Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Milojičić.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ješić, Gordana Čomić, Goran Ćirić, Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Maja Videnović, Nataša Vučković, Tomislav Žigmanov, Vesna Marjanović, Dušan Petrović i Veroljub Stevanović.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Vlada i Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu prihvatili su amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poljoprivrednih proizvođača i stočara želim da zahvalim Vladi što je prihvatila ovaj amandman.
O čemu se radi? Predviđeno je bilo da subvenciju za tov goveda dobije onaj poljoprivredni proizvođač koji grlo drži 185 dana u tovu. Amandmanom koji sam ja predložio u ime stočara taj rok je smanjen na 120 dana iz prostog razloga što se juna do 300 kila kupuju i u visoko intenzivnom tovu nije potrebno 185 dana da bi se takva grla dotovila. Zato sam ja predložio da se taj rok skrati na 120 dana da ne bi neko morao da drži govedo da ostvari subvenciju, a time izgubio na kvalitetu mesa. Dakle, da može uspešno da se takmiči na tržištu, a da dobije ono što će mu po zakonu pripadati.
Drugi razlog je zbog toga što je stranka bivšeg režima, dok je vodila agrarnu politiku, podržavala biljnu proizvodnju. Podržavanjem biljne proizvodnje na štetu stočarstva došli smo u situaciju da izvozimo ogromne količine kukuruza, negde tri i po miliona tona, a da uvozimo svinjsko meso i izvoz goveđeg mesa je gotovo pao na nulu. Mislim da se merio svega stotinama tona, a kvote koje smo imali u EU nismo iskoristili. S tim u vezi, zato što u Evropi ima hiper produkcije mleka, nedostatak goveđeg mesa je očigledan i mislimo da u govedarstvu tov goveda ima svoje šanse.
Ako uzmemo košer i halal klanje, verujem da možemo da povratimo veru stočara u ovu vrstu proizvodnje, jer smo za vreme stranke bivšeg režima sa milion i 700 hiljada goveda pali na 918 hiljada komada i time sami sebi napravili veliku štetu. Na 800 hiljada hektara pašnjaka, na preko tri miliona hektara obradivog zemljišta, imamo svega 0,4 uslovnih grla po hektaru, što je daleko manje i za nekoliko puta od proseka u EU. To podržavanje biljne proizvodnje na uštrb stočarstva nas je dovelo do toga da i klanice rade sa 30 do 40% kapaciteta i stoga su mere nove Vlade i vlade pre ove u poljoprivredi išle u korist visoko intenzivne proizvodnje, proizvodnje mesa, mleka i prerade, dakle, da naši prerađivački kapaciteti rade, da naši farmeri zarađuju, a ne da izvozimo ogromne količine kukuruza, da drugi u tom kukuruzu, soji prave profit. Iz tog razloga je moj amandman i želim još jednom da zahvalim Vladi na razumevanju. Hvala.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milan Lapčević.

Članom 7. sam predložio da se korisnicima podsticaja po osnovu direktnih plaćanja limitira maksimalni iznos podsticaja za jednu kalendarsku godinu na iznos od 30 miliona dinara. Ovo je svojevrsan pokušaj da se izborimo protiv monopolizacije i globalizacije tržišta, jer jedna od mera kojom smo pravdali nedovoljno para u budžetu bila je 2013. godine kada smo ukinuli premije za mleko za sve poljoprivredne proizvođače, odnosno limitirali da premiju mogu da ostvare po sedam dinara po litru samo oni koji imaju veću proizvodnju mleka, kvartalno, od hiljadu i po za planinska područja, odnosno tri hiljade litara za ravničarska područja. Uvek je problem da nema dovoljno para.
Predložio sam da maksimalni iznos podsticaja bude 30 miliona dinara. Zašto? Da bi ostalo mnogo više para za podsticanje malih i srednjih proizvođača, kako bismo dobili zdravu konkurenciju. Ako mi pumpamo one koji imaju već ogromne površine, velike farme koje su inače monopolisti na tržištu, koje kolokvijalno zovemo tajkunima u poljoprivredi i njima dajemo podsticaje koji su veći od 30 miliona dinara, mi praktično sužavamo tržište. Za one male nemamo sredstva, a za velike izdvajamo ogromna sredstva i pravimo ograničeno tržište gde će oni između sebe deliti kolač, a na uštrb onih koji bi mogli da imaju svoja poljoprivredna gazdinstva, da se bave porodično tim biznisom, a da ih država u tome pomaže.
Mislim da je to mnogo logičniji i zdraviji rezon, nego da pumpamo one koji imaju ogromne površine, ogromne farme. Dovoljno je do 30 miliona dinara. Zašto bismo mi nekom tajkunu Todoriću, Matijeviću ili ne znam kome već pumpali ogromne pare, na osnovu podsticaja, kada za to nema potrebe? Oni su sami po sebi dovoljno jaki da mogu svoju proizvodnju da iznesu.

