Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Nisam želeo da se javim, ali prosto sam morao, pošto se ovde spominju paori iz Pančeva, a pričamo o subvencijama. Igrom slučaja tazbina mi je odande i tast mi je između ostalog paor iz Pančeva.
(Zoran Krasić: Kakve to ima veze sa amandmanom?)
Ima veze sa amandmanom jer pričamo o subvencijama, zar ne?
Uzgred, budi rečeno, u vaše vreme vaši paori iz Pančeva nisu mogli da dođu do grumena zemlje, a ne da dođu do neke parcele. Subvencije kakve ste davali su koristili tajkuni i to je suština cele priče, šta ste vi radili. Davali ste subvencije od kojih država nikakve koristi nije imala, a ni taj seljak.
(Marinika Tepić: Ne pričamo o subvencijama.)
Subvencije koje ste davali su uglavnom uzimali tajkuni. Kako? Tako što su mogli da zakupe koliko hoćete zemlje i prijave navodno kako će da zasade i vi im date subvencije. A onda ne zasade, nego to zemljište daju u podzakup i zarade duplo, a seljak ne dobije ništa. Tako ste to radili.
Pošto ovde kažete da ovde postoje neki partijski paori, zaista bih vas zamolio da nam objasnite koji su to vaši paori, a koji su to tuđi paori, pošto ste očigledno imali vaša paorska udruženja, pošto smo mogli da vidimo kako je Pokrajinska vlada tačno određenim udruženjima davala novac da bi oni mogli da preraspodele sebi.
Suština subvencija, pošto ovde vidim da imamo političare koji bi voleli da imamo Sovjetski Savez sa punim izvozima, a to je nešto što je nemoguće, suština nije u tome da neko živi od subvencije, nego da od te subvencije oplodi, odnosno nešto da zaradi, a da ima i država koristi.
Vašim davanjem subvencija mi smo potpuno upropastili paore na takav način. Suština je upravo u tome da mi danas imamo i veće prinose i veći izvoz i mnogo bolju poljoprivredu. Prema tome, politika ove Vlade je takva da hoćemo da damo subvenciju, ali da može i da seljak zaradi, a da država ima koristi, za razliku od vaših subvencija gde su samo tajkuni isključivo imali koristi. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem.
Ja zaista, uz potpuno uvažavanje poljoprivrednika iz Vojvodine, ne razumem ovoliku potrebu da govorimo samo o tome šta je radio Pokrajinski sekretarijat, pritom govoreći o tome da li je bilo dovoljno malo ili više. U svakom slučaju, mnogo više je od onoga što smo dobijali poljoprivrednici iz centralne Srbije tokom svih ovih godina. Agrarni budžet se, dragi prijatelji, ne puni samo sa teritorije Vojvodine, nego sa cele Srbije. Godinama unazad vi zaboravljate na te male poljoprivrednike iz centralne Srbije koji imaju nešto preko dva hektara po poljoprivrednom domaćinstvo obradivog zemljšta. Mere se, nažalost, nisu na njih usmeravale.
Sada ovde slušam i bivšu ministarku koja kaže da ćemo politiku zasnovati na malim poljoprivrednim domaćinstvima. Ja kažem – da, tako i treba, ali zašto to niste uradili? Zato što nema strategije, zato što nema vizije i zato što do sada to nije bila praksa. Ja očekujem od gospodina Nedimovića da će on to prepoznati, jer to će biti prava strategija razvoja poljoprivrede, kada budemo obuhvatili sve one koji se bave poljoprivredom.
U centralnoj Srbiji, dragi prijatelji, poljoprivrednici imaju traktore koji su stari preko 30 godina. Retko ko da ima mogućnosti da kupi polovan koji je star pet, šest ili deset godina. Nemaju sredstava da pokrenu proizvodnju, nemaju sredstava da prežive, zato što ne mogu da dođu do tih mera ili su te mere neprimenljive za njih. Neprimenljive su zato što mera direktnih davanja po hektaru ne može da zadovolji njihove potrebe. Njima treba sredstava za investicije da bi mogli da investiraju u novu proizvodnju, nove tehnologije, novu opremu i da na taj način prežive i na taj način pomognu ukupnom ekonomsko razvoju Republike Srbije.
