Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, slažem se je današnji dnevni red vrlo obiman, nekoliko zakona povezanih sa saobraćajem, nekoliko sporazuma, ali moram da priznam da nigde u predlogu dnevnog reda nisam pročitao da danas raspravljamo o Zakonu o planiranju i izgradnji. Zašto to govorim? Zato što prethodni govornik, prethodni govornik sa liste govornika, dve trećine svog izlaganja je posvetio Zakonu o planiranju i izgradnji. Mislim da ste trebali da mu to ukažete.
(Radoslav Milojičić: Da li sada imam pravo na repliku?)
Drugi deo njegovog izlaganja se odnosio na našto što naš narod kaže da neko nešto uradi i ostane živ. I jeste, prethodni govornik je nešto uradio i ostao živ. Dakle, ja mu želim da bude još dugo živ i zdrav, ali ne bih se sada bavio njim i njegovim poslovima. Njegovim poslovima se inače bave nadležni državni organi.
Ono što je simptomatično, svuda gde je vlast vršila DS na kraju državni organi imaju pune ruke posla.
Nego, da pređemo na zakone. Dakle, ja bih se u svom izlaganju osvrnuo na nekoliko zakona danas, a pre svega mislim na Predlog zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Veoma je retka prilika da se jedan zakonski tekst odnosi baš na svakog građanina Srbije, kao što je ovaj zakon, zakon koji se bavi stanovanjem, jer svi mi, i mi poslanici i svi građani, svi smo stanari i kao stanari svi smo u situaciji da nas ovaj zakon dotiče, da nas ovaj zakon tretira.
Veoma je retko i da se pred jednim zakonom nađe toliko međusobno suprotstavljenih interesa koje je potrebno rešiti, toliko zapuštenih odnosa i pitanja, toliko urušenih fondova, a da se prilikom razrešenja svih tih problema mora voditi računa i o ekonomskim i o socijalnim mogućnostima naše države da sve te interes uspešno uskladi.
Ovim zakonom Vlada Republike Srbije nesumnjivo čini jedan značajan iskorak u obezbeđenju ljudskih prava u stambenoj oblasti. Zakon o stanovanju i održavanju zgrada integrisao je sve elemente stambenih prava utvrđenih relevantnim odredbama međunarodnih konvencija o zaštiti ljudskih prava. Ovakvim zakonodavstvom Republika Srbija teži ostvarivanju visokih standarda zaštite ljudskih prava utvrđenih međunarodnim pravnim aktima koje su prihvatile zemlje članice EU.
Ono što mi je lični utisak, lični utisak mi je da kao da je postojala namera da se toliko dugo čeka na ovaj zakon, kao da su, mislim na stranke prethodnog režima, kao da su čekale godinama i godinama da se reši jedan ovako značajan segment, da se reši jedno ovako značajno pitanje, da se uvede red u postojeće propise, koji, složićete se, nisu bili uređeni na najbolji način.
Postavlja se pitanje - zašto je to tako? Verovatno da nisu želeli ni transparentnost ni efikasnost. Ova Vlada, Vlada na čijem čelu je Aleksandar Vučić, želi transparentno i efikasno da reši ovo pitanje. Zato smo posle 30 godina odlučili da uredimo ovu oblast, jer da nismo uredili ja se bojim da bismo došli u situaciju u kakvoj je, recimo, opština Vračar trenutno, da iz fonda opštine Vračar nestane stotine stanova.
Dakle, proverom dokumentacije sadržane u zbirkama isprava i uvidom u bazu podataka Republičkog geodetskog zavoda, utvrđeno je da od ukupno 421 stana, gradska opština Vračar nije u mogućnosti da koristi čak 160 stanova. Neki su, jedan manji deo, otkupljeni ko zna kako, ko zna pod kakvim uslovima, ko zna pod kakvim okolnostima, neki su vraćeni u postupku restitucije, to je jedan manji broj, neki se nalazi u Fondu poslovnog prostora Vračar, ali nepostojećih stanova je 70. Dakle, 70 stanova za koje nemamo dokumentaciju kako su isparila. Nekad su postojala, a sada ih više nema. Dakle, iščezli, 70 stanova.
