Reč ima narodni poslanik Elvira Kovač. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, predsedništvo, gospođo ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime poslaničke grupe SVM-PDD iznesem naše viđenje o nekoliko zakona. Nemamo dovoljno vremena da pričamo o svima, a ja ću se najpre bazirati na izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima.
Ovaj zakon je donet 2011. godine i dobro definiše razne komunalne delatnosti, kao komunalne usluge radi zadovoljenje životnih potreba fizičkih i pravnih lica. Ono što je značajno da jedinica lokalne samouprave ima tu obavezu da obezbedi odgovarajući kvalitet, obim, dostupnost i kontinuitet, kao i nadzor.
Osnovni problem zbog koga smo sada došli do izmene i dopune ovog zakona je neusklađenost sa određenim sektorskim zakonima koji regulišu aspekte obavljanja raznih komunalnih delatnosti. Mi svakako podržavamo napore za poboljšanje efikasnosti kvaliteta obavljanja komunalnih usluga. Ono što je najznačajnije i naš šta ću se najviše bazirati je zapravo konkurencija, uvođenje konkurentnosti vršilaca komunalnih delatnosti, što podrazumeva obavezu jedinice lokalne samouprave da podstiče i održava nadmetanje za pristup vršenju određenih komunalnih delatnosti. Ono što uvek treba da imamo na prvom mestu u vidu, je zaštita prava korisnika komunalnih proizvoda i usluga, odnosno zaštita potrošača.
Naravno, i kod sledećeg zakona kada budemo govorila o stanovanju, ta socijalna kategorija koja se i ovde spominje. Znači, obezbeđenje i zaštita prava na komunalni proizvod i uslugu onima kategorijama stanovništva koje na žalost ne mogu da finansijski prate usklađivanje cena u komunalnom sektoru sa ekonomskim parametrima i uvođenjem subvencija.
Ono što je značajno, što je tokom javne rasprave o ovom predlogu zakona su usvojene određene primedbe. Ono što je najznačajnije da je tačno definisano koje su to komunalne delatnosti od opšteg interesa, od opšteg ekonomskog interesa i bliže su definisane određene komunalne delatnosti, kao što su gradski i prigradski prevoz putnika. Ono o čemu ću ja govoriti zbog problema u Subotici je upravljanje grobljima i sahranjivanje, pogrebna delatnost, upravljanje javnim parkiralištima, upravljanje pijacama, dimnjačarske usluge i tako dalje.
Tačno je definisano, odnosno prihvaćene su primedbe vezano za poveravanje komunalnih delatnosti. Opšte je poznato da je u Subotici bio veliki problem privatnika koji su sakupili ogroman broj potpisa i protestvovali ispred Gradske kuće. Naime, problem je bio što se trenutno važećim zakonom je propisano da komunalnu delatnost upravljanja grobljima mogu obavljati isključivo javna preduzeća i privredna društva kojima je većinski vlasnik od najmanje 51% Republika Srbija ili jedinica lokalne samouprave i na ovaj način na taj način je zapravo dat monopol javnim preduzećima i to je bio ozbiljan problem za ove privatnike, pošto su oni bili jednostavno onemogućeni da kao privredni subjekti posluju u okviru ove oblasti.
Privatni pogrebnici nisu uopšte mogli da se bave komunalnom delatnošću, upravljanje grobljima i pogrebne usluge. Međutim, ono što je dobro, što je sada u ovom predlogu, sada se komunalna delatnost upravljanja grobljima i pogrebne usluge deli na upravljanje grobljima i sahranjivanje i pogrebnu delatnost i na ovaj način, ovim razdvajanjem, pogrebne usluge su potpuno liberalno u određenoj nadležnosti, kako za javni, tako i za privatni sektor, što je izuzetno značajno.
Jedini ključni uslov da neko može da se bavi ovim aktivnostima je tržišni princip, odnosno princip slobodne konkurencije. Znači, ti privatnici i privredna društva treba da ispunjavaju određene zakonom i podzakonskim aktima propisane kriterijume.
Mi svakako pozdravljamo što se na ovaj način prevazilazi jedan veliki problem i rešava. Još jednom ću spomenuti da je najveći problem slučaj Subotice i pozdravljamo ovu odluku i rešenje ovog problema.
Nadalje, kada pričamo o komunalnim delatnostima, o ovom zakonu, tokom inspekcijskog nadzora u 90% jedinica lokalne samouprave je prepoznata neusklađenost odredbi ovog zakona sa onim što se dešava na terenu, odnosno ko može obavljati određene komunalne delatnosti. Skoro sve lokalne samouprave imaju osnovana javna komunalna preduzeća, kojima je povereno obavljanje komunalnih delatnosti, snabdevanje vodom za piće, prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda. Ono što je problem u 90% slučajeva, javna komunalna preduzeća, delatnost snabdevanja vodom za piće, zapravo, obavljaju u užem gradskom jezgru, opštinskom jezgru. Dok u okolnim naseljenim mestima, tamo gde postoji izgrađena vodovodna mreža, vodovodnom mrežom ne upravljaju javna komunalna preduzeća, već mesne zajednice, grupe građana, vodne zadruge itd, što je u suprotnosti sa ovim zakonom.
