Zahvaljujem.
Razumem da ministarku ume da ponese materija i da u obraćanju narodnom poslaniku Aleksiću izruči sve ono što ima namere da se izruči o odgovornosti, zakonima, poslovima, javnim poslovima, greškama, grehovima, čega god hoćete Demokratske stranke. Ali, to vam, ministarka, umanjuje kredibilitet.
Ako ne možete da se istrpite da dođe na red ovlašćena predstavnica poslaničke grupe DS, nemojte da vas tako ponese želja da objavite sve što imate naručeno da kažete u ovoj sali o DS na čoveka koji sa tim nema skoro pa nikakve veze, osim što je čestit čovek, pristojan čovek, vredan čovek, pa vas podseća verovatno i onda izgubite iz vida da nije ni član poslaničkog kluba DS, da nije bio ni član DS i da nemate prava, zbog svoje želje da saopštite javnosti i svima šta mislite o DS, da to uputite pogrešnom čoveku.
Kada i ako budete hteli da razgovarate i o Zakonu o komunalnoj policiji i o tome ko, gde i kako menja zakone i gde je kakav i koji novac, ja sam vam na raspolaganju, a dotle bi bilo lepo da se izvinite gospodinu narodnom poslaniku Aleksiću i da kažete - ja ću sve ovo ponoviti kada dođe na red DS, ali morala sam, nisam mogla da izdržim. Hvala vam.

Reč ima ministar Zorana Mihajlović.

Meni je žao što vi niste mogli da se suzdržite i da sačekate da dođe DS. Ja sam ovde posmatrala celu poslaničku grupu ispred koje je poslanik govorio, ali vratićemo se i na taj kredibilitet i na DS, imajući u vidu da od najvećeg broja vaših amandmana najveći broj je briše se. Ali, dobro, o tome ćemo pričati kada budete vi.
Samo da odgovorim vezano za povlačenje zakona, jer mislim da je to važno. Zakon o stanovanju je napravljen i rađeno je na njemu godinu dana i prošao je sedam javnih rasprava. Kada je proglašen praktično početak izborne kampanje, kako je to inače običaj, svi zakoni koji su se našli, koji su prošli sednicu Vlade i našli se u parlamentu, oni su nakon toga ponovo vraćeni. Kada je formirana Vlada, onda se ponovo s tim zakonima krenu. Znači, nije zakon vraćen zato što nešto nije bilo dobro, nego je takva bila procedura.
Drugo, pošto ste pomenuli takođe Železnice i 400 kilometara pruga, moram da kažem da je velika šteta što prethodnih 15 godina tih 400 kilometara pruga nisu imale ni jedan jedini voz, nije se na njima saobraćalo uopšte, a u isto vreme Železnice Srbije su plaćale razne doprinose lokalnim samoupravama, možda sam pogrešila, da li doprinos ili neka naknada, ali svakako su plaćali i pravili određene troškove, a da su te pruge uglavnom zarasle u travu i nije bilo ni interesa ni putnika na njima. Bilo je jasno da su praktično trebale davno da se zatvore.
Znači, ono što mi, između ostalog, radimo, mi sređujemo jednu zapuštenu kuću koja jeste bila zapuštena prethodnih 20-ak godina.
Kada govorite o pet godina toga da smo na vlasti, potpuno ste u pravu, koliko god da je, četiri, pet itd, ali nije lako popraviti sve brljotine i sve probleme koji su pravljeni prethodnih 12 godina, a bogami u nekim situacijama kada govorimo o Zakonu o stanovanju nekoliko decenija.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospodine Arsiću, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Mihajlović, nigde vas neće odvesti ovakva rasprava. Loše je što doprinosite ovakvoj atmosferi, jer su neki ozbiljni zakoni ovde pred nama.
