Predsedavajuća, zahvaljujem.
Dobra tema je otvorena - prerađivačka industrija i tema da li se ona može posmatrati kroz broj radnih mesta. Ne samo kroz to. To je jedan konzervativan pristup, pre svega iz razloga jer prerađivačka industrija nosi sa sobom novu tehnologiju i veću vrednost. Ako nju posmatramo kao automobilsku industriju, ako je posmatramo kao metalski kompleks, nećemo stići nigde. Upravo iz tog razloga inicirana je izmena uredbe koja se odnosi na podsticanje prerađivačke sektora, jer to je ono što treba da bude naša intencija i naše ideje.
Imate analizu Svetske banke koja je rekla koje su to industrije u Srbiji koje treba da se razvijaju i koje imaju kapacitet na tržištu i gde imamo resurse na prostoru Srbije. Možda se nekom to neće sviđati, a možda će se većini sviđati. To je prerađivačka industrija u poljoprivredi, prehrambena industrija, to je drvo-prerađivačka industrija, metalski kompleks. To je ono što su istraživanje i analiza doneli.
Želim da u sledećoj 2017. godini razgovaramo o više „Mitrosa“, da razgovaramo o više „Budimki“, da razgovaramo o više kapaciteta sa prostora Srbije koji su vraćeni.
Samo ću vas podsetiti, niste vi iz tog kraja pa ne znate šta je „Mitros“ bio. Možda znate iz vojske, možda ste jeli konzerve, one kao i mi svi ovde koji smo bili u vojsci, ali ima jedna druga stvar, to je bio jedan od simbola, simbola koji je generisao Srem i Mačvu. Mi trba da razvijamo takve kapacitete.

Vreme. Hvala
Sad ću prekinuti ovu raspravu pošto je potpuno proširena . Ovoliko ima dodira sa amandmanom, a mi moramo da razgovaramo o amandmanima. Zato postoje sednice na kojima se raspravljaju konkretni amandmani.
Na član 10. amandman su zajedno podneli poslanici Goran Ješić, Gordana Čomić, Goran Ćirić, Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Maja Videnović, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Veroljub Stevanović i Dušan Petrović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Naš amandman se odnosi na jednu izbačenu kategoriju. To su regresi za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje.
U načelnoj raspravi smo čuli obrazloženje ministra zašto toga ovde nema, ali i pored svega toga, ja mislim da je ovo jedna destimulišuća mera za poljoprivrednike da osiguravaju svoje useve. Dakle, postoji veliki problem, naročito kada je u pitanju voćarstvo ili kada su u pitanju plavna područja u dolini Zapadne Morave. Ja dolazim iz tog kraja. Dolazim iz kraja od Kruševca do Čačka, gde je najintenzivnija poljoprivredna proizvodnja upravo u dolini Morave.
Imali smo iskustvo i prethodnih nekoliko godina da smo pretrpeli ogromne štete od posledice poplava. Ljudima se dešavalo da dve godine za redom gube useve i oni nemaju više odakle da finansiraju svoju proizvodnju, da je ponovo pokrenu.
Odnošena je i obradiva zemlja koja je u dolini Morave i zato je neophodno stimulisati ljude da oni dobijaju neki podsticaj da osiguravaju svoje plodove i svoje useve.
Da ne govorim o tome da osiguravajuće kuće danas izbegavaju da osiguraju te useve, da znaju otprilike gde su problemi, gde nema odbrambenih nasipa. Ti ljudi zaista jesu u velikom problemu. Oni ne mogu sada uzmu zemlju negde gde je nema. Prosto, tu gde su uvek radili, tu obrađuju i dalje zemlju, seju, sade, ali imaju problem sa tim. Mislim da barem u nekom delu treba predvideti mogućnost regresa ili refundacije tih sredstava da bismo te naše ljude motivisali da osiguravaju svoju proizvodnju i na taj način imaju izvestan prihod, da li od prodaje na tržištu ili ukoliko dođe do neke vanredne situacije od osiguravajućih kuća.

Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.