Pokušala sam da dođem do odgovora, tumačeći odredbe, koliko vremena je zapravo dato mesnim zajednicama, odnosno jedinicama lokalnih samouprava da isprave ovo. Koliko sam ja shvatila, do nekih devet meseci, znači donošenje podzakonskih akata, tri plus šest, otprilike za devet meseci ova neusklađenost, odnosno pošto je ovo protiv zakonito, mora da se reši.
Ono o čemu ste vi gospođo ministar govorili i što svakako pozdravljamo jeste da je ovaj predlog zakona utvrdio obavezu jedinice lokalne samouprave da prilikom određivanja načina obavljanja komunalne delatnosti, kontinuirano, stalno pitaju građane, odnosno traže izjašnjavanje građana, korisnika komunalnih usluga koliko su zadovoljni kvalitetom pružanja usluga od strane vršioca komunalne delatnosti, što je svakako dobro. Ono što zakon predviđa, ukoliko odgovori građana budu negativni, odnosno ako se vidi da je većina nezadovoljna kvalitetom usluga, jedinice lokalne samouprave mogu da pokrenu postupak preispitivanja rada vršioca komunalne delatnosti, da mu naloži da otkloni određene nedostatke i u krajnjem slučaju može se raskinuti ugovor o poveravanju obavljanja delatnosti.
Što se tiče ovog zakona, vrlo kratko, sumirala bih da SVM i partija za demokratsko delovanje svakako podržavaju ovaj predlog, jer podržavamo napore u obezbeđivanju kvalitetnog, trajnog i dostupnog komunalnog servisa za sve građane.
U preostalom vremenu ću se još fokusirati na dva predloga zakona. Najpre na Predlog zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Vi ste u svom uvodnom obraćanju rekli da je ovo zapravo neophodno posle, ja bih rekla, dve decenije , 20 godina da konačno pravno regulišemo ovu oblast, zapravo spojimo Zakon o stanovanju, Zakon o održavanju stambenih zgrada i da se fokusiramo da detaljnije opišemo šta je socijalno stanovanje i da rešimo još neka pitanja.
Prethodni govornik, a i vi ste dosta govorili o ovom zakonu, ja ne bih ponavljala te elemente, ali ono što je svakako značajno, ja živim u jednoj zgradi, kao i mnogi od nas i znam da je teško okupiti komšije, ali ono što mislim da je glavna poruka građanima, a ono što se već dešava na terenu, bez obzira što nije postojao ovaj zakon, je da zaista svaka stambena jedinica treba da se registruje, da ima svoj PIB, matični broj, tekući račun, da je to najčistije, najpametnije. Mislim, i do sada su mnogi to uradili, a sada ovaj zakon nalaže da svi to moraju da rade i da budu u registru koji vodi opština na čijoj teritoriji se nalazi stambena zajednica.
Nadam se, nisam se previše bazirala, vi ste sada detaljno odgovorili na profesionalnog upravnika, da će doći do toga da taj koji je ranije bio predsednik kućnog saveta ili Skupštine stanara da će preuzeti obaveze upravnika i da će zaista građani uvideti, bez obzira, ne želim sada da pričam o tome koliko smo neodgovorni, koliko plaćamo sve ostale račune, a nekada nam je teško da platimo 200, 300 dinara mesečno za održavanje zgrada i zajedničkih prostorija, da će građani uvideti koliko je to značajno i da će komšije moći zajedno da se dogovore šta je najbitnije za tu njihovu stambenu zgradu, odnosno za zemljište na kome se nalazi.
Izuzetno je dobro što ovaj predlog zakona unapređuje organizovanje upravljanja zgradama. Kao što sam rekla, našla sam da će vođenje jedinstvene evidencije biti u Republičkom geodetskom zavodu. Znači, značajna je obaveza postavljanja upravnika. Naravno, postoji mogućnost, za one koji ne mogu da se dogovore, postavljanja profesionalnog upravnika, ali posle donošenja podzakonskih akata ćemo videti pod kojim uslovima on treba da odgovara i kako da dođe do licence.
Govorili ste i o socijalnom stanovanju, odnosno o stambenoj podršci koja je izuzetno značajna i jako dobro regulisana u ovom predlogu. Znači, konkretno je opisan pojam stambene podrške, osnovni principi, korisnici stambene podrške, vidovi stambene podrške koji mogu biti, kako zakup stana, kupovina, drugi način sticanja prava svojine nad stanom ili porodičnom kućom, odnosno unapređenje uslova stanovanja, izuzetno značajna pomoć za ozakonjenje stana ili porodične kuće i stambeno zbrinjavanje, postupak dodele stambene podrške i način ostvarivanja.
Ono što svakako moram kao žena da pozdravim jeste da određene odredbe regulišu stambeno zbrinjavanje žrtava porodičnog nasilja, odnosno žrtve nasilja u partnerskim odnosima, što je zapravo rezultat usklađivanja ovog zakona sa Istambulskom konvencijom, što je svakako izuzetno značajno, kao i mogućnost davanja stana u javnoj svojini u zakup, pod uslovima neprofitnog zakupa na najviše pet godina ili subvencionisanja zakupnine stana itd.