Kakve su to besmislice o propasti srpske železnice u poslednjih 12 godina? Hoćete da vas podsetim s kim ste u koaliciji, ko vam je predsednik Vlade, sa kojim strankama delite danas vlast? Da nisu možda srpske Železnice propale u Vladi Zorana Đinđića, Zorana Živkovića, Koštunice? Dokle će nas odvesti ta politika? Možete li da shvatite da ne postoji LDP železnica i SNS železnica? Imamo problem, dajte da ga rešimo.
Ušli ste sa hitnom procedurom ovde u parlament sa nespojivim zakonima. Ali, u redu, kolegijum šefova poslaničkih grupa, sedne se, porazgovara se, kažete – važne su nam železnice, važno nam je komercijalno pravo u vazdušnom prevozu, važna nam je vizna liberalizacija sa Kinom, dajte da rešimo ove komunalne probleme, i onda uđemo ovde u raspravu na neki normalan način.
Najveći problem nije to što ste, kao i vladajuća koalicija, frustrirani opozicijom i u istoj meri ovde nailazite na odgovor sa ove naše strane. Problem je što su neki ozbiljni zakoni ovde pred nama, a što ih vi obrazlažete na katastrofalan način. Neko ko danas posmatra naš rad ovde u Skupštini, mogao bi da pomisli da je privatizacija aerodroma katastrofa, da je to nešto loše.
Kada govorimo o Zakonu o javnom privatnom partnerstvu, pa to je sjajna inicijativa, to je ono što nam je potrebno. Zašto na to ne stavljamo fokus, nego se bavimo besmislicama i poslanikom iz Trstenika koji je na kraju odgovor za slom srpske železnice. Odbijte mu od plate onih 1% penala koji ćemo platiti Rusima na kredit od 800 miliona dolara koji nismo iskoristili u roku koji smo rekli da će biti iskorišćen. Nikog za to ne optužujem, postojali su objektivni problemi i sa tim objektivnim problemima se neko i pre vas suočavao.
Dajte da se vratimo na ove zakone, da krenemo od tog zakona koji jeste uznemirio javnost, a to je Zakon o stanovanju. Pa, i pre ovog zakona su postojali zakoni i oni su uređivali međusobne odnose. Na šta liči to insinuiranje da je prethodna vlast, iako nikad nisam bio na vlasti od 2003. godine, odgovorna za tragediju neke dece u nekoj zgradi? To je besmislica. Ovaj zakon je prenormiran. Ima neka dobra rešenja, ali je prenormiran. Treba da se postavi osnovno pitanje – zašto postojeći zakon ne funkcioniše? Šta je problem u njemu? To što smo podivljali kao društvo, što nemamo više snage ni sami sebe da podnosimo, a kamoli da regulišemo svoje međusobne odnose u skladu sa nekim pravima i obavezama koje zajedno utvrdimo kako bi nam svima bilo bolje.
Opština će imenovati nekoga ko će voditi računa o zgradi u kojoj stanari nisu u stanju da sami vode računa o sebi. Kako će on to da uradi? Kaznenom ekspedicijom? Slažem se da treba rešiti ta pitanja, ali dajte da vidimo šta je osnovni uzrok problema sa kojima se danas suočavamo.
Nije isto govoriti o skupštini stanara na Vračaru ili Starom gradu i na periferiji Beogradu, gde po pravilu ljudi jedva sastavljaju kraj sa krajem. Ne radi se tu samo o 200-300 dinara, koliko treba nešto da se plati, nego o stanju u kojem se nalazi naša zemlja danas. Ona je takva da mi nismo u prilici čak normalno ni da razgovaramo, a kamoli da rešavamo probleme koji postoje.
