Gospodine Arsiću, reklamiram čl. 104, 107. i 108, a vama kao predsedavajućem neka je na čast, posle svih ovih laži, neistina i uvreda na račun i DS i moj lično, da ne date narodnom poslaniku repliku. To neka je vama na čast. Od prethodnog govornika nisam ništa pametnije ni očekivao kada je njemu Aleksandar Martinović idol i on mu šapuće. Nisam mogao ništa bolje ni da očekujem. Hvala vam što niste dali repliku dva minuta na sve ovo… (Isključen mikrofon)

Kolega Milojičić je ranije tražio pravo na repliku, a ne u vezi izlaganja.
(Radoslav Milojičić: Nisam.)
Ne, mahali ste ovde Poslovnikom, tražili da vas pogledam i rekao sam u redu je, dobićete pravo na reklamiranje Poslovnika, tako da ne vidim u kom delu sam ja …
(Radoslav Milojičić: Nisam pre toga tražio repliku?)
Pre toga jeste, ali tada još nije ni govorio gospodin Marković.
(Radoslav Milojičić: Ja znam, imam intuiciju, on ne može ništa pametno da kaže.)
Znači, postali ste i baba gatara, gospodine Milojičiću?
Reč ima narodni poslanik Marković, po povredi Poslovnika.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Meni nije naročito važno da li je u pitanju replika ili Poslovnik, reagovao sam samo zato što je rekao da sam izneo neistinu itd.
(Predsedavajući: Ali meni je važno.)
Dakle, u pitanju je izveštaj o reviziji finansijskih izveštaja završnog računa budžeta i pravilnosti poslovanja opštine Smederevska Palanka.
(Predsedavajući: Navedite član Poslovnika koji reklamirate.)
Dakle, molim vas, zbog građana Srbije samo, izveštaj državnog revizora je u pitanju, nikakva laž, nikakva neistina.

Dva minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, po Poslovniku.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Član 103. Upravo u vezi sa merom koju ste primenili malopre, a tiče se direktno onoga što je malopre uradio gospodin Kenojčić, izađe sada. U svakom slučaju, smatram da je bilo prostora da reagujete na isti način i nakon njegovog izlaganja. Svima je ovde jasno šta se dogodilo. Ustao je čovek sa nekontrolisanom željom da nešto kaže, pritom ne dovoljno siguran šta će da uradi, obraća se vama. Vama obrazlaže kakvu povredu Poslovnika, a želeo je pošto-poto da nešto dobaci, onako ružno i primitivno kako jedino ume, da dobaci nama. To nije adekvatno reklamiranje povrede Poslovnika. Vi to znate. Razumem i širinu i toleranciju, ali drskost i nevaljalstvo ne treba dozvoljavati.
Mislim da je bilo potrebe da reagujete na isti način, pa oduzmete dva minuta njegovoj poslaničkoj grupi. Možda deluje surovo, s obzirom da ih nema baš puno, ali koliko god nebitni i mali bili, uvek mogu da imaju i dva minuta manje. Toliko na temu ovog člana 103. Ja se iskreno nadam da neće biti potrebe da reagujemo na isti način svaki put kada jedni te isti ljudi daju sebi malo više lufta nego što je normalno, da bi se za televiziju slikali, da bi imali šta da tvitnu, što je, verujem, upravo sada otišao da uradi. Hvala lepo.

Zahvaljujem, kolega Orliću.
Verovatno bih tako i uradio, ali gospodin Milojičić je na polovini svog izlaganja sam sebi isključio mikrofon, nisam ja.
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović.

Gospodine Markoviću, hvala vam na komentaru vezano za zakon, zato što i naša dilema je bila da li je to bila namera prethodnih vlada ili je to bilo nemanje hrabrosti ili je to bilo nemanje želje da urede ovako važnu oblast stanovanja. Nikad mi neće biti jasno zašto neko smatra da je uvreda ako pomenemo ono što se stvarno dešavalo u prethodnom periodu i te sumnjive privatizacije, gde baš nećemo reći da nije bilo uopšte DS-a.
