Srpska radikalna stranka želi sugestivno da učestvuje u poboljšanju rezultata ovih izmena i dopuna Zakona na taj način što ukazujemo predstavnicima Vlade na jedan problem koji je manje-više sve prisutniji, a gde ne može i sa ovim merama samo subvencije da se otkloni taj problem.
Naime, radi se o sledećem. Ona lica koja obrađuju zemlju koju uzimaju u zakup periodično na nekoliko godina, oni ulažu ogromna sredstva da bi mogli da prihoduju dovoljnu količinu neke kulture gde bi mogli da eventualno ostvare svoj profit. Iz tog razloga, zbog kratkoće vremena na koje se iznajmljuje to zemljište, oni su na neki način upućeni da koriste hemijska sredstva, koriste veštačka đubriva, da bi mogli da povećaju prinos. Ne mogu u nekom dugoročnijem periodu da računaju na stajsko đubrivo jer neće ostvariti željeni efekat i prinuđeni su da koriste ta sredstva. Na stranu to što oni zbog svog profita to rade, ali to zemljište koje ostaje, kvalitet zemljišta se umanjuje, a trajno ostaju posledice zbog korišćenja veštačkog đubriva, plodno zemljište prevara se u kalcijum-karbonat. Kasnije to ne koristi baš toliko i ne može da se koristi, to su neke tajne posledice.
Znači, naša sugestija je da se razmišlja o tome da se na jedan duži period omogući iznajmljivanje i korišćenje tog zemljišta, kako bi ljudi mogli da primenjuju u skladu sa ovim merama o subvencijama agrotehničke mere i da mogu da učestvuju u sprovođenju ovih mera.
Pošto imam još vremena kao ovlašćeni predstavnik, sva ova priča oko ovih predpristupnih fondova iz EU podseća na jednu istinitu priču koja se dešavala na prostorima Bugarske, kada je Bugarska bila u situaciji kao danas Srbija, ako može to uopšte da se poredi. Znači, kada se kandidovala za članicu EU, Bugarska je, između ostalog, bila poznata po poljoprivrednoj proizvodnji, a najvećim delom po proizvodnji ruža. Kada su stručnjaci iz EU tvrdili da nije dobra ta tehnologija koju Bugari koriste, Bugarska je, inače, u proizvodnji ruža bila među vodećim zemljama sveta, pogotovo kada su u pitanju ekstrakti koji se dobijaju iz cveta i tečnog ulja koje se dobija iz cveta ruže, onda su im evropski stručnjaci savetovali da bi to najbolje bilo da oni proizvode sirovinu, a da se ta sirovina prerađuje u Evropi, tvrdeći da su sa takvom proizvodnjom ruža veoma siromašni, tehnološki zaostali, a kad im zapad uzme tehnologiju, kada im ostane samo sirovinska baza, onda će i te kako biti bogati i onda će biti napredni. Ta priča uvek se ponavlja. Izgleda da nije ništa različita ni sudbina nas u Srbiji, kada nam zapad, odnosno EU savetuje kako i na koji način da koristimo njihovu tehnologiju, a da pri tome uzimaju od nas sirovine i jeftinu radnu snagu, tvrdeći pri tome da smo mi tehnološki zaostali, da nismo poljoprivredno razvijeni i da je jedina šansa da mi budemo ta sirovinska baza iz koje će sirovine crpeti zapad.
Mi srpski radikali se protivimo tome. Mi smo za jedan ravnomerniji tretman kada je u pitanju i ulaganje u poljoprivredu. Odnosi moraju da budu jasno izdefinisani. Kada je u pitanju subvencionisanje, mora se voditi računa da ne može baš država kakva je Srbija izdržati u nedogled isplaćujući subvencije, a pri tome da efekti te subvencije ne budu onakvi kakve mi želimo. Mora se računati na to da se u kratkom roku očekuje od iste te EU jedna intervencija da se u poljoprivredi počinju ukidati subvencije jer njihov generalni stav je, kada su u pitanju i budžetska sredstva i raspolaganje budžetskim sredstvima, da se ukidaju subvencije u svim segmentima, pa tako moramo računati da će to da bude i u poljoprivredi.
Mi smo protiv ovakvih načina raspodele subvencija, iz više razloga. Jedan od razloga je što smatramo da na ovaj način klizimo u tehnološku zavisnost. Ima nešto što je dobro, da se prati taj tehnološki napredak, ali ima nešto što je veoma, veoma loše, kada dođete u takvu vrstu zavisnosti onda se teško oslobađate nje, iz prostog razloga što ta kompletna oprema i tehnologija koja se montira uvek mora da se zanavlja, servisira i tu je uglavnom interes onih koji proizvode opremu. Interes onih koji bi da dođu do jeftinije robe, odnosno jeftinije sirovine nikad nije se ni menjao, oni će uvek insistirati na tome da mi moramo da uzimamo sredstva od njih, ta sredstva da koristimo na onaj način kako oni preporučuju.
Mi mislimo ipak da moramo što pre naći jedan program, odnosno da ima Vlada jedan projekat – brzo ozdravljenje srpske privrede. Nemojte da zaboravite i gubite iz vida da polako gubimo i rusko tržište jer na ruskom tržištu pojavljuju se novi momenti, kada i Rusija sama sebi obezbeđuje manje-više dovoljnu količinu hrane, tako da i to tržište nam sve više i više izmiče. Kada se govori o tovnim junadima i šansama o tome, i tu je pitanje trenutka kada će ta mogućnost biti smanjena. Neće biti nikad definitivno ukinuta, ali biće u svakom slučaju smanjena jer i druge zemlje imaju interesa da se bave tom delatnošću, da se bave izvozom mesa, tako da moramo na to računati. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Lapčević, Gorica Gajić i Dejan Šulk1ić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