Ovde u ovim zakonima koje ste predložili, slažem se, ključni su ti zakoni koji rešavaju pitanje, tu komunalnu problematiku Zakona o stanovanju i ovaj Zakon o aerodromima. Treba uraditi tu viznu liberalizaciju sa Kinom, zašto da ne, i uzeti neki novac od turizma ako možemo, učiniti Srbiju atraktivnom u svakom smislu, poslovnom pre svega, tu nemamo nikakvog problema. Što se mene lično tiče i LDP, tu treba da važi ono pravilo koje je važilo i u Kini – nije bitno koje je boje mačka, ako hvata miša. To smo uvek ovde u Skupštini govorili. Govorili smo i dok ste bili u G17 sa Dinkićem, kao što vam govorimo danas kada ste u SNS. Makar tu postoji kontinuitet u nekom stavu.
Ono što je osnovni problem, ovaj zakon koji vi predlažete o aerodromu, znate šta, to je zakon koji po svom karakteru govori o nekom poznom dobu socijalizma. Prihvatamo pravila tržišne ekonomije, ali hajde još, što da ne kažemo. Ovaj zakon je zakon za vreme Ante Markovića, a ne za 2016. i 2017. godinu. Pogledajte ko ima pravo da se bavi tim poslom, javno preduzeće, pa onda društvo kapitala koje je apsolutno u vlasništvu Republike, pa društvo kapitala u kojem Republika ima većinski udeo i na kraju može i neko još da se bavi tim poslom, pod uslovom da mu država tako nešto poveri. Zašto suspendujete privatnu inicijativu? Zašto uskraćujete pravo nekome da bude vlasnik aerodroma? Hajde da ne govorimo o tom, nekim poslanicima ovde, mrskom zapadu. Ali, zašto najveći aerodrom u Rusiji može da ima privatnog vlasnika, Domodedovo, a ne može da ima aerodrom Beograd, recimo.
Vrlo dobro znam o čemu pričam. Od 2001. godine smo pokušali da uradimo sve kako bi uspostavili neku vrstu partnerstva sa aerodromom u Frankfurtu. Dan 12. mart, ubistvo predsednika Vlade, taj posao je zaustavio. Sjajan aerodrom, ne samo po načinu organizacije, nego i po odnosu troškova, prihoda, mnogo toga bi Srbija naučila kroz to partnerstvo, imali bi puno koristi. Žao mi je što to nije urađeno. Ja vam želim sutra to da uradite. Ali, zašto ne primenimo pravila sveta koji je uspešan? Vi ste ovde ubiste da dokažete da se u Srbiji neće privatizovati aerodrom. Ovo nije Zakon o privatizaciji, neće se privatizovati, ovo je zakon kojim se … Pa, to je ono što je loše. To je ono što je loše.
Na svakom koraku mi imamo problem sada sa tom našom nesposobnošću da funkcionišemo na način na koji se reformuliše zvanična politika. Vi govorite o rešavanju problema železnice. To je teško pitanje, jako teško. Nisu vozovi u Srbiji juče stali. Vrlo komplikovano. Jel znate neku propalu zemlju koja ima uspešnu železnicu? Pa nije moguće izaći iz 20 godina haosa sa železnicama kao u Francuskoj ili u Nemačkoj. Ali, hajde da vidimo šta su uradili oni koji su uspeli da naprave efikasne sisteme, da pogledamo kako su se društva menjala.
Kada govorite o ovom zakonu, ovom Zakonu o aerodromima, uvažite našu inicijativu. Sve amandmane ste nam odbacili zato što ih nismo podneli u skladu sa Poslovnikom, jer ste proglasili hitni postupak. Mora postojati mogućnost da neko svojom privatnom inicijativom dođe u ovu zemlju i kaže – hoću da napravim aerodrom, neću Ponikve, hoću na drugom mestu, hoću da imam aerodrom u Vrnjačkoj Banji, hoću da imam heliodrom, hoću da organizujem helikopterski prevoz od Beograda na Kopaonik u pet popodne, u nedelju da se ljudi vrate, neću da se voze tri sata. Moramo da oslobodimo privatnu inicijativu, a vi ovde prvo dozvoljavate ljudima da govore svašta, branite se od optužbe da ćete prodati aerodrom strancima. Pa šta ako ga prodate? Ako neko dođe i plati, u redu. Pa Beograd ima takav obim avio-saobraćaja da može da ima dva aerodroma bez problema.
