Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2016.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska stranka

Marko Đurišić

Poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka
Hvala predsedavajući.
Poštovana ministarko sa saradnicima, naravno, u vremenu koje imam teško je sistematski govoriti o svim predlozima zakona koji su danas na dnevnom redu, gde je meni bez stvarno jasnog razloga spojena rasprava o zakonima koji nemaju nikakve veze i čija međusobna rešenja nisu povezana. Time se nastavlja jedna loša praksa u parlamentu.
I same ove činjenice padaju u vodu i vaši argumenti kako su ovi zakoni bili na javnoj raspravi. Bilo je dovoljno vremena da se o njima sve kaže, a očigledno da nije bilo dovoljno vremena ako smo morali po ovoj proceduri da ih usvajamo. Očigledno da nije bilo dovoljno vremena kada je predlog zakona, konkretno sada govorim o Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada došao u parlament sa jednim rešenjem i sa nekoliko članova koji definišu otkup stanova u kojima borave službena lica ili koji su po nekom drugom osnovu dodeljena na korišćenje. Tada ste pod pritiskom javnosti vi sami obrisali te članove.
Onda danas u diskusiji kritikujete poslanike koji predlažu amandmane kojima se pojedini članovi brišu. Mislim, da je to u najmanju ruku nekorektno, da su prvi amandmani na ovaj zakon bili amandmani – briše se, određeni članovi. Ja vas pitam ako je sve to toliko dobro prodiskutovano zašto je onda došlo do ovoga, zašto su došla ta rešenja na koja Vlada nije imala nikakav drugi odgovor sem da ih obriše iz zakona. A onda zašto i hitan postupak i sve drugo.
Isto se odnosi i na ove zakone vezano, a koji pripremaju praktično davanje koncesije na aerodrome u Srbiji. Nekoliko puta ste danas ponovili, ali mene niste ubedili da Vlada još nije donela odluku o tome na koji način će se razvijati aerodromi u Srbiji. Meni ovako kako čitam ove predloge zakona, izmene i dopune zakona, govori da Vlada vrlo jasno zna ko će biti kupac, odnosno koncesionar budući za aerodrome u Srbiji i da priprema zakone, upodobljuje zahtevima tog koncesionara. To je suštinski loše što ova Vlada radi godinama unazad.
Znači, vi ne tražite i ne pravite investicioni ambijent u kome će neko doći, sagledati kakav je zakonski okvir, kakva je neka politika, kakvi su planovi i onda doneti odluku na osnovu toga da li će investirati u Srbiju ili ne. Vi tražite investitore, što ne mora da bude tako loše, ali onda pravite jedan loš korak, a to je da njima upodobljujete zakone Srbije. Time šaljete lošu poruku drugima koji gledaju i razmišljaju da li da dođu da investiraju u Srbiju. Time šaljete poruku da postoje podobni investitori i oni drugi. Ako je neko dobar sa Vladom onda ćemo izmeniti zakon za njega, izmeniti uredbu, izmeni sve što treba, ali ako nije dobar sa Vladom neće moći da ostvari tu svoju investiciju. Zato Srbija kaska bez obzira šta vi pričali, statistika jasno govori da Srbija kaska za zemljama u okruženju u stranim investicijama.
Da, avioindustrija raste, raste svuda u svetu, to je jedna od grana privrede sa najvećim rastom 4% do 7%. U Evropi, u svetu taj procenat je mnogo veći zato što avioletovi postaju sve jeftiniji. Zato što se razvijaju mali aerodromi i zato je situacija i broj letova iz Niša toliko uvećan, jer danas razvojem lou kost kompanija ti mali aerodromi su, da kažem, traženi na tržištu. Ako bi pravili onda poređenje kako su neke druge zemlje iskoristile videli bi da i mi tu kaskamo.
Vi niste ovde došli posle dva meseca mandata i sada nam govorite o svojim planovima i o tome kako nešto nije rađeno u prethodnom vremenu. Vi dolazite ovde kao član Vlade već petu godinu. Bili ste doduše u jednom drugom ministarstvu prve dve godine, a sada već treću godinu vodite ovaj resor. U najmanju ruku je nekorektno da vi sada govorite kako je prošlo, kako ništa nije rađeno u prethodnom vremenu i da ste vi odgovorni za veliki deo tog vremena koje je prošlo.
Mislim da sa takvim načinom ne možete da očekujete podršku u Skupštini van ovog kruga poslaničkih grupa koje podržavaju Vladu. Mi smo dali značajan broj amandmana. Vidim, na žalost da je ceo ovaj paket amandmana za ovih osam tačaka dnevnog reda, taj broj je nešto preko 800, tako da sasvim sigurno zbog poslaničkih ograničenja nećemo moći da raspravljamo o svim amandmanima. Znači, možda ćemo uspeti da raspravljamo o prva dva zakona, svi ostali amandmani na te zakone neće stići na dnevni red na raspravu u Skupštinu.
Skupština će se samo na kraju o njima opredeliti što je još jedan pokazatelj zašto je loše ovako spajati ovoliki broj važnih zakona koji treba da otvore nove razvojne šanse privrede u Srbiji. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Zorana Mihajlović