Ono o čemu smo malo govorili, a opšte je poznato da ima jako puno amandmana na ovaj predlog zakona, jer ima jako puno primedbi, je taj famozni član 153. o kome ste vi ranije govorili. Predlog zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisuje da izabrana, postavljena i zaposlena lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini, odnosno funkcioneri imaju pravo na kupovinu stana u javnoj svojini, otkup, koji koriste po osnovu ugovora o zakupu na određeno vreme, koji su dobili na korišćenje na osnovu uredbe o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika državne svojine. Dalje je utvrđeno da kupoprodajnu cenu tog stana određuje jedinica lokalne samouprave u visini tržišne vrednosti stana na način kako se utvrđuje vrednost nepokretnosti u postupku utvrđivanja poreza na imovinu nepokretnosti.
Dakle, suština je da Predlog zakona ne omogući nikome, a najmanje funkcionerima, državnim funkcionerima da dođu do stana na bilo koji drugi način, osim po zakonu, ali pošto se u medijima spekulisalo i vi ste davali određene izjave da će postojati amandman Vlade, da li će ovaj član da se briše, da li ostaje u zakonu, ne bi bilo loše da i ovo pitanje sada razjasnite ukoliko je to moguće.
I zaista, preostalih nekoliko minuta, ću se truditi da još malo govorim o Zakonu o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, odnosno predloženim izmenama i dopunama ovog zakona. Kao što ste vi naglasili, ovaj zakon smo doneli pre pet godina, znači 2011. godine, bile su sitne izmene, sada su malo ozbiljnije, neophodno je za unapređenje pojedinih odredaba ovog zakona i za uvođenje bolje kontrole finansijskih uticaja, kao i famozno usklađivanje sa međunarodnim standardima i najboljom međunarodnom praksom. Još uvek ovaj predlog nije u potpunosti usaglašen sa direktivama EU, zbog toga što je rok za potpuno usklađivanje negde kraj sledeće godine.
Naravno, mi smo i tada govorili o ovom zakonu, i pozdravili ga, glasali za njegovo donošenje 2011. godine, i pošto je to zakon koji obezbeđuje pravni osnov za uspostavljanje partnerstva između javnog sektora sa jedne strane i privatnog sa druge, a osnovni cilj je zadovoljenje potreba stanovništva. Zapravo je zahtevan kvalitet i standard usluga i radova u interesu javnosti, korisnika usluga, adekvatno obezbeđenje interesa javnog partnera, i ovaj zakon je, kao što ste vi naglasili, opšte poznato, prvo nastao zbog potrebe za izgradnju nove infrastrukture, ulaganjem dobra u opštoj upotrebi, kao i pružanjem usluga od opšteg interesa. Jedan od osnovnih razloga zašto je bilo potrebno doneti ovaj zakon je porast tražnje za privatnim izvorima finansiranja ovih navedenih projekata.
Tri osnovna cilja su dakle, izgradnja javne infrastrukture i pružanje usluga u javnom interesu, obezbeđivanje kvalitetnih usluga od javnog značaja, kao i privlačenje domaćih i stranih privatnih investitora i banaka za finansiranje, sufinansiranje, i vođenje projekata od opšteg interesa. Međutim, ono što se desilo proteklih pet godina, od donošenja ovog zakona, dosadašnjih izmena, da smo uvideli da dosadašnja praksa u primeni ovog zakona pokazala da institut javno-privatnog partnerstva nije dovoljno iskorišćen, ne koristi se dovoljno, iako ima niz prednosti. Od kada je usvojen, znači za proteklih pet godina, realizovani su projekti u oblasti gradsko, prigradskog prevoza putnika, javne rasvete, sakupljanje komunalnog otpada, proizvodnja toplotne električne energije upotrebom obnovljivih izvora energije i slično. Jednostavno, zaista, dobro je što mi sada donosimo malo veće izmene i dopune, konkretizuju se ciljevi zaštita budžeta, kako republičkog, tako i lokalnog, tako i privlačenje privatnih investicija, jer zaista kroz model javno-privatnog partnerstva se smanjuju troškovi rada, jer privatnih preuzima deo zaposlenih i ukupne troškove za te zaposlene na osnovu dobijenih koncesija, smanjuju se troškovi rada javnog sektora.
Kroz javno-privatno partnerstvo teži da privuče dodatne resurse i da u rasponu od, recimo, 5 do 50 godina ima garantovanu uslugu za građane privatni partner za određenu naknadu pruža mnogo efikasnije i ekonomičnije ovu vrstu usluga. Izmene i dopune omogućavaju da javno-privatno partnerstvo sa elementima koncesije, da u tome mogu da učestvuju javna tela, mislim da je ovo najznačajnija izmena, znači opštine, javna preduzeća, gradovi i drugo.
Ono što takođe moram da naglasim da je zapravo donošenje izmena i dopuna Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama predviđeno, u Akcionom planu za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, koje je doneta za period od 2013. do 2018. godine, kao i Akcionom planu za poglavlje 23 pregovora sa EU. Jedan od proklamovanih ciljeva Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana, odnosno prilikom utvrđivanja Akcionog plana za poglavlje 23, poseban deo koji se odnosi na borbu protiv korupcije, jeste otklanjanje rizika korupcije iz propisa koju uređuju upravo ovu oblast, oblast javno-privatnog partnerstva i njihova dosledna primena.