Žao mi je što smo zbog populizma i demagogije 2005. godine izgubili i imali smo drugu priliku za partnerstvo na beogradskom aerodromu i propustili smo je. Mogli smo tada da budemo regionalni kargo hab, sa perspektivom da rastemo i da se razvijamo, koristeći činjenicu da su saturisana ta tržišta u zapadnoj Evropi, da dobijemo još jednu pistu. Prošlo je 11 godina, ništa od toga nije urađeno. Ako postoji mogućnost sada da se uradi – super, ali hajde da vidimo ko to treba da radi. Oni koji se trude da nam objasne kako ni slučajno neće nešto biti prodato i privatizovano. Pa koliko smo toga uradili da pokušamo da prodamo JAT? Za to smo se borili 2003. godine, pa na kraju kada je tu nešto i urađeno, urađeno je na takav način da danas ne znamo da li to treba da cenimo ili ne. U tome je problem, što vi uspete da oborite rast javnog duga, iz minusa on počne da se smanjuje, ali sa druge strane ne možete da rešite javna preduzeća.
Da se ne vraćamo na izbor direktora Železnice, na dogovore da poslovni ljudi uđu u Železnice, pa onda kad se pipne puls naroda, šta narod misli, narod se nakostreši, ne voli srpske tajkune, ali je okej kada Tramp milijardera stavi u Vladu, to je u redu, ili kada se pojavi ruski tajkun pa nešto ovde kupi, kad kupi, recimo, banku, to je okej. Ali, kad naš uspešan poslovni čovek pomisli da uradi nešto u dogovoru sa državom za svoju zemlju, onda je to loše. Vi ste se povukli, a to je bio dobar put, da nađete profesionalni menadžment, da ga dobro platite i da počnemo te probleme da rešavamo, da imamo plan kako ćemo i šta raditi. Ako treba da se zatvori pruga, da zatvorimo prugu, govorimo koju ćemo otvoriti.
Ključno pitanje za ovaj zakon – razbijte te stereotipe i predrasude. Nama je potrebna privatna inicijativa. Imate član zakona u kome se jasno kaže ko može da bude operater na aerodromu. Vi ste uskratili mogućnost privatnoj firmi da ona taj posao radi, tako što ste rekli – pomerićemo taj posao. Dozvolite ljudima da mogu da ovde u Srbiji urade nešto što do sada nije bilo moguće, da registruju svoju avio-kompaniju, definišite uslove koje treba da ispune da bi napravili svoj aerodrom ako žele, ako žele da razvijaju partnerstvo sa lokalnom samoupravom, neka razvijaju. Može li lokalna samouprava da poverava posao? Ona je vlasnik preduzeća. A kada se promeni lokalna samouprava pa dođe neka druga, dođu ovi što kažu – mi nećemo ništa sa zapada, mi nećemo strane finansijske institucije, MMF nam sisa krv, hoćemo državne banke, hoćemo kolhoz. Jel razmišljate o perspektivi održivosti nekog posla? Mi nismo rešili te svoje probleme. Zbog toga danas i vaša Vlada posrće.
U temama o kojima danas razgovaramo ne postoji prostor za politikanstvo. To je čista fizika. Dok ne bude ovde sposobnosti da se oko tih stvari dogovorimo, nećemo biti uspešni. Pa čekajte, mi sada govorimo, donosimo zakon o aerodromu, regulišemo jednu oblast, ali smo uskratili jednu mogućnost, u redu. Neko sad treba da uđe u taj posao sa pretpostavkom da će i buduća vlast to slediti. Nisam siguran. Nisam siguran da su oni za to zainteresovani, a iskustva koja imamo nam govore da sam u pravu.
