Mogu da se saglasim sa mojim uvaženim kolegama da treba donositi odluke i voditi politiku koja je u interesu građana Srbije i zbog toga smatram da treba odbaciti ovaj Predlog zakona o stanovanju, kao nešto što je na štetu građana Srbije i što izbija novac iz njihovih već osiromašenih džepova.
Opet ponavlja, ako hoćete da uvedete red, uvedite prvo red tako da ljudi imaju novac, imaju sredstva da obezbede sebi dostojan život, a ne, evo već 16 godina kako smo na tom putu ka EU i kako se uvodi red u ovu zemlju, sve preko leđa i grbače ovog napaćenog naroda. Ali, da se osvrnemo na još jedan zakon.
Zakon o upravljanju aerodromima, mogu da se saglasim sa poslanicima SNS koji su iznosili podatke o uspešnom poslovanju aerodroma u Beogradu, ali onda moram da postavim pitanje – čemu jedan ovakav zakon i čemu uopšte namera da dajete na koncesiju aerodrom u Beogradu Nikola Tesla? Ako taj aerodrom ima vrhunske rezultate u poslovanju recimo, da je već za prvih devet meseci ove godine prešao cifru od 21 milion evra profita i da je procena da će imati preko 26 miliona, koliko je ostvario prošle godine, da su investicije svake godine veće i veće, povećavaju se, prošle godine su iznosile četiri milijarde dinara ili ove, zašto ga onda dajemo na koncesiju?
Svako zna da su aerodromi monopoli. Znači, monopol je imati aerodrom. Ne možete tu da uvodite konkurenciju, znate. Drugo, aerodrom je brend. Aerodrom Nikola Tesla u Beogradu je ozbiljan brend. To nisu samo materijalna ulaganja, tu se decenijama ulagalo, ali tu je mnogo više i od pista i od sve te tehnike. Tu je pre svega i bezbednosna infrastruktura. Tu je obučenost kadrova, znate. Obučenost kadrova je nešto što je takođe vrlo prepoznatljivo. Dalje, tu je servisiranje koje država daje besplatno, vatrogasna podrška, MUP, DB, svi se oni nalaze i skoncentrisani su na aerodromu. Takav brend i takvu vrednost, zašto bismo uopšte nekome davali, ako već posluje dobro, a ne može da posluje dobro. Ako ne posluje dobro to je onda kriminal, da se ne lažemo.
Svako zna da će prihodi i da će Aerodrom Beograd imati rast i po broju putnika i po transportu robe i po ostvarenim prihodima. Zašto onda dajemo nekome to na koncesiju? Odnosno, ja bih morao da preformulišem ovo pitanje - kome želite da date Aerodrom Beograd, sa kim ste već napravili dogovor i kome želite da prebacite ovaj posao? To je ono ključno i pravo pitanje, jer, neverovatna stvar, aerodromi su u većini zemalja sveta u državnom vlasništvu. Jedina gora stvar od državnog monopola je privatni monopol. Svugde gde su prešli u privatne ruke došlo je do dodatnih troškova za putnike.
Znači, mi kao putnici, recimo, koji koristimo Aerodrom Beograd svaku avio kartu plaćamo tridesetak evra, znači, aerodromskih taksi 10 evra, bezbedonosnih taksi, itd. minimum. To su fiksni troškovi koji samo se naplaćuju i to je veliki izvor prihoda. Zašto bismo nekome dali taj izvod prihoda, pogotovo kada znamo da će ti prihodi rasti? Ako vi imate 30 miliona evra godišnje sada prihoda, uz sva izvlačenja novca koje imate sa Aerodroma Beograd, pa to je fabrika para sa tedencijom rasta.
Da mi neko kaže da država nije sposobna da upravlja takvim preduzećem, to onda država nije sposobna ništa da radi. Ako možete da upravljate državom, vi možete da upravljate bilo kojim preduzećem, pogotovo preduzećem koje ima monopol. Svako bi mogao da upravlja tim preduzećem.
Hteo bih da vas pitam, gospođo ministarka, da mi to odgovorite, s obzirom i da imate iskustva rada na Aerodromu, kada ste otišli iz Savezne vlade kao savetnik gospodina Labusa, koliko je meni poznato, vi ste zasnovali radni odnos kao konsultant, dok je aerodromom upravljao gospodin Nebojša Nedeljković, takođe kadar G17 plus. Do duše, on se nije proslavio, ali eto vi ste tada videli kako se loše upravlja aerodromom. Sada imamo situaciju da se bolje upravlja aerodrom, pa bih voleo da se izjasnite o tome.
Takođe, bih vas pitao još jednu stvar. Kažete da ćete podzakonske akte doneti u roku od 90 dana. Koliko je meni poznato, vi imate 120 do 150 ljudi u vašem Ministarstvu koji se bavi u toj upravi koja je nadležan za avio-saobraćaj. Pre, recimo, 16 godina u tadašnjoj Saveznoj državi mislim da je taj broj bio dvadesetak ljudi, ne veći od 20 ljudi, što znači da imamo jedan rast od šest do sedam puta broja zaposlenih i nikada rokovi za donošenje podzakonskih akata nisu bili toliko veliki, pa bih voleo da pitam šta rade tih 120 do 150 ljudi. Zaista ne znam tačnu cifru, znam da je u tom rasponu i zašto im treba tri meseca da donesu jedne takve podzakonska pravila?
Kako izgledaju koncesije kada sa njima radi SNS? Ono što me najviše brine, bojim se da će tako proći Aerodrom Beograd. Pa 9. novembra Vlada Republike Srbije je zgradu Geozavoda dala da 30 godina korišćenja „Beogradu na vodi“. Uloženo je 2,5 miliona evra od strane arapskog partnera, ali vrednost tog tridesetogodišnjeg zakupa, kada pomnožite sa 6.000 kvadrata, puta 10 evra, koliko košta mesečni zakup, puta 12 meseci, puta 30 godina, to je preko 21 milion evra. Da li će tako isto proći i Aerodrom Beograd, to je jedno ključno i ozbiljno pitanje na koje moramo da odgovorimo.
Što se tiče saradnje sa Kinom, da, mi se zalažemo i pozdravićemo ovaj sporazum koji zaključujemo. Ponavljam, kada smo imali sastanak sa tada mandatarom gospodinom Vučićem ovde u ovoj Narodnoj skupštini, mi smo upravo ukazali kako može da reši problem prezaduženosti Srbije, kako je već uradila Mađarska, kako to ima nameru da učini Bugarska - da omogući da otkupe obveznice kojim bi se finansirao naš spoljni dug na period bez kamate od pet do sedam godina i na taj način da im se zahvalim u MMF-u i Svetskoj banci, baš kao što je uradio Viktor Orban i da budemo u mogućnosti da vodimo nezavisnu politiku.