No, kroz ovaj zakon o stanovanju, mi smo pokušali da napravimo takav sistem da kroz strategiju stambene politike koju ćemo usvojiti naredne godine nikad više ne dođemo u situaciju da ne znamo gde je 70 stanova i da nemamo ne 70, nego jedan, da nemamo dokumentaciju o stanovima po svim lokalnim samoupravama, a samim tim i na nivou države. Hvala što ste pokrenuli to pitanje, ovo je vrlo važno za našu zemlju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović. Izvolite.

Da li ste sigurni da imam reč večeras, pošto mi juče niste dali? Danas izgleda mogu i rotacije i sve je u redu, je li, a juče je kažnjavanje?
(Predsedavajući: Imate čistu desetku, pod tim rednim brojem.)
Nemam ja nikakvu desetku, nego vi ne poštujete Poslovnik. Ovo je neverovatno malo pre što sam čuo, kako kazaste vi – zato što ste izazvali repliku, ne dajem repliku. Znači, vi ovde zaista pišete Poslovnik, kako stvari idu.
(Predsedavajući: Hoćete vi o temi, gospodine Raduloviću?)
Danas razgovaramo o osam tačaka dnevnog reda koje su zgurane u jednu. Znači, pet zakona, tri sporazuma, da pročitam zakone: Zakon o upravljanju aerodromima, Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, Zakon o transportu opasne robe, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima i Zakon o javnom i privatnom partnerstvu i koncesijama.
Kakve veze ovih pet zakona imaju jedan sa drugim, to ni sam predlagač ne zna, a sigurno ni onaj ko je predložio da se ove tačke spoje u jednu. Da bi građani znali zašto se tačke spajaju u jednu, diskusija po jednoj tački dnevnog reda, po jednom zakonu, tipično traje dva do tri dana. Toliko je i potrebno da se prođe kroz zakon, da se diskutuje, prvo u načelu, posle po amandmanima, da bi onda mogli zaista da raspravimo zakon. Međutim, pošto vladajućoj većini rasprava ne treba, oni se i ne pripremaju za ove sednice, pošto u tim sednicama, kao što smo čuli prethodnog govornika, o svemu je govorio, samo ne o ovim zakonima.
(Predsedavajući: I vi se niste, kolega Raduloviću, pripremili za sednicu, jer ne pričate o zakonima, pa vas molim da se vratite na temu dnevnog reda.)
Nama je bilo jako važno da saznamo, ako je moguće da nastavim svoje izlaganje, pošto prethodni govornik, niste ga prekinuli ni jednom, a pričao je o 70 stanova na Vračaru, o budžetu Smederevske Palanke i ne znam kako vas nije sramota da se meni mešate.
(Predsedavajući: Da nemate vi neki od tih stanova na Vračaru?)
Znači, ako imate 70 stanova na Vračaru, treba da podnesete krivičnu prijavu, da ljudi koji su otuđili stanove završe u zatvoru. Ako je neko u Smederevskoj Palanci, treba da završi u zatvoru, a ne da ovde maltretirate Skupštinu i građane govoreći o stvarima koje nemaju nikakve veze sa dnevnim redom.
Ovi predlozi zakona i Skupština je zakazana u petak predveče, da bi sednica bila zakazana u ponedeljak, da bi skratili vreme da uopšte poslanici mogu da se spreme i da ozbiljno diskutuju o ovim zakonskim predlozima, tako da umesto o svakom od ovih zakona da raspravljamo dva do tri dana i da zaista vidimo šta se tačno u njima nalazi, oni su svi zgurani u jednu raspravu od dva do tri dana.
Da ponovim, aerodromi, stanovanje i održavanje zgrada, transport opasne robe, komunalne delatnosti, javno-privatna partnerstva i još tri sporazuma. Ovo je krajnje neprihvatljivo.