Nekoliko samo komentara. Da počnem prvo od zakona, vezano za koji smo prihvatili amandman poslaničke grupe SNS, a to je da članovi 152, 153. i 154. budu sklonjeni iz tog Predloga zakona. To nije bio pritisak javnosti, jer verujte mogla sam, odnosno mogli smo svi kao Vlada da ostavimo takve članove, ali je naše mišljenje u odnosu na sve ono što smo i pre ovog zakona pripremali da upravo sve bude jasno u pregledu i da svima bude jasno šta kroz određeni zakon ili član zakona radimo. Ovo nije bilo jasno i nije bilo dobro definisano i ja sam to nekoliko puta rekla i nemam problem nikada da kažem kad prosto negde smatram da nismo na pravi način sproveli onu našu ideju. Naša ideja je bila potpuno drugačija i vezana je bila za porodice nastradalih policajaca ili ranjenih policajaca.
Dalje, inače da vas informišem, od vaših 56 podnetih amandmana 16 amandmana je prihvaćeno, pogotovo oni amandmani koji su bili vezani za Zakon o stanovanju. Zato mi u tom smislu nije jasno, kada sada komentarišete da li smo mi vas ubedili ili nismo, da li će da privatizuje aerodrom ili neće, Zakon o aerodromima koji je danas ispred vas je vrlo jasan. On unutar sebe, čl. 16. i 17, prvo definiše da se jasno mora doneti nacionalni program rada razvoja aerodroma. Dakle, ovaj zakon ne govori o tome da se sada vrši privatizacija aerodroma. Ono što sam rekla i ranije, ukoliko se budemo odlučili, ova Vlada to radi jasno, pregledno i transparentno. Sve odluke Vlade, osim one koje su pod oznakom poverljivosti, mogu da se vide i o njima se zna. Kada budemo odlučivali i dolazili u situaciju uopšte da na osnovu nekoliko varijanti odlučujemo kako idemo dalje strateški sa aerodromom „Nikola Tesla“, javnost će o tome da zna.
Sve što se bude radilo bilo da je u pitanju strateško partnerstvo ili koncesija biće na transparentan, jasan način predstavljeno i biće uređeno i određeno, dakle, konkursom, dokumentacijom i javnim pozivom za takav proces. Dakle, ništa neće biti urađeno na drugi način.
Nekad ranije mnoge stvari su se očito tako radile, ali da se sada ne vraćamo u tu davnu prošlost. Kada govorite o tome da je sve ovo namešteno, da zbog toga postoje neki podobni investitori i manje podobni investitori, znate šta, status naš ove dve godine na Duing biznis listi, to što smo u top deset reformatora upravo po uslovima poslovanja, ocene nam daju investitori, a ne daju institucije neke, govori da vi niste baš u pravu, nego da mi maksimalno činimo da upravo uredimo ambijent za investitore i da nema to da li je neko podoban ili je manje podoban investitor, nego pre svega postoje interesi naše zemlje, naši planovi, naše strategije koje mi pokušavamo da sprovedemo tako što dolaze investitori i ulažu kod nas. Niste u pravu da svi drugi, ne znam, nešto idu brže, a da mi idemo sporije.
Naprotiv, i kad su u pitanju strane direktne investicije, a i kad je u pitanju rast aerodroma i broj putnika na aerodromima, i pre 10 godina je rastao broj putnika na svim aerodromima, samo nije na našim, i pre 10 godina su se svuda aerodromi mnogo brže i više razvijali samo nije naš, ni „Nikola Tesla“ ni Niš. O Nišu neću ni da govorim. Dakle, 2014. godine niški aerodrom je imao ispod 1000 ili 1.500 putnika. Danas mi pričamo o 100 hiljada putnika. Danas mi pričamo o 2017. godini kao 200 hiljada putnika. Znači, ipak se nešto uradilo.
Naravno, sa vaše pozicije opozicije vi imate vaš komentar, ali moja dužnost je da kažem i obaveza da niste u pravu kada govorite o tome da mi sada kaskamo. Naprotiv, mislim da smo pokušali bar u određenim resorima u saobraćaju da uhvatimo taj korak i da smo sada mnogo bolji u odnosu na ceo region, a rekla sam status naš na Duing biznis listi, i to gde smo sada, pokazuje da sam u pravu. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Nemate pravo na repliku.
(Marko Đurišić: Replika. Govorila je o poslaničkoj grupi i amandmanima.)
Samo je odgovorila na pitanje koje ste postavili, ništa više.
Reč ima narodni poslanik Marko Blagojević.