Kao što je poznato Izveštaj Evropske komisije tzv. „progres riportu“ o napretku Srbije u procesima evropskih integracija, Strategija proširenja za 2016. godinu je naglašeno da je korupcija još uvek jedan od najvećih problema rasprostranjena. Ozbiljan problem, široko rasprostranjen, u mnogim razno-raznim oblastima, u oblasti borbe protiv korupcije, još uvek nisu ostvarene ni prošlogodišnje preporuke Evropske komisije. Slabi su napreci, skoro da nema napretka u postupcima i presudama protiv korupcije. Antikorupciona strategija, nažalost, još uvek ne donosi očekivane rezultate.
Napori za suzbijanje korupcije tek treba da daju opipljive rezultate i ovo je jedan korak ka tome. Institucionalni mehanizmi, nažalost još uvek ne deluju. S toga smatramo da je zaista neophodno, neophodne su izmene, ali ono što je još značajnije moramo vratiti pažnju na primenu određenih odredbi ovog zakona na adekvatnu implementaciju. Raduje me što ste konkretno spomenuli registar javnih ugovora, jednu od najznačajnijih stavki, jer zaista svi ugovori, i oni koji mogu da se pregledaju, oni koji su javno-privatno partnerstvo, a i ostali. Značajno je uspostavljanje efikasnog nadzora nad izvršenjem ugovornih obaveza privatnog partnera i primeniti antikorupcijske mehanizme iz Zakona o javno-privatnom partnerstvu, ali izmena pravnog položaja i nadležnosti Komisije za javno-privatno partnerstvo.
Da zaključim. I ovaj zakon predviđa bolju kontrolu projekata javno-privatnog partnerstva i usklađivanjem sa međunarodnim standardima i najboljom praksom, s toga ga podržavamo, kao i ostale predloge koji se nalaze na dnevnom redu.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hvala vam na diskusiji.
Čini mi se da je vrlo važno da nekoliko stvari, posebno, možda, dodatno objasnim, jer mislim da su vrlo značajne. Kada govorimo o Zakonu o komunalnim delatnostima, vrlo je važan jedan deo koji se odnosi na pogrebne usluge. Inače, pre toga, ovaj zakon je od 27. novembra do 17. decembra 2015. godine bio u javnoj raspravi kao zakon o stanovanju itd, i u jednoj kasnijoj velikoj objedinjenoj javnoj raspravi u Privrednoj komori Srbije, konsultovali smo za određene, rekla bih, teme, delove zakona za koje je bilo dosta komentara, pa i komentara oko pogrebnih usluga i Evropsku komisiju, i na osnovu toga smo onda napravili razgraničenje između samog procesa sahranjivanja i pogrebnih delatnosti. U smislu da kod sahranjivanja mogu da se pojave i privatnici, s tim što će to određivati sama lokalna samouprava. Dakle, u tom smislu smo pokušali da napravimo balans.
Što se tiče pogrebne delatnosti, da li je to prevoz, hladnjača, itd, onda će to određivati samo tržište. Mislimo da smo u tom smislu uspeli da napravimo određeni odnos da upravo i jedne i druge, odnosno pre svega i privatni pogrebnici, od kojih smo imali jako puno komentara upravo u ovoj oblasti, da nađemo jedno zajedničko rešenje, kojim ćemo, pre svega na kraju, imati kvalitet, ali i voditi računa o celom procesu.
Kod inspekcijskog nadzora, uopšte rada inspekcije, ovim zakonom je mnogo detaljnije, tačno određeno, same definisane komunalne delatnosti i na koji način, mnogo je preciznije definisano nego i u jednom prethodnom zakonu. Imamo
naravno, postoje određene situacije sa kojima se susrećemo i za koje moramo da nađemo rešenje i u narednom periodu. Na primer pitanje vodovoda, i ono što danas često u određenim delovima Srbije postoji, a to je da je mesna zajednica, svojim samodoprinosima, ljudi su gradili vodovode itd, u isto vreme sada npr. komunalna preduzeća ne žele da prihvate te vodovode u svoj sistem, i onda imamo situaciju da niko ne može na pravi način da iskontroliše, a to je toliko važno za zdravlje i život građana. To je nešto što sa lokalnim samoupravama moramo naći rešenje, jer pre svega, mesna zajednica nije ni pravno lice koje može time da se bavi, a da ne govorim upravo o onom najvažnijem, a to je kvalitet usluge, bezbednosti zdravlja ljudi.
Takođe, oko samog Zakona o stanovanju i tih članova koje smo, gde smo prihvatili amandman naše poslaničke grupe, znači članovi 152, 153. i 154, svakako neće biti u Predlogu zakona o stanovanju. Ideja jeste, odnosno namera je bila da se zaista omogući i pomogne onim ljudima koji su, odnosno porodicama onih ljudi koji su bili na ratištima i koji su izgubili svoje živote ili su ranjeni. Međutim, i moj stav jeste bio da to nije na pravi način, adekvatan način definisano. Mi imamo 170 takvih situacija i to će morati na drugi način da se reguliše. Tako da ova tri člana zakona svakako neće biti u Zakonu o stanovanju.
