Poslaniče, ja bih vas molila o amandmanu. Sad vi o Titu. Molim vas…

O amandmanu i govorim na isti način na koji je govorio prethodnik. Dakle, govorimo o podsticajima, govorimo o amandmanu, ali moram da vam kažem, da odgovorim na ono što je prethodni govornik govorio, jer njegova politika ovde izgleda kao bacim čvarak i onda s profesorom idem za tri meseca da naberem prasića.

Poslaniče Lapčeviću, vi nemate više vremena, nažalost.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.

Poslaniče, o amandmanu. Ja ću sad da napravim jednu veliku pauzu, jer niko neće u sali da priča o amandmanu.

Jedino ministar. Retko ko hoće da priča o amandmanu, pa onda da se raziđemo.

(Zoran Krasić dobacuje.)

Eto, hvala vam.
Hoćemo li pauzu?
(Radoslav Milojičić: Ne.)
Ne.
Poslaniče Obradoviću, želite da nastavite u ovom duhu?

Hvala, predsedavajuća.
Mitros Srem. Navedite mi koliko dajete po radnom mestu stranim firmama koje dolaze u Srbiju? I koliko ste im do sada dali para, naših para iz budžeta države Srbije, para poreskih obveznika? Da li ste ih pitali da li oni žele da njihove pare budu davane stranim kompanijama koje dolaze u Srbiju? Zašto te pare niste dali u obnovu nekog poljoprivredno-industrijskog kombinata?
Zašto te pare niste dali zadrugarima koji bi udružili svoje poslovanje, da ih pomognete? Zašto te pare niste dali u obnovu industrije poljoprivredne mehanizacije? Sada kada dajete subvencije da se kupi novi traktor da ne ide to strancu kod koga moramo da kupimo novi traktor, nego da ide našoj domaćoj firmi koja proizvodi traktor. Vidite, vi ne razumete tu logiku da mi moramo da proizvodimo, prerađujemo i trošimo u našem krugu, na našem tržištu, da zatvorimo taj lanac, da se pare ne izvoze iz ove države. Naša banka da našem proizvođaču, naš proizvođač da našem prerađivaču, naš prerađivač proda u našoj trgovini i pare sve vreme ostaju u ovoj državi, nema iznošenja ekstra profita stranih multinacionalnih kompanija koje odnose pare iz ove države. Ne samo što odnose pare koje su zaradili, što ne bi bilo toliko sporno, nego što ih mi još subvencionišemo i dajemo im pare da dođu i otvaraju radna mesta.
Izvinite, što ne date mladim bračnim parovima da se vrate na selo, da se bave poljoprivredom? Što niste obnovili industriju poljoprivredne mehanizacije? Kao što kaže ovaj amandman, što ne date više malim proizvođačima ili, recimo, ja otvoreno kažem, da ih nateramo da se udruže, pa ima kažemo – ako hoćete da se udružujete dobićete veće subvencije, ako nećete da se udružujete u zadruge dobićete manje subvencije. Znači, forsiramo zadrugarstvo. Ako su zajedno u zadrugama, koriste istu mehanizaciju, jeftinije gorivo, seme, mogu da nastupe sa većim količinama na ruskom tržištu. Znači, gomila motivacionih stvari zašto podići.
Vi sada kažete – kooperativa u Italiji. Kakva kooperativa? To je zadrugarstvo. Zadrugarstvo na srpskom jeziku. Mi smo pre 120 godina imali zakon o zadrugama, zadružne banke, bili ozbiljna država. Kraljevina Srbija je bila ozbiljna država. Zadrugarstvo je bilo ozbiljno. Gde je danas zadrugarstvo u Srbiji?

Hvala. Potrošili ste vreme grupe.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 107. koji govori o dostojanstvu u Narodnoj skupštini. Dostojanstvo Narodne skupštine se poštuje onda kada se govori istina, a krši se dostojanstvo Narodne skupštine kada se konstantno iznose neistine i laži.
Jedan od prethodnih govornika je naveo neistine koje se tiču Vlade Vojislava Koštunice i potpisivanja SSP. Godine 2005. je potpisana studija izvodljivosti, a 2008. godine, kada je Đelić potpisao SSP, tada je pala Vlada. Čisto da se zna i da se ne iznose neistine o radu DSS i Vojislava Koštunice.

Ne znam baš sve podatke iz višestranačkog sistema Srbije, pa ne mogu da reagujem, ali zato su tu poslanici da reaguju, a na meni je da vodim sednicu.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.