Da se vratimo na ovaj zakon o stanovanju. Doneli ste ga zato što nešto ne funkcioniše, to je jasno. Ali, mislim da sistem nije prestao da funkcioniše zbog toga što je nefunkcionalan, nego zbog toga što smo mi u ovih 20 godina izgubili međusobni red, na svakom nivou, pa i na tom. Ja ne znam kako ste zamislili da se ovaj zakon primeni bez ozbiljnih dogovora, razgovora, rada. Kako to mislite da će opština imenovati nekog ko će profesionalno raditi posao oko koga nije mogla skupština stanara da se dogovori? On će doći i reći – dobar dan, mene je poslala opština kod vas u zgradu. U redu, može da dođe kod mene u zgradu, ja ću to razumeti. Nisam siguran da može da uđe u svaku zgradu. Hoće li ići policija sa njim? Hoće li asistirati? Ako neće da plati, hoće li opština zvati izvršitelja da naplati?
Vi stvarate prostor za pobunu društva, koja nije izraz nefunkcionalnosti ovog zakona, nego opšteg spleta društvenih okolnosti koji je vrlo loš. On nije samo posledica realnih problema koji nas opterećuju, nego i činjenice da smo konfuzni, da lutamo, da nismo u stanju da na to odgovorimo na normalan način. To je razlika između, vama govorim o onome kao razloge zbog kojih pokazujem razumevanje neko za vašu Vladu, jer znam da nemam pravo da poentiram na stranačkom rejtingu kada je tema, recimo, budžet Srbije i kresanje nekih budžetskih davanja.
Kada spominjete platu i penziju, ja mislim o Srbiji u kojoj ćemo mi sutra biti vlast i znam da je kasa prazna i da je niko lako napuniti. Zbog toga što nije, zato se zalažem za mogućnost privatizacije.
Vidim da govorite o davanju koncesije za beogradski aerodrom. Sigurno da postoji neki razlog za to i bilo bi dobro da ste nam rekli zašto je bolje dati na 25 godina koncesiju nego prodati aerodrom? Da li tu postoji neki sentimentalni odnos? Ja mislim da postoji, zato što je još uvek kod nas ideja privatizacije nešto što samo po sebi ne nailazi na neku široku podršku, ali, između ostalog, i zbog toga što se uz privatizaciju uvek pominje pljačka. To je populizam i demagogija. Jer, to nije tačno.
Privatizacija nije pravedan posao. To je egzemplaran proces, bez primera u svetu. Prvi put ga sprovodimo i poslednji. To je proces transformacije svojinskog vlasništva, u kome učestvuju ljudi koji hoće da kupe što jeftinije, da bi zaradili, jer je to ekonomija. Zbog toga neće novi američki predsednik da kaže da li je platio porez ili ne, jer je vodio računa o ekonomskim interesima, a ne o nekim drugim, koji bi mu, možda, danas više odgovarali.
Dajte, fokusirajte se na ovaj zakon o stanovanju. To vam je problem u najavi i tempirana bomba. Atmosfera koja je stvorena je upravo takva. Mi je ne stvaramo. Dobro je što ste otvorili mogućnost konkurencije i pojave privatnih firmi u obavljanju komunalnih poslova. To je jako važno. Građanima treba reći da će od toga imati koristi, jer će javna komunalna preduzeća početi da vode računa, da se bore za tržište, sa boljom uslugom, sa nižim cenama i to je ono što je dobro.
Dobro je što ste otvorili mogućnost opštini ili komunalnom preduzeću da interveniše u situacijama u kojima stanari nisu u stanju da reaguju. Tu pre svega mislim na održavanje fasada. Do sada je bilo nemoguće tako nešto. Imate ruglo od zgrade u centru grada, opština ima sredstva, ali nema pravni osnov da reši problem, dok stanari nisu u stanju da to sami finansiraju.