Marko Blagojević

Hvala, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, uvaženi gosti, činjenica da će Srbija jedina u Evropi imati bezvizni režim sa Kinom, govori o tome da odnosi dveju zemalja stalno napreduju, te da se dugoročno planiraju. Srbija, kao zemlja koja utemeljuje svoje mesto u modernom svetu, očigledno ima velikog prijatelja u Kini, a Kina u Srbiji pouzdanog i poštenog prijatelja u ovom delu sveta, zahvaljujući bliskim odnosima od izuzetnog značaja aktiviranje saradnje sa Narodnom Republikom Kinom. Kao potencijalno najvećim emisionim turističkim tržištem na svetu, Kina je vodeća svetska u emisionom turizmu.
Prema podacima, kineske nacionalne turističke administracije, u 2015. godini 120 miliona kineskih državljana putovalo je u inostranstvo. Potrošili su oko 15 milijardi dolara, i to je u odnosu na 2014. godinu oko 15% više. Činjenica da se broj turista koji putuju u inostranstvo iz Kine povećao 13 puta od 1998. godine, sama po sebi govori o razvoju najdinamičnijeg turističkog tržišta na svetu. Osam miliona turista poseti Novi Zeland u toku jedne godine.
Predviđanja kineske nacionalne turističke administracije je da će u narednih pet godina oko šest stotina miliona kineskih turista posetiti strane destinacije. Glavni pokretački faktori ovako velikog rasta putovanja bili su vizna liberalizacija i povećanja kupovne moći kineskih državljana. Tamo gde idu njihovi turisti Kinezi ulažu u infrastrukturu, hotele i privredu. Ukidanje viza za građane Kine sama po sebi predstavlja istorijsku šansu, kao i ogroman potencijal za turističku ponudu Srbije i preporod turističke privrede.
Ako dodamo tome prognoze da će region 16 zemalja centralne istočne Evrope do 2018. godine beležiti rast kineskih turista od 46%, možemo reći da ovim zakonom Srbija ide događajima u susret.
Danas smo mogli da čujemo da smo se dobro setili da napravimo Sporazum o međusobnom ukidanju viza za nosioce običnih pasoša Republike Srbije i Narodne Republike Kine. Niste u pravu, nismo se setili. Ovo je rezultat jednog višegodišnjeg postepenog procesa koji nam govori da naša Vlada planira i da promišlja, da brine o građanima.
Mogu da vas podsetim na to da smo 2014. godine doneli odluku u ulasku bez viza nosioca stranih putnih isprava koji poseduju važeću šengen vizu, vizu Velike Britanije, ostalih država članica EU ili vizu SAD.
Takođe, juče smo na Odboru za spoljne poslove mogli da čujemo zabrinutost dela opozicije u smislu bezbednosnih i ekonomskih migranata. To smo mogli i danas da čujemo od kolege Živkovića.
Nas je juče ambasador Đurišić, pardon, koji je danas ovde, upoznao sa tim da su svi standardi i bezbednosne procedure ispoštovani i da će Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije zajedno sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Kine strogo nadzirati i reagovati na bilo kakve izazove i biti u stalnom kontaktu. Da u ovom smislu ta praksa nije nikakva novost, podsetiću vas na Sporazum o uzajamnom putovanjima građana dve zemlje. To je iz 1979. godine, ugovor koji je potpisala SFRJ sa Narodnom Republikom Kinom.
