Hvala.

Znači, ja ću vama odgovoriti zašto je Hrvatska poljoprivreda doživela kolaps. Zato što se nalazi u EU. Naša sreća je što mi još nismo ušli u EU. Ja sam ovde rekao podsticajima koji oni dobijaju u okviru svoje države. Znači, oni su tu ispred nas pet puta.
Još jedna stvar koja je bitna, rekli smo da se ovde u srpskom Ministarstvu poljoprivrede u proteklih četiri godine promenilo četiri ministra, ja bih voleo da vi dođete ovde 2018. godine, ako vas ne smene, i da vidimo koje su dobrobiti srpske poljoprivrede po pitanju ovog zakona. To bih voleo da vidim za godinu i po dana.

Ministar.

Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, samo radi javnosti želim nekoliko stvari da kažem. Hvala na lepim željama, to znači da će Vlada Republike Srbije imati dobre kapacitete, imati veće budžete i doprineti poljoprivrednim proizvođačima, jer želite u mnogim godinama unapred da se ovim problemom bavim.
S druge strane i Rumunija i Mađarska su EU, pa nisu doživeli sudbinu Hrvatske iako su EU. Stvar je u nalaženju mere, šta vi želite, da li želite da budete konkurentni ili želite da se umilite narodu. To je suština cele priče. Ja želim da ova Srbija bude konkurentna u poljoprivredi, da razvija svoju poljoprivrednu proizvodnju i ponovo restartuje svoju prerađivačku industriju, gde će se praviti dodatna vrednost i gde će u svakom slučaju, svi imati koristi od toga, i proizvođač i prerađivač, a u krajnjoj liniji i država Srbija kroz smanjenje spoljnotrgovinskog deficita.

Hvala.
Marijan Rističević.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ili će jedno, ili će drugo, ne možete pričati o visini evropskih subvencija i biti protiv evropskih integracija.
Na 104 miliona hektara Evropa, istina, za celokupnu poljoprivrednu proizvodnju izdvaja 55 milijardi. Kada bi uzeli hektare kao merilo, to je 500 evra po hektaru. Tačno je da Evropa daje 4% društvenog proizvoda iz poljoprivrede, ne zato što su im poljoprivrede slabe, već im je industrija jaka, i zato ona povuče ono prvo, zato može da isplati 500 evra subvencija, i zato može da isplati zemljama članicama. Ovi treba da odluče, ne mogu da budu protiv evropskih integracija, a za evropske subvencije. Do njih je. Neka se jednom odluče šta žele. Žele li da mi imamo evropske subvencije, da delimo zajedno sa drugim članicama, ili žele da nema evropskih integracija, moraju da kažu šta žele. Ili si muzičar ili nisi, kako to beše, ideš tetki po lek, ili tetka tebi treba da donese lek. Hvala.

Hvala.
Miroslav Aleksić.

Poštovani gospodine ministre, samo vezano za ovo poređenje sa Hrvatskom, ja se apsolutno slažem, mi ne treba da se poredimo sa Hrvatskom, iz razloga što oni su pokušavali da silom i davanje prevelikih sredstava izvuku rezultate u poljoprivredi i nisu uspeli, tako je, dobili su kontra efekat jer su ulenjili svoje proizvođače, i naravno to se nije pokazalo kao dobar način.
Ali, sa druge strane oni nemaju potencijale koje imamo mi, mi imamo daleko veće potencijale, ali sa druge strane smo davali daleko, daleko manje nego oni svojim poljoprivrednicima. I, sada tu treba naći negde balans. Hrvatima poljoprivreda nije primarna stvar. Oni imaju i manje poljoprivrednog zemljišta obradivog itd. ali mi zato nemamo more. Mi ne možemo da kažemo da ćemo mi u turizmu moći da se merimo sa njima ali u poljoprivredi i te kako možemo da budemo bolji i uspešniji od njih.
Prema tome, ne treba na taj način to posmatrati nego jednostavno uskladiti mere da dobijemo maksimalne rezultate.

Reč ima Boško Obradović. Izvolite.

Kada su Vladimira Putina pitali šta misli o sankcijama koje su mu zavele zapadne zemlje, on je rekao da je to bila jedan od najblagotvornijih stvari koja se mogla desiti ruskoj privredi i poljoprivredi. Tek tada su ozbiljno počeli da razmišljaju o ulaganju u sopstvenu poljoprivredu.
Imam utisak gospodine ministre, da bi i nama trebalo nešto blagotvorno da se desi da konačno naša Vlada počne da razmišlja o razvoju sopstvene privrede i poljoprivrede. Pet godina ste na vlasti gospodine ministre i vi mi sada pričate, razmišljamo o restartovanju naše prehrambeno-prerađivačke industrije. Pa, šta ste radili pet godina? Što ne restartovaste?
Dakle, postavlja se tu kao ključno pitanje sledeće, dakle, kako će naš mali prerađivač, kako će naš mali poljoprivrednik da se izbori sa konkurencijom? Znate, kako on izgleda? On izgleda kao bokser koji izlazi u bokserski ring sa zapadnim konkurentima koji su u punoj snazi i potpuno spremni za taj bokserski meč, a on je vezanih ruku i nogu i nema nikakvih šansi da učestvuje u toj borbi, jer ima koliko puta manje subvencije, jer nema carinske vancarinske elemente zaštite, jer nema nikakvu ozbiljnu podršku svoje države, jer njegova država podržava dolazak nemačkog „Tenisa“ a ne njega.
Nemojte se pozivati previše na Mađarsku. Mađarska je oterala MMF. Mađarska je oporezovala strane banke. Mađarska je zabranila prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima. Daleko ste vi od Mađarske. Treba da učite od Mađarske, ali nikako ništa da naučite od Mađarske.
Dakle, ovde se postavlja ključno pitanje koje svim ovim amandmanima želimo da uradimo, svi zajedno iz opozicije, a to je kako da zaštitimo malog srpskog poljoprivrednika. Onoga koga ubijaju trgovinski lanci, koji mu ne daje da prodaje svoju robu u njihovim rafovima, jer hrvatski trgovinski lanac donosi svoju hrvatsku robu, ona je tu, drugi donosi svoju robu. Svi dovlače svoju robu. A gde da proda naš domaći proizvođač? Gde da proda? Na kojoj pijaci? U kom domaćem trgovinskom lancu? U onih pet posto koliko je ostalo da držimo trgovine u Srbiji. Mi Srbi držimo u Srbiji pet posto trgovine. Pet posto banaka. Pet posto medija. Sve su nam uzeli, pokupovali stranci i sad mi kao, nema veze, to je tržište. Pa, ima veze, to nije tržište, to je pljačka građana Srbije na putu u EU po svaku cenu.