tipa. Oni se daju za generalnu podršku budžetu. Sredstva ležu na račun budžeta i trezora ili kod narodne banke ili gde se već to u nekoj zemlji nalazi. Sredstvima se raspolaže u okviru budžeta koji je definisan godišnjem, ovde višegodišnjim programima koje odobrava parlament po budžetskoj proceduri, po Zakonu o budžetskom sistemu, po godišnjim zakonima o budžetu.
U tom zakonu je predviđeno, pogledajte član 3, predviđeno je i mi smo planirali da ćemo se zadužiti milijardu dolara, čak smo planirali i više da bismo imali rezervu, jer će to biti raspoloživo za finansiranje deficita, a pod tim može da se podrazumeva bilo koja od ovih namena.
Prošli put sam rekao, ponoviću ponovo, postoje podtipovi zajmova za podršku budžetu gde se traži vezivanje tih opštih sredstava za pojedine kategorije rashoda, pa se kaže neko će sačekati da imate 100 miliona rashoda u zdravstvu, u školstvu, u infrastrukturi pa će vam na osnovu toga to refundirati. Može i tako, ovo je opšti gde nisu vezana sredstva i ona se daju.
Sticajem okolnosti, pretpostavite, kada bi kod nas recimo deficit bio tačno 200 miliona mi bismo mogli da uzmemo ovih 200 miliona i da to isfinansiramo i da nam ne treba ni jedan drugi izvor finansiranja. Naravno, u realnosti i nikada nije tako i mi smo tražili da dinamika bude takva da koincidira sa periodima kada imamo najveće dospeće obaveznog finansiranja.
Setite se, imali smo milijardu koja je isplaćena, čini mi se 14. avgusta 2014. godine pa smo imali ogroman porast likvidnosti koji smo postepeno koristili u skladu sa našim budžetskim potrebama, sa potrebama obavljanja javnim dugom i svim ostalim. To je kao kada nekome date opšti radni kapital, opšte pare za finansiranje nečega. Opšta podrška budžetu je upravo to i to upravo podrazumeva da imate uređen budžet u kome je sve definisano. Inače nam to ne bi ni dali. Da nemate takav budžet ne biste se ni kvalifikovali za takav kredit.
Drugo, mi smo mogli da podignemo ovu milijardu sami, ali ne po 2,25%, naš kreditni rejting se poboljšava, nama se kamata smanjuje ali mi bismo još uvek platili najmanje još 1% više.
Treće, koliko smanjujemo trošak u odnosu na postojeće kredite? Pretpostavimo da nećemo da plaćamo kamate, pretpostavimo da nam sutra oproste sve kamate i pretpostavite da sutra nam oproste sve kredite, odnosno sve što dospeva za vraćanje u narednoj godini mi ovim možemo prerano da otplatimo jednu milijardu i time da uštedimo u proseku oko 4 do 5% na svaku milijardu.
Znači, ako otplatimo kredite, navodio sam primere, koji su uzeti u periodu 2010-2012. godine, ako to otplatimo ovim kreditom, a možemo, štedimo 50 miliona dolara godišnje za takav kredit. Sada vi izračunajte, da smo se tada zadužili po 2,25%, a ne po 7,25% mi smo 50 miliona sve godine manje platili samo za kamate. To nam ovaj kredit nudi.
Ako postoji bojazan, ako mislite što je ovde ono što se inputira i to se inputira diskusijom jednom koja je ipak čini mi se nedobronamerno formulisana, koja kaže imate dobre rezultate, misleći na deset meseci pa se projektuje o glavama ljudi, pa ćete imati suficit do kraja godine, šta će vam onda pare, a mi kažemo do kraja godine ćemo imati deficit do 2% konzervativnog plana baš zato što očekujemo sezonsko povećanje plaćanja u poslednjem kvartalu i očekujemo preuzimanje ovih dugova koji će biti zasnovani na racionalnim programima restrukturiranja tih preduzeća. Bez toga im nećemo to uraditi. Kao što smo prošle godine preuzeli dug „Srbijagasa“ i to treba da održimo, da se održi finansijska disciplina.
Prema tome, tu postoji kvid pro kvo, stalno se ne daje nešto bezveze. Čini mi se da nije korektno, mi možemo da se ne slažemo u mnogim stvarima, ali moramo da se ne slažemo o racionalnih stvari, a ne oko stvaranja iluzije da je nešto onako kao što neko priča, a ne onako kao što jeste. Prema tome, u datoj situaciji, pošto imamo 24 milijarde duga i pošto nam je srednja cena duga mnogo veća od ovoga, to je za nas vrlo korisno, to su sredstva za koja nema ograničenja i možemo da ih koristimo za šta želimo, to su sredstva kojima smanjujemo cenu duga, to su sredstva koja sve ovo nude.