Veći protok kineskih državljana osnažiće mogućnost saradnje na poljima kulture, ekonomije, trgovine, sporta, nauke, obrazovanja i tako redom. U tom smislu turistička privreda Srbije mora da preduzme hitne korake kako bi se adekvatno pripremila da ne propusti ovako jedinstvenu priliku za svoj razvoj. Trenutno Srbija u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope ima niži procenat turističkih poseta i prihod od turizma je na dosta niskom nivou, ispod 3% BDP, što je i u odnosu na zemlje Evrope negde oko tri puta manje.
Prema podacima Svetske turističke organizacije, Srbija je u poređenju sa zemljama sličnih kapaciteta, Mađarskom i Slovačkom, ima znatno manji broj noćenja. Nadamo se da ćemo postići veći broj poseta.
U vezi sa ovim uvođenjem direktnog leta između, Beograda i Pekinga će biti veliki i značajni korak kako bi Beograd dalje učvrstio svoj položaj kao regionalni centar i regionalno čvorište u avio saobraćaju, gde prerasta u aerodrom koji bi sustigao razvijene aerodrome u Evropi. Ovde možemo da dodamo slobodno i železnicu čija se izgradnja planira, takođe Luku Pirej, i pregovore oko Luke Bar, a o čemu smo juče isto čuli od kolega iz Ministarstva spoljnih poslova.
Kina kao najmnogoljudnija zemlja sveta poslednjih godina, ne samo da beleži vrtoglav rast turista koji odlaze u inostranstvo, već i turista koji dosta troše.
Istraživanja pokazuju da kineski turisti potroše oko 1500 eura po osobi na putovanju. To je odgovor na bojazan o ekonomskim migrantima, koje su neke kolege ovde izrazile, a treba i primetiti i to da je Kina, nekada možda raspolažu i starim informacijama, kao zemlja koja je bila izvor migranata, danas postala destinacija poželjna za ekonomske migrante, naročito iz južne i jugoistočne Azije i Afrike.
Takođe, neke smo danas mogli da čujemo da podržavaju ovaj sporazum, iako im Kina nije naročito važna, zbog prilike kako oni kažu, da se uzme neki novac. Ovakve navike neću da komentarišem, ali pored materijalne koristi, važno je istaći da su za nas suštinska nematerijalna dobra, kao društvo, naša dva naroda. Narodi Srbije i Kine imaju uzajamno poštovanje, uvažavanje, podršku, zajednička sećanja, a podsetiću vas dame i gospodo, i na zajedničke žrtve koje smo imali tokom zločinačke NATO agresije.
Rezultat ovog sporazuma će biti bolje upoznavanje dva naroda i jači međudržavni odnosi, kulturna, naučna i saradnja u obrazovanju su za mene lično, najvažnije vrednosti kojima zemlje mogu bilateralno da rade i koje mogu da razvijaju. Na kraju, možemo da citiramo filozova Mao Ce, koji je rekao: „Jedan put od hiljadu milja počinje prvim korakom“ i nadam se da ovaj zajednički korak Srbije i Kine, može da nas dovede do toga da počnemo zajedno da koračamo sa našim partnerima, među kojima su najmanje dve zemlje koje su među najjačim i najrazvijenijim u svetu. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.
...
Nova stranka