Prema tome, molim vas da u tom smeru razgovaramo, a ne da sad tu tražimo krivce. Pa, svi su krivci. Evo, nemojte da gledamo zadnjih pet godina, hajmo da gledamo zadnjih 15 godina, od 2000. godine. Ništa nije bilo bolje, ali nije ni sad u ovih pet godina. Vi sada govorite neko drugi je bio kriv pre 2012. godine. Neka je, bio je kriv. Ali, hajde da vidimo šta ste vi uradili. Pa, vi ste valjda dobili poverenje građana zato što ste bolji i vi treba da promenite to što su drugi loše radili. A šta ste uradili? Smanjili budžet. Ne možemo razvijati poljoprivredu sa budžetom koji je 2,5% ili 3% od budžeta Republike Srbije. Mora budžet biti minimum 5%. Tek smo ove godine došli negde do granice 4%. Minimum 5, 6, 7% i kad se to bude dešavalo, onda možemo govoriti i o podsticajima i o razvoju poljoprivrede i programima i o merama i da napravimo obuhvat svih i da konačno iskoristimo te potencijale koje imamo kao poljoprivredna zemlja. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani gledaoci koji pratite ovu raspravu, mislim da smo iz dosadašnjeg dela rasprave po ovom amandmanu mogli da zaključimo jednu stvar, da je podjednako katastrofalan odnos prema poljoprivredi i selu bio i u vreme vladavine DOS-a kada ga je predvodila DS, kao i u vreme DOS-a kada predvodi SNS. Dakle, isti su principi.
Ključni princip bavljenja poljoprivredom je ostao isti. Znači, ukidanje carina na uvoz strane robe koja preplavljuje naše tržište i ubija konkurenciju domaćeg proizvođača, smanjivanje subvencija, nedovoljna briga za selo i poljoprivredu i, ono što je posebno karakteristično, uništavanje svega što je domaće poput poljoprivredno industrijskih kombinata, industrije poljoprivredne mehanizacije, zadrugarstva, proizvodnje zdrave organske hrane, borbe protiv genetski modifikovane hrane, semena i svega onoga što bi trebalo valjda da budu ključne tačke neke ozbiljne poljoprivredne politike.
Dakle, ovde se postavlja pitanje zaista samo to ko je bio gori, da li poljoprivredna politika u vreme DS ili poljoprivredna politika u vreme SNS? Ali, vi naprednjaci ste zaista tu morali da ćutite, jer ste smanjili subvencije poljoprivrednicima sa 12 na 4.000 dinara. Budžet za poljoprivredu vam je konstantno ispod 5%, što su obavezni podsticaji za poljoprivredu. Šta još treba da uradite na štetu srpske poljoprivrede da biste se zaustavili i shvatili da ne radite dobro?
Ovde ste dobili jedan veoma konkretan amandman, da smanjite makar administrativne rokove kada nešto isplaćujete ili dajete poljoprivrednicima. Čak i tu ne možete da budete ažurni i da budete brži, sa manje birokratije, sa manje papirologije, da i to malo sredstava što dobijaju poljoprivrednici dobiju lakše i brže. Ne vidim šta je sporno u ovom amandmanu kolega iz opozicije koji sugerišu i žele da se ubrza makar ta birokratska procedura, da se dođe do to malo sredstava što se uopšte izdvaja u budžetu za poljoprivredu.
Dakle, ovde ne postoji koncept domaćeg ekonomskog interesa u poljoprivredi, jer da postoji u prvi plan bi bile stavljene naše zadruge, naši poljoprivredno industrijski kombinati, naša industrija poljoprivredne mehanizacije…

Molim sve poslanike da govore o amandmanu. Moramo stvarno da se vratimo svi na amandman na član 6. poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja je stvarno decidno tražila neke stvari. Vidim da ni poslanik Aleksić nije razumeo da se tu radi o pokrajinski organima nadležnim za poslove poljoprivrede, a vi ste još manje razumeli. Molim vas, mi smo završili načelnu raspravu i moramo da govorimo o amandmanima.

Trošite moje vreme, predsedavajuća.

Trošite vi jer nećete o amandmanu, ne trošim ja.

Ja sam jedini govorio o amandmanu od prethodnih pet govornika.