Zašto Arapska liga? Kao što Svetska banka ima svoj bord direktora gde su predstavljene zemlje koje su osnivači te zemlje u kapitalu imaju 24 stolice koje odlučuju, tako svaki razvojni fond ima svoj bord i ovaj je slučajno takav da Arapska liga je ta koja odlučuje o toj politici. Isto tako, EU kada vam da kredit za podršku budžetu, Evropska komisija odlučuje. Isto kao kada bi Ruska Federacija dala kredit za podršku budžetu, Duma ili neko drugi tamo odlučuje.
Tu nema ništa čudno, to je sasvim normalno i logično. Šta više, njihov fond je potpuno otvoren, ima triplej rejting u svetu, znači tripl A, najbolji rejting u svetu. Zbog toga smo čekali, zato smo žurili, posle svaka njihova odluka ide na odobrenje međunarodnog borda direktora koji, liga odlučuje o krupnim stvarima, ovaj bord direktora ima svoj interni odit, međunarodni takođe. Oni žele ljudi da sačuvaju svoje tripl A i žele da sačuvaju fiksni kurs koji od 1997. godine postoji između dirhama i dolara.
Prema tome, oni su jedna od najkvalitetnijih institucija, koja jeste regionalna, ali je hiper kvalitetna. Zašto oni investiraju u Srbiju? Zato što žele da investiraju u zemlju koja je uspešna, žele da podrže program koji je uspešan i mislim da žele da mi imamo šansu da ovaj program sprovedemo bez grcanja i bez traženja skupljih izvora finansiranja. Mislim da su to sve pozitivni elementi. Ako ovaj parlament misli da postoji tu bilo koji sakriveni deo agende neke, uveravam vas da tu nema ništa.
Memorandumi o razumevanju, koji se potpisuju godinu dana ranije, pa tako se oni i potpisuju. Neko se prvo dogovori načelno, pa se to onda konkretizuje kroz projektne zajmove i kroz programske zajmove. Nije ništa neobično što je projektni zajam bio definisan na nivou otprilike 400 miliona dolara, pa je realizovan, nažalost, samo sa nešto malo manje od 100. Ne zbog toga što nema para, nego zato što smo nesposobni da isprojektujemo i pripremimo projekte za više.
Prema tome, niko nam ne brani, to su me pitali, kad sam bio tamo na razgovorima – zašto ne pripremate projekte? Oni kažu, ooni su fleksibilni i navodnjavanje i svaki drugi suštinski elementi infrastrukture poljoprivredi, kažu - zašto vi ne želite da ulažete? Ne mogu oni da nam kažu gde ćemo da ulažemo, to od nas zavisi, 300 miliona stoji neiskorišćeno. Nije tačno da za to plaćamo, ne plaćamo za to ništa, ali ćemo platiti ugledom, reputacijom ćemo platiti, ako se ispostavi da posle određenog broja godina moramo da kancelujemo taj kredit i kažemo – mi smo nesposobni da pripremimo, to će biti najveća cena. Znači, nećemo platiti ni dolara, ali ćemo platiti obrazom, jer će ljudi reći – Srbija nije sposobna, nudimo joj na tanjiru, nije sposobna da iskoristi 100 miliona od 400, odnosno ukupno 400 miliona.
To je pravo pitanje i za vas i za nas i za institute i za strategiju u poljoprivredi itd.
Konačno, da vam kažem, što se tiče pitanja, već je pomenuto, vi ste pomenuli usput i drugi su pomenuli, tzv. garancija. Klauzula koja se ovde pominjala to međunarodne organizacije zovu „pari pasu klauzula“, a mi to zovemo status prvog reda poverilaca, kao oni koji su zaštićeni hipotekom. Znači, u međunarodnim odnosima ne žele oni toliko, ne plaše se oni da ćemo mi bankrotirati, oni samo ne žele da mi ako budemo u finansijskim teškoćama isplatimo sve druge, a da oni budu na kraju. Nego kažu – mi kao fond koji vama daje slobodna sredstva želimo da imamo isti status koji imaju međunarodne finansijske organizacije, koji ima EU, itd.
Prema tome, time mislim da mi sebi ni za jotu ne povećavamo rizik. Smatram da rizik od bankrota ne postoji, a to što oni traže da budu tretirani jednako, da ih neko ne stavi, što bi mi rekli, u treći, četvrti red poverilaca, to je normalno. Oni ljudi žele, oni se bore. To bi njima rušilo rejting. Kada bi njima nadzorni organ pogledao ovo i rekao – vi dajete kredit, a da vam ta zemlja ne nudi kao protiv meru tretman poverioca prvog reda, oni bi rekli – zašto vi uopšte toj zemlji pomažete? Hvala lepo.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vesna Marković.
Po kom osnovu gospodine Raduloviću?
(Saša Radulović, s mesta: Ministar je pomenuo da mi nismo dobronamerni.)
Nemate pravo gospodine Raduloviću, pažljivo sam slušao ministra.
(Saša Radulović, s mesta: Ministar je to rekao, da ono na šta mi iz poslaničke grupe ukazujemo, bojim se da nije dobronamerno.)