U članu 11. koji govori o podsticajima za očuvanje i unapređenje životne sredine prirodnih resursa smo dodali u zadnjem stavu da za ta sredstva mogu da apliciraju i pravna lica registrovana u skladu sa zakonom kojim se uređuju udruženja kao i jedinice lokalne samouprave i mesne zajednice.
Amandman je odbijen uz obrazloženje da je navedeno predloženim izmenama zakona da za sredstva mogu da apliciraju pravna lica bez definisanja oblika organizovanja pravnog lica. Mislim da niša ne smeta da stavimo ovako šire i da omogućimo i mesnim zajednicama i udruženjima poljoprivrednika, zadrugama da mogu da koriste ova sredstva, naročito kada imamo u vidu stanje u našim selima, misleći na ekologiju. Toliko ima zagađenja, toliko plastičnih flaša, toliko svega i svačega. Zašto ne bismo dozvolili da udruženja poljoprivrednika, zadruge, pa i mesne zajednice apliciraju za ova sredstva? Valjda nam je cilj da što veći krug potencijalnih korisnika može da dođe u situaciju da razmišlja o tome da očisti sela da dovede ekološko stanje u područjima gde intenzivno bave poljoprivredom da bude onako primereno i zdravoj sredini i vremenu u kome živimo.
Rečeno je da, eto, ne može zato što nije precizirano koja je vrsta pravnog lica i to bi bilo u redu da nije analogno tome u članu 13. koji govori o podsticajima za diverisifikaciju dohotka navedeno da za ta sredstva mogu da konkurišu pravna lica, preduzetnici, fizička lica, kao i pravna lica registrovana u skladu sa zakonom kojim se uređuju udruženja. Ako je u članu 13. to navedeno, zašto ne bismo naveli u članu 11? Analogija je potpuno ista. Ja vas molim, mislim da je red da usvojite jedan potpuno normalan amandman koji dolazi od opozicije koji može samo da unapredi ovu zakonsku materiju, a nikako da pogorša.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Božić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Evo, ministar se smeška, verovatno planira da mi sad odgovori ponovo da zbog te tehničke greške ne može da prihvati amandman. Znači, što se tiče podsticaja za očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa naša ideja je sa ovim amandmanom takođe bila da kada su u pitanju pravna lica podsticaj ograniči isključivo na pravna lica koja su razvrstana kao mikropravna lica, a da to izuzima zadruge koje mogu da budu i srednja, pa i velika pravna lica.
Ponovo bih da pitam ministra, nije mi malopre odgovorio, pošto mu predsedavajući nije dao mogućnost da odgovori, da mi kaže, da li se on slaže sa tim da možemo da napravimo takav amandman da samo mikropravna lica izuzev zadruga dobijaju podsticaj. Znači, da li je razlog samo slovna greška ili je u pitanju poljoprivredna politika. Da li možete da se izjasnite?

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, evo samo trenutak.
Gospodine predsedavajući, vi meni dugujete ozbiljno vreme, da sačekamo ove da izađu. Očigledno da su im vežbe potrebne, nekima se obraz vidi s leđa.
Shvatio sam zašto Vlada nije mogla da prihvati ovaj amandman jer je tehnički bilo neizvodljivo, a hteo sam da kod organske proizvodnje izbegnemo samo višestruko finansiranje. Dakle, to je bio motiv, a kako god da sam formulisao ovaj amandman nisam uspeo tehnički da ga doteram na način da bude prihvaćen.
Organska proizvodnja je veoma važna ne samo za poljoprivrednike, važna je i za preradu, važna je i za trgovinu. Ona je u Srbiji još uvek na neki način u povoju, ali s obzirom na to da je mnogo kolega isticalo da su poljoprivredni posedi veoma mali…evo opet, ja ne znam stvarno šta da radim sa ovim okačenim paradajzima ovde što me ometaju, ali bože moj, valjda će predsedavajući da vodi računa o tome.
Dakle, organska proizvodnja može da bude perspektiva za novo zapošljavanje u Srbiji. Ono može da bude perspektiva za mala gazdinstva s obzirom da su naši posedi slični Italiji, Grčkoj, Portugalu itd. Ni u Evropi posedi nisu veoma veliki, ali mi moramo srazmerno posedima da primenjujemo i poljoprivrednu politiku u kojoj će biti šansi za sve i za male i za velike poljoprivredne proizvođače i zato je organska proizvodnja bila šansa za te male posede od nekoliko hektara, a mislim kad bismo izvozili ovo što grupa Radulović Del Boj kompani izvozi, a ne organsku hranu, onda ne bi izvezli ništa, onda bi to bilo duplo ništa, duplo prazno, duplo golo i iz toga cenim da Vlada iz tehničkih razloga nije mogla da prihvati ovaj amandman. Verujem da će naši proizvođači organske hrane imati perspektivu u Srbiji. Hvala.
(Saša Radulović: Replika.)