(Vladimir Đukanović: Sedi dole.)
Hvala vam za dobacivanje. Imate li još nešto da kažete? Nisam čuo, još jednom.
Kada je Zakon o stanovanju u pitanju, naravno da je potrebno uvesti red u oblast stanovanja. Zakon koji je danas na snazi, prva verzija je bila 1989. godine, pa nakon toga 1992. godine i do danas je tu, uz par izmena u međuvremenu, i onda se pojavljuje ovaj zakon koji je, blago rečeno, loš, imaće katastrofalne posledice. Jako je važno da građani znaju da ovo utiče na sve građane Republike Srbije koji žive u stambenim zgradama, na sve građane, neke drakonske mere koje su stvarno potpuno neprihvatljive i u uređenim zemljama na koje se tobože ovo poziva. Ja sam živeo i u Nemačkoj i u Kanadi, u Americi, ovakvi zakoni tamo ne postoje.
Imao bih jedno pitanje, pošto onog trenutka kada je ovaj zakon o stanovanju ušao u Skupštinu, a to je bilo 22. novembra 2016. godine, u tom zakonu je bio i jedan član 153. Interesuje me – gde se denuo taj član i kako se uopšte našao u tom originalnom predlogu? „Blic“ je imao jednu naslovnu stranicu o ovome i onda je to povučeno, inače, od milja je ovo zvano „kumov zakon“, odnosi se na kuma premijera. Znači, taj član je govorio o pravu na kupovinu stana u javnoj svojini koji se koristi po osnovu ugovora o zakupu na određeno vreme. Znači, praktično svi oni koji su zakupili državne stanove, pogotovo Diposove vile i stanove, su po tom članu trebali da dobiju pravo da ih otkupe, i to da mogu da plaćaju 20 godina u dinarima, bez kamate. Interesuje me, da nam ministarka kaže – kako se ovakav član uopšte našao u Predlogu zakona, zašto su ovo uopšte predlagali, a onda na kraju i zašto su ovo povukli?
(Aleksandar Martinović: Gde to piše u zakonu?)
Poslanici SNS non-stop dobacuju, pa bih ih zamolio da prekinu.
(Vladimir Đukanović: Nećemo.)
Znači, nećete, tako kažete. To nam voditelj Đukanović govori da neće.
U Zakon o stanovanju uvode se neke stvarno drakonske mere, uvode se upravitelji zgrada. Način na koji je zakon koncipiran je da onaj ko je upravnik zgrade, ako ga bira skupština stanara, da ima velike obaveze, da ima zakonske obaveze, tako da je jako malo verovatno da će se ljudi iz zgrada prihvatati tog posla uopšte, zato što je veliki posao, velika odgovornost, a nema nikakve naknade. Time je otvoren prostor za privatne upravitelje, za koje, interesantno, Privredna komora Srbije, jedna parazitska institucija, će da bude ta koja će licencirati upravnike zgrada i koja će oduzimati licence. Ovo vam je primer kako partokratija sebi gradi prostor za uzimanje reketa. Kao kod notara i kao kod izvršitelja. Onda imamo i deo gde opštine uvode prinudnu upravu, gde će same postavljati te upravnike zgrada i praktično time nameštati svojim ljudima da to vode.
Da li smo, recimo, u zakonu uopšte videli koliko zgrada ima i na koliko ljudi se ovo odnosi, kada je napravljen ovakav sistem? Privredna komora Srbije, znači, to je jedna paradržavna institucija u kojoj su naterani privredni subjekti da budu član, a to je tema i posebne diskusije. Zatim, imamo gomilu kazni u samom zakonu, koji propisuje šta će se tu desiti ako se ne naprave pravna lica za svaku zgradu. Da bi građani znali šta ovo znači, svaka zgrada u kojoj imate dva vlasnika, dve stambene jedinice će morate da naprave pravno lice, da ono dobije PIB, matični broj i račun u banci. Tako da očekujemo da nakon ovoga verovatno dođe i neki zakon o porezima na te stambene zajednice, pa i neko zapošljavanje u njima, jer ko će voditi knjigovodstvo, ko će se baviti svim tim poslovima i kako će ti ljudi za to biti plaćeni? Ništa zakonom nije predviđeno, a predviđeno je moranje.