Kada ste pominjali profesionalne upravnike, samo jedna informacija, oni sada npr. već postoje u Novom Sadu, negde između 50 i 60% stambenih zgrada ima upravnike. Mi smo sada ono što postoji, praktično, uveli u sam sistem i u zakon. Ta cena koju sam pominjala i koja se pominje, jeste upravo npr. iz onoga što mi vidimo u Samom Novom Sadu, onda smo napravili određene analize. Onog trenutka kada se pojavi tržište na celoj teritoriji Srbije, verovatno da ta cena može da bude i niža, kada govorimo o naknadi koju će dobijati sami profesionalni upravnici.
Vala vam još jednom na diskusiji, ako sam nešto preskočila, vi ćete me dodatno pitati.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.

Poštovani građani Srbije koji pratite ovu našu više nego interesantnu i složenu raspravu, poštovane kolege narodni poslanici, pomaže Bog svima, želeo bih pre svega, da kažem i da stojim naravno iza toga, da u ovom setu predloženih zakona o kojima raspravljamo u jednoj tački dnevnog reda u jedinstvenom pretresu gde raspravljamo o osam potpuno različitih zakona, Dveri će, kako to vole da kažu naše kolege, naprednjački narodni poslanici, u danu za glasanje glasati za dva zakona koja smatramo da su važna i bitna, i da treba da budu doneta. Prvi je zakon o transportu opasnih roba, koji ozbiljno tretira ovu važnu materiju, i drugi je zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o međusobnom ukidanju viza.
Dakle, ta dva zakona imaju apsolutno našu podršku, jer mislimo da su apsolutno u interesu građana Srbije, a evo i zašto. Naime, Dveri podržavaju donošenje zakona kojim će se regulisati transport opasne robe na teritoriji Republike Srbije, ne samo iz razloga što je to međunarodna obaveza ili potreba za usaglašavanje zakonskog okvira shodno Briselskim zahtevima, već jedino iz razloga što je ovde u pitanju bezbednost i zdravlje svih građana Srbije, kao i zaštita životne sredine i domaće privrede. Smatramo da je ovakav zakon mora biti donet mnogo ranije, kao i da je trebalo postaviti pitanje odgovornosti konkretnih organa i funkcionera za neprimenjivanje važećih zakona, kako je to i navedeno u obrazloženju predloga zakona.
Smatramo da država mora da pojača svoju ulogu u ovoj oblasti, kako preciznijim odredbama, tako i strožijom kaznenom politikom u oblasti privrednih prestupa i prekršaja kod transporta opasne robe. Takođe, napominjemo da je saobraćajna infrastruktura u Srbiji u lošem stanju, a posebno železnička mreža, jer smo svedoci velikog broja vanrednih događaja i akcidenata priliko prevoza opasne robe. Ovu opasnost pojačava i činjenica da se dobar deo saobraćajne železničke mreže nalazi u naseljenim mestima, posebno u velikim gradovima. Predloženim zakonom nigde nije regulisan inspekcijski nadzor i provera železničke mreže, kao i koji broj vagona može bezbedno proći kroz naseljena mesta. Poseban je problem da li treba dozvoliti da kompozicije sa opasnom robom prolaze kroz grad Beograd.
Dakle, mi smo ovde želeli naravno, konstruktivno podržavajući zakon u načelu da vam ukažemo i na ovih nekoliko stvari na koje treba obratiti dodatnu pažnju, posebno kada je u pitanju inspekcijski nadzor i svaka vrsta pooštravanja kaznene politike u vezi sa transportom opasnih roba.
Naravno, da podržavamo i zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Narodne Republike Kine, o međusobnom ukidanju viza. Smatramo da je okretanje geopolitičkim alternativama, kao što su strateške saradnje sa Rusijom ili Kinom, velika i važna stvar za spoljno političku orijentaciju Srbije i uvek kada se, da kažem, dovodi u pitanje ovaj bez alternativni put Srbije u EU, mi ćemo to podržati.
Dakle, dosta nam je ucena iz Brisela, diktata iz EU, i te prazne priče da je zapad jedina strana sveta, kao što evo i vi ste shvatili, posle mnogo godina, zapad nije jedina strana sveta, postoji istok, sever, jug, i evo, naravno, da na delu potvrđujemo ono što smo uvek i govorili, da ćemo podržati svako okretanje Srbije ka drugim strateškim partnerima koji nas nisu bombardovali, koji nam ne otimaju KiM, koji nas ekonomski ne ucenjuju i ne izrabljuju, već sa kojima upravo imamo raznih koristi od strateške saradnje, bilo da je u pitanju politička, ekonomska, ili vojno bezbednosna saradnja, pored Ruske Federacije, naravno, i Narodna Republika Kina je jedna takva država.
To bi dakle bilo sve što možemo da vas podržimo, a sada da vidio šta nameravate u nekim drugim zakonskim rešenjima, koja su naravno, problematična po više osnova, i koji govore o jednom novom talasu vašeg uplitanja u neke stvari, koje su naravno diktati iz Brisela, a koji su problematični iz ugla interesa građana Srbije.