Na osnovu čega replika?

(Saša Radulović, s mesta: Pa, vi se šalite.)

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Radulović ceo dan nije bio u Narodnoj skupštini, ušao je pre deset sekundi i zatražio reč.

(Saša Radulović: Vi mora da se šalite. Vi, zaista ne znate zašto? Da li razumete zašto je replika?)

Nastavljamo dalje sa radom. Mene gospodine Raduloviću ne možete da isprovocirate.

(Saša Radulović, s mesta: Po amandmanu.)

A po amandmanu hoćete? Izvolite.

Znači, serija uvreda, nema replike to je vaš jedan aršin za sve. Očigledno vas je strah da govorimo.
Da se vratimo na amandman, odnosno suštinu onoga što je predloženo. U predlogu podsticaja o poljoprivredi, nemamo nikada i ovo nije samo sada sa vašim ministarstvom nego u svim prethodnim ministarstvima, analizu svake godine gde je novac otišao. Analizu po veličini, recimo privrednih subjekata pravnih lica po gazdinstvima da znamo kolika gazdinstva, koliki novac dobijaju po različitim podsticajima. To je potrebno, složićete se, da bi mogli onda da procenimo da li nam politika onda dobro radi, odnosno da li politika Vlade dobro radi, pa da onda možemo, kada raspravljamo naredni put o izmenama zakona da kažemo da li je nešto dobro ili nije dobro.
Pošto te analize nemamo, onda i ne znamo, recimo, ljudi misle a i mi takođe mislimo da većina novca ide ka velikima, a da samo manji deo novca ide ka malima. A mi mislimo da je potrebno podsticati mala poljoprivredna gazdinstva. I to prvo preko zemlje, odnosno zemlju bi trebalo dati da je obrađuju manja gazdinstva, recimo sa veličinom nekih 20-ak hektara da bi državna zemalja trebala biti data manjim i da bi onda oni trebali biti udruženi u zadruge i da podsticaji treba da idu kroz zadruge. U tim kapitalnim ulaganjima države i pomoći da se naprave zadruge, pošto sam individualni poljoprivredni proizvođač ne može da opstane, ali kroz zadrugu može. Postoje zemlje koje su nam pokazale kako se pravi takva jedna politika.
Pa, ako imamo 20, 30, 50 takvih manjih udruženih u zadrugu onda je ta zadruga u stvari velika. Mi se zalažemo za takvu poljoprivrednu politiku koja daje zemlju domaćim poljoprivrednim gazdinstvima, ograniči posed, govorim o državnoj zemlji kada se državna zemlja daje. Naravno, ono što privatnik sam nabavi, može da nabavi sam i onda udruživanje u zadrugu i podsticaj koji idu preko toga. A onda naknadno, naravno svake godine da imamo punu analizu kuda je novac otišao, ko je koliko dobio. Pa, da nam se nije desilo da nam kompanije kao što je „Mitros“ na primer, koji je kupljen za 800 hiljada evra dobije 5,5 miliona evra u podsticajima po zaposlenom.
Znači to jednostavno tako ne valja, onda još treba da dobije neke druge podsticaje, nekim drugim kanalima. To je jako loše. Znači, glavno pitanje i suština ovog amandmana, mada vi možete da se zakačite za jedno slovo, međutim to nije ozbiljna diskusija, jeste kuda ide novac, po podsticajima, kako ste ih planirali kuda će koliko novca da ode, koliko ide velikim pravnim licima, koliko ide individualnim poljoprivrednim gazdinstvima, koliki je posed koji ide uz njih, koliko grla stoke imaju itd. Tako da bi mogli da sagledamo, da li je tačno da Vlada kroz ove podsticaje podstiče individualna poljoprivredna gazdinstva, ili je u stvari ovo još jedan način da se dotira novac raznim „Tenisima“, „Mitrosima“, i ostalim stranim korporacima koje kod nas posluju. Hvala.

Malo ste me iznenadili kolega Raduloviću, pošto ste diskutovali o amandmanu narodnog poslanika Marijana Rističevića.
Povreda Poslovnika Marijan Rističević.