Zato apelujem i nadam se da će ovaj zakon, između ostalog, uneti dodatan red u funkcionisanje stambene politike i da nećemo dolaziti u ovakvu situaciju da nadležni organi, nakon vršenja vlasti jedne stranke, istraže i dođu do podatka da je nestalo 70 stanova.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnoj delatnosti, želim samo da istaknem nekoliko najznačajnijih ciljeva koji se postižu donošenjem ovog zakona, a to je zapravo stvaranje uslova za upravljanje komunalnim delatnostima i obavljanje komunalnih delatnosti. Ono što bih posebno apostrofirao, to je jačanje odgovornosti i efikasnosti jedinica lokalne samouprave i vršilaca komunalne delatnosti, kao i povećavanje ulaganja u komunalnu infrastrukturu i usklađivanje principa obavljanja komunalnih delatnosti sa najboljom međunarodnom praksom.
Dakle, zašto sam malopre istakao kao najbitniji deo ovih ciljeva jačanje odgovornosti i efikasnosti jedinica lokalne samouprave kada je reč o komunalnim delatnostima? Zato što iz revizije, gle slučaja, jedne lokalne samouprave, gle slučaja, upravo prethodnog govornika koji je malopre govorio, a u pitanju je Smederevska Palanka, dolazimo do neverovatnih zloupotreba. Danima smo slušali ovde dok smo usvajali budžet i od ministara koliki je ukupan dug, kolika je ukupna šteta u toj opštini. Ona iznosi, da ponovim, tri milijarde dinara. Moram da postavim pitanje, šta čovek treba da uradi da ošteti budžet za tri milijarde?
Ponavljam, malopređašnji govornik je u jednoj rečenici tek, kada se dotakao Zakona o stanovanju, rekao kako SNS želi da ošteti budžet za 200, 300 ili 500 dinara, što je naravno apsolutna neistina, a on je oštetio budžet za tri milijarde dinara.
Dakle, ja sad ne bih, zbog vremena koje je preostalo poslaničkoj grupi, čitao sve iz državne revizije poslovanja Smederevske Palanke, ali moram nekoliko primera da istaknem. Dakle, prihodi od naplate komunalne takse za korišćenje prostora na javnim površinama u iznosu od milion i po dinara, zatim komunalne takse za korišćenje prostora za parkiranje drumskih, motornih i priključnih vozila na uređenim i obeleženim mestima u iznosu od sedam, zapravo bliže osam miliona dinara, naknade za korišćenje građevinskog zemljišta u iznosu od sedam miliona dinara, prihodi o davanju u zakup javnog zemljišta na određeno vreme za privremene objekte u iznosu od nešto više od dva miliona dinara. Prihodi od davanja u zakup grobnog mesta u iznosu od 209.000 dinara, koje je ostvarilo JKP „Palanka servis“, nisu uplaćivani na račun javnih prihoda. To je samo jedna od nepravilnosti.
Bez sprovedenog postupka javne nabavke preuzete su obaveze i plaćene usluge, bez ikakvog pisanog ugovora. Kako ste se to dogovarali? Usmeno, ja tebi, ti meni? Da li ste se talili pritom? Dakle, bez pisanog ugovora, u iznosu od 24 miliona dinara.
Ovo sve potpada, predsedavajući, vidim da mi sugerišete na neki način da možda izlazim iz domena dnevnog reda, ali ovo sve potpada pod komunalne delatnosti.
Dakle, bez sprovedenog postupka javne nabavke, bez ikakvog pisanog ugovora, više od 24 miliona dinara. I on nama danas spočitava da imamo u planu da oštetimo budžet građana za 200, 300 ili 500 dinara, kako je rekao, citiram šta je rekao.
Molim vas, iz svih ovih razloga koje sam naveo, želim da vas pozovem da u danu za glasanje podržimo ova predložena zakonska rešenja. Zahvaljujem.