Dakle, naša logika je interes građana Srbije, tamo gde vi poštujete interes građana Srbije, bez obzira što smo vam ljuta opozicija, uvek ćete imati podršku, ali tamo gde vi radite protiv interesa građana Srbije, mi naravno moramo biti žestoka opozicija.
Evo, konkretno zakona koji vi ovde predlažete i o kojima danas raspravljamo, vi donosite bez ikakve javne rasprave. Dakle, govorimo o stvarima koje su od najvišeg javnog interesa, a za takve stvari vi ne dozvoljavate čak ni javnu raspravu. Dakle, ja razumem da vi sve što postoji u zakonodavnoj delatnosti u Srbiji morate da uskladite sa standardima EU, ali ja vas opominjem, važnije od usklađivanja sa standardima EU, je usklađivanje sa interesima građana Srbije. znači, važnije od toga što brinete o EU i Centralnom komitetu u Briselu koji vam izdaju direktive, jeste šta kažu građani Srbije.
Građani Srbije nisu imali prilike ništa da kažu, jer nije bilo javne rasprave. Dakle, ako nema javne rasprave, onda ne znamo šta je javni interes. Naravno, kako vi utvrđujete javni interes. Za vas je javni interes ono što vam kažu gazde iz Brisela. Znači, kako Brisel pošalje putem faks demokratije direktivu ujutru u Vladu Republike Srbije tako vi pišete zakone. Često i bukvalno prevodite zakone iz EU, uopšte ne usklađujući ih sa javnim interesom Srbije, sa javnim interesom građana Srbije, sa našim nacionalnim državnim i ekonomskim interesima.
To je već jedna karakteristika koja nije izum SNS, to potiče još od DOS-ovskog režima koji je pokrenuo taj pogubni put Srbije u EU, a vi naprednjaci ste samo vrhunac te politike DOS-a, evrofanatizma. Praktično ste vi u ovom trenutku, ja vas time proglašavam najvećim evrofanaticima u čitavoj Evropi.
Ono što ću reći idući od jednog do drugog predloga zakona je sledeće, komunalne delatnosti, mislim da je preče od donošenja izmena i dopuna Zakona o komunalnoj delatnosti da se izvrši konačno analiza učinka i kvaliteta usluga vršilaca komunalnih delatnosti.
Hoćemo li konačno jednom u Srbiji da utvrdimo, oni koji rade komunalne delatnosti da li ih dobro rade? Da li dobro rade naša komunalna preduzeća, da li dobro rade naše komunalne inspekcije, da li dobro radi naša policija koja se bavi tim delom posla?
Dakle, vi idete u izmene i dopune zakona pre nego što ste uradili analizu postojećeg kvaliteta usluga u sferi komunalnih delatnosti. Naravno, ovde otvarate i prostor za nešto što je potencijalno ogromna opasnost, a to je privatizacija komunalnih preduzeća u Srbiji i preostalih naših prirodnih bogatstava naših javnih dobara koje i na ovaj način na koji vi ovde predviđate, u perspektivi mogu biti privatizovani.
Znači, vi ćete krenuti da privatizujete i vodovode, vi ćete sve da stavite na rasprodaju i prosto ovo malo što je ostalo do sada, a da niste poklonili strancima to pretpostavljam planirate u narednom periodu vladavine SNS, jer SNS nije ništa drugo nego direktni eksponent MMF, Svetske banke, Centralnog komiteta iz Brisela i NATO pakta. Dakle, vi ovde služite interesima zapadnih centara moći i očito je da morate da vratite ono što vam je EU čestitala pobedu Tomislavu Nikoliću tri sata pre zatvaranja birališta u drugom krugu predsedničkih izbora 2012. godine.
Sada na naplatu gospodine predsedavajući, na naplatu stižu obaveze kojima ste se obavezali kada ste došli na vlast. Evo da konkretizujem. Zakon o upravljanju aerodromima, evo prosto pitanje za naprednjačku ekonomsku logiku, vi tvrdite, javno se hvalite kako je porastao broj putnika na Aerodromu „Nikola Tesla“, kako aerodrom sve bolje, kako je aerodrom ostvario profit, a onda šta radite, prodajete taj aerodrom. Ko na svetu može da objasni logiku prodaje aerodroma koji donosi profit?
Naravno, da tu logike nema, naravno da su to opet neki vaši dogovori sa ko zna kojim partnerima, sa ko zna kojim logikama, sa ko zna kojim dugovima i repovima koje vi imate prema onima koji su vas doveli na vlast. Dakle, pet godina vi preko džepa građana Srbije i preko interesa države Srbije plaćate dugove onima koji su vas doveli na vlast 2012. godine.
Dakle, vreme je da se sa tim prestane. Ne možete vi vaše dugove plaćati preko države Srbije. šta je još veliki problem u Zakonu o upravljanju aerodromima? Veliki problem su tzv. mešoviti aerodromi. To znači aerodromi koji su istovremeno i u civilnoj i u vojnoj funkciji.