Zahvaljujem, kolega Nogo.
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Prvo ćemo o aerodromima. Prvo, aerodromi nisu monopoli. Drugo, i ovaj aerodrom će ostati u državnom vlasništvu. Ukoliko se Vlada uopšte bude opredelila i išla eventualno na koncesije, to ne znači da se prodaje vlasništvo aerodroma.
Takođe, nije tačna informacija da su aerodromi svuda većinski u državnom vlasništvu. Apsolutno netačna informacija, pa sledeći put ako nemate informacije, da vam pošaljemo te informacije.
Zašto postoji potreba ulaganja u Aerodrom „Nikola Tesla“? Meni je jako drago da ste vi primetili koliko je ova vlada učinila od prethodne dve godine upravo na razvoju Aerodroma „Nikola Tesla“ i koliko je i broj putnika povećan i koliko je sada praktično Aerodrom „Nikola Tesla“ postao jedan regionalni hab kada govorimo o aerodromima i u odnosu na sve druge aerodrome u okruženju, kada se gledaju projekcije, ovo je jedini aerodrom koji ima trend rasta.
Prema tome, ako želimo dalje da aerodrom raste, odnosno da prihodi i broj putnika rastu, onda u aerodrom mora i da se ulaže. Te investicije se ne mere sa 10, 20, 30 miliona evra. Te investicije se mere sa stotinama miliona evra da bismo zaista mogli da govorimo o jednom razvijenom regionalnom aerodromu „Nikola Tesla“.
Prema tome, razmišljanje jedne ozbiljne Vlade Republike Srbije u kojoj se mi nalazimo jeste kako da omogućimo i kako da vidimo taj aerodrom ne za godinu, dve, nego za deset, dvadeset godina kako će on izgledati i koliko će ne samo prihoda donositi, odnosno koliko će imati povećanje prometa i broja putnika itd. To je razmišljanje zašto želimo da obezbedimo dodatne investicije, koje se mere stotinama miliona evra.
Dakle, da li ćemo doneti odluku, kako će ta odluka izgledati itd, to je nešto što je u vremenu ispred nas i svakako i sigurno da će svi biti upoznati sa takvim informacijama i sa takvim odlukama zato što je način na koji mi funkcionišemo javan, jasan i transparentan.
Takođe, mi nismo vlada koja će da priča samo neku priču i da vodi kampanju, mi smo vlada koja tačno i jasno radi svoj posao. Ovo što ste vi izgovarali su poluinformacije i poluistine koje zaista u prvom trenutku građanima mogu da izgledaju neverovatno, a onda kada se objasni i kada idemo do kraja u odnosu na ono što ste vi rekli, onda se shvati koliko to što vi govorite zaista prvo ne odgovara istini, a drugo, nažalost, ne štiti interese građana Srbije.
Drugo, spominjali ste broj ljudi u ministarstvu. Odmah da vam kažem, Sektor za vazdušni saobraćaj koji vodim ima pomoćnika i dvoje zaposlenih. To su ljudi koji rade na podzakonskim aktima. Dakle, samo radi vaše informacije.
Zatim ste spominjali saveznu vladu i moj rad u saveznoj vladi. Ja nikada nisam bila u saveznoj vladi, bila sam u Republičkoj Vladi 2004. godine i negde do sredine 2005. godine. Nakon toga sam bila savetnik za energetsku efikasnost. Tada je napravljen program energetske efikasnosti na aerodromu zbog toga što aerodrom troši jako mnogo energije u tom trenutku, ali sam sa aerodroma otišla onda kada je direktor postao Bojan Krišto.
Dalje, pomenuli ste, takođe, Zakon o stanovanju i uopšte zakone koje smo danas dali, da oni nisu u interesu građana Srbije i da građani Srbije nemaju dovoljno sredstava. Ponavljam još jednom zbog građana Srbije, ne zbog vas, zbog toga što ovo vama služi za kampanju, što je u redu, a ja sam član Vlade i vrlo sam odgovorna prema svim građanima Srbije, Zakon o stanovanju ne donosi nikakve nove namete u odnosu na ono što građani Srbije već sada plaćaju za održavanje zgrada. Zakon o stanovanju nikoga neće ostaviti bez stana. Zakon o stanovanju samo treba da nam pomogne da konačno definišemo našu stambenu politiku i da na Srbiju i na uslove za stanovanje gledamo na neki duši rok, a ne od danas do sutra, i to bi bilo sve. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo, pravo na repliku.

