Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, mislim da je jako važno reći nekoliko stvari. Mi podzakonskim zakonskim aktima apsolutno regulišemo sistem maksimalnih isplata koje mogu da postoje. Zakonom su utvrđeni minimalni iznosi, a maksimalni iznosi koji se ostvaruju idemo na podzakonska akta, u skladu sa obuhvatom sredstava koje imamo na raspolaganju na osnovu budžeta.
Druga stvar koju želim da kažem, ako sam igde išao u prethodnih 140 dana, to je bila južna i istočna Srbija, iz jednog prostog razloga jer tim ljudima treba najviše podrške i najviše pomoći. To je kroz naše mere agrarne politike za 2017. godinu i iskazano. Baš su to ta područja gde možemo da razvijamo na malim prostorima određenu vrstu poljoprivredne proizvodnje i da se stvara dodatna vrednost.
Želeo bih samo radi javnosti da vam kažem. Mislim da je jako važno reći da je najveći potencijal po poljoprivredno gazdinstvo, prema popisu poljoprivrede, ekonomska snaga gazdinstava koja se bavi povrtarskom proizvodnjom, i 10.800 evra je po poljoprivrednom gazdinstvu koje se bavi povrtarskom proizvodnjom prihod.
Ono što je strašno, to je da je jako mali broj parcela pod povrtarskom proizvodnjom. Mi upravo kroz ove mere, koje smo implementirali za 2017. godinu, ciljano idemo na razvoj povrtarstva, na razvoj voćarstva i razvoj drugih onih grana koje prave dodatu vrednost u poljoprivrednom gazdinstvu. Jako je važno to reći, naročito za ove krajeve o kojima vi pričate. Pogotovo u onim marginalnim područjima, u onim područjima koja su devastirana, gde uvećavamo te iznose za određeni procenat.

Reč ima narodni poslanik Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi nemamo 860.000 gazdinstava, kao što je tvrdio moj kolega poslanik, najmlađi odbornik Titove države. Imamo 630.000, a od toga u Trezoru se registruje negde oko 250.000. Ja se slažem sa time da se veoma teško živi, da se teritorije prazne i zato je u merama ruralnog razvoja predviđena milijarda više nego prethodne godine.
Upravo mere ruralnog razvoja, mere zaštite životne sredine, mere u lovstvu, tamo gde je sve povećano budžetom koji smo usvojili, upravo to treba da kao rezultat ima da stanovništvo ne napušta krajeve koji su slabo naseljeni, kao gotovo hiljadu naseljenih mesta koja imaju manje od 100 stanovnika velikog broja uzduž istočne i južne granice i administrativne linije sa Kosovom i Metohijom. Vlada upravo zbog toga radi na tome.
Ali, dame i gospodo, ne možete se zalagati za razvoj marginalnih područja sa jedne strane, a projekat STAR, koji je bio namenjen stočarima na Staroj planini, stavite u svoje privatne konsultantske džepove i onda ovde držite predavanje poljoprivrednicima. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Hvala. Javljam se po amandmanu.
Pošto govorimo o području jugoistočne Srbije, kako kaže moj kolega profesor koga cenim kao profesora, ali mi smo na našem odboru više puta govorili i donosili određene zaključke da jugoistok Srbije moramo staviti u prvi plan. Gospodin profesor je tada nešto drugačije govorio, da više treba i centralnoj Srbiji, ali ja sam uvek govorio jugoistočna Srbija, brdsko-planinska područja i, normalno, ovakve stvari koje su bile, kako kaže moj kolega Rističević, ako je to bilo da sredstva namenjena za investicije na Staroj planini odu na neko drugo mesto, u neke konsultantske kuće, ja mislim da to nije u redu.
Prema tome, uvaženi ministre, znam da ćemo u narednom periodu raditi maksimalno prema jugoistoku Srbije razvoj marginalnih područja i ja vas podržavam u potpunosti, i vas i naše ministarstvo, kao i našu Vladu.

Reč ima narodni poslanik Goran Ješić.

Ovde imate mere koje uvodite prvi put. To je dobra stvar, to je disperzovanje i povećanje vrednosti, pogotovo ruralnih područja. Ali, rekao sam u plenarnom delu, vi imate problem koji morate otkloniti. Proizvođač iz Pirota, iz Svrljiga, kada mu vi date za mini mlekaru 20.000 evra, što mu je dovoljno, date mu stručnu pomoć fakulteta, instituta, napravite svoj proizvod koji mi svi želimo da jedemo i u Novom Sadu i u Beogradu, javlja vam se problem što može da proda samo u Nišu, ili neko iz okoline Pirota samo do Pirota, 40 km daleko od mesta proizvodnje. To je zakonska obaveza.
Danas u Beogradu u najboljim restoranima domaći proizvodi se švercuju u boks od autobusa. Iz Pirota stiže leti u boks autobusa švercovan pirotski sir, pirotska peglana kobasica. Ako već prepisujemo zakone, prepišemo od Mađara. To je 40 km, to je najveći administrativni centar i to su glavni grad i nekoliko gradova. Na kraju, ako neko ispunjava higijensko-bezbednosne uslove za proizvodnju tog proizvoda, ako mu date uslugu znanja da proizvede tradicionalni proizvod, omogućite mu da to proda u restoranu u Beogradu. Tu je dodatna vrednost. Šta će on sa peglanom kobasicom u Pirotu na pijaci? To morate podhitno da promenite. Takve stvari imate u iskustvima zemalja u okruženju. Hvala vam.

Reč ima narodna poslanica Snežana Bogosavljević Bošković.

Reč ima narodna poslanica Ivana Stojiljković.

Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.