Vi ste tamo ispravno postupili kada ste rekli da na koncesiju ne mogu biti dati aerodromi koji imaju funkciju u okviru Ministarstva odbrane, ali i ovi mešoviti aerodromi imaju funkciju vojnu, dakle, funkciju u okviru sistema bezbednosti države Srbije. Šta mi kažemo? Mi kažemo da i mešoviti aerodromi ne mogu ni na koji način biti davani u koncesiju i to smo uostalom i određenim amandmanskim predlozima i predvideli.
Dakle, pozivamo vas da, u interesu bezbednosti države Srbije i nesmetanog funkcionisanja Vojske Srbije, ne dozvolimo da privatna lica, dakle, da bilo ko, a posebno neko sa strane, van ove države, može da ima uticaj na rad mešovitih aerodroma koji su istovremeno i u vojnoj funkciji.
Naravno, na kraju dolazimo do najzanimljivije tačke Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Pošto je sve drugo uređeno u Srbiji, pošto Srbija cveta, pošto je stanje sjajno i u privredi i u poljoprivredi, i vladavina prava funkcioniše, i sudovi sjajno rade, i sve je toliko savršeno organizovano, da vi sada nemate šta drugo da radite, nego ste rešili da upadate u naše zgrade i da uređujete kako ćemo mi da živimo u našim zgradama gde stanujemo. Dakle, ta vrsta vašeg upliva u privatnost, u stanarska prava i u kolektivna prava nas stanara u zgradama, govori o tome da vi jednostavno želite da se mešate i ono što nije vaš posao.
Pretpostavljam da ako idemo ovom vašom logikom, svi stanari zgrada u Srbiji dobiće samo nove troškove koje treba da plaćaju, i to ne vodeći računa uopšte tome ko tu može šta uopšte da plati, ako ne može ništa da plati. Budući upravnici ili profesionalni upravnici bi bili sjajno mesto za novo stranačko zapošljavanje kadrova SNS. Pošto ste ih zaposlili po kompletnoj državnoj administraciji, evo, sada niste imali šta novo da smislite, pa ste smislili profesionalne upravnike preko kojih ćete zapošljavati stranačke kadrove SNS po našim zgradama.
Naravno, tu mogu da određene stambene zajednice osmisle i kreditno zaduživanje i to sa dve trećine glasova. Dakle, mogu nekoga da obavežu na kreditnu obavezu, a da taj nije ni dao saglasnost na tako nešto. Takođe, investiciono održavanje kao neka vrsta novog oporezivanja, o kome će određivati lokalna samouprava. Dakle, lokalna samouprava će sada smisliti novi porez kroz investiciono održavanje zgrada, opet bez saglasnosti svih stanara.
Naravno da ne vidim ovde da nešto država preuzima od troškova. Komunalna preduzeća, koja mi neprestano plaćamo i koja nikada ništa nisu uradila za naše zgrade, ne vidimo da preuzimaju na sebe neku dužnost u uređivanju i održavanju zgrada.
Ima tu i dve dobre stvari. Prvo je pravilnik vlasnika kojim ćemo, nadam se, svi mi vlasnici stanova iskoristiti da mi odredimo kako ćemo funkcionisati u našoj zgradi, a ne da nam vi iz SNS određujete kako ćemo mi funkcionisati u našim zgradama. Dakle, hvala vam na toj odredbi o pravilniku vlasnika, kojom ćemo nadam se moći da izigramo vaš zakon kojim vi mislite da nam određujete kako mi treba da živimo, radimo i funkcionišemo u našim zgradama.
Druga stvar je stambena podrška, za koju se nadam da će zaista završiti kao vid mere podrške socijalno najugroženijim porodicama, a posebno porodicama koje su prezadužene, koje su samohrane, koje nemaju nijednog člana zaposlenog, koje recimo imaju više dece itd, a nemaju rešeno stambeno pitanje, računajući i mlade bračne parove. Dakle, te dve stavke još gaje malu nadu da se ovaj zakon može preusmeriti u nekom dobrom pravcu u odnosu na onaj koji ste vi zamislili.
U tom smislu, ja imam za vas jedan amandman koji mislim da je presudan za uspeh ovog vašeg zakona, onako kako ste ga vi zamislili. Dakle, kada mi u stambenim zajednicama, mi u nekadašnjima skupštinama stanara u zgradama širom Srbije, ne budemo sposobni da se dogovorimo, ne želimo da se dogovorimo oko toga ko će nam biti upravnik u našoj stambenoj zajednici, ja predlažem da onda profesionalni upravnik svih zgrada u Srbiji bude Aleksandar Vučić, pošto je pokazao izuzetan kapacitet da bude ministar u svim ministarstvima, da bude predsednik svih opština, gradonačelnik svih gradova. Mislim da on ima vremena i da ima kapaciteta da bude i profesionalni upravnik u svim zgradama u Srbiji. Zato bih vas zamolio da se jedan takav amandman donese, jer zaista ne vidim bolje rešenje od Aleksandra Vučića, jer takav supermen kakvog smo mi dobili u liku predsednika Vlade Republike Srbije zaista do sada nije viđen ni u jednom crtanom filmu. Hvala vam.

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Hvala, predsedavajući.
