Poštovani potpredsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, poštovana ministarko sa članovima Vlade.
Pitanje stanovanja i stambenih odnosa trebalo bi da predstavi jedno od najvažnijih segmenata socijalne politike, s obzirom da pravo na stan označava zadovoljenje osnovne ljudske potrebe, a priznato je kao neotuđivo ljudsko pravo. Ovim pitanjima, kod nas, nažalost, se već duže vreme ne poklanja odgovarajuća pažnja, pa nije ni čudo što su se ovde nagomilali brojni problemi, nerešena pitanja i pravne praznine, s obzirom da je postojeća zakonska regulativa stara i više od 20 godina.
Novi Predlog zakona o stanovanju i stambenim odnosima će pokušati da reši te probleme. Najpre moram da istaknem, da smatram, da je pozitivno rešenje to što će novi zakon objediniti materiju koja se trenutno nalazi u tri odvojena zakona, o stanovanju, održavanju zgrada i socijalnom stanovanju, te će se sada biti znatno lakše građanima, da se neposredno upoznaju sa propisima iz ove oblasti, što je veoma važno, ako želimo da ovaj zakon zaživi u praksi.
Najveća novina koju donosi novi zakon je davanje pravnog subjektiviteta zgradama za kolektivno stanovanje. To će u praksi značiti, da će svaka Stambena zajednica, kako će se ubuduće zvati Skupština stanara, u jednoj zgradi ili zajedničkom ulazu dela zgrade, morati da ima svoj matični broj i račun u banci, da će moći da zaključuje raznovrsne ugovore koji su vezani za poslove održavanja i servisiranja zgrade.
Poznato je da održavanje zgrada i zajedničkih prostorija kod nas, na veoma niskom nivou. Retki su izuzeci da postojeći Kućni saveti i Skupštine stanara dobro rade i održavaju u ispravnom stanju instalacije, fasade, krovove i okolinu zgrade. Nažalost, kod nas dominiraju primeri, da zbog nesloge i ličnih zađevica, ne postoji nikakav dogovor među komšijama, pa se pojedine zgrade i bukvalno raspadaju, a da za to niko nije odgovoran, ili pokazuje zabrinutost zbog toga.
Predlogom novog zakonskog rešenja nastojaće se da se takvo stanje drastično promeni. Naši građani koji žive u stambenim zgradama, moraju da shvate, da stanovanje u zgradi pod istim krovom, za sobom povlači, i zajedničku odgovornost za održavanje zajedničkih prostorija, spoljnih fasada, krovova, instalacija i okoline zgrade.
U cilju podizanja značaja te odgovornosti predviđa se da će svaka zgrada obavezno morati da formira Skupštinu stambene zajednice i da izabere upravnika, kao lice ovlašćeno za zastupanje zgrade i organizaciju poslova vezanih za zajedničko održavanje.
Ovim zakonom se htelo naglasiti menadžerska uloga upravnika koji je u stvari jedan od naših komšija, ali ako niko od stanara ne želi da se bavi upravničkim poslom, postoji mogućnost da se unajmi profesionalni upravnik koji će za taj posao biti plaćen.
Profesionalni upravnici će morati da imaju posebne licence za obavljanje ovog posla i biti upisani u javno dostupne registre. Uvođenje ovakvog sistema, naravno, pretpostavlja i kontinuiranu mesečnu obavezu učešća u finansiranju troškova održavanja zajedničkih delova, a koju će vlasnici stanova ili drugih delova zgrade biti u obavezi da uplaćuju na račun stambene zajednice, što takođe mislim da je dobro rešenje, jer je do sada praksa takva, da se za veliki deo popravki i održavanja traže sredstva iz budžeta jedinice lokalnih samouprava, odnosno ona sredstva koja kroz poreze daju svi građani, pa i oni koji ne stanuju u stambenim zgradama.
Predviđeno je da ako neka stambena zgrada ne formira svoje organe umesto njih to će uraditi opština, postaviti prinudnog upravnika i propisati iznos sredstava, koji će se uplaćivati na ime naknade za održavanje zgrade. Na drugoj strani predviđa se obaveza da se takvo prikupljena sredstva striktno namenski troše, kao i da svako od stanara u svakom momentu može da ima uvid u fakture i stanje računa stambene zajednice.
Kako bi se ove odredbe sprovele u delo, Predlogom zakona se predviđa i obaveza organa lokalnih samouprava na načine registra stambenih zajednica na svojoj teritoriji.
Značajan deo zakona posvećen je i socijalnom stanovanju i u njemu se razrađuje koja lica imaju pravo na stambenu podršku, pod kakvim uslovima je mogu dobiti i načine na koje mogu ostvariti zakupom ili unapređenjem uslova stanovanja, ili stanovanjem u posebno namenjenim zgradama.
Na posletku prelazni i završne odredbe ovog zakona su od ništa manjeg značaja, jer se njima predviđa rešavanje stambenog pitanja, nosilaca stanarskih prava nad stanovima koji su u svojini privatnih lica zadužbina i fondacija. Nema potrebe naglašavati koliko za društvo predstavlja problem taj sukob, dva osnovna ljudska prava, prava na stan i prava na mirno, i neometano uživanje svoje imovine.
Ovim zakonom prepoznaje se da ovaj problem postoji i zadaju se okviri za njegovo rešavanje. Predviđa se da se najpre u upravnim postupcima utvrdi ko su sve nosioci stanarskog prava, da se evidentiraju potrebe za preseljenjem, kako bi opštine odmah po nastajanju mogućnosti bile u stanju da nosiocima stanarskih prava obezbede prelazak u stanove u javnoj svojini, a plan je da se svi zakupci rasele u roku od 10 godina, tj. do kraja 2026. godine i da se u tom roku konačno razreši ovaj problem i likvidira stanarsko pravo, kao vreme ranijih teških istorijskih okolnosti.
U cilju je što bržeg rešavanja ovog problema, jedinice lokalne samouprave već će biti u obavezi da i svoje budžete na godišnjem nivou izdvajaju sredstva za izgradnju stanova za preseljenje, a u troškovima izgradnje tih stanova Republika će vršiti sufinansiranje 50% troškova.
Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa PUPS-a, smatra da je donošenje ovog zakona od velikog značaja za sređivanje međuljudskih odnosa u našim zgradama, za početak procesa njihovog sređivanja, kako bi naše ulice i gradovi izgledali lepše, za otvaranje mogućnosti da se jedan broj ljudi dobije i zaposlenje na poslovima održavanja zgrada, da se reši problem ljudima sa stanarskim pravima, te će u danu za glasanje dati svoju podršku ovom zakonskom predlogu, kao i ostalom setu zakona koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.