Inače, na zapadu postoje ove korporacije, ali one nisu tako koncipirane da moraju svi da ih imaju, nego su koncipirane tako da kad neko gradi novu zgradu može da napravi takvu korporaciju, može, naravno, i kasnije, pa ljudi kad kupuju stanove u takvoj zgradi znaju na šta se obavezuju, a ne ovakvim merama nametnuti nešto što zaista nema apsolutno nikakvog smisla.
S druge strane, ima smisla nametnuti obaveze vlasnicima stanova, vlasnicima zgrada, donositi propise koji se na njih odnose. Ali, terati sve da prave korporacije, da prave pravna lica koja će biti onda odgovorna, koja će imati svoje troškove, koje moraju da vode knjigovodstvo je potpuno besmisleno. Biće veliki revolt zbog ovoga. Kad građani shvate šta im se dešava biće veliki revolt, posebno kod prinudnih upravnika. Ja ne znam kako će se to sprovesti, kad opština pošalje nekoga ko hoće onda da od stanara u zgradi uzima podatke i da im nameće bilo šta. Znači, ovo je jedno nakaradno rešenje koje ne bi trebalo da postoji.
Za kraj da dodam deo oko ovih zaštićenih stanara, ministarka je ovde objasnila kako, je li, postoje ti zaštićeni stanari negde u Knez Mihajlovoj, imaju neke stanove od nekih sedamdesetak kvadrata. Do sad su plaćali devet hiljada dinara mesečno, a sad će država kao da popravi poziciju, pa će to biti 18 hiljada dinara, a ustvari tržišna cena je 49 ili kako je već ministarka otprilike rekla. Sad, moje pitanje je, ako su to privatni stanovi, otkud državi pravo da zahteva od privatnih vlasnika da vodi socijalnu politiku, pa im nameće cenu od 18 hiljada ako je tržišna cena zaista 49? Znači, imamo jedan veliki raskorak oko toga. I kakve veze ima socijalna politika sa pitanjima vlasničkih prava u stanovima?
Znači, ako hoćemo da rešimo socijalnu politiku, to mora sa socijalnim kartama, to moramo da znamo ko su socijalno ugroženi građani, a ne da se to radi na ovakav način i ponovo daje rok od deset godina. Podsetiću predlagače da je prethodni zakon iz 1992. godine nalagao opštinama da u roku od deset godina reši status svih tih zaštićenih stanara, pa se ništa nije desilo. Evo sad ingenziono Vlada ponovo rešava isti problem na isti način dajući rok od deset godina.
Tako da se vratim nazad na ovo pitanje – gde nesta onaj član 153? Zašto ste ga uopšte stavljali u zakon, po kome bi oni koji su zakupili vile i druge državne stanove su mogli da ih otkupe na 20 godina bez kamate u dinarima? Zašto ste to uopšte predlagali i zašto je nestao taj član zakona? Ovaj drugi deo, da li ste svesni koliki ćete revolt izazvati kod građana, jer ovo nije uvođenje reda, ovo je uvođenje nameta i pravljenje haosa.
Za kraj, bilo je par primedbi oko toga, tobože bilo ranije partijsko zapošljavanje, sad ga nema. Ja zaista ne znam odakle vam obraz da tako nešto kažete, pa građani Srbije jasno znaju našta to liči. U Srbiji ne možete da dođete do posla bez partijske veze. Hvala.

Po Poslovniku, narodni poslanik, Marijan Rističević.