Uvažena gospođo ministarka, vi večeras na bilo koje moje izlaganje niste imali ni jedan argument. Mislim da ste vi ta koja vodi kampanju. Upravo zbog građana Srbije još jednom ponavljam, nema ni jedan razlog da se aerodrom Beograd da u koncesiju, i to sami konstatujete. Zašto bismo davali sve što donosi prihode.
Naime, od 2000. godine do danas sve vlade su vodile politiku o rasprodaji nacionalnih resursa. Vi to dalje želite da nastavite. Želite da date nekome mogućnost da ubira sav profit sa aerodroma Beograd, a zašto to ne bi činila država? To je nešto što vas boli, kada vam neko pokaže istinu i kada razotkrije kako se vi ponašate kao Vlada Republike Srbije. Vi ne radite u interesu građana Srbije, već upravo suprotno radite u interesu sopstvene partije, odnosno u interesu nekih međunarodnih centara moći.
Što se tiče Zakona o stanovanju, zla namera zakonodavca može da se vidi i u činjenici da ste predvideli organizacije koje bi trebale da se bave profesionalnim upravljanjem. Zašto niste predvideli profesionalnog upravnika isključivo kao preduzetnika? Šta će nam organizacija? Da dodatno poveća troškove građanima, a ta organizacija, s obzirom da vi činite vlast u većini lokalnih samouprava, sasvim sigurno će biti neki vaš partijski saborac koji će onda imati monopol, kako kod prinudne uprave u samim zgradama, tako će imati i najveći broj tih upravnika, tako da će biti najčešće moguće samo sa njima zaključiti taj sporazum, a to će svakako dodatno povećati troškove građana. Uvodite novi namet građanima Republike Srbije.
Ponavljam, ako hoćete da uvedete red, hajde prvo da promenimo politiku, da nema rasprodaje nacionalnih resursa i, sa druge strane, da se uvede red na drugi način, a ne izbijanjem novca već osiromašenom narodu.
Građani Srbije ne mogu da finansijski odgovore na ovaj zakon. Ovaj zakon ili će ostati mrtvo slovo na papiru ili će dobro udariti po leđima građana Srbije. Samo da vas podsetim, u vreme dok ste vi bili na aerodromu, taj direktor aerodroma važni za jednog od najgorih i mislim da su i pripadnici SNS često potencirali Nedeljkovića kao loš primer uprave na aerodromu.

