Vrlo kratko. Malopre smo pričali oko premije za mleko, da nemamo u okruženju premije direktno po litri mleka, slažem se bivša ministarko sa vama, ali imamo druge instrumente koji podižu cenu na 45 naših dinara, a recimo 35, 36 evro centi. Mi imamo ogromnu razliku unutar Republike Srbije gde vam je 35 dinara bez PDV-a cena pristojne klase, ne ekstra klase. Na teritoriji Vojvodine imate 22, 23, 24 dinara na teritoriji istočne Srbije, i tu se sa kolegom veterinarem slažem da moramo razmisliti kako da tamo ojačamo proizvodnju. Moramo da zalociramo više para. Pare postoje, nemojmo da ih bacamo, hajde da uložimo u ono što nam treba i ono što će doneti benefit poljoprivrednicima. Nije pametno ulagati pare na te investicije, nego uložiti ovde, i to će doneti benefit svakom poljoprivrednom proizvođaču. Hvala.

Ministar.

Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, kao što sam malopre rekao, nama je ideja da stvorimo izvesnost i sigurnost da će novčana sredstva koja su predviđena biti i isplaćena.
Moram da kažem da smo mi kroz Upravu za agrarno plaćanje na današnji dan 92% podsticaja, 92% sredstava iskoristili, što znači da apsolutno postoji sistem funkcionisanja podsticaja.
Što se tiče ugroženih područja nama je ideja da kroz davanje povlašćenog statusa za nabavku opreme, kako bi se kvalitet proizvodnje povećao, da tu kroz nabavku muzilica, kroz nabavku druge opreme pomognemo tim ljudima da oni kvalitet svog mleka poboljšaju.
Potpuno je bila u pravu poslanica Bogosavljević kada je rekla da nema premija u okruženju. Nema ih. Postoje samo indirektna davanja, jer postoji šarenolikost od zemlje do zemlje. Čak je samoj EU bilo jako teško pre godinu i po dana kada se desio ogroman problem prilikom sankcija, između EU i Rusije, kako da pojedine zemlje članice uveže u sistem i kako da reši problem viška mleka.
Između ostalog, oni su tako rešavali što su davali subvencije za ne proizvodnju mleka. Novac su davali, sredstva su davali za ne proizvodnju mleka. Milijardu i po evra su oni potrošili da reše problem viška mleka. Situacija na tržištu mleka je daleko bolja nego što je bila pre godinu i po dana. Još jednom ponavljam da nije bilo administrativnih mera koje je Vlada Srbije morala da usvoji mi bismo danas imali potpuni haos na tržištu mleka, ali danas nemamo i moramo da čuvamo mlekarski sektor.

Reč ima narodni poslanik Goran Ješić.

Replika.
Nije samo problem rusko tržište, generisan problem mleka…
(Predsednik: Nisam ja rekla replika, nego ste vi sami sebi dali repliku.)
Javio sam se po replici.
Nije samo to problem i toga moramo biti svesni. Ukinute su kvote unutar EU, a onda se pojavio problem i sa viškom mlečne masti zbog ruskog tržišta. Nisam siguran, danas smo spremni ovde, znam da ne možete, nije to samo do vas, ali moramo dramatično brže i više da ulažemo u kapitalne investicije, da budemo konkurentni, jer više ne možemo da koristimo prelevmane, a kvalitet nam je očajan, užasan nam je kvalitet. Moramo da se bavimo obrazovanjem proizvođača, higijenom itd, itd. Nisu dovoljne samo muzilice, trebaju nam i laktofrizi, uslovi držanja, neki priručni objekti koji će imati pločice itd. Važno je da to što pre uradimo i što više. Želimo da se ovde locira više sredstava, u kapitalnim investicijama imamo veći kvalitet. Neće biti razrešen trajni problem, konkurentniji su od nas, imaju bolju genetiku, imaju veće subvencije decenijama unazad i moramo nekako da se izborimo.
Bez stočarstva, koje mora činiti 60% čitave poljoprivrede, a od toga 80% govedarstvo, ne možemo da se bavimo intenzivno ratarskom proizvodnjom, ne možemo da se bavimo voćarstvom. Nećemo imati stajsko đubrivo. Ne možemo da pričamo o dve žetve, jer nemamo čime da popravimo zemljište koje ćemo da iscrpimo u dve žetve. Ne možemo da pričamo o navodnjavanju. Moramo zato uvek da imamo na umu da stočarstvo bez obzira koliko je profitabilno ili ne mora da dobija veću količinu novca, da generiše neke druge stvari. Da ne pričam o socijalnoj kategoriji, jer najviše se ljudi bavi stočarstvom u ruralnim područjima i najsiromašniji su ljudi. Hvala vam.

