Ja sam danas hteo da ohrabrim ljude.

Pauza, molim vas, minut, zbog mene, da se ja smirim.

Ovo je skandal koji ste napravili sada. Ovo je skandal.

Verujem, poslaniče Nikoliću, nije lepo to što govorite meni, mojoj porodici, a možda još neko prolazi kroz to u ovoj sali.

Ne, ja se obraćam predsednici parlamenta. Niste dopustili da ohrabrim ljude…

Molim vas, molim poslanike da budu na mojoj strani, mi smo svi ljudi, svi prolazimo kroz različite porodične tragedije, o ovome da diskutujemo to je ispod svakog nivoa i o ovome da delimo ocenimo da li je neko skandalozan ili nije skandalozan.

Ispod svakog nivoa je način na koji vodite sednicu, da jednom roditelju koji želi da ohrabri druge ljude ne dopuštate da kaže…

Poslaniče, od vas to nisam očekivala. Nisam od vas to očekivala, stvarno nisam. U politici svašta mogu da očekujem, ali ne mogu da očekujem da je neko spreman da pređe crtu zbog politike. Ja recimo nemam snage da stanem pred kamere da govorim o tome, a vi ipak imate snage.
Reč ima Nataša Mićić.

Prvo pitanje za vas, gospođo predsednice. Naime, zašto je Jovanu Najdenovu, saradniku i portparolu LDP-a, zabranjeno da uđe u Narodnu skupštinu? I u petak je vraćen sa vrata Skupštine i danas mu je takođe zabranjeno. Na taj način se otežava i onemogućava rad jedne poslaničke grupe. Molim vas da mi kažete – koji je osnov za zabranu ulaska saradnika poslaničkih grupa?

Drugo, generalno se postavlja svrha postavljanja ovih poslaničkih pitanja. Da li je svrha ovi pitanja da mi u interesu građana i ove zemlje otvaramo pitanja i zatražimo odgovore kako bismo inače sprečili eventualne nepravilnosti i zloupotrebe ili je svrha ovih poslaničkih pitanja da ovde simuliramo kontrolnu ulogu parlamenta i demokratije? Evo zašto ovo i kažem.

Naime, 8. decembra, postavila sam dva pitanja. Jedno se odnosilo na trajanje vanredne situacije u gradu Užicu, koja je uvedena još od januara 2014. godine i sa kratkim prekidom traje do dan-danas. Dakle, tri godine traje vanredna situacija u gradu Užicu, što dovodi do mogućnosti neprimenjivanja, odnosno selektivnog primenjivanja Zakona o javnim nabavkama, što naravno otvara mogućnost korupcije. Zakon o javnim nabavkama je vrlo jasan i tačno su određeni slučajevi neprimenjivanja, a to su ugrožavanje zdravlja, bezbednosti ljudi, životne sredine, elementarne nepogode, pa je nemoguće da tri godine takvi razlozi postoje, kako bi se zapravo samo selektivno primenjivao Zakon o javnim nabavkama. To je pitanje za predsednika Vlade. Pomenula bih da je taj Zakon o javnim nabavkama donet u vreme vladavine DOS-a, koji se ovde često napada, a podignut je takav standard koji se evo danas ne ispunjava.