Pravo na repliku, narodni poslanik, Vladimir Orlić.

Mere koje se predlažu, upravo zato da bi bilo bolje, valjda su više nego jasne. Kada se nešto, pa bar par desetina puta ponovi danas kao razumno, logično obrazloženje, kao činjenica koja je zapisana u zakonu, a neko s druge strane to odbija da prihvati i na sve to kaže samo – niste izneli argumente, ja mogu da razumem na samo jedan jedini način. Ili ne želi da sluša, ili ne želi da čita, ili ni jedno ni drugo nije dovoljno da se dopre do svesti. Ako narodni poslanik ne želi da ostavi utisak naročito pametnog čoveka, njegova stvar. Hvala lepo.
(Srđan Nogo: Replika.)

Nemate pravo, gospodine Nogo, ni u jednom trenutka vas nije spomenuo kolega.
(Srđan Nogo: Povreda Poslovnika!)
Izvolite.

Gospodine Arsiću, član 104. kaže – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.
E sad, vidite, u Narodnoj skupštini je do sada bila praksa da kada se direktno zna na koga se odnosi izlaganje, čak i bez spominjanja imena, a konkretno ja sam bio prethodni govornik i gospodin koji je govorio posle mene se direktno obraćao prethodnom govorniku. Direktno se obraćao prethodnom govorniku. Ja mislim da mi uskraćujete ovim načinom pravo na repliku.
Ne vidim zašto gospodin Orlić, ja se nadam da on ne bi bio tek bez razloga postavljen za zamenika predsednika poslaničke grupe SNS i da je dovoljno rečit da se upusti u polemiku sa kolegom narodnim poslanikom. Nema potrebe vi da ga štitite od razmene argumenata.

Gospodine Nogo, ne znam odakle vi znate bolje parlamentarnu praksu od mene. Ja sam duže poslanik, više godina imam u ovom parlamentu nego vi meseci. Kolega Orlić nije spomenuo ni prethodnog govornika, ni prethodno izlaganje, ni poslaničku grupu, ni ime, ni prezime. Samo je rekao…
(Srđan Nogo: Znači nije se odnosilo na mene?)
Vi se prepoznajete, a građani nek zaključe na koga se odnosilo.
Znači, ne treba dalje da ga citiram.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika?
(Srđan Nogo: Može.)
Izjasniće se.
Reč ima ministar, dr Zorana Mihajlović.