Mi smo staro društvo. O tome treba da razmišljamo. Mnogo mladih odavde odlazi. I dobro je što ste tu meru doneli, to treba podržati. Ali, generalno, zakon vam je prenormiran - svaka zgrada pravno lice, svaka zgrada ima račun, svaka zgrada mora da se registruje u opštini, zgrada u kojoj ne mogu stanari da se dogovore dobiće profesionalnog činovnika koji će se valjda dogovoriti sa onima koji između sebe ne mogu da se dogovore, itd. To nisu načini da se ova pitanja reše. Potreban je bio neki međuperiod. Možda, između ostalog, i stvoriti uslove da se ovde pojave velike kompanije, koje imamo u razvijenom svetu, jer, valjda, ovo su uzori, mi tražimo primere koji su funkcionalni na zapadu. Tamo imate kompanije koje održavaju čitave blokove. I one su regulisale mehanizme kojima vrše naplatu, kojima objašnjavaju značaj svojih usluga. Tamo to tako ne funkcioniše. Verujte mi, u Njujorku nemate lokalnu vlast koja će poslati svog činovnika u zgradu da bi se obavio neki posao. Pa, ako može tamo, ako može u Nemačkoj, ako može u Beču, može i ovde kod nas.
Slažem se da sve treba platiti. Uostalom, manje ili više, sve već i plaćamo. Ali, problem je što se ovim zadire na izvestan način u privatnost ljudi, jer su do sada oni sami regulisali ova pitanja, a atmosfera koja je stvorena je vrlo loša.
Što se tiče ovih drugih zakona, ne znam zašto o njima niste postigli neki prethodni dogovor? Pre svega, mislim na ta pitanja ko je ovde protiv rešavanja komercijalnih prava u vanrednom vazdušnom prevozu? Ili protiv trans-železnice? Ili protiv vizne liberalizacije? Apsolutno su svi za to i to treba podržati i nema razloga da tu skačemo jedni drugima za vrat.
Ali, za LDP je ključni zakon o aerodromima i oba prenormirana zakona o stanovanju, zato što je to najava problema koji su bespotrebni, jer ih i ovako imamo sasvim dovoljno. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović.

Ja verujem da je to vaša priroda, ali, ponekada me stvarno uplašite koliko vičete. Nadam se da to nije bilo prema meni.
Nema razloga da budem frustrirana opozicijom, moj zadatak jeste da ovde kao predlagač zakona pokušam da na svaku kritiku ili razmišljanje ili komentar, bilo kog poslanika, bilo pozicije ili opozicije, dam odgovor koji je adekvatan i u skladu sa zakonom i da objasnim ako nešto nije bilo dovoljno dobro objašnjeno.
Isto tako, ne mislim da bilo ko bilo kome treba da drži predavanje, pa makar bili i poslanici ministrima, niti ministri poslanicima. Ali, to je moj stav.
Meni se čini da je vaše izlaganje bilo dosta konfuzno. Ja sam izvukla nekoliko stvari za koje smatram da su bile najvažnije i koje bih želela da objasnim.
Moj zadatak je da kažem ono što jeste zakon. Ovo zaista nije zakon o privatizaciji, ali daleko od toga da onemogućava nekoga da, recimo, izgradi, kao što ste vi dali primer, neki privatni heliodrom itd. Znači, to postoji, to nije nikakav problem i to može da uradi, ko god je za tako nešto zaista i zainteresovan.
Drugo, kada govorite o tome šta je problem sa privatizacijom bilo kog aerodroma - nije problem, ali, još nismo došli do tog stepena. Dakle, nismo još uvek o tome razgovarali. Vlada Republike Srbije jeste angažovala savetnika koji treba da izanalizira stanje, recimo, na Aerodromu Nikola Tesla i da ponudi sve moguće opcije oko toga kako i na koji način da omogućimo da se taj aerodrom na dalje razvija i da taj trend rasta koji Aerodrom Nikola Tesla ima zaista možemo da pratimo i u narednom periodu.