Koristim pravo da ukažem na povredu člana 107, dostojanstvo parlamenta. Vi ste tu morali da reagujete, zato što je nedostojno da neko ko je ovlašćeni predstavnik ustane i ovako da fraglantno obmanjuje javnost i čitavu Skupštinu, a pri tom nije ni pročitao zakonske predloge, jer da jeste ne bi slagao kompletnu javnost da se aerodrom prodaje, nego se aerodrom, odnosno može da da upravljanje na koncesiju.
(Marija Janjušević: Nije šija nego vrat.)
Pa, nije ni šija ni vrat, nego vi o tome ne znate ništa. Znate, nije poenta u tome da nešto napamet naučite i da onda obmanjujete javnost i da demagogijom pokušate da dođete do glasova. To što vas je neko lepo očešljao i to što vas je neko obukao i to što vam je neko napisao njegovo mišljenje da vi prikažete kao svoje, to ne znači da na taj način možete da vređate dostojanstvo parlamenta i čitavog naroda tako što ćete da ga lažete.
Zaista bih vas zamolio da ubuduće reagujete, jer na ovakve laži ćemo ubuduće svaki put i mi reagovati. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Kao što ste videli, nekoliko puta sam pokušao da gospodinu Obradoviću ukažem da se vrati na temu dnevnog reda. Ja sam zaista zabrinut za njegovo zdravstveno stanje, ali ja tu ne mogu da mu pomognem.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni?
(Vladimir Đukanović: Ne.)
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović.

Prvo, razumem naravno da predsednički kandidat Dveri drži predpredsednički govor, ali ja bih volela da se mi zaista vratimo na same zakone. Takođe, iz svega što ste rekli, ja bih rekla da vi u stvari podržavate sve ove zakone, ali vas je negde sramota da to kažete. Dobro, i to mogu da razumem.
Prvo, kada govorite o zakonima koje ćete podržati zvanično, onda treba da vas informišem da upravo Zakon o prevozu robe jeste transponovao sve direktive i Evropskog parlamenta i Saveta Evrope i zato mi je baš drago što se u stvari pridružujete tom jatu evrofanatika, kako nas zovete, zato što je ovaj zakon zaista važan upravo za prevoz opasne robe.
Ne raspolažete, nažalost, pravim podacima. Zbog toga i pre svega zbog građana Srbije, kada govorite o tome da je naša saobraćajna infrastruktura loša, onda tu treba da znate da u saobraćajnu infrastrukturu, pored železničkog saobraćaja, spadaju i drumski i vodni i vazdušni saobraćaj. Po svim svetskim i međunarodnim kriterijumima, daleko od toga da je to baš tako loše.
Kada govorite o prevozu opasne robe, da, mi smo, rekla bih, Vlada koja je posle jedno 20 godina konačno krenula da izmešta npr. prugu koja prolazi kroz centar Niša za teretni saobraćaj, baš zbog toga da se ne bi prevozio opasni teret, odnosno opasna roba kroz centar grada.
Drugo, mislim da je vrlo važno da vam kažem da nema ni jedne centralne ispostave u bilo kojoj državi koja diktira Vladi Republike Srbije šta je to javni interes, ni Brisel, ni Moskva, ni Peking, ni Vašington, nego ova Vlada radi u interesu građana Srbije. Svi zakoni koji se danas nalaze pred poslanicima i pred građanima Srbije su zakoni koji uvode određeni red, jer je važno da imamo red u zemlji u kojoj živimo.
Mislim takođe da kada govorite o uplivu u privatnost, Zakon o stanovanju itd, ne, mi samo treba da vodimo računa i da održavamo naše zgrade, da se nijedno dete ne bi povredilo. Dakle, to je suština u stvari Zakona o stanovanju, jer očito nismo bili u stanju u prethodnih 20 godina da to radimo na pravi način.
Kada govorite da ovi zakoni nisu prošli javnu raspravu, govorite pre svega neistinu. Zakon o stanovanju je prošao javne rasprave: Beograd 18. novembar 2015, Novi Sad 20. novembar 2015, Vršac 25. novembar 2015, Subotica 27. novembar, Čačak 30. novembar, vaš Čačak, nadam se da ste bili, Niš 4. decembar, Valjevo 7. decembar. Krajnja, ona poslednja javna rasprava je bila u Privrednoj komori Srbije. Sve što su bili komentari svih institucija, fizičkih lica, seli smo, razgovarali i sve što je moglo mi smo u te zakone zaista i stavili, da bi zakoni bili kompletni, jer kada se svi složimo oko njih, onda ćemo ih, naravno, još bolje implementirati.
Zatim, greškom ste se izrazili, samo da vas informišem, nije to „pravilnik vlasnika“ nego su to „pravila vlasnika“ i upravo kroz to, i drago mi je da vam se to dopada, zato što to takođe znači, jer to je u jednom drugom delu vrlo važno za ovaj zakon, vi ovaj zakon stvarno i podržavate.
Ovo su najkraće crtice na koje sam htela da odgovorim. Zaista sve drugo predstavlja vaš izborni govor, tako da na to ne bih odgovarala.
(Boško Obradović: Replika.)