Na član 7. amandman su zajedno podneli Ivan Kostić, Boško Obradović, Marija Janjušević, Dragan Vesović, Srđan Nogo i Zoran Radojičić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ivan Kostić. Izvolite.

Poštovani ministre sa saradnicima, predsedavajuća, narodni poslanici, građani Srbije, apsolutno ne razumem zašto ovaj amandman nije prihvaćen? Ono što su Dveri tražile u članu 7. izmena i dopuna Zakona o podsticajima jeste da se sredstva koja prelaze 10 miliona dinara ne umanjuju domaćinstvima koja imaju dva člana domaćinstva mlađa od 18 godina. Znači, pričamo o podsticajima u poljoprivredi, pričamo o konstantnom, već nekoliko godina od kada je ova Vlada, o želji da se seoska domaćinstva ojačaju, a jedan konkretan amandman ne prihvatamo.
Koje je obrazloženje što vi kažete? Obrazloženje je da EU ne prepoznaje direktna plaćanja nezavisno od broja članova gazdinstva. Kakav je to odgovor? Znači, opet stojimo pri stavu što smo rekli u načelnoj raspravi da ste vi ovaj Zakon doneli da bi ste naše zakonodavstvo uskladili sa nalozima EU, što je za nas apsolutno besmisleno.
Jedina dva resursa koja mogu da revitalizuju ovo državu Srbiju su dijaspora i poljoprivreda, a vi ovakav amandman ne prihvatate? Znači, nije mi jasno o čemu se ovde radi i to je dokaz da je vaša politika samo politika srljanja u EU, koja apsolutno šteti direktno ljudima koji se bave zemljoradnjom u Srbiji.
Ne znam razlog koji je, voleo bih da mi objasnite, ali nemojte onda više pričati da vam je stalo do opstanka mladih ljudi na selu, da vam je stalo do razvijanja ruralnih područja, ako ovakve amandmane ne podržavate.

Reč ima Goran Ješić. Izvolite.

Ja mislim da, ministre, morate da kažet konačno ovo što tražimo od vas. Jasno je da će neko biti dobitnik, a neko gubitnik. Morate da izgovorite kroz IPARD i kroz ovaj način davanja i zato imamo ovu debatu i moramo biti pošteni prema poljoprivrednim proizvođačima koji nas gledaju, a veliki broj njih danas gleda ovo, jasno im reći da moraju biti bolji, da će oni dobri dobiti i da ne može ovaj broj uposlenih u poljoprivredi ostati. Moramo konačno biti pošteni.
Rekli ste da je premijer to u ekspozeu pomenuo, ali je stao na pola rečenice. Mi hoćemo od ovoga da napravimo ozbiljnu privrednu granu. Sa 5,5 milijardi da izvozimo 10 milijardi za pet godina, a 20 za 10 godina. To znači da ćemo imati dramatično veće plate u zdravstvu, dramatično veće plate u obrazovanju, dramatično veće plate u policiji i vojsci. To to znači. Mi ne možemo da izvozimo neke treće stvari. Mi možemo da izvozimo samo ono što znamo da radimo, a da bi to radili moramo biti konkurentni, a da bi bili konkurentni moramo imati kapitalne investicije. Za kapitalne investicije neće biti svi spremni i moramo to otvoreno da kažemo u ovom parlamentu. Ja insistiram da to neko izgovori, jer ćemo imati stalno ove debate koje dovode ljude u zabludu. Hvala vam.

Reč ima ministar. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani poslanici, moglo se čuti u prethodnim izlaganjima da sistem mera podrške mi usklađujemo isključivo sa EU i da nam je jedini to cilj. Apsolutno ne. Mi ovo radimo sve zbog Srbije i srpskih poljoprivrednih proizvođača i razvijamo sistem mera konkurentnosti kroz podsticajna sredstva.

Mi moramo imati svest o tome da ne možemo se samo zadržavati na određenom nivou, nego moramo razvijati kvalitet, a to jedino može kroz investicije.

Podsetiću još jednom da imamo jednu meru koju smo uveli u sistem, to je za mlade poljoprivrednike, tako da apsolutno ne stoji ova tvrdnja da mi ne vodimo o tome računa.

Druga stvar koju isto tako želim da kažem, upravo sistem mera konkurentnosti kroz investicije povećan je iznos subvencija za četiri puta, sa 526 miliona na 2,2 milijarde. Nama je ideja da povećavamo kvalitet, samim tim da pravimo veću dodatnu vrednost u poljoprivrednoj proizvodnji. Nama je cilj da razvijemo proizvodnju u okviru poljoprivrede, a to možemo samo merama konkurentnosti. Mislim da je jasna intencija Vlade Srbije kroz izdvajanje sredstava za investicije šta želi ovim da postigne.

(Ivan Kostić: Replika.)