Saglasna sam sa vama za jedan trenutak, to je bila, recimo, 2003. ili 2004. godina, kada je Aerodrom Nikola Tesla mogao da bude kargo, i to je velika šteta što nije urađeno. Ali, to je bilo, čini mi se, više zbog nekih drugih interesa unutar Vlade, mislim da su se tu neki bivši ministri pojavljivali u odnosima i to je šteta. To je zaista šteta, jer je to tada Beograd trebalo da iskoristi.
Ali, isto tako ću vas podsetiti da je 2008. godine jedan od direktora aerodroma kroz određene zakone pokušao da privatizuje aerodrom, onako, na brzinu, i drago mi je što više nije direktor, jer bi to na taj način zaista bilo pogrešno. Na sreću, mi imamo aerodrom koji se sada razvija i imamo mogućnost da učinimo dobru stvar, ako pričamo o Aerodromu Nikola Tesla, ali, da vidimo sve varijante i da vidimo šta je najbolje za Srbiju i da se u tom smislu u narednom periodu i ponašamo.
Ovde ste pominjali prenormiran zakon o stanovanju i da je to problem u najavi. Prvo, skupštine stanara su i sada već pravna lica u delu koji se tiče održavanja zgrade. Dakle, to već postoji. Da li je to negde zaživelo ili nije, u većini zgrada nije i zaista imamo problem u održavanju zgrada. Ja bih ipak pustila da u narednom periodu, a to je, pošto ja planiram na svaka tri meseca da pred odborom prikažem šta su efekti svakog zakona koje je ovo ministarstvo donelo, jer mi se nekada čini da se ne znaju koji su efekti, imali smo, možda jedino vidljive, o kojima stalno pričamo, efekte Zakona o planiranju i izgradnji, ali su i svi drugi zakoni dali svoj efekat, dakle, da vidimo zakon po onome što smo gledali u praksi, po onome što smo gledali u ostalim državama. Mi smo sigurni da ovaj zakon može da donese samo dobro i da mi možemo zaista da uvedemo red u oblast stanovanja i da konačno možemo da napravimo uslove da definišemo i stambenu politiku i ono što se zove budućnost stambenih odnosa.
Ne mogu a da ne odgovorim na jednu stvar koja se tiče železnice. Niste u pravu, slažem se ja da je železnica uništavana možda dve, tri, četiri decenije, ali ću vam isto tako reći da od 2000. godine, znači, 2004, 2006. i 2008. godina, su godine kada je najveći broj kredita uziman upravo za modernizaciju železnice, i to su najviše uzimani krediti od Evropske investicione banke, recimo Gilje-Ćuprija, na primer, ili od Evropske banke za obnovu i razvoj. Ja sam postala ministar saobraćaja 2014. godine. Te, 2014. godine, još uvek, nijedan od tih kredita od IBRD-a i taj od AIB nije ni krenuo da se realizuje. Prema tome, nemojte da govorite o tome da li je DS od 2000. godine urušavala železnicu. Ne, ona se samo priključila urušavanju železnice koje je trajalo tri decenije. I to je zaista tako, zato što ako je postojao novac, on je morao da se iskoristi i mi danas ne bi pričali o samo 100 kilometara modernizovane pruge.
Što se tiče zakona, na početku ste rekli, spojili smo zakone koji nemaju veze jedan sa drugim. Ne bih se složila sa vama. Ti zakoni jesu vezani i tretiraju oblast transporta saobraćaja i važni su da se donesu, kao što su važna i podzakonska akta koja mi moramo što pre da donesemo, da bismo prosto mogli te zakone zaista i da primenimo.
Ne bih vam odgovarala na neke političke stvari koje ste pokušavali da provučete sve vreme kroz vaš govor. Pokušala sam da kažem, dakle, Vlada Republike Srbije hoće da uredi odnose, naročito kada govorimo o aerodromima i o mogućnosti da imamo bilo strateške partnere, bilo da razmišljamo o tome kako ćemo dalje aerodrom da razvijamo, ne samo „Nikolu Teslu“, nego i sve druge aerodrome. Postoji mogućnost i dan danas, svakog trenutka, da bilo ko ko je zainteresovan može da sagradi, odnosno da napravi neki privatni aerodrom.