Zahvaljujem na datoj reči.
Mislim da smo pre dva dana razgovarali na ovu temu i da smo se razumeli, ali još jednom samo da ponovim. Naravno da će regresi za premije osiguranja ostati u sistemu, samo drugačije imamo jezičko koncipiranje ove mere kroz upravljanje rizicima koje je sveobuhvatnija od plaćanja premija na osiguranje.
Upravo iz tog razloga koji ste i vi pomenuli, vezano je za štetne posledice od različitih meteoroloških prilika, naveli su nas na to da proširimo ovu meru upravljanja rizicima koju ćemo gledati da implementiramo na različite načine još, a ne samo kroz plaćanje premije osiguranje. Onako kako je to bilo u prethodnim godinama to ostaje, ali ćemo razviti ovaj sistem pre svega da bismo što više zaštitili i poljoprivredne proizvođače, a isto tako da bismo zaštitili i same budžete.
Postoje finansijski instrumenti na finansijskim tržištima koji daju mogućnost državama, lokalnim zajednicama, regionalnim zajednicama da se osiguraju ali da ne moraju da plaćaju kasnije kompenzaciju iz budžeta.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.

Uvaženi ministre, poštovane kolege poslanici, mi smo na Odboru za poljoprivredu već razgovarali na ovu temu. Tačno je da predložene izmene i dopune Zakona podsticaja u domenu osiguranja definišu sada jedan širi način pojmom upravljanja rizika.
Osiguranje jeste jedna od metoda kojom se rizicima upravlja. To je metoda kojom se rizik kupovinom polise transferiše na osiguravajuću kuću. Nažalost, procenat obuhvaćenih površina koje su kod nas osigurane jako je mali. Veliko je nepoverenje kupaca osiguranja u smisao kupovanja polise osiguranja useva, jer postoji institucionalno nepoverenje u osiguranje kao branšu, što govori o potrebi da se ozbiljno pozabavi i samim razvojem tržišta osiguranja koje se, kako bih rekao, kroz sve ove naše tranzicione reforme i promene najmanje menjalo, uprkos ulasku puno inostranih osiguravajućih kuća.
Nažalost, ove godine zabeležen je i prvi odlazak i to nažalost najvećeg brenda svetskog u oblasti osiguranja. To je Aksa osiguranje. Nažalost, Aksa napušta tržište i to govori o stepenu nerazvijenosti naših tržišta osiguranja i to će pogoršati poverenje kupaca osiguranja i neće doprineti rastu procenta osiguranih površina.
Postoji jedna stvar koje treba biti svestan. Kada je rizik u nastupanju, kada su nedeljama i mesecima vodostaji visoki, kada se zna da će se reke izlivati, kada se zna da će plaviti, osiguranje je nemoguće kupiti u tom trenutku. Onda ne vredi više da premijer i ministri obilaze poplavljena područja i da sugerišu mere kakva je recimo sugerisana tokom poslednjih poplava od strane premijera, da će propisati obavezno osiguranje od poplave.
Ne možete propisati obavezno osiguranje od poplave, jer to je trošak koji ljudi ne mogu da podnesu, iako on košta ranga dve, tri, 4.000 dinara godišnje. Mora se biti svestan da kada krene da plavi, onda osiguravajuće kuće dobijaju instrukcije da polise prestaju da prodaju. Nemoguće je dobiti osiguranje. Toliko za sada. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Ješić.

Strašno je važno da instrumenti obaveznog osiguranja postanu obavezni i možda treba razmišljati, ne možda, apsolutno treba razmišljati da se vežu za dobijanje subvencija, apsolutno. To je prva stvar.
Direktna davanja nisu u obavezi, a mora ih biti. Šta mi tu dobijamo? Mi dobijamo „fjučerse“ u generisanju GDP za sledeću godinu. Mi smo jedina privreda u regionu, u jugoistočnoj Evropi, koja je izložena vremenskim uslovima i onome šta će Bog da nam da od poljoprivrede i to utiče na naš GDP.
Mi sa obaveznim osiguranjem zakucavamo naš GDP za sledeću godinu i smanjujemo rizike, sve što se dešava na finansijskom tržištu. Strašno je važno da nemamo problem sa ljudima kada im se to desi, da dođu da štrajkuju ispred Vlade. Tu im Vlada ne može pomoći, ni jedna vlada na svetu.
Moj predlog jeste da što pre uvažite direktna davanja sa obaveznim osiguranjem. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.