Zoran Živković

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Mislim da kolega nije baš najbolje shvatio ono što sam hteo da kažem. Naravno da je važno za svaku državu da ima dobre odnose sa SAD, Kinom, Ruskom Federacijom, EU. To je pitanje koje naprosto, uvek ima isti odgovor – da. I, Severna Koreja i Lihenštajn i svi između, žele da imaju dobre odnose sa te tri države i evropskom integracijom.
Pitanje samo – da li je dobro promišljeno to, da mi budemo jedina zemlja u Evropi koja nema vizni režim sa Kinom? Da li je to u skladu sa politikom koju vodi aktuelna vlada, bar javno, bar na rečima, a to je da mi idemo ka EU?
Naravno, ni za turiste iz Kine, niti za čeličane iz Kine, niti za bilo šta iz Kine, nije cilj tržište turističko, tržište čelika, tržište prehrambenih proizvoda, ili tržište ne znam čega Srbije, ili ta pruga navodna, od Beograda prema Budimpešti, nego je to cilj Kine da izvrši ekonomsku penetraciju u Evropu, u EU, i to je jasno kao dan, i to je legitiman cilj. To je legitiman cilj, samo je pitanje, ako to EU ne vidi kao nešto dobro, nego misli da treba produžavanjem, i carinske zaštite i vizne zaštite, da spreči tu aktivnost Kine, da li je dobro da mi na putu ka EU, budemo saučesnik, u ponavljam, sa njihove strane legitimnim ciljevima Narodne Republike Kine. Pitanje je samo tu – koje je naše mesto u tom procesu? Zato sam izrazio sumnju, da li je dovoljno promišljeno ovo sa ukidanjem viza za nosioce običnih pasoša, kao što se kolokvijalno kaže.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Pravo na repliku Marko Blagojević.

Marko Blagojević

Za kolegu, prethodnog, odgovarao sam samo u delu gde je on izrazio bojazan za bezbednosne aspekte, neke komplikacije koje bi mogle da nastanu uvođenjem bezviznog režima, a nisam u drugim delovima odgovarao njemu, kao i na pitanja koje je opozicija postavljala.
U ovom drugom delu, mogu samo da iznesem svoje mišljenje i ono kako razumem. Mi smo često u praćenju i ispunjavanju raznih standarda koji su sada najviše poznati sa evropskim integracijama i to je dobro da prihvatamo, da odlučimo i da vidimo dali možemo da primenimo nešto što je bolje i korisnije od onoga što mi trenutno radimo, ili je potrebno, zbog tržišta sa kojim sarađujemo itd. Dakle, to unapređivanje pozdravljam, ali isto to je nešto što je Srbija imala, moram da kažem do promene vlasti, do dolaska SNS i Aleksandra Vučića na čelo Vlade Srbije, a to je da smo prateći i jureći, najčešće za zapadnim standardima, često zaboravljali ko smo i šta smo.
Tako, mi smo u nekim stvarima, često bili prvi u svetu, najugledniji. Pominjemo sada Mihajla Pupina, Nikolu Teslu itd. U sportu, možemo da objasnimo onome ko me ne razume, kao Novaka Đokovića, naše vaterpoliste, koji su ljudi prvaci u svetu i oni su iz našeg naroda, iz naše zemlje. Njihovom odlukom su postali prvi u tome, i zato su postali prvi u svetu. Prepoznali su nešto pre ostalih, uporno radili, trenirali i nameću standarde ostalima. Dakle, ostali koji hoće da budu prvaci u tim delatnostima, oni moraju njih da prate kao uzor i da se njima bave.
Isto tako, smatram da mi prepoznajemo prvi u Evropi viznu liberalizaciju, i otvaranje toga sa Kinom, i to je standard koji mi uvodimo Evropi. To je moje mišljenje i moj stav.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Nada Lazić. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Vera Paunović. Izvolite.