Dobro, ako vi kažete tako Raduloviću, izvolite.

Saša Radulović

Poslanička grupa Dosta je bilo
Mi zaista dobronamerno ukazujemo na neke stvari i ukazaću ministru ponovo na ono što je naša glavna zamerka. Mi smo već 2014. godine uzeli milijardu dolara duga, isti u dolarima. Razumem da Uprava za javni dug treba da vodi računa o tome.
(Dušan Vujović, s mesta: Ponovite rečenicu, molim vas.)
Mi smo već 2014. godine uzeli milijardu dolara. Ono što nemamo u vašem predlogu, ono čega se mi bojimo, da ako uzmete milijardu dolara, a ne iskoristite taj novac da otplatite ili glavnicu u dolarima ili neku drugu obavezu u dolarima, onda ste izloženi valutnom riziku. Priznaćete, ako poredimo dolar iz 2014. godine i dolar danas, da je uzet recimo kredit od milijardu dolara po kamatnoj stopi od 2,2% 2014. godine, zbog rasta vrednosti dolara je ekvivaletno uzeti u evrima iznos od 700, 800 hiljada, koliko je bilo tada, uz kamatnu stopu od 15%, zato što rast dolara u stvari nadoknađuje to.
Pošto toga nemate u vašem predlogu, recimo ni u zakon niste ubacili, a naš amandman je da ako uzmete milijardu dolara duga, da sa tim možete samo da plaćate obaveze u dolarima i dospele kredite u dolarima, da nam se ne bi desilo da gubici „RTB Bora“, „Petrohemije“ i svih onih drugih zbog nesprovođenja strukturnih reformi u stvari nas dovedu u situaciju da se zadužimo u dolarima i da onda moramo da tim dolarima u stvari plaćamo te gubitke.
Mi smo tražili taj amandman, da bi zaštitili budžet i tražimo odgovore na ova pitanja, ne zlonamerno, nego dobronamerno, jer hoćemo da vodimo računa o budžetskoj poziciji Srbije. Mislimo da bi recimo taj amandman koji smo podneli, da se ovaj kredit koristi samo za otplatu u dolarima, je nešto što je korisno.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar Dušan Vujović.

Dušan Vujović

Vi ste sličan predlog podneli na prethodnoj sednici gde je bila opšta rasprava i vi ste zbog neke druge rasprave izašli iz sale, a ja sam tada hteo da vam odgovorim na to. Pomenuli ste pitanje valutnog rizika, strukture itd. i tada nisam imao priliku da vam odgovorim, a već sam tada bio spreman.
Znači, potpuno ste u pravu, mi nemamo nameru, pošto mi nemamo dobre mehanizme upravljanja valutnim rizikom, mi ovim ne želimo da menjamo valutnu strukturu zaduženja. Znači, ili ćemo vraćati dospele obaveze u dolarima, ili ćemo prerano otplaćivati postojeće obaveze u dolarima, nemamo razlog ni osnov, na osnovu našeg saznanja, naše tehnike i naših mogućnosti, da aktivno upravljamo valutnim rizikom, mi nećemo da dolazimo u taj rizik. Na duži rok, mi želimo sistematski da povećavamo učešće i usaglasimo učešće dugova sa strukturom naših izvoznih prihoda, znači gde će veće učešće da bude evra, da imamo taj prirodni hedž, da zarađujemo, pošto zarađujemo u evrima, 70% našeg izvoza dominira u evrima, mnoge zemlje imaju aktivniju politiku upravljanja valutnim rizikom i to je potpuno legitimno pitanje, jer mislim da je suviše tehničko.
Znači, potpuno se slažem, potpuno je to pitanje sastavni deo naše strategije i upravljanje javnim dugom. Mi nameravamo da unapredimo i tehnički i kadrovski našu Upravu za upravljanje javnim dugom, koja će imati i front ofis i glavni ofis i bek ofis, koja će se baviti svim stvarima kojima se bave najsavremenije institucije koje se bave, između ostalog, investicijama, ulaganjem, valutnim rizikom i svim ostalim stvarima.
Mi ovde zbog toga što još to nemamo razvijeno nećemo preuzimati na sebe nove rizike, nego ćemo koristiti ova sredstva da u okviru postojećeg valutnog rizika smanjimo trošak. Znači, tamo gde je situacija čisti dobitak, znači, isto zaduženje u dolarima, ali niže kamate i samim tim niži trošak. Hvala lepo.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Replika.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Saša Radulović nam nije objasnio šta je on učinio dok je bio ministar privrede da se reše problemi u Azotari i da se reše problemi u „Petrohemiji“.
(Saša Radulović, s mesta: Po kom osnovu?)
Nije nam objasnio da li je platio porez u Sjedinjenim Američkim Državama. Vidim da se razume u američke dolare. Vidim da se razume u kursne razlike. Nije nam objasnio…
(Narodni poslanici poslaničke grupe DJB aplaudiraju.)