Nije, to svi znamo. Evo, pokušavamo danas da privedemo temu kraju i najlepše vas molim da to i učinimo.

Hoćemo, naravno.
Povreda Poslovnika, izvolite Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, član 103. stavovi 7. i 8, ne znam da li je ostalo vremena. U vezi sa članom 107, povreda dostojanstva. Biću veoma kratak.
Ja se ne dam lako uvrediti. Mene, možda, ponekad mogu povrediti bolji od mene, lošiji ne. Hvala.
Ne tražim da se glasa.

Dobro. Hvala.
Reč ima Aleksandar Stevanović. Vi imate dve minute i 50 sekundi.

Dame i gospodo, uvažena predsedavajuća, uvaženi ministre, zahvalio bih se za jednu dobru raspravu koju smo imali, barem sa ministrom u vezi Predloga zakona, jer smo mogli razmeniti argumente. Takođe i sa kolegama koji ne misle isto, koji su koristili argumente, hvala im na raspravi, hvala i onim drugima koji nisu raspravljali, jer se i iz toga mnogo toga može zaključiti.
Ono što je na neki način meni ostalo kao jedna neugoda na kraju, to je činjenica da smo mi prešli olako preko toga da naš zakon kaže da je zaduženost maksimalno moguća takva kakva jeste, a da mi sada govorimo o jednoj drugoj zaduženosti.
Nije veliki problem, ja potpuno razumem da je mastriks sada potpuno normalna kategorija za nas, ali sve zemlje to zakonski urede i kao što SAD gotovo svake godine ili svake druge pomeraju gornju granicu zaduženosti ili je ne pomere, pa bude kriza, tako i naša zemlja to treba da uradi da ne bismo vukli taj rep, da mi olako prenebregavamo ono što piše u našim propisima. Ništa više od toga. Sa ovim nivoom kamatnih stopa u svetu, trenutnom konjukturom i radovima koji su rezultirali u određenim konsolidacijama, potpuno sam saglasan da mi na 60% možemo plivati i da ne budemo rizik od bankrota.
Što se toga tiče potpuno ste u pravu, ali mislim da je neophodno da tu jednu stvar uskladimo i bilo bi dobro da ta inicijativa dođe od ministarstva koje jeste vlasno da predloži tu malu izmenu oko koje bi se valjda svi u ovom domu mogli saglasiti, jer je to jednostavno jedna realnost. Duboko se nadam da ćemo mi moći na tih 60% da ostanemo kako se budemo približavali određenim standardima u upravljanju finansijama ove zemlje. To je jedna jako bitna stvar.
Takođe, što se tiče valutnog rizika, jako me je obradovalo to što želite da radite u pravcu upravljanja valutnog rizika kakav postoji u najboljim zemljama, a da ćemo do tada voditi konzervativnu politiku usklađenosti, odnosno da ćemo gledati kako ćemo finansirati i refinansirati valutno, da bismo izbegli da nam se ponovi 2014. godina.
Ono što bi zaista voleli da dobijemo je jedan prikaz kako su se sredstva 2014. godine utrošena. Trenutno je velika dara na taj zajam, ne kažem da se za sedam ili osam godina to neće promeniti, jer kursevi su promenljiva kategorija, ali bilo bi jako dobro za ovaj dom i uopšte za ljude u Srbiji, a vi ste čovek koji se zalaže za transparentnost i javnost i ja vam čestitam od srca na tome, da vidimo kako je to trošeno, odnosno da li su sredstva dominantno trošena na način koji je najbolji za upravljanje valutnim rizikom. Hvala vam još jednom.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević.

Poštovana predsednice, ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u prethodna dva dana mnogo toga je rečeno o Kosovu i Metohiji. Mene raduje ta briga i zabrinutost za Kosovo i Metohiju, ali se nadam da ona nije samo deklarativna i verbalna.
Ono za šta sam se javio pre jedno sat vremena reklamirajući povredu Poslovnika, to je jedan od prethodnih govornika u svojoj diskusiji rekao da se Srbi sa prostora Kosova i Metohije u svojoj zemlji osećaju kao građani drugog reda. Mislim, da je to neistina, da je to netačno, da Srbi pored svoje majke Srbije i Vlade Republike Srbije ne osećaju se kao građani drugog reda. To su pokazali na izborima ispred vladajuće koalicije opredeljujući se za program ove Vlade u preko 90%.
Srbi su sigurno i ubeđeni i uvereni da će Vlada Republike Srbije u ovom sastavu voditi i zaštiti nacionalne i državne interese na prostoru Kosova i Metohije, a posebno interese Srba sa prostora Kosova i Metohije.
S obzirom da je od strane premijera i ove Skupštine u toku ove dvodnevne rasprave najavljena posebna sednica o Kosovu i Metohiji za šta treba mnogo vremena i mnogo razloga. U uvodnom izlaganju sam rekao i izjasnio se ono o čemu hoću da iskoristim preostalo vreme, a to nisam govorio o dva sporazuma za koja čini mi se je i malo toga rečeno.
Tu se radi o potvrđivanju Sporazuma o zajmu modernizaciji, optimizaciji javne uprave između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj koji je potpisan 16. maja ove godine. Strategijom reforme javne uprave u Republici Srbiji koja je usvojena 2014. godine i koja se primenjuje u skladu sa Akcionim planom predviđeno je ostvarivanje postavljenih prioriteta. Unapređenje organizacije i funkcionisanja sistema državne uprave, jačanje upravljanja ljudskim resursima uz podršku razvoja sistema upravljanja zaposlenih i podrška sistemu plata, poboljšanju upravljanja javnim finansijama i javnim nabavkama, unapređenje pravne sigurnosti i poslovnog okruženja i kvaliteta usluga koje pružaju državni organi, povećanje transparentnosti i jačanje kapaciteta Vlade za sprovođenje nadzora. U skladu sa Rezolucijom strategije Zakona o budžetu Republike Srbije za 2016. godinu predviđeno je zaduživanje Republike Srbije kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj do 75 miliona američkih dolara za projekat modernizacije i optimizacije državne uprave. Zajam je koncipiran po principu budžetske podrške, predviđen je rok otplate od 17 godina uključujući i period početka u trajanju do pet godina.
Istakao bih da je Vlada Republike Srbije 2014. godine usvojila ambiciozan program fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi. Ako je početkom 2015. godine potvrđen sklapanjem aranžmana iz predostrožnosti sa MMF-om. Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije potpisan je 27. januara 2016. godine u Parizu i 5. februara 2016. godine u Beogradu. Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2016. godinu odobrilo zaduživanje Republike Srbije kod Banke za razvoj Saveta Evrope do iznosa od 17 miliona evra za projekat izgradnje novih zatvorskih kapaciteta u Kragujevcu. Cilj projekta je obezbeđivanje podrške sprovođenju strategije za reformu sistema i izvršenja zatvorskih sankcija Ministarstva pravde. Zahvaljujem se.

Hvala vam.
Reč ima Aleksandra Tomić.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, evo, na kraju možemo da kažemo da je prošlost u Srbiji, budžeti sa skrivenim deficitima koji su se vodili preko poslovnih banaka i garancija javnih preduzeća, to jednostavno pripada prošlosti i vreme kada je MMF proterivan iz Srbije.
Ono što je ohrabrujuće, a to je što je i ministar na konferenciji za štampu juče rekao, to je da je Srbija praktično sigurna što se tiče situacije da više nikada neće doći do bankrota, što naše javne finansije oporavljamo i što dolazimo u situaciju da pričamo o rastu i razvoju kada imamo praktično 2,7 projektovan rast i razvoj za ovu godinu.
Ono što je važno reći da naknadna pamet nekih stranaka koje su govorile o patriotizmu, govori o samo sitno sopstveničkim interesima pojedinaca koji žele jednostavno da ostanu na političkoj sceni sa promašenim pričama koje danas nikada u Srbiji nisu donele, pa ni danas, ne mogu da donesu nešto dobro, a pogotovo kada govorimo o narodu na Kosovu i Metohiji. Tako da kada govorimo o Fondu za Balkan, praktično govorimo o tome da je to odraz jedne odgovorne spoljno političke i regionalne politike Srbije.
Na kraju treba reći da zajam, da kada govorimo o Abu Dabiju i podršku Ujedinjenih Emirata koje se odnose na Srbiju, odnosi se ne samo na budžet nego i na započete strukturne reforme, ali govorimo i o podršci određenih centara finansijskih, kada govorim o projektima konkretnim koji se odnose na redefinisanje i efikasnije funkcionisanje javne uprave. Govorimo o konkretnim projektima koje prethodne vlade nisu imale hrabrosti da sprovedu do kraja. Sve to govori i dovodi do toga da svi rezultati pokazuju da Srbija ide u dobrom smeru i Duing biznis lista na kojoj smo došli na 47. mesto, munjevitom brzinom, pokazuje i našu težnju da bez obzira što smo došli do tog mesta, težnja je da uđemo u prvih 30, ali da to prati veliki broj infrastrukturnih projekata kojih u poslednjih 30 godina Srbija nije imala.
Na kraju treba reći da ovaj set zakona koji je danas bio na dnevnom redu, nadam se da će i stranke koje su glasale 2009, 2010, 2011. godine za podršku preduzetništvu sigurno će glasati u danu kada budu bili u mogućnosti i nadam se da kada govorimo o zakonima koji podržavaju projekte kao što je Kraljevo biće podržano od strane svih poslanika iz Kraljeva bez obzira koju političku opciju podržavaju, u kom poslaničkom klubu se nalaze.
Tako da, mislim da u danu za glasanje zaista ovi zakoni će imati podršku od strane mnogih poslanika, ne samo poslanika vladajuće većine. Mislim da će to pokazati da Srbija zaista prevazilazi određene političke nesuglasice kada su u pitanju političke stranke, pogotovo kada su viši interesi državni u pitanju i neki interesi lokalnih samouprava, ali i kada je borba za jaku i modernu Srbiju pred nama. Hvala

Reč ima ministar Dušan Vujović. Izvolite.