Kada govorimo o tome ko upravlja aerodromima i da li je Vlada Srbije protiv tajkuna koji treba u nekom trenutku da upravljaju javnim preduzećem, da, ja jesam protiv svih onih koji su na neobičan način stekli bogatstvo i sada odjednom treba da postanu direktori nekih javnih preduzeća. Ja mislim da je to loše, što ne znači da neko ne može da me demantuje i da to bude drugačije. To je prosto moj stav. Ako imate dodatna pitanje vezano za zakone, ja ću odgovoriti.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, pravo na repliku.

Gospođo Mihajlović, ono što je vama neobično, možda nekome nije. Bolje bi bilo da se uvedu neki drugi kriterijumi. Vama je bilo neobično da uspešni poslovni ljudi učestvuju u rešavanju problema u javnim preduzećima, a sami ste ih pri tom u taj posao pozvali, ali vam je logično da to rade oni koji, kao direktori železnice prvi put, otkriju tartufe. Hoćete da vas podsetim ko je sve bio direktor „Železnice“ od 2012. godine? Znači, nemojte da na takav način razgovaramo.
Naravno da ste frustrirani, ne samo vi kao vladajuća koalicija. Postoji ta politička frustracija, i to je ono što je loše, ali nisam ja neko ko je dužan time previše da se bavi i to da rešava.
Veoma smo puno pažnje i energije posvetili „Železnicama Srbije“. Ovde mislimo da smo se popeli kao stranka svima na glavu, posebno u periodu od 2008. godine. Sve to o čemu vi govorite govorili smo mi godinama, ali stanje u kome su već tada bile „Železnice“ je bilo katastrofalno. Samo kažem da apsolutno svako treba da preuzme svoj deo političke odgovornosti. Vrlo je bila neefikasna politika u sektoru saobraćaja, ako govorimo o periodu od 2008, ili periodu od 2004. do 2012. godine. To uopšte ne sporim, ali hoću da vam kažem da nigde nećemo stići, kao što ne stižemo daleko kada negiramo ono što je očigledno.
Nisam ništa rekao protiv ideje da vi kroz javno-privatno partnerstvo rešite neki ozbiljan problem u zemlji. To podržavam. U tome vidim šansu da se nešto pozitivno desi i zemlja promeni na bolje i otvori tako širi prostor za našu politik, nego što je to slučaj danas.
Vrlo dobro sam razumeo Zakon o aerodromima i razumeo sam da je sve ovo iz vašeg resora, ali samo sam rekao da je nešto ok. za raspravu, a nešto smo mogli da rešimo na kolegijumu šefova poslaničkih grupa i da nemamo nikakav problem ovde. Prosto neke teme, sedne se, porazgovara se pet minuta. Niko ovde nije protiv tih tačaka dnevnog reda.
Što se tiče Zakona o stanovanju…
(Predsedavajući: Privedite kraju, gospodine Jovanoviću.)
… jasno je da je do sada ta oblast bila tretirana zakonom. On je postojao, postojao je od 1992. godine, usvojen je, pa pet, šest izmena. Nije problem toliko u lošem zakonu. Rekao sam šta je veoma važno, i to ste uradili.
Problem je u činjenici da mi ne možemo da živimo u skladu sa zakonom, ne samo sa tim, nego i sa nekim drugim. Zato o tome treba da razgovaramo. Ja ne tražim ovde da ljudi za mene glasaju tako što ću sada da kažem da ćete zaposliti hiljade SNS aktivista, ali ste pogrešili kada ste rekli da je Komunalna policija bila mesto gde su zapošljavani kadrovi isključivo DS. Mi smo vodili računa… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.
Reč ima ministar Zorana Mihajlović.