Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Pre nego što pređemo na amandman na član 20. tražili ste povredu Poslovnika.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja uporno danima pokušavam da vas upozorim da na član 106. stav 3. - da za vreme govora narodni poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način.
Kao i svaki drugi posao koji ugrožava slobodu govora. Sloboda govora je ustavno zajamčena. Ovi koji su okrenuli leđa, trebali bi da znaju da je to demokratska tekovina. Sloboda zbora i govora. Dakle, ukoliko oni ne žele da slušaju ono što drugi govore, makar nemaju pravo da me u tom mom pravu koje mi je Ustavom zagarantovano zajamčeno.
Mislim da oni meni mogu da okrenu leđa slobodno, ja nikoga nisam pljunuo, nikoga nisam opsovao, nikoga nisam poslao da ne kažem gde, sve ono što su oni uradili meni, ja njima nisam uradio i ne pada mi na pamet da im to uradim. Da li se oni stide svojih postupaka? Ja, to ne mogu znati, pa mi iz tog razloga okreću leđa i na takav način ometaju moju slobodu govora, ali, evo, mene je sramota što njih ništa nije sramota. Hvala.

Kolega Rističeviću da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne)
Još jednom ću ponoviti na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Radoslav Milojičić, Maja Videnović, Goran Ješić, Balša Božović, Nataša Vučković, Tomislav Žigmanov, mr Aleksandra Jerkov, Vesna Marjanović, Dušan Petrović i Veroljub Stevanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, mr Ivan Kostić, prof. dr Miladin Ševarlić, Marija Janjušević, Zoran Radojčić i dr Dragan Vesović.
Reč ima narodna poslanica Marija Janjušević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Mi smo dakle, tražili brisanje reči „organizatoru profesionalnog upravljanja“. Dakle, mi nemamo ništa protiv profesionalnog upravnika ali kao fizičkog lica jer uvođenje organizacije profesionalnog upravljanja nema ekonomskog opravdanja i to zato što se uvođenjem takve organizacije, a ne potpisivanjem ugovora direktno sa profesionalnim upravnikom povećavaju troškovi. Obezbeđuju se tako u stvari radna mesta stranačkim kadrovima i sa njima povezanim licima. Na taj način zapravo se o trošku građana parazitski, partijski sistem uhlebljuje, a sve je u službi bogaćenja partijskih kadrova i ne stranačkog kadra angažovanog preko kumovskih i rođačkih veza. Bilo bi zaista zanimljivo napraviti jedno istraživanje na koji su sve način upošljavani partijski kadrovi, kako ste se sve dovijali, s obzirom, da je još na snazi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru.
Takođe, u obrazloženju lepo piše da je predviđeno da profesionalni upravnici ostvaruju svoj radni angažman preko organizatora profesionalnog upravljanja. Dakle, i sami priznajete. Jedino, s obzirom, da naš amandman nije prihvaćen sa čim ipak moram na kraju da se složim, da bi prihvatanje amandmana bio izostavljen bitan podatak o angažovanju profesionalnog upravnika, odnosno bitan podatak ko sve još skida kajmak i dere koži sa leđa građana. Hvala.

Na član 20. amandman je podnela narodna poslanica Sonja Pavlović.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanika Sonja Pavlović. Izvolite.

Pa, evo ja skoro do malo čas nisam imala nameru da komentarišem ovaj amandman, međutim, sada vidim da možda malo i treba.
Znači, tih 27 institucija kod kojih je bio Predlog zakona koji su kontrolisali ovaj predlog zakona, izgleda da to baš nisu pomno iskontrolisali ni dovoljno detaljno, jer u tom smislu, greška tipa kopipejst, odnosno reč u inostranstvu koja nema ni u kakvom kontekstu ovog stava ne može biti, ne bi mogla da im prođe.
Tako da ja želim da se obratim malo i građanima Srbije i da kažem da su prihvaćeni, ni deset posto zakona, to izgleda mnogo, ali uglavnom su to, dobar deo njih su pravopisne greške i kopipejst greške. Lično više takve amandmane neću podnositi, jer tako imamo iluziju da je prihvaćeno mnogo amandmana i saučestvujemo zajedno sa Vladom u donošenju loših zakona. Hvala vam.

Na naziv iznad člana 21. i član 21. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Čomić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, mr Ivan Kostić, prof. dr Miladin Ševarlić, Marija Janjušević, Zoran Radojičić i dr Dragan Vesović.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo. Izvolite.

Član 21. vi uvodite obavezu RGZ da vodi jedinstvenu centralnu javnu elektronsku bazu podataka u kojem su objedinjeni podaci o stambenim zajednicama iz svih registara na teritoriji Republike Srbije, gde predviđate da će razmena podataka i dokumenata i podnesaka između jedinica lokalnih samouprava i zavoda se obavljati elektronskim putem.
Sada ja vas pitam, kako vi to mislite da u praksi zaživi? Samo Ministarstvo kada je bila uvodan rasprava u načelu o zakonu je rekla da nema podatke koliko ima skupština stanara formiranih do sada u Srbiji. Republički geodetski zavod je već preopterećen. Vi dobro znate da obaveze RGZ ima još uvek nerešene predmete iz 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015. i 2016. godine, a za rešavanje svih tih obaveza uzet je kredit od Svetske banke radi angažovanja lica na privremenim i povremenim poslovima.
Tako da zaista ja ne vidim kako vi mislite da RGZ koji ne može da odradi posao koji mu je već do sada bio tekući opis posla, za šta je uzeo kredit od Svetske banke, da bi angažovao dodatna lica u RZG može sada da ispuni ovu dodatnu obavezu. I, ta dodatna obaveza, znači vođenja ovog jedinstvenog registra će ići na teret građana Srbije, odnosno preko budžeta će se plaćati, jer ne vidim kako ćete drugačije podmiriti, jer moraćete sigurno da angažujete ogroman broj novih lica koja bi to radila u RGZ ili ćete imati tek tako jedno mrtvo slovo na papiru. Znači, donosite zakon svesni da se to nikada neće primenjivati.
Voleo bih da čujem odgovor kako ste vi zamislili da RGZ koji ponavlja, već sada je preopterećen i ne može da ispuni ono što je njegova obaveza iako je uzeo kredit za ispunjenje od 2007. godine do 2016. godine ima nerešene predmete, sada će ovu novu obavezu biti u stanju da sprovede. Zaista mislim da to nije moguće i nadam se da ne planirate da se dodatno zadužite da biste ovo sproveli u delo, odnosno da bi opet ostalo mrtvo slovo na papiru, a vi dignete kredit, a efekta nema.

Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović.

Razumem da je mnogo toga za vas nemoguće, to je tačno, ali mi smo do sada za sve što smo rekli vezano u građevinarstvu od dozvola i tako dalje i uradili.
Kada govorimo o RGZ-u, znači već sada postoji adresni registar, pravi se registar objekata, jeste ta omražena organizacija po vama Svetska banka i Vlada Republike Srbije su sklopili jedan aranžman. To je Projekat unapređenja zemljišne administracije unutar koga se nalazi i reformisanje RGZ-a i Registra objekata. Iznos jeste 40 miliona dolara i kredit se koristi upravo po dinamici koja je planirana, ne kasni se nijedan dan. U tom smislu će biti napravljen registar objekata i mislim da je krajnje vreme da to imamo. To je nešto što nam je zaista nedostajalo.