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Milojičić.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ješić, Gordana Čomić, Goran Ćirić, Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Maja Videnović, Nataša Vučković, Tomislav Žigmanov, Vesna Marjanović, Dušan Petrović i Veroljub Stevanović.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Vlada i Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu prihvatili su amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poljoprivrednih proizvođača i stočara želim da zahvalim Vladi što je prihvatila ovaj amandman.
O čemu se radi? Predviđeno je bilo da subvenciju za tov goveda dobije onaj poljoprivredni proizvođač koji grlo drži 185 dana u tovu. Amandmanom koji sam ja predložio u ime stočara taj rok je smanjen na 120 dana iz prostog razloga što se juna do 300 kila kupuju i u visoko intenzivnom tovu nije potrebno 185 dana da bi se takva grla dotovila. Zato sam ja predložio da se taj rok skrati na 120 dana da ne bi neko morao da drži govedo da ostvari subvenciju, a time izgubio na kvalitetu mesa. Dakle, da može uspešno da se takmiči na tržištu, a da dobije ono što će mu po zakonu pripadati.
Drugi razlog je zbog toga što je stranka bivšeg režima, dok je vodila agrarnu politiku, podržavala biljnu proizvodnju. Podržavanjem biljne proizvodnje na štetu stočarstva došli smo u situaciju da izvozimo ogromne količine kukuruza, negde tri i po miliona tona, a da uvozimo svinjsko meso i izvoz goveđeg mesa je gotovo pao na nulu. Mislim da se merio svega stotinama tona, a kvote koje smo imali u EU nismo iskoristili. S tim u vezi, zato što u Evropi ima hiper produkcije mleka, nedostatak goveđeg mesa je očigledan i mislimo da u govedarstvu tov goveda ima svoje šanse.
Ako uzmemo košer i halal klanje, verujem da možemo da povratimo veru stočara u ovu vrstu proizvodnje, jer smo za vreme stranke bivšeg režima sa milion i 700 hiljada goveda pali na 918 hiljada komada i time sami sebi napravili veliku štetu. Na 800 hiljada hektara pašnjaka, na preko tri miliona hektara obradivog zemljišta, imamo svega 0,4 uslovnih grla po hektaru, što je daleko manje i za nekoliko puta od proseka u EU. To podržavanje biljne proizvodnje na uštrb stočarstva nas je dovelo do toga da i klanice rade sa 30 do 40% kapaciteta i stoga su mere nove Vlade i vlade pre ove u poljoprivredi išle u korist visoko intenzivne proizvodnje, proizvodnje mesa, mleka i prerade, dakle, da naši prerađivački kapaciteti rade, da naši farmeri zarađuju, a ne da izvozimo ogromne količine kukuruza, da drugi u tom kukuruzu, soji prave profit. Iz tog razloga je moj amandman i želim još jednom da zahvalim Vladi na razumevanju. Hvala.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milan Lapčević.

Članom 7. sam predložio da se korisnicima podsticaja po osnovu direktnih plaćanja limitira maksimalni iznos podsticaja za jednu kalendarsku godinu na iznos od 30 miliona dinara. Ovo je svojevrsan pokušaj da se izborimo protiv monopolizacije i globalizacije tržišta, jer jedna od mera kojom smo pravdali nedovoljno para u budžetu bila je 2013. godine kada smo ukinuli premije za mleko za sve poljoprivredne proizvođače, odnosno limitirali da premiju mogu da ostvare po sedam dinara po litru samo oni koji imaju veću proizvodnju mleka, kvartalno, od hiljadu i po za planinska područja, odnosno tri hiljade litara za ravničarska područja. Uvek je problem da nema dovoljno para.
Predložio sam da maksimalni iznos podsticaja bude 30 miliona dinara. Zašto? Da bi ostalo mnogo više para za podsticanje malih i srednjih proizvođača, kako bismo dobili zdravu konkurenciju. Ako mi pumpamo one koji imaju već ogromne površine, velike farme koje su inače monopolisti na tržištu, koje kolokvijalno zovemo tajkunima u poljoprivredi i njima dajemo podsticaje koji su veći od 30 miliona dinara, mi praktično sužavamo tržište. Za one male nemamo sredstva, a za velike izdvajamo ogromna sredstva i pravimo ograničeno tržište gde će oni između sebe deliti kolač, a na uštrb onih koji bi mogli da imaju svoja poljoprivredna gazdinstva, da se bave porodično tim biznisom, a da ih država u tome pomaže.
Mislim da je to mnogo logičniji i zdraviji rezon, nego da pumpamo one koji imaju ogromne površine, ogromne farme. Dovoljno je do 30 miliona dinara. Zašto bismo mi nekom tajkunu Todoriću, Matijeviću ili ne znam kome već pumpali ogromne pare, na osnovu podsticaja, kada za to nema potrebe? Oni su sami po sebi dovoljno jaki da mogu svoju proizvodnju da iznesu.

Na član 7. amandman su zajedno podneli Ivan Kostić, Boško Obradović, Marija Janjušević, Dragan Vesović, Srđan Nogo i Zoran Radojičić